O LEGENDAMA, OTALJAVANJIMA I IZVEŠTAVANJIMA RTS
Početak aprila obeležio je odlazak dve TV legende - Kamenka Katića i Mirka Alvirovića. Moja generacija se seća Kamenka kao prvog čoveka vremenske prognoze. Kad su TV dnevnici bili depersonalizovani do perfekcije, kad se znao redosled vesti unapred. E, onda se pojavio čovek koji je uneo dah ljudskosti u, kako rekoh, bezličan dnevnik. I ljudi su ga po tome i zapamtili. Bez obzira što se kasnije, takodje uspešno, bavio dokumentarističkom televizijom, sećamo ga se kao Kamenka Vremenka.
Isto je i sa Mirkom Alvirovićem. Radili smo zajedno u Beogradskoj hronici. I kad god sam je, ponekad, i uredjivao, Mirko je obavezno učestvovao. Uvek je bio pun ideja, ali i da sasluša sugestije. Počeo je sa savetima Majstor Rileta, a najviše se gledala rubrika gde i kako nabaviti jeftine delove za auto. Tad kad nije bilo e-mejla, pisali su Mirku pisma, tražili, molili. A Mirko im je redovno odgovarao, nalazio te delove i pomagao.
Zašto sve ovo pišem?
Kamenko i Mirko su najbolji primer kako u mnoštvu voditelja i novinara ostati popularan i što je mnogo važnije steći poverenje. Ono se gradilo godinama, zahvaljujući što su se specijalizovali za jednu oblast, i po tome su ih ljudi pamtili. Nisu u karijeri „svaštarili“, nego su polako, strpljivo gradili karijeru u samo jednoj oblasti.
Takav je bio i Dragan Nikitović, za koga se znalo da mu na čitavom televizijskom prostoru bivše Jugoslavije nema ravnog, nema boljeg poznavaoca boksa i atletike. Ustajali smo u tri ujutru da gledamo boks, ne samo zbog Muhamed Alija, več i zbog toga što smo znali da će tu biti i Nikita i da će nas „voditi“ savršeno kroz meč.
To je i moje malo upozorenje i savet mladim kolegama, da se specijalizuju i da ih po tome publika pamti. Lepa je voditeljska slava, ali je kratkog daha. U „žutu zonu“ već su ušli Šarenac i Memedović, ljudi novinari koji će zbog voditeljstva možda zapostaviti osnovnu vokaciju - jedan sportskog novinara, a drugi odličnog autora putopisnih emisija .
Još se na ovom prostoru nisu pojavili dostojni naslednici Miće Orlovića ili Olivera Mlakara. Sa tom voditeljskom finoćom se čovek radja, a RTS eksperimentiše na svim programima, ne bi li našli prave voditelje. I onda, ti eksperimenti, naročito u jutarnjem programu. nikako da donesu rezultate. A rešenja su tu. Istina, nije lako raditi pet dana u nedelji jutarnji program, ali u svetu ljudi to rade tokom čitave karijere. Mislim da se tu ustalila Dušica Spasić. I čemu onda eksperimenti? Čemu onda dva voditelja, pa da Dragana Kosjerina menja partnere. Vidim u nedelju i Branko Srdić u poslednjih 30 minuta dobije kovoditelja. To su vežbe koje se rade ne u programu, već se rade probna snimanja, pa se onda odluči. Ljudi jednostavno vole da vide stalne voditelje, a ne da oni svakog dana ispadaju kao pajaci iz kutije, pa se ne zna ko kog dana radi. To je isto problem sa voditeljima u „Tako stoje stvari“, nikako da se ’’uhvati’’ redosled pojavljivanja i da se zna profil emisije kad je koji voditelj uredjuje i vodi.
