Kurir – medijska paradigma Srbije posle ubistva Zorana Đinđića
DOSIJE
Serijal o kriminalnoj sprezi najpoznatijeg tabloida i poslovanja njegovih vlasnika Radisava i Aleksandra Rodića (1)

Kurir – medijska paradigma Srbije posle ubistva Zorana Đinđića

:

Pojavivši se na kioscima 6. maja 2004. godine, neposredno po okončanju vanrednog stanja proglašenog nakon atentata na premijera Zorana Đinđića, sa neskrivenim ciljem da ospori rezultate istrage i potpomogne projekat rušenja optužnice protiv organizatora i neposrednih učesnika u tom kriminalnom delu, tabloid Kurir postaće u narednih 14 godina sinonim za nedoslednost, kršenje profesionalnih normi i standarda, tabloidizaciju medijske scene Srbije, kao i krajnju relativizaciju problema kriminala, korupcije i sistema vrednosti uopšte. U tom periodu, u zavisnosti od trenutnih interesa svog osnivača, Kurir je po potrebi bio instrument političkih stranaka i vladajućih struktura, delova domaćih tajnih službi, kriminalnih organizacija, domaćih tajkuna i stranih obaveštajnih službi.

 Kao tabloid lišen bilo kakvih skrupula u borbi za što bolju poziciju na srpskom medijskom tržištu, Kurir je redovno izazivao osude i zgražavanje onog dela srpske javnosti koji sebe naziva „pristojnom Srbijom“. Ironija sudbine je, međutim, htela da 2017. godine isti taj Kurir – koji se „proslavio“ objavljivanjem intervjua sa kapetanom Džoom i njegovim idolom Legijom, napadima na porodicu i prijatelje ubijenog premijera, optužbama na račun maloletnog sina Olje Bećković i mnogim drugim nepodopštinama – odjednom postane medijsko stecište istih onih koji su na konferencijama za medije cepali štampane primerke Kurira, označavali ga najgorim mogućim epitetima i tražili njegovu zabranu. Da li je mržnja prema Aleksandru Vučiću, kao jedina zajednička tačka te nove neprincipijelne koalicije, toliko velika da se Kuriru preko noći može oprostiti i zaboraviti sve ono što je radio proteklih 14 godina, a što bez ikakve sumnje nastavlja da radi i danas, pitanje je od kojeg će svi oni koji se u javnosti predstavljaju kao baštinici i nastavljači politike Zorana Đinđića poput Vesne Pešić, Vesne Rakić Vodinelić, Zorana Živkovića, Branislava Lečića, Branke Prpe, Saše Jankovića ili kompletnog rukovodstva današnje Demokratske stranke na čelu sa njenim predsednikom Draganom Šutanovcem, zauvek bežati iako je odgovor na njega više nego očigledan.

Slika Kurira i njegovih vlasnika Radisava i Aleksandra Rodića istovremeno je postala autentičan izraz u ogledalu brojnih imena novinarstva u Srbiji, koji su vladavinu Slobodana Miloševića iskoristili ili da operu svoje ranije biografije ili izgrade svoje karijere. Kroz njihov odnos prema Kuriru iz vremena kada je ovaj tabloid bio „odvratna štampana stvar koja se prodaje na trafici, a nisu novine“ ili nešto što pristojni ljudi „u ruke nisu uzimali“ i ovog sadašnjeg, kada je isti taj tabloid postao omiljeni prostor za kolumne, izjave, podršku i divljenje, ispisane su biografije skoro većine „prvoboraca“ devedesetih, počev od Dragoljuba Žarkovića i Miloša Vasića preko Svetlane Lukić i Dragoljuba Petrovića, pa sve do Jugoslava Ćosića i Slaviše Lekića.

I dok je pažnja javnosti uglavnom bila usmerena na krajnje neprimeren, vulgaran i primitivan sadržaj koji je svakodnevno plasiran sa stranica Kurira, u pozadini tog tabloidnog stila medijskog delovanja skrivao se manipulativni model poslovanja koji se zasnivao na kombinaciji prikrivanja tragova nezakonitog postupanja kojim je nanošena šteta državi, bankama i privatnim poveriocima, i stalne pretnje medijskim linčom prema svakome ko bi se usudio da takvom prevarnom postupanju vlasnika Kurira nekako stane na put. Upravo su brojne nezakonitosti, koje su od osnivanja pratile poslovanje vlasnika Kurira, tokom 2009. godine iskorišćene za pokretanje istrage koja je rezultirala hapšenjem vlasnika Kurira Radisava Rodića i pokretanjem sudskog postupka protiv njega. Međutim, umesto da institucije pravne države tada do kraja odrade svoj posao, sve se završilo nagodbom po kojoj su Demokratska stranka, Boris Tadić i ljudi iz njegovog neposrednog okruženja, dakle isti oni koji danas ovom tabloidu daju podršku, preuzeli kontrolu nad Kurirom kao svojom medijskom batinom za obračun sa političkim neistomišljenicima, Radisav Rodić svoju kaznu odslužio u apartmanu na VMA, a krivične prijave protiv njega netragom nestale u tajnim fiokama čelnika tadašnjeg režima. Vreme je pokazalo da su upravo ovakve situacije, koje su karakterisali truli kompromisi vlasti i ovog tabloida, davale vetar u leđa porodici Rodić da nastavi sa još brutalnijim kršenjem zakona i još beskrupuloznijim mahinacijama na račun poreskih obveznika Srbije.

