Kompleksna politička razglednica Kosova

Veliko rivalstvo između Demokratske Partije Kosova (DPK/PDK) i Demokratskog Saveza Kosova (DSK/LDK), dve najveće stranke posle rata na Kosovu, nije bila prepreka da budu partneri i u vlasti. Ovakve veze između dva glavna politička aktera bile su čak prilično česte u 16-godišnjoj istoriji Kosova. Na ovaj način, koalicije PDK-LDK stvorile su lagodne uslove za vladanje, dok su opoziciju, zbog njenog organičenog uticaja i malog broja poslanika u parlamentu, potpuno izbacile iz igre.

U međuvremenu, u mandatima kada se jedna ili druga veća partija odlučivala da „izda” ovu vezu i sklopi dogovor sa manjim strankama, suočavala se s mnogobrojnim izazovima, čak i sa obezbeđivanjem proste većine za usvojenje odluka u Skupštini Kosova.

Mada ljubav među vernim članovima PDK i LDK nije velika, lideri oba politička subjekta, nakon pritisaka međunarodne zajednice, znali su da nađu zajednički jezik i zajednički preuzmu kormilo vladanja uz obrazloženje da to rade u ime viših interesa zemlje. Poslednji sporazum doveo je LDK prvi put na čelo vlade, izabravši Isa Mustafu za premijera, dok je Hašim Tači, lider PDK, preuzeo funkciju ministra inostranih postova, sa planom da se 2016. godine preseli u fotelju predsednika zemlje.

Najnoviji sporazum postignut je krajem prošle godine, čime je okončan i šestomesečni politički grč nakon parlamentarnih izbora 2014. godine, koji je podelio političke tabore na dva dela, PDK na jednoj, a LDK, Alijansu za budućnost Kosova (AAK), NISMA za Kosovo i Pokret Samoopredeljenje (Vetëvendosje) na drugoj strani, dok su stranke manjina stajale u sredinu, čekajući rasplet događaja. Nakon saveta međunarodnog činioca na čelu sa SAD, LDK je napustila višemesečni dogovor sa AAK, NISMA i Vetëvendosja i sklopila koaliciju sa DPK (PDK), gde su se uključile i Srpska lista i nesrpske zajednice.

Međutim, ovo nije bila ni prva ni jedina koalicija PDK-LDK. Po istom obrascu te dve stranke delovale su i ranije. Dve stranke sklopile su veliku koaliciju nakon nacionalnih izbora 2007. godine. Čak je u toj formaciji, gde obično učestvuju partije manjina, proglasila i nezavisnost Kosova, 17. februara 2008. Koalicija se raspala 2010. godine pošto je predsednik Kosova, Fatmir Sejdiu - nakon odluke Ustavnog suda kojom je konstatovano da je prekršio Ustav držeći i položaj predsednika Demokratskog Saveza Kosova – dao ostavku.

Ista koalicija, gde su glavni akteri bili LDK i PDK, bila je sklopljenja i nakon nacionalnih izbora 2001. godine, kada je u kombinaciji bila i AAK Ramuša Haradinaja. Na osnovu tog sporazuma pokojni Ibrahim Rugova izabran je za predsednika Kosova, a Bajram Redžepi iz PDK, za premijera.

Zajedničko delovanje LDK i PDK povezuje se i sa vremenom kada je UNMIK Misija nakon rata osnivala Privremeno administtrativno veće, mehanizam koji je okupio predstavnike svih albanskih partija, predstavnike manjinskih zajednica i nezavisne intelektualce.

Na osnovu ovog osvrta izlazi da su LDK i PDK, kao glavne stranke političke scene Kosova, znale da nađu zajednički interes nezavisno od žestokih međusobnih sudara. Na tu tačku je skrenuo pažnju i potpredsednik PDK Hajredin Kuči, kada je u jednoj televizijskoj debati upitan da li je prirodna vlada sa LDK. “Mi imamo iskustvo zajedničke vladavine u nekoliko mandata sa LDK i uspeli smo da prevaziđemo partijske inate i da radimo u interesu zemlje”, rekao je Kuči.

