Na liniji vatre (II deo)

Kako se spremao puč u Crnoj Gori, kakvu su ulogu imali ruski obaveštajci u naoružanju terorista koji su trebali da nasilno uđu u skupštinu, koja je bila njihova uloga u pripremi krvoprolića u Crnoj Gori, ko je davao novac za naoružanje i kako je pripremano ubistvo premijera Crne Gore, čitajte u nastavku Dosijea:

Svedočenje Sinđelića o pokušaju puča i umešanost ruskog faktora

Dešavanja u Srbiji i Crnoj Gori objasnio je svedok saradnik, Aleksandar Saša Sinđelić, u svedočenju u Specijalnom državnom tužilaštvu u martu 2017. U tekstu iz Dnevnih novina pod naslovom: „Zašto je propao plan o državnom udaru: DF nesposoban, Velimirović otkucao“[1] piše da je prema navodima svedoka saradnika Saše Sinđelića, za propast plana o terorisitičkom napadu na dan izbora kriv Demokratski front koji “nije bio sposoban da iznese čitavu stvar odnosno udar”. Ove i druge optužbe na račun DF-a Sinđelić je temeljio na saznanjima od Edvarda Šišmakova zvanog Edi, od kojeg je dobijao direktna upustva.

Osim pomenute političke grupacije, odgovornost za neuspeh plana, po oceni Rusa, snosi i zaštićeni svjedok Mirko Velimirović, koji je zbog toga mogao biti i ubijen, tvrdio je Sinđelić.

“Kada su mediji obajavili da je 20 građana Srbije lišeno slobode i da su u pitanju teroristi, ja sam se više puta čuo sa Edijem a takođe smo se i srijetali. U razgovorima je od mene tražio da saznam šta se događa a posebno ga je interesovalo gdje je oružje. Ja sam govorio da ne znam već da to zna samo Velimirović a on je bio uporan da pronađem ili oružje ili Velimirovića. Edi je poslije ovoga, kada je potvrdio da su svi uhapšeni, govorio da je Velimirović kriv za sve i da je on izdao i da ga treba ubiti”, naveo je Sinđelić pred specijalnim državnim tužiocem Sašom Čađenovićem i advokatima ostalih okrivljenih.

Sinđelić da lično ubije Đukanovića

Nakon što je ceo plan propao, a kriminalna grupa završila iza rešetaka, Šišmakov je, po rečima Sinđelića, došao na ideju da “konačno reši stvar u Crnoj Gori” i tražio od Sinđelića da on lično ubije sada bivšeg premijera Mila Đukanovića.

“Tada je Edi od mene tražio da se organizujem da se konačno riješi ova stvar u Crnoj Gori, odnosno da ja odem u Crnu Goru i ubijem Đukanovića. Ja sam rekao da ne mogu da idem u Crnu Goru a nakon toga on je od mene tražio da pronađem nekog ko je vješt sa snajperom ili sa eksplozivom ko će to da uradi i da novac nije problem a što se tiče Đukanovića, da oni znaju da se on kreće po Podgorici jer ga prate”, naveo je Sinđelić[2] .

Pratili ga i napadali

Po svemu sudeći i Sinđelićev život je visio o koncu zbog čega je i odlučio da sve prizna nadležnima koji ga i dan danas čuvaju i dovode na saslušanje u Tužilaštvo sa nepoznate lokacije. “Nakon sastanka sa Edijem, ja sam krenuo prema mojoj kući ali sam primijetio da me neko prati i u jednom momentu me je to vozilo preteklo i počelo da usporava. Da bih izbjegao te ljude naglo sam skrenuo u jednom trentku pa su se oni udaljili. Ja sam ovo shvatio kao napad na moj život jer je neko očigledno htio da me likvidira kako bi se prekinula svaka veza između ovih događaja i Edija. Upravo iz tog razloga ja sam po dolasku kući pokupio sve stvari koje su ostale kod mene i novac i otišao u policiju gdje sam ispričao sve što znam i predao stari”, ispričao je Sinđelić pred tužiocem. Na dodatna pitanja advokata odbrane naveo je da je tražio zaštitu od Bezbednosno informativne agencije Republike Srbije – BIA, jer je dva puta napadnut. “Oba napada sam prijavio policiji i tada sam rekao da nemam neprijatelja osim ovih Rusa”, naveo je svedok saradnik.