Nije udžaba Nenad Ristić, dok je bio urednik Beogradske hronike, podelio dane po autorima, pa je svaki autor imao neki svoj ugao i temu, tako da, na kraju krajeva, svi pamtimo Baneta Vukašinovića po temama iz zdravstva, a Borivoja Mirkovića po političkim temama iz sveta. Danas na žalost svi rade sve. Malo je novinara koji specijaliziraju svoju oblast. Ima ih kad je reč o zdravstvu ili automobilizmu. Ali po nekom čudnom rasporedu putuju u inostranstvo prateći Vučića ili Brnabić. Ali, pored niskih plata verovatno da im i putovanje dodje kao neki nagradni bonus.
Otaljavanja na delu
Drugog aprila zbog nepostojanja koordinacije unutar kuće, za ceo svet u atmosferu je pala i izgorela kineska orbitalna stanica - sem za urednike Vesti u 10.00, a orbitalna stanica nije bila stanica već satelit - što nisu iste stvari, ako ni po čemu drugom onda po gabaritu. Pa se čitalo upozorenje, a već je sve izgorelo u atmosferi, dok je najčudnija bila ilustracija koja je koristila snimke lansiranja uz obrnutu temu - pada na zemlju.
Mislio sam da će bar tog dana u bloku vesti iz inostranstva u „Tako stoje stvari“ Nebojša Kotlajić pomenuti pad ovog kineskog čuda, ali ni reči! Šteta, jer su sve ostale TV imale opširne izveštaje i animacije.
*******
Oko magazin se dostojno oprotstilo od Kamenka Katića i Mirka Alvirovića. I ta emisija je samo potvrdila ono što sam napisao na početku - specijalizacija drage kolege, specijalizacija, znanje - to su osobine koje gledaoci pamte, a ne ako radite sve i svašta, od vodjenja kviza do izvlačenja koverata i zabavnog programa. Dok vi to radite, dolaze mladji, ambiciozniji! Oni će tačno znati šta i kako se radi.
*******
Treći april bio je dan dosadnih političkih pamfletskih intervjua. Počeo je sa Dodikom, a završio se sa Dačićem. Pokušavala je Olivera Jovićević da „pritisne Dačića, ali je on u kafanskim, mangupskim manirima izbegavao odgovor.
Primeri:
Jovićević: „Milošević je bio nalogodavac ubistva Stambolića“
Dačić: „A je l’ Miloš odsekao glavu Karadjordju ?
Jovićević: „Pitam Vas za Miloševića?“
Dačić: „Pa nemojte sad da bežite sa teme“
Vreme bačeno u vetar. Ništa nismo čuli od Dačića. Ali priznanje Oliveri Jovičević na trudu, mada je mogla komotno, bez problema, da skrati emsiju.
Da je teško izaći na kraj sa agresivnim gostima uvidela je sutradan i Dragana Kosjerina, kojoj ništa drugo nije preostalo nego da prekine razgovor izmedju advokata i profesora Pravnog fakulteta o, ako sam dobro shvatio, besplatnoj pravnoj pomoći. Kosjerina ih je upozoravala ali agresivni advokat nije prestajao da govori, pa je razgovor bio prekinut. To je bila odluka urednika emisije. Istine radi ne znam koiko je taj deo jutarnjeg programa, posle jutarnjeg TVD, baš najbolji termin za ovakve tematske rasprave, ali očigledno da je konkurencija drugih jutarnjih programa nametnula ovakvu novu kompoziciju Jutarnjeg programa RTS. Ali to istovremeno znači i da voditelj mora mnogo bolje da se spremi za temu, ne bi li i na taj način parirao agresivnim gostima – znanjem, a ne samo mogućnošću da se prekine razgovor.
*********
Uskršnji praznici: Standardno i bez neke velike inovacije. Ili što bi rekli „zicer kuću gradi“. I opet isto, kao i za Božić, različito tretiranje pravoslavne Uskršnje liturgije ovde i u susednoj zemlji. Liturgija na RTS2, Šarenica na RTS1, a u Hrvatskoj Uskršnja liturgija za one koji je slave po gregorijanskom kalendaru na HRT1. To su razlike u programskim politikama javnih servisa. Ili, kako reče Olivera Kovačević gostujući kod Ivana Ivanovića ’’lako je HRT-u kad ima toliko para od pretplate’’.