Međutim, obe velike stranke imale su avanture sa manjim strankama, ostavivši većeg rivala izvan igre. LDK je prva okrenula leđa PDK nakon nacionalnih izbora 2004, sklopivši koaliciju sa AAK, što je tada rezultiralo izborom Ramuša Haradinaja za premijera, a Ibrahima Rugovu za predsednika. Ali, Haradinaj je ostao samo 100 dana na tom položaju, budući da je trebalo da se suoči sa suđenjem za ratne zločine u Haškom tribunalu, gde je nekoliko godina kasnije oslobođen svih optužbi. Njegovi zamenici nisu imali harizmu Haradinaja i AAK je izgubila prestiž koji je stekla sa Haradinajem kao svojim liderom.

Avanturu sa manjim strankama je ostvarila i PDK nakon izbora 2010, sklopivši koaliciju sa Alijansom Novog Kosova (AKR) Behdžeta Pacolija, koja je odredila Hašim Tačija za premijera, a Pacolija za predsednika države, samo za nekoliko sedmica, pošto je Ustavni sud tada utvrdio kršenje procedure tokom izbora predsednika. Kao rezultat političke krize američka ambasada je posredovala za novi politički dogovor, koji je iznedrio Atifete Jahjagu za predsednicu zemlje, Thači je nastavio da obavlja funkciju premijera, dok se Pacoli morao zadovoljiti pozicijom njegovog zamenika. Ova koalicija je skupo koštala Pacolijevu stranku jer na poslednjim parlamentarnim izborima 2014. nije uspela da pređe izborni prag od pet odsto.

Međusobne optužbe između poslanika LDK i PDK

Nezavisno od pozicije koje trenutno zauzima koalicija PDK-LDK i koja njihovim liderima obezbeđuje lagodan prostor za donošenje odluka, unutar ovih stranaka ipak posotje grupe koje nisu zadovoljne ovim savezom. Poslanici LDK nastavljaju dan-danas da optužuju PDK i njenu bivšu tajnu službu “Informativnu službu Kosova” (SHIK) za ubijanje poznatih ličnosti LDK u ranom posleratnom periodu.

Žestoka rasprava o ovoj temi vođena je na sednici 12. februara u Skuštini Kosova između poslanika LDK, Doruntine Maljoku i predsednika Skupštine koji je istovremeno zamenik predsednika PDK, Kadri Veselija, koji je nekad vodio SHIK. Maljoku je rekla Veseliju da on treba da odgovara za organizaciju SHIK-a, na čijem je čelu bio godinama, terorisala građane. “Nemojte se pretvarati da imate saosećanje, jer ne biste sedeli na toj stolici. Bilo bi dobro da ne spominjete ubistva naših očeva osim na sudu”, rekla je Maljoku.

Veseli je odgovorio da u trenutku kad je ubijen Doruntinin otac (Enver Maloku) SHIK nije postajala, već je bila OVK. „Bilo bi dobro da se zaustavi manipulacija u ime organizovanja i organizacija. Treba govoriti u ime pravde”, izjavio je Veseli, ističući da će biti prvi koji će glasati za formiranje Specijalnog suda, koji treba da sudi po ovim predmetima.

Iako postoji jedna grupa poslanika unutar LDK koja ne podnosi koaliciju sa PDK, sporazum ipak nastavlja da funksioniše. Na kraju je i poslanica Skupštine Kosova Melihate Trmkolli, koja je iz AAK prešla u LDK, promenila svoj stav prema SHIK. Ona je odlučila da povuče potpis sa inicijative nekoliko poslanika opozicije za formiranje jedne parlamentarne istražne komisije o SHIK, što je bilo inicirano od strane AAK, ostajući verna partijskoj liniji.

