Prošlost se okreće budućnosti?

Balkanska burad baruta i dalje se kotrljaju, ali sada i iz aviona vidljivim usporenim tempom. Glavni kočničar bio je američki visoki funkcioner Hojt Brajan Ji, koji je smirivši potpaljivanje vatre u Makedoniji, još jednom, na delu, potvrdio da Sjedinjene američke države igraju odlučujuću ulogu u prevazilaženju višemesečne uzavrele krize u regionu. To je probudilo i evropejce, pre svega Saveznu Republiku Nemačku, koja je odmah plasirala svoj plan “Berlin plus”, u nastojanju da dokaže da je Evropska unija i dalje živa za Zapadni Balkan. Nemačka vlada je doobjasnila da “Berlin plus” podrazumeva izgradnju novih auto-puteva i kvalitetno povezivanje Zapadnog Balkana, kao i stvaranje svih uslova za jačanje međusobne ekonomske saradnje iz ovog regiona. Balkanski pacijenti su, naravno, sa olakšanjem odahnuli. No, videćemo - tek je počelo i ne prvi put. Jos odjekuje, tu i tamo, balkanska nacionalistička retorika. Ako je najnovija kriza učinila nešto dobro (nije samo to, razume se) onda je pre svega to što Balkan definitivno nije zaboravljeno ćoše Evrope, u kom je “statusu” živeo od kraja Drugog svetskog rata.

Odsanjana Velika Albanija?

Važna vest stigla je iz Istanbula, gde je turski predsednik Tajip Erdogan prvi puta izjavio “da je ideja o formiranju Velike Albanije (Albanija, Kosovo, Makedonija…) neprihvatljiva”. Do nedavno je “pevao drugu pesmu”. Ne samo o Velikoj Albaniji, nego o ponovnom uspostavljanju Otomanske Imperije, što je Erdoganov ministar spoljnih poslova, a zatim i premijer, Davitoglu, veoma često i veoma olakao plasirao u svim svojim nastupima, naročito kada je reč o zbivanjima na Balkanu. Erdogan sada kaže - jok, neće dozvoliti realizaciju takvih planova. U prvi plan on sada stavlja suverenitet i integritet svih balkanskih zemalja. Da sve one nastave putevima kojima se kreću.

Usred leta, najviše vrućih kestenova palo je u ruke novih, tek izabranih makedonskih lidera. U više balkanskih razgovora od raspada Jugoslavije na ovamo, ponavlja se jedna metafora, da je ova mala zemlja sa svih strana okružena sa četiri vuka. Metafore kao metafore, tumače se i ovako i onako, po slobodnom pesničkom a naročito političkom ubeđenju, ali činjenica je da Makedonija ima, ako ne baš sasvim otvorenih pitanja i problema sa svim susedima, ipak nešto, što je uglavnom ostalo iz prošlosti, a što treba rešavati. I to tako što ka bućnosti treba poći ubrzanim maršom.

U zahuktaloj mašineriji makedonske spoljne politike kipti od optimizma, na sve strane. Čak je dosadašnjinji zastoj bio više zbog lenjosti i neinicijativnosti, pa čak i pojedinačne kapricioznosti makedonske strane (što i nije baš neistina) te nedovoljno upućeni očekuju da se problemi prevaziđu “iz cuga” i “preko noći”, što naravno i pored “nove realnosti” nije staza po kojoj će se protutnjati. Verovatno će se neka rešenja naći lakše, ali baš toliko brzo - ne.

Novi šef makedonske diplomatije izjavio je nekoliko puta da Makedonija ima novo lice, te da želi da ima dobre i prijateljske odnose sa svim susedima, te da će uporno raditi na tome da se pronađu uzajamno korisna rešenja. Zategnutost u odnosima sa Srbijom i tzv. “makedonski scenario” za koji, uzgred, retko ko zna šta znači, više ne postoji. Makedonski predsednik Ivanov i šef diplomatije Dimitrov bili su na Vučićevoj inauguraciji, poverenje i dobri odnosi između dveju zemalja hvataju staru, uzlaznu liniju.

Najlatentniji makedonski spoljnopolitički problem poslednjih dvadeset i kusur godina bilo je pitanje imena, koje su onda, 1991 godine, makedonske vlasti dočekale kao grom iz vedra neba, a mogli su prethodno bar nabaviti gromobrane, koji ne bi škodili i za svaki slučaj, što kažu.

Nikom razumnom ovde nije jasno, ali eto, Grčkoj se ne sviđa da njen severni sused nosi ime Makedonija (strah od iredentizma članice NATO-a od zemlje za koju se može reči da jedva ima vojsku) i promenom imena uslovljava prijem Makedonije u Evropsku Uniju i NATO. Može im se, koliko god se Makedonci opravdano ljutili zbog toga što se pritisak vrši samo na njih, dok Grci igraju sirtaki i vesele se navalici makedonskih i srpskih turista na “uobičaje” destinacije na Halkidikiju. Tamo, ko može i ima takva bankarska salda, bez obzira na nacionalnost, kupuje i stan, koristeći na taj način grčku krizu.