Nakon višemesečnog istraživanja koje je zajedno sa Antidot timom uradio analitičar medija i publicista Ištvan Kaić, oblikovan je dosije u kojem su na jednom mestu objedinjeni i dokumentovani načini na koje su sukcesivni vlasnici Kurira, Radisav i Aleksandar Rodić, skrivajući se pod maskom borbe za slobodu medija utajili milione evra po osnovu neplaćenih poreza, doprinosa, nevraćenih kredita i neisplaćenih obaveza prema dobavljačima i zaposlenima.

Iako je prepoznatljiv Kurirov način poslovanja krajem devedesetih ustanovio i razvio Radisav Rodić, osnivač Glasa javnosti i Kurira, zbog značajnog uticaja na aktuelna dešavanja na medijskoj sceni Srbije serijal započinjemo sa njegovim sinom Aleksandrom Rodićem i genezom poslovne hobotnice koja se odnedavno našla u otvorenom ratu protiv države Srbije i njenih institucija.

PRVI DEO: SLUČAJ ALEKSANDRA RODIĆA - KAKO SE U SRBIJI OD BRUKE PROFESIJE PREKO NOĆI POSTAJE PRVOBORAC ZA SLOBODU GOVORA

Istražili: Ištvan Kaić i Antidot tim

Ni za šta što se u proteklih nekoliko meseci svakodnevno dešava u vezi s Kurirom i kompanijom Adria Media Group koja izdaje taj tabloid, te njenim vlasnikom Aleksandrom Rodićem, ne može se reći da potpada pod sasvim neuobičajenu medijsku pojavu, bilo da je reč o Srbiji ili o zemljama Evropske unije kojoj Srbija teži. Ipak, ovakva situacija, u kojoj su niko drugi do predsednik države, režim i vladajuća stranka koju on predstavlja, centrirani kao isključive mete konstantnog napada, koji podrazumeva plasiranje bezočnih manipulacija, izmišljanje gnusnih laži i beskrupulozno kršenje elementarnih novinarskih normi, korišćenjem uvredljivih i omalovažavajućih izraza, uz saučesništvo velikog broja javnih ličnosti, nipošto se ne može smatrati normalnom. Istovremeno, zbog toga se danas mnogo izoštrenije uviđa sve ono što je Kurir kao paradigma radio i podrazumevao pod svojom redovnom delatnošću još od osnivanja 2003. godine i što ga, nesporno, zbog načina na koji je svih ovih godina uspevao da opstane i nametne se kao sinonim svoje vrste posla, u velikoj meri čini jedinstvenim fenomenom u istoriji srpskog medijskog prostora. Takav kakav jeste i kakav je sve vreme u prošlosti bio – nemilosrdni predator – čini se da je pre svega odraz jednog nestasalog društva koje ni najmanje ne mari za to da, dok ga konzumira, i samo bude njegova žrtva.

Kriminalne manipulacije porodice Rodić: Od Kurira info do Adria Media grupe i nazad

Nakon višemesečnih poseta službenika Poreske uprave Srbije toj kompaniji, a potom i rešenja dostavljenog na njenu adresu Vlajkovićeva 8, opština Stari grad, u Beogradu, o neizmirenim dugovanjima koje ta firma, zajedno sa povezanim i zavisnim privrednim društvima, ima prema državi, 6. jula 2017. godine blokiran je račun Adria Media grupe. Ova firma, osnovana još 26. jula 2004., godinu dana i tri meseca od izlaska prvog broja Kurira, pod nazivom Adria Media Serbia d.o.o., dobija to ime jula 2014. godine i danas je u stopostotnom vlasništvu Aleksandra Rodića, jednog od sinova Radisava Rodića osnivača novina Glas javnosti i Kurir. U firmu starog naziva pet meseci pre toga, 5. februara 2014. godine, već je uneto gotovo 596 miliona dinara nenovčanog kapitala, da bi naredne godine Adria Media grupa raspolagala trostruko većom sumom ukupnog kapitala od čak 17 miliona dolara. Šta se u međuvremenu dogodilo?