S druge strane ima i poslanika PDK koji upućuju teške optužne na adresu LDK. Na skupštinskoj sednici od 27. marta, poslanica PDK Ganimete Musliu optužila je zvaničnike LDK da su najviše služili Diku Martiju i njegovom izveštaju protiv OVK. Musliu je optužila poslanike Armend Zemaja i Doruntinu Maljoku iz LDK, da rade kako bi okaljalji OVK. Prema njenim tvrdnjama LDK je poslala najviše dosijea protiv OVK Haškom tribunalu. Ove optužbe su odbačene od strane Zemaja i bilo je potrebno da reaguje predsedavajući sednice Džavit Haliti kako bi se prekinula ova rasprava.

Unutarpartijska nezadovoljstva u PDK i LDK

Koalicija PDK-LDK nije sučelila samo poslanike dveju stranaka. Nezadovoljstvo postoji i unutar samih stranaka. Poslednji koji je javno reagovao bio je bivši premijer Bajram Redžepi, koji je i potpredsednik PDK. U emisiji „Rubikon” na KTVu, Redžepi je izjavio da postoji čitava mreža ljudi koji su u svim institucijama Kosova i strukturama PDK, koje kontroliše i usmerava SHIK.

“Državom oni upravljaju”, rekao je Redžepi i najavio da će se povući iz PDK u trenutku kada na njeno čelo bude došao Kadri Veseli. On je mišljenja da se PDK-u dogodilo najgore kada je Veseli postao zamenik predsednika stranke.

“SHIK je ojačao svoju poziciju. Stvoren je utisak da bez njihove podrške ljudi ne mogu ni da se zaposle. Ovo veliko ojačanje i u stranci i u institucijama neće doneti ništa pozitivno”, izjavio je Redžepi. Na ove optužbe reagovao je Veseli rekavši da „nema karamele da da nikome”. „Građani Kosova su oni koji ocenjuju odgovornost svakoga od nas”, kazao je Veseli.

U međuvremenu, druga sa najviše glasova na listi LDK na poslednjim izborima, Vjosa Osmani, nekoliko puta se izjasnila protiv koalicije sa PDK-om. “Svako ko danas misli da koalicija sa PDK spašava LDK ili Kosovo, neka zna da jedna takva koalicija podmiruje samo 100-200 osoba koje se nadaju nagradama, unapređenjima, zaposlenjima i položajima za njih i njima bliske ljude. Ali, to zauvek slama srca i nepokoljebljivo poverenje naših glasača u LDK. Takva odluka je u suprotnosti sa voljom ovog elektorata”, rekla je ona. Istog mišljenja su i neki poslanici LDK-a.

Lider LDK, ujedno i premijer zemlje, Isa Mustafa teško je doživeo glas protiv njegove vlade od strane poslanika svoje stranke i to je izneo i u skupštini. U govoru prvaka LDK kao premijera zemlje, eksplodiralo je nezadovoljstvo prema poslanicima njegove stranke.

Velika koalicija ujedinjuje opoziciju

Obezbeđenje apsolutne većine u parlamentu od PDK i LDK naterao je opozicione subjekte, “Vetëvendosja” (Samoopredeljenje), AAK-a i NISMA-a za Kosovo da održe unifikciju svojih stavova i delovanja, za šta je put bio trasiran u periodu nakon junskih izbora.