Imali plan i kamp na Zlatici

Prevashodni plan bio je da grupa uhapšenih srpskih državljana, kojima je rukovodio Bratislav Dikić, na dan izbora 16. oktobra “golim rukama” izvrši upad u Skupštinu. Uporedo s tim u Skupštinu je trebalo da uđe naoružana grupa koju je organizovao Šišmakov [3]: „Ja sam od Edija saznao da će u Skupštini biti ljudi koji će biti naoružni, i sjećam se da mi je pominjao podrum Skupštine ili neke prostorije u Skupštini gdje su smješteni ti Milovi kriminalci. Takođe sam vidio da je imao i planove grada, a i rekao mi je da ima fotografije policijskih stanica. Za vrijeme našeg razgovora u Moskvi, Edi nije pominjao brojnost policije, ali je kasnije dok smo bili u Srbiji pominjao neke detalje, između ostalog pominjao je policajce oko Skupštine, da će zapadni ulaz biti slabije čuvan, a pomenuo je i neki specijalni odred na Zlatici i rekao da ukoliko taj odred krene, da postoji grupa koja će ih zaustaviti odnosno isjeći”, naveo je, između ostalog, Sinđelić.

Potrošio i svojih 35.000

Sinđelić je, takođe, ispričao da mu je Šišmakov dao 200.000 eura za realizaciju paklenog plana i to su bile nove novčanice. “Ne znam odakle taj novac potiče. Ja sam novac, koji mi je Edi davao, trošio za potrebe realizacije plana, ali moram da kažem da sam u ovom vremenu potrošio i nešto moga novca i taj iznos mogu da opredijelim na oko 35.000 eura”, naveo je on.

Satima saslušavan

Sinđelić je tokom iscrpnog dvanaestočasovnog saslušanja bio eksplicitan da je protest u izbornoj noći trebalo da organizuju Demokratski front i opozicija. “To mi je rekao Edi, koji mi je doslovice kazao da su ovi iz Demokratskog fronta dolazili u Rusiju više puta i tražili da se tako nešto izvede”, naveo je on, ističući da “te osobe imaju kontrolu nad cjelokupnom opozicijom u Crnoj Gori”. Ipak, on je istakao da ta “druga opozicija u sva ova dešavanja nije bila uključena, niti je znala šta se dešava”. Naredbom o sprovođenju istrage ukupno je obuhvaćeno 25 osoba, među kojima dvojica ruskih državljana Edvard Šišmakov i Vladimir Popov, te lideri DF-a Milan Knežević, ali i njihov vozač Mihailo Čađenović. Aleksandar Čurović, Nikola Đurić, Siniša Ćetković, Dejan Stanojević i Ivica Matić su početkom marta u Višem sudu u Podgorici priznali da su planirali da nasilno probiju policijski kordon i zauzmu Skupštinu Crne Gore 16. oktobra.

Po sporazumima o priznanju krivice, osuđeni su na po pet meseci zatvora. Tolike kazne, takođe po sporazumu o priznanju, dosuđene su i srpskim državljanima Aleksandru Aleksiću, Milošu Aćimoviću i Perici Andriću. Krivicu je priznao i Mirko Velimirović, koji je osuđen na uslovnu kaznu, dok je Aleksandru Sinđeliću dodeljen status svedoka saradnika.

Nakon svedočenja Sinđelića, otkrili su se i neki novi detalji. Naime, prema pisanju crnogorske Pobjede, bivši komandant srpske Žandarmerije Bratislav Dikić, sa svojom prijateljicom Hristinom Janković i još nekoliko srpskih državljana, obreo se lani, 15. oktobra u manastiru Ostrog, istog dana kada su svetilište u blizini Nikšića posjetili i članovi Predsjedništva Demokratskog fronta, na čelu sa liderima - Andrijom Mandićem, Milanom Kneževićem, Milutinom Đukanovićem i još nekim funkcionerima te političke organizacije[4].To su činjenice koje otkriva dosadašnja istraga o stvaranju kriminalne organizacije koja je trebalo da izvede terorističkih napad u Crnoj Gori u noći 16. oktobra, nakon zatvaranja birališta na parlamentarnim izborima. Crnogorski istražitelji, kako saznaje Pobjeda, osnovano sumnjaju da je tada došlo do prvog bliskog kontakta političara i osoba koje su došle u Crnu Goru da izazovu nemire na najavljenom protestu.

,,Slučajni“ susret

Da je Bratislav Dikić posetio 15. oktobra crnogorsko svetilište potvrdio je njegov branilac Miloš Petrović, naglašavajući da je dan pred parlamentarne izbore Dikić došao u Podgoricu i produžio u ,,turističku posjetu Manastiru Ostrog“ [5]. No, svedočenje Aleksandra Sinđelića od 20. marta ukazuje da je Bratislav Dikić mogao da ima još jedan motiv da se zaputi prema Ostrogu. Akcijom ispred Skupštine trebalo je da rukovodi političar Demokratskog fronta koji dobro govori ruski. Njemu je trebalo da bude uručen kriptovani telefon, a za predaju je bio zadužen Bratislav Dikić - kazao je Sinđelić u svedočenju od prije pet dana.