„Nije sve u parama“, odgovaram joj u sebi, „stvar je u sivo-beloj masi, zvanoj mozak, koji proizvodi kreativnost i donosi odluke“
*******
I opet: Još jedna nedelja, sa dva voditelja Jutarnjeg programa, a sledeća opet samo sa jednim. To vodjenje jutarnjih programa nikako da se ustali, o čemu sam već pisao. Ali, bar vidim nove urednike TVD2 . Promene su medjutim više u imenima na odjavnoj špici, nego što se vide u samim TVD.
**********
Oko, Dragana Ignjić, tema „Šešelj, Hag“. Nisam shvatio koncept uopšte. Prvo sam imao dvoumku, da li je Šešelj pod embargom za RTS? Ako su tema Šešelj i Hag, kako to da nema bilo kakve njegove izjave, ako već ne može da bude gost. Miloš Milić iz Haga (eto još jedan dokaz u prilog mojoj tezi da se karijera gradi na specijanosti) a u studiju sam, bez ikoga da mu oponira, advokat Toma Fila, koji je imao politički govor - da će ovom presudom da započne komadanje Srbije, preko Vojvodine, Sandžaka, Šumadije. Voditeljka ga je puštala da priča svašta i vezano i nevezano za temu.
Na kraju, mada retko komentarišem oblačenje voditelja i voditeljki, onom ko je tog dana obukao Draganu Ignjić, da je moja televizija, poslao bih poruku da ga više ne bih zadržavao. Tragično me je podsećala na one ljudske figure koje obučene u razne toge i draperije nepomično sede, dok deca stoje pored njih a roditelji ih fotografišu. Grozan oufit.Takodje mi nije jasno zašto je prilog o hronologiji Šešelj - Hag bio nevešto, u režiji, skraćen. Verovatno je uzet iz neke ranije emisije, nije premontiran ili su navedene pogrešne završne reči priloga. Mnogo, mnogo ’aljkavosti ima na RTS-u.
Slično je bilo isa prilogom o Orbanovoj pobedi na madjarskim izborima. !storičar u studiju, a iz Budimpešte dopisnik RTS iz – Nemačke! Siguran sam da Toni Bedalov zna mnoge novinare, Madjare iz Srbije, koji sad rade u Budimpešti. Ja ih znam bar nekoliko, koji bi dali mnogo bolje ocene Orbanove vladavine nego ova dvojica. Ali, zašto mnogo istraživati, kad je ovako lakše.
Istog dana u TVD 2 vest o presudi Šešelju tek u 6 minutu, mada je važnost ove presude ogromna: Više Šešelj ne može da govori kako je pobedio haški tribunal. I on je haški osudjenik i tačka.
**********
Ovo samo preuzimam sa društvenih mreža, svi osudjuju kao potpuno amaterski izbor koje utakmice prenositi sa Lige šampiona. Dogodilo se da prava prenosa dve najvažnije utakmice jednostavno nisu ni otkupljena! ’aj’mo više koncentracije , malo više, što bi ljudi rekli, „osećaja za >filing<“!
Izveštvanja
Kao neko ko je dva puta „rušio“ šemu RTB, jednom za Prvi irački rat na 3K, a drugi put kad su studenti krenuli ka Skupštini Jugoslavije (poduhvat uradjen zajedno sa rediteljem Aleksandrom Mandićem) uvek sam u neku ruku ponodan kad RTS uradi nešto slično povodom neko velikog dogadjaja. Tako je bilo i 14.04. prilikom, rekli bi cinici, dogovornog bombardovanja Sirije. RTS je imao vanredni program koji je počeo rano ujutru u Vestima, sa uključenjem dragocenog dopisnika Nenada Zafirovića, a nastavilo se skoro čitavog dana. Za svaku pohvalu, dva voditelja u studiju, ne baš sinhronizovana, ali pošto, verovatno, nije bilo izvršnog producenta u režiji, tako je i moralo da bude, ponekad su se nadmetali koji od njih dvojce više zna, ali nećemo to mnogo kritikovati.
Jedan mali savet ljudima koji uredjuju TVD2: Kad imate dva dopisnika i voditelja, kompozicija kadra je voditelj u sredini, Nenad Zafirović i Ivana Miloradović levo ili desno, onda imamo A voditelja B jednog dopisnika i C drugog dopisnika i onda idemo A pita B, pa onda A pita C, i tako izbegnemo monologe dopisnika. A onda mogu i oni da uporedjuju kako London, kako Vašington. Šteta što nije mogla da se ubaci i Moskva, bilo bi još bolje.
*******
Vidno je bilo iznenadjenje Nataše Miljković kad je od Olivere Miloš Todorović gošće, autorke dokumentarnog filma „Nedovršena simfonija“ u studiju čula da u RTS nema snimka sa „Noć muzike“ sa Tašmajdana, koncerta održanog 26. avgusta 2016. godine. Koji je bio održan na manje od 300 metara od zgrade Javnog servisa. Sećam se tog dogadjaja. Šarmantno je bilo što je Nataša bila začudjena, ali taj podatak, da nema snimka, najviše govori o nama samima. Šteta, i to velika. Bar bi RTS mogao da prikaže film, ako već i nije.
******************
Godišnjica ubistva jugoslovenskog ambasadora Rolovića u Švedskoj, odličan dokumentarac Ratka Ilića, ali avaj, opet na RTS2, za neku drugu, ozbiljniju Srbiju, dok se ona, neka druga, lagodno zabavlja na prvom programu.
Ipak, da nije baš sve samo lako i poletno na Prvom programu - emisija o Bokiju Miloševiću, legendi srpske muzičke scene. Ali, za takve „In memoriam“ potrebno je i malo ’’nadgradnje’’. Nije samo dovoljno reprizirati emisiju. Mnogo bi bilo lepše da je neko pre njenog ponovnog emitovanja gledaoce podsetio ko je bio Boki Milošević, koliko nas je i na koji način zadužio. Oni mladji pojma nemaju ko je Boki Milošević bio. Bar je toliko zaslužio. Ali ovako je najlakše: Izvuče se emisija iz dokumentacije i pusti. Sećam se, bilo je možda i prigodnijih emisija u kojima je gostovao, takodje sa ćerkama, u kojima su njih troje govorili o svom muzičkom životu. Ali opet stižemo do ponavljanja moje teze i odgovora da nije u parama sve, naspram već klasične odbrane RTS od kritike i poredjenja sa javnim servisima u regionu. Ideja i znanje nekad mnogo više nedostaju RTSu nego novac.
*******************
Da se stvari otaljavaju videlo se i u izveštaju TVD2 sa centralne manifestacije u Donjoj Gradini o obeležavanju Dana sećanja na žrtve ustaškog zloćina. Većina TV je pored taksativnog i suvoparnog beleženja, imala i nešto više, a to je da li će Milorad Dodik, kao što je uradio prošle godine, ponoviti da ne pruži ruku američkoj ambasadorki u BiH. Ove godine, kako čitam i gledam na nekim drugim TV, Dodik je došao minut pred početak i izbegao susret sa diplomatskim korom. Šteta - ni reči o tome u izveštaju RTS! Ako je tako, onda ’aj’mo o reći da je RTS državna srpska TV i da se ne zanosimo da je javni servis, jer takvu funkciju u informativnoj oblasti očigledno nema.