Aleksandar Rodić postaje vlasnik Adria Media Srbije 10. decembra 2013. godine preko firme Kurir info d.o.o., osnovane krajem 2005, a u kojoj i formalno pravo na apsolutno vlasništvo dobija ubrzo nakon pravosnažne presude svom ocu od 27. jula 2011. godine. Na osnovu sporazuma o priznanju krivice zbog zloupotrebe službenog položaja, Radisav Rodić je osuđen na dve godine zatvora, šest godina zabrane vršenja svih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje i upravljanje tuđom imovinom, obavezujući se da dužniku Komercijalnoj banci isplati iznos od 48,9 miliona dinara, zbog korišćenja lažne dokumentacije prilikom podizanja kredita. Nejasno je, ipak, do dan-danas ostalo pod kojim okolnostima je tužilaštvo tada odustalo od započetih istraga i sumnji da je Rodić izbegavao plaćanje poreza na promet u iznosu od 115,3 miliona dinara i poreza na dohodak građana u iznosu od 88 miliona dinara, da je zajedno sa tadašnjim glavnim urednikom Glasa javnosti Slavoljubom Kačarevićem, a preko firme Manami 2001. godine pribavio protivpravnu imovinsku korist i oštetio Komercijalnu banku za oko pola miliona evra, kao i šta se desilo s predmetom KT 1436/09 krivične prijave protiv porodice Rodić, koju je policija dopunila u januaru 2010, a kojom su Radisav, Aleksandar i Vukadin Rodić, kao i njihova saradnica Aleksandra Simić, osumnjičeni da su „oštetili budžet Srbije i više preduzeća i banaka za skoro milijardu dinara“.[1] Odgovori na neka od ovih pitanja pojaviće se tek krajem 2015. godine.

Osam dana po obavljenoj akviziciji, prema kojoj Adria media Srbija dospeva pod vlasništvo firme Kurir info d.o.o., Aleksandar Rodić u ime firme Kurir info, čiji je direktor postao 1. avgusta 2012., u Agenciji za privredne registre podnosi prijavu za registraciju založnog prava iz kojeg proizilazi posao iz ugovora o kreditu od strane Agroindustrijske komercijalne (AIK) banke u iznosu od 700 hiljada evra na dve godine, potpisanog već 13. decembra, dva dana po akviziciji. Potraživanje koje se obezbeđuje založnim pravom AIK banka u ovom slučaju treba da namiri iz budućih prihoda od dve distributivne firme povezane poslom sa Kurir info – Beokolp d.o.o. na području Beograda i Press internacional marketing i distribucija iz Novog Sada koje distribuiraju štampana izdanja firme Kurir info.

Činjenica da je kompanija Kurir info, sudeći prema napomeni uz finansijski izveštaj za 2014, ovaj dug izmirila prevremeno, ostaje nejasna ako se ima u vidu da je iste godine, kao što je rečeno, ova firma otuđila nenovčani kapital (žigove, kancelarijsku i novinarsku opremu, vozila) od gotovo 596 miliona dinara i prenela ga na firmu Adria Media Srbija, te zbog toga poslovnu godinu završila sa gubitkom od blizu 607 miliona dinara, pa se ne vidi iz kojih sredstava je izmiren dug prema AIK banci, koji je na dan 31. decembra 2013. iznosio oko 80 miliona dinara. Šest dana po prenosu nenovčanog kapitala, 11. februara 2014., firma Kurir info, čiji je stoprocentni vlasnik Aleksandar Rodić, prodaje istom licu svoj udeo u Adria Medija Srbiji, čime Rodić kao fizičko lice postaje direktan vlasnik Adria Media Srbije, a od jula Adria Media grupe (AMG). Godinu dana kasnije, 27. februara 2015., u APR-u je zatim obrisano ime Aleksandra Rodića kao vlasnika Kurira info i umesto njega upisana Adria Media grupa, pa je tako izvršena rokada vlasništva, čime je AMG postala vlasnik svog nekadašnjeg vlasnika, iako iza obe firme, sve vreme kao vlasnik stoji isto fizičko lice.

Slično ovome, u martu 2016. godine, firma Kurir info najpre menja naziv u Custom Group d.o.o., potom izdavačku delatnost zamenjuje uslugama pripreme za štampu, da bi se 1. aprila ponovo promenilo vlasništvo i umesto AMG, unete godinu dana ranije, sada upisala firma Eurokonto 2010 d.o.o. Pod ovim nazivom, firma Eurokonto 2010 će pak živeti svega tri meseca, do 8. jula 2016., kada menja naziv u