• Jedan od kriptovanih telefona koje su koristili Eduard Šišmakov i Aleksandar Sinđelić za koordinaciju akcije bio je kod Dikića, a na taj se telefon uglavnom javljala ženska osoba pod kodnim imenom ,,Nikola“, Dikićeva prijateljica Hristina Janković. U drugoj ekipi koja se tog dana takođe, „zatekla“ pod Ostrogom bilo je 15 funkcionera Demokratskog fronta, kako bi se – kako je to nedavno objasnio Milan Knežević odgovarajući na pitanje novinara - „pomolili i dobili duhovnu snagu za sve što ih je čekalo na dan izbora“, piše Pobjeda.

Delegaciju DF-a, da sve bude zanimljivije, ugostio je – mitropolit Amfilohije, poglavar Srpske crkve u Crnoj Gori, koji je blagosiljao lidere DF-a i naglasio da je ,,neophodno da sve protekne u miru i demokratskoj atmosferi“. Dakle, u istom danu pod Ostrogom, kada su mitropolit Amfilohije i lideri DFa-a govorili o miru i vremenu poslije izbora, u njihovoj neposrednoj blizini boravio je Bratislav Dikić, sa ekipom za izazivanje nemira 16. oktobra. Slučajnost, ironija sudbine, ili neki ,,božiji usud“? To će morati da utvrde crnogorski istražitelji. (Pobjeda, 25.03. 2017)

Misija Šišmakova

Izvesno je, međutim, da je svedočenje Aleksandra Sinđelića do kraja razotkrilo ulogu ruskog agenta Eduarda Edija Šišmakova kao ključnog organizatora akcije planirane za 16. oktobar, ali i ukazalo kako je funkcionisala logistička mreža ekipe pripremane da u Crnoj Gori izazove haos. “Uvijek sam i strogo poštovao Edijeva uputstva. Edi je bio upoznat sa svim mojim kontaktima i uvijek sam postupao po njegovim uputstvima“, svedočio je Sinđelić i naglasio da je lično Šišmakov odobrio angažovanje bivšeg komandanta srpske Žandarmerije, Dikića. Aleksandar Sinđelić tvrdi da je Bratislavu Dikiću dao ukupno 15.500 eura od novca koji mu je predao agent GRU-a.

Plaćenici

Prema kazivanju svjedoka saradnika, akcija se odvijala u više pravaca. Jedna grupa je trebalo da uđe u Crnu Goru i obuče uniforme specijalaca. Plaćenici, njih 50, koji su učestvovali na mnogobrojnim ratištima, bili su angažovani kako bi pomogli pristalicama Demokratskog fronta da zauzmu Skupštinu i sruše Vladu Mila Đukanovića. Ovo je naveo Saša Sinđelić u ponedjeljak u Specijalnom državnom tužilaštvu. Sinđelić je trebalo da nabavi 50 pištolja, municiju za ,,heklere“ kao i 50 kalašnjikova. Zadatak te ekipe, koji su imali iskustvo ratovanja na brojnim ratištima, bio je da upotrebe oružje ukoliko „mirnim putem“ ne budu mogli da zauzmu ključnu instituciju– Skupštinu Crne Gore. Prema Sinđelićevom svedočenju tom, grupom je rukovodio Šišmakov.

Nova vlast i hapšenja

„Nakon govora oko 23 sata čovjek iz Demokratskog fronta trebalo je da kaže šifru i dalje rukovodi“ naveo je Sinđelić. Govoreći o vlastitoj motivaciji, Sinđelić ističe da je ,,imao kratak rok da pripremi sve što treba za 16. oktobar“, ali da je prihvatio zadatak ,,jer nije podržavao politiku Mila Đukanovića i veliki je protivnik NATO-a“. Ponovio je da ljudi koji su iz Srbije došli da podrže opoziciju nisu znali šta se sve priprema nakon zatvaranja biračkih mesta. Sa detaljima su bile upoznate samo vođe pokreta srpskih udruženja koji su bili angažovani za teroristički upad, piše Pobjeda, a prenosi portal Analitika [6].