Prethodni premijer Gruevski je, kako je ovih dana objavljeno, više od deset puta u svom desetgodišnjem mandatu razgovarao o ovom pitanju sa grčkim partnerima. Rešenje prepustio naslednicima. A sadašnji ministar za evropske poslove Bujar Osmani, rekao je da je pitanje imena emocionalno, te da je cilj da se zatvore sva otvorena pitanjima sa susedima.

Valja, međutim, da i sa grčke strane dolaze topli vetrovi, želje za poboljšanje odnosa, ali je makedonsk ministar Dimitrov opomenut na grčke crvene linije oko promene imena. Doduše, diplomatski. Oni koji sebe smatraju upućenim u sve detalje oko rešavanja pitanja sa imenom, tvrde da bi Makedonija prihvatila naziv Severna Makedonija i da je preostala samo tehnička izvedba rešavanja ovog problema.

Bugarska: u raljama prošlosti

Najdugovečniji su, izgleda, makedonsko-bugarski problemi i međusobna politička prepucavanja. Taj “film” traje od početka dvadesetog veka, kada je formiran VMRO, za koga neki istoričari kažu da je delo bugarskog carskog dvora. Postavlja se, na primer, pitanje zašto je to baš UNUTRAŠNJA makedonsko revolucionarna organizacija, zašto je organizacija imala i Centralni komitet i Izvršni odbor, za čiju nezavisnost i autonomiju se borilo jedno krilo, a za čiju drugu…? Mnogo pitanja, duga priča, sa dugim spiskom makedonskih revolucionara likvidiranih po sofijskim ulicama u prvoj četvrtini prošlog veka.

Izuzme li se ,,vatreno krštenje” u Briselu, novi makedonski premijer Zoran Zaev, svoju prvu posetu učinio je bugarskom kolegi Borisu Borisovu, koji uskoro preuzima predsedavanje Evropskom unijom. Domaćin je rekao da je Bugarska prijatelj Makedonije i da će joj pomoći za reforme koje su neophodne za prekoračenje pragova ulaznih vrata Evropske unije i NATO-a, naročito. Istorija ne treba da nas razdvaja, već da nas zbližava, rekao je Borisov, podvlačeći da je ,,Bugarska za jedinstvenu Makedoniju članica NATO-a”.

U kontekstu posete, podseća se da je Bugarska prva priznala samostalnu i nezavisnu Makedoniju.

Međutim, makedonski mediji i javnost nisu zaboravili i neke teže teme u odnosima dveju zemalja. Pamti se još uvek, izjava tadašnjeg bugarskog predsednika Petra Stojanova, koji je sredinom devedesetih prošlog veka u Briselu rekao ,,da je Makedonija najromantičniji deo bugarske istorije”.

Prišlo se, što je uobičajena praksa, potpisivanju Ugovora o dobrosusedskim odnosima. I onda je bugarska strana zaboravila da postoji makedonski jezik, već je tražila da se u ugovor unese formulacija “oficijalni jezik zemlje zapisan u njenom Ustavu”. Počele su da isplivavaju i druge razlike i da se istovaraju drugi istorijski tovari.

Poznati istoričar Todor Čepreganov, do nedavno direktor Istorijskog instituta Makedonije, najviše pažnje je posvetio dogovoru da dva premijera ove godine zajedno proslave makedonski nacionalni praznik Ilinden. On je podsetio da je i ranije, 2006 i 2013 godine, bilo takvih pokušaja sa bugarske strane. Po makedonskim medijima, zavisno kome su naklonjeni, izlaze razni detalji ove posete.

Zaev je, prema medijima, rekao da su neki delovi istorije zajednički, dok je Borisov navodno rekao da o samostalnoj Makedoniji može da se govori samo od 1991. godine. A šta je bila dotle, od 1945 do 1991, na primer?

Izveštači iz Sofije prenose i izjavu Božidara Dimitrova, direktora Bugarskog istorijskog instituta, nekadašnjeg ambasadora u Makedoniji i ministra u bugarskoj vladi, da su “Makedonci Bugari jedan narod, te da to što je Zaev (Zajedno sa Borisovim) položio venac na spomeniku bugarskog cara Samoula (uzgred, on je bio Jermenac po poreklu i jeste bio bugarski car koji je tamo negde, u 10. veku vladao i Makedonijom) potvrđuje ono što on godinama govori.

Zanimljiv detalj o odnosima unutar makedonskih političkih struktura, jeste činjenica da je šef opozicije, donedavno neprikosnoveni vladar Makedonijom Nikola Gruevski, detalje o razgovorima Borisova i Zaeva u Sofiji, saznao, dan nakon završetka posete, lično od Borisova - u Briselu!

U međuvremenu, ne smanjuje se broj Makedonaca koji, iz praktičnih razloga, da bi lakše došli do posla u Evropi, uzimaju bugarske pasoše, ali ipak - uzimaju. Kažu da ih ima skoro sto hiljada, ako ne i više. U međuvremenu takođe, makedonska organizacija OMO-Ilinden od bugarskih vlasti ne može da dobije odobrenje za registraciju, što je valjda po evropskim pravilima, a za nepoštovanje i grubo kršenje tih pravila Bugarska dobija od EU simbolične kazne od nekoliko hiljada eura.

Sve je to na stolu, i sve treba rešiti, korak po korak. Baš i samo demokratski, kako kaže jedan ovdažnji ugledni komentator i novinski pregalač.