Prvi put se desilo da je “Vetëvendosja” (VV) napustila usamljeno političko delovanje i pristala da korača sa ostalim političkim subjektima. U septembru 2014. godine, dok je LDK još bila sa AAK i NISMA, u taboru je postignut sporazum sa VV. Ovaj sporazum je sačinjen u sedam tačaka. Izgradnja novih institucija u skladu sa načelima parlamentarne demokratije, sa ustavnim normama i zakonima zemlje, bile su među glavnim tačkama sporazuma. Tu je takođe precizirano usredsređenje na pitanja privrednog razvoja, rasta zaposlenosti i dobrobiti građana zemlje. Istovremeno, zahtevano je da se izvrše bitne reforme u prosveti i u zdravstvu, a insistiralo se i na jačanju pravne države i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Ali sve ovo je palo u vodu kada je LDK napustila ovu koaliciju i povezala se sa PDK krajem novembra 2014. godine. To je rezultiralo znatnim zaoštravanjem političkog diskursa između stranaka na vlasti i opozicije.

Samo nekoliko meseci kasnije, opozicioni subjekti su organizovali masovne proteste protiv vlade, zahtevajući ostavku ministra iz Srpske liste, Aleksandra Jablanovića, nakon njegovih izjava protiv protestanata u Đakovici, kao i tretiranje rudarsko-metalurškog kombinata “Trepča” posebnim zakonom. Pritisak ovih protesta koji su doneli scene nasilja na ulicama Prištine bio je dosta veliki. Ono što nisu mogli da urade opozicioni poslanici diskusijama u Skupštini, uspeli su da postignu na ulici, protestima, čime su naterali premijera Kosova, Isa Mustafu da razreši ministra Jablanovića.

Istovremeno ovaj pritisak je doprineo da u poređenju sa svim njegovim prethodnicima, Mustafa bude premijer koji je u prvih 100 dana vladavine najviše puta izazivan. Ovome treba dodati i talase ilegalnih emigracija Kosovara koji su preko teritorije Srbije prelazili granicu sa Mađarskom na putu ka zemljama Evropske Unije. Taj trend je alarmirao i evropske diplomate koje su od kosovskih zvaničnika zahtevale konkretno delovanje za zaustavljenje ilegalne emigracije. I Generalni sekretar OUN, Ban Ki-Mun u som izveštaju je ocenio da odlazak populacije sa Kosova predstavlja razlog za zabrinutost.

Ulazak-izlazak Srpske liste i ćutanje nesrpskih zajednica

Razrešenje bivšeg ministra Jablanovića stavilo je Mustafu pred suočenje sa jednom drugom krizom. Srpska lista je privremeno suspendovala svoje prisustvo u institucijama Kosova. Odnosi su ponovo zahladneli nakon tolikih nastojanja da se Srbi sa severa ubede da učestvuju u kosovskim institucijama.

Srpska lista je nastala nakon Sporazuma od 19. aprila 2014. u Briselu između Prištine i Beograda, uz posredovanje Evropske Unije. Ta Lista ima neposrednu podršku zvaničnog Beograda i sačinjena je na osnovu preporuka Vlade Srbije. Pomoću nje Beograd teži da drži pod kontrolom izabrane srpske predstavnike na Kosovu. Na osnovu te podrške, Srpska lista je na lokalnim izborima 2013. godine pobedila u opštinama sa srpskom većinom, dok je na nacionalnim izborima dobila devet mesta u Skupštini Kosova i zajedno sa poslanikom GIG-a formirala parlamentarnu grupu od 10 poslanika.

U sporazumu koji je Srpska lista potpisala sa PDK i LDK predviđa se nekoliko uslova: da se formira Asocijacija srpskih opština u roku od tri do pet meseci od potpisivanja ovog sporazuma; poseban tretman tokom narednih procesa privatizacije u opštinama sa srpskom većinom; povratak raseljenih Srba i nealbanaca sa sigurnosnim garancijama od strane vlade i premijera; povratak i zaštita uzurpirane imovine; položaj jednog potpredsednika vlade i vođenje tri ministartsva; šest zamenika ministara kao i uspostavljanje avionske linije na relaciji Prština– Beograd i železničke linije između dva grada.