U tekstu Dnevnih novina, od 22.marta, pod naslovom „Novi detalji iz iskaza Sinđelića: DF tražio oružje da svrgne vlast, u Moskvi bili skeptični" navodi se da su funkcioneri Demokratskog fronta više puta odlazili u Moskvu i tražili da se upotrebi oružje u svrgavanju vlasti u Crnoj Gori. Tvrdili su da je to jedini način, iako ljudi iz Moskve nisu bili pristalice tog plana, tvrdio je u Specijalnom državnom tužilaštvu svedok saradnik Saša Sinđelić, koji je detaljno na više od 30 stranica opisao svoju ulogu i saznanja u vezi sa spriječenim terorističkim napadom, koji je trebalo da bude izveden u izbornoj noći 16. oktobra prošle godine.

Sinđelić je, kako navode Dnevne novine, pred timom specijalnih tužilaca i advokata osumnjičenih objasnio da optužbe na račun fukcionera DF-a temelji na bazi saznanja od Edvarda Šišmakova zvanog Edi. “Što se tiče činjenice koju sam ja pomenuo da je donijeta konačna odluka onako kako mi je Edi rekao, pojašnjavam da mi je Edi doslovice rekao da je u posljednjem trenutku donijeta odluka od DF da se izvrši prevrat, da je DF tražio oružje, a objasnio mi je da je ta odluka posljednja donijeta u petak prije mog dolaska u Moskvu, odnosno to je septembar 2016. godine”, stoji u svedočenju Sinđelića, koji nije navodio imena funkcionera DF-a, koji su u Rusiji navodno tražili pomoć za prevrat. On je dalje opisao da je u Moskvu ušao u noći između 26. i 27. septembra 2016. i istog dana se vratio u Beograd. "Ja se ne mogu tačno sjetiti koliko je dana prošlo od moga povratka iz Moskve do dolaska Edija u Beograd, proteklo je nekoliko dana i za to vrijeme kao što sam i objasnio, ja sam već počeo da kupujem opremu”, objasnio je Sinđelić, prenose DN[7]

Političar koji zna ruski bio kontakt

Sinđelić je ponovio da je sve radio isključivo po direktivi Šišmakova, i kada je tražio da Mirko Velimirović preda specijalni mobilni telefon Bratislavu Dikiću, a on dalje predstavniku Demokratskog fronta, ispred zgrade Skupštine. On je naveo i da mu je bilo čudno zašto je taj telefon trebalo da završi u rukama predstavnika Fronta, kada oni nisu bili specijalizovani za rukovođenje pobunom. Međutim, Šišmakov mi je odgovorio da mora da komunicira sa jednim od njih, koji dobro poznaje ruski jezik. Šišmakov mu, navodno, tom prilikom nije otkrio ime tog političara. Sinđelić je takođe ispričao da mu je Šišmakov dao 200.000 eura za realizaciju paklenog plana i to su bile nove novčanice. “Ne znam odakle taj novac potiče. Ja sam novac, koji mi je Edi davao, trošio za potrebe realizacije plana, ali moram da kažem da sam u ovom vremenu potrošio i nešto moga novca i taj iznos mogu da opredijelim na oko 35.000 eura”, naveo je on.

Ne zna vozača Čađenovića

Na pitanje advokata Slobodana Smolovića, koji brani vozača DF-a Mihaila Čađenovića, Sinđelić je odgovorio da ne poznaje osobu s tim imenom i prezimenom. “Edi meni nije pominjao osobu sa takvim imenom, jedino što je pominjao to su lideri Demokratskog fronta, ali ih nije navodio imenom i prezimenom”, isključiv je on.

Odluka doneta u poslednjem trenutku

“Edi (Eduard Šišmakov) doslovice mi je rekao da je u poslednjem trenutku doneta odluka od strane DF da se izvrši prevrat, da je DF tražio oružje, a objasnio mi je da je ta odluka poslednja donijeta u petak prije mog dolaska u Moskvu, odnosno to je septembar 2016. godine” kazao je Sinđelić. Prema saznanjima lista, Sinđelić je tokom maratonskog saslušanja naveo i da je rukovodstvo DF-a, prilikom posjeta i razgovora u Moskvi, insistiralo da se na dan parlamentarnih izbora „mora povesti oružana akcija, jer se drugačije ne može srušiti kriminalni režim Mila Đukanovića“.

Prema njegov svedočenju, planirano je da čak 500 ljudi, aktivista raznih srpskih patriotskih udruženja, iz više pravaca, uđe u Crnu Goru i učestvuje u akcijama kojima je trebalo da se, masovnim nasilnim demonstracijama, destabilizuje vlast i detronizuje tadašnji premijer Milo Đukanović.