Nastup koji je promenio sve
Godišnji izveštaj Evropske komisije o napredovanju Srbije ka Evropskoj uniji imao je dva načina promocije. Na sam dan saopštavanja izveštaja bio je to samo rad reportera izveštača Dušana Gajića, i to u istom danu kad je govorio francuski predsednik Makron pri čemu su svi srpski mediji, osim RTS-a, izvukli u prvi plan bombastičan, a netačan naslov „Makron protiv ulaska Srbije u EU“ - toliko pogrešno da je i francuski ambasador morao da reaguje. I umesto da tog dana OKO ili Upitnik budu posvećeni tom Izveštaju EK i da vladajuća partija i opozicija ukrste argumente šta je dobro, a šta nije dobro uradjeno, u Oku smo imali dokumentarnu emisiju o seoskom gazdi, a uveče u Upitniku temu staru već nekoliko dana - o Siriji.
I dok je kod Miroslava Lazanskog i Jelene Milić postojala želja za argumentovanom svadjom, kod profesora Iva Viskovića postojala je samo želja da se čuju argumenti, ali su ga ovo dvoje nadjačali.
A onda se sve promenilo preko jednog TVD2: Nastupa Aleksandra Vučića, koji je trajao oko 25 minuta. Što je podosta neuobičajeno za jedan takav nastup u TVD2. Verovatno je to neka nova forma nastupa Aleksandra Vučića u medijima, ali je od tog trenutka Izveštaj Evropske komisije dobio na značaju, postao je Tema, posle pohvala, ali i zamerki koje je Vučić rekao povodom tog Izveštaja EK.
Istine radi bio je tu i onaj incident koji je onaj ’’pajac srpske političke scene’’ uradio prilikom posete delegacije Hrvatskog parlamenta.
Bilo je to dobro nastupanje u javnosti. Ali kad bi me Predsednik pitao, rekao bih mu kako format TVD2 nije dobar format. TVD2 s toliko dugim pojavljivanjem je samo ako dodje ili do izbijanja rata, ili do sklapanja mira i za to takva pojavljivanja i treba čuvati. Bolji je, ako već treba toliko vremena, specijal posle TVD.
I tako je ne samo zbog posete Mogerini Izveštaj EK dobio onu pažnju koju zaslužuje. Kao i prenos izjava Vučića i Mogerini.
Medjutim, ono što najverovatnije javni servis neće uraditi, to je da uzme taj Izveštaj komisije i da svaki deo bude podrobno analiziran - recimo o vladavini prava, slobodi medija, zaštiti životne sredine… Ovako, sve se prebacilo na poglavlje 35. A kad pročitamo nalaze istraživanja jedne agencije, šta gradjani misle o Kosovu dobijemo realnu sliku: Da Kosovo jeste bitno, ali bez moje individualne žrtve u vidu smanjene plate ili penzije.
Da li je potreban bolji razlog da se okrenemo stvarnim pitanjima, budućnosti ove zemlje, koja je na pragu 4-te industrijske revolucije, a u kojoj, što nije dobro, vest o industrijskom parku u kom rade mladi talentovani inženjeri biva gurnuta negde u sredinu TVD?!
*********
Nisam razumeo zašto je vest za TVD2 da je Bajaga snimio album za PGP RTS? Ili da se u Valjevu snima serija u porodičnoj produkciji familije Ristovski.
***********
„Da, možda, ne“ o porodičnom i političkom nasilju. Dobra tema, dobri gosti i najbolji dokaz da je, kako ga Blic zove, „opasni klovn srspke politike“ pretio urednici i voditeljki, ali ne samo njoj već i novinaru jedne druge privatne TV. Ali najbolja odbrana za njih dvoje je Država, dok ova država nema hrabrosti ili volje da ga jednostavno „ugasi“ i stavi na smetlište istorije gde mu je i mesto.
********
Vidim po nekim izveštajima da Žika Nikolić smanjuje prednost. Da li sam iznenadjen? Nisam, jer RTS-ovska „Šarenica“ je „nešto izmedju“, nit’ zabava, nit’ narodna muzika, nit’ književni klub, nit’ ....nego svega po malo, onako izmešano na gomili, pa ne može da se uhvati suština koncepta. Kod Žike, pak, iznenadjenja nema.