Njegova primena je ostala da lebdi, budući da Srpska lista od 3. februara nije učestvovala na sednicama Kosovske vlade niti Skupštine, što je usledilo kao posledica nezadovoljstva razrešenjem Jablanovića. Konačnu odluku o eventualnom povratku ili nastavku bojkota predstavnici Srpske liste doneće ovih dana nakon konsultacija sa Vladom Srbije.

I dok su sudaranja unutar PDK-LDK i Srpske liste stalna, kao i u odnosu na opoziciju, postoji grupisanje stranaka nesrpskih manjinskih zajednica koje nastavljaju da budu zastupljene u Skupštini i u vladi bez neke javne prepirke. One nastavljaju svoj rad u tišini vodeći računa o zastupanju interesa svojih manjinskih zajednica na Kosovu.

EU predviđa tešku godinu za Kosovo

Dok domaći politički akteri nastoje da populaciju Kosova ubede kako preduzimaju korake za poboljšanje života i privrede, međunarodno prisustvo već je jasno reklo da očekuje jednu tešku godinu za političare Prištine.

Šef kancelarije i specijalni predstavnik EU na Kosovo, Samuel Žbogar samo pre nekoliko meseci je rekao da će 2015. godina biti teška za Kosovo, i tom prilikom istakao da vlada treba da preduzme konkretne korake kako bi ubedila građane da će biti korenitih promena i da će se njihov život popraviti. Po njemu, ekonomski razvoj je neophodan kako bi se zaustavio trend ilegalne emigracije i kako bi se vratili nada i poverenje građana da budućnost mogu izgraditi u svojoj zemlji.

"Biće teška godina jer ljudi na Kosovu čekaju promene. Mislim da ljudi sa razlogom čekaju da njihov život bude bolji. I zbog toga će biti teška godina, jer je dosta kratko vreme da ova vlada postigne rezultate, da pokaže ljudima da na Kosovu ima svetlosti, da će biti nade, da će poboljšati život i da mogu ostati ovde kako bi razvili svoj život, a ne da traže budućnost ilegalnim putevima u zapadnim zemljama. Zbog toga kažem da će biti teška godina, jer ekonomski razvoj nije tema o kojoj treba samo da razgovaramo, već gde treba da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi ljudi videli da su počele promene”, istakao je Žbogar.

Prištinu očekuje suočavanje sa mnogobrojnim izazovima

Ekonomski razvoj i blagostanje građana nisu jedini izazovi koje treba adresirati vladi u Prištini, koja je preduzela neke mere u otpisivanju javnih dugova i u oblasti fiskalne reforme. Priština treba da se suoči i sa ozbiljnim izazovima kao što su formiranje Specijalnog suda za suđenje optuženima, što proizilazi iz izveštaja Saveta Evrope, zatim transformacija Bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova i formiranje Asocijacije srpskih opština.

Prema izveštaju dnevnika “Koha Ditore” Specijalni sud samo formalno će biti na Kosovu. On će funksionisati paralelno sa domaćim pravnim sistemon i sve vezano za njegovo delovanje biće međunarodnog karaktera. Specijalni sud će se ponašati čak kao mini država pošto će imati ovlašćenja da sklapa sporazume sa međunarodnim statusom.

Na drugo pitanje, transformacija Bezbednostih saga Kosova (FSK) u Oružane snage Kosova (FAK) ne gleda se s blagonaklonošću od strane poslanika Srpske liste i zvaničnog Beograda. Za ovu transformaciju potrebna je i izmena Ustava, što zahteva 2/3 glasova većine i 2/3 glasova manjinskih zajednica. I formiranje Asocijacije srpskih opština će biti pitanje o kojem će se teško pregovarati između Prištine i Beograda i Srpske liste.

Osim razgovora sa Beogradom, Priština će se oznojiti i u kontaktima sa Briselom. Sporazumi o stabilizaciji i asocijaciji i o liberalizaciji viza su na stolu, i tokom 2015. godine Priština tim povodom takođe očekuje da dobije dobre vesti iz Brisela.