Sastanci

Kako navodi list Pobjeda, Sinđelić je u zgradu Specijalnog tužilaštva došao u pratnji policajaca u ranim jutarnjim satima, oko 6.30, kako bi se izbegle novinarske ekipe koje su već oko 8 sati počele da pristižu na saslušanje najavljeno za 9.30 sati.

Sinđelić je odgovarao na pitanja šest advokata koji zastupaju okrivljene u ovom predmetu, kao i na pitanja okrivljene Branke Milić. Prema utisku advokata, svedok saradnik je tokom ispitivanja zadržao smirenost i ,,nije odavao znake nervoze i kada su mu postavljana provokativna pitanja“.[8]

Prema pisanju Pobjede, Sinđelić je precizno opisao detalje, mesta i kontakte koje ostvario sa Eduardom Šišmakovom (Širokovom) i Vladimirom Popovom, ističući da je ključni ,,igrač“ u čitavoj operaciji bio – Eduard Edi Šišmakov. Upravo je sa Šišmakovom, ,,kojeg je ranije upoznao u jednom vojnom kampu u Rusiji“, Sinđelić dogovorio prvi sastanak u Moskvi, na aerodromu Šeremtjevo. Sinđelić je dobio 800 dolara od dvojice ruskih agenata da bi platio put za Moskvu, gdje su precizirali detalje o pripremanim terorističkim napadima.

Prema iskazu svedoka, na aerodromu Šeremetjevo ga je sačekao Šišmakov i uveo na rusku teritoriju, izbjegavajući ulazni carinski pečat. Naveo je i da su mu Šišmakov i Popov dali na ruke 200.000 eura za organizaciju akcije i vrbovanje ljudi spremnih da pođu u Crnu Goru i učestvuju u pokušaju terorističkog udara.

Beg u Crnu Goru

Sinđelić je dalje ispričao da nakon što je saznao da je neko „propevao“ o pripremanim terorističkim napadima –odlučio je da se prijavi srpskoj bezbednosnoj službi - BIA. Naveo je i da je u Crnu Goru dobrovoljno došao, nakon propasti operacije planirane za 16. oktobar jer je čuo da je neko od okrivljenih priznao što su sve planirali i onda je počeo da strahuje ,,da će ga ubiti Rusi“. Po Sinđeliću, ta je bojazan opravdana jer su već dva puta pokušali da ga likvidiraju u Srbiji.

I sada mu je, kako tvrdi, život ugrožen. Od novca koji je dobio od Šišmakova ostalo mu je 125.000 eura, koje je predao BIA, sa svim ostalim dokazima koje je imao. Sinđelić je kazao da je bio zadužen za nabavku oružja, štitnika, dronova, telefona, kako bi operacija uspjela. Kako Pobjeda saznaje, osim Sinđelićevog iskaza, tužilac i advokati preslušali su tri snimka, koja su uvrštena u dokaznu građu. Na njima su razgovori Mirka Velimirovića i Sinđelića koji dogovaraju kako da „uhapse Đukanovića u Skupštini“. Sinđelić je Velimiroviću ponudio veću nagradu ukoliko bude snimio hapšenje Đukanovića.

I Mićunović bio meta

Aleksandar Sinđelić je pred tužiocem naveo da je dobio spisak osoba koje je trebalo da likvidira, naglašavajući da je među njima ,,prvi na spisku za odstrel“ bio, kako kaže, crnogorski kontroverzni biznismen Brano Mićunović.

 Bibliografija: 

 [1] https://www.cdm.me/hronika/zasto-je-propao-plan-o-drzavnom-udaru-df-nesposoban-velimirovic-otkucao/

[2] http://www.telegraph.co.uk/news/2017/02/18/russias-deadly-plot-overthrow-montenegros-government-assassinating/

[3] https://www.cdm.me/hronika/zasto-je-propao-plan-o-drzavnom-udaru-df-nesposoban-velimirovic-otkucao/

[4] http://www.pobjeda.net/protected/listalica/2017-03-25/files/assets/common/downloads/publication.pdf

[5] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=10&dd=18&nav_category=167&nav_id=1189269

[6] https://crna.gora.me/vijesti/hronika/novi-detalji-sindjelicevog-svjedocenja/

[7] https://www.cdm.me/hronika/novi-detalji-iz-iskaza-sindelica-df-trazio-oruzje-da-svrgne-vlast-u-moskvi-bili-skepticni/

[8] http://www.portalanalitika.me/clanak/263398/sindelic-dikic-trebalo-da-preda-telefon-politicaru-iz-df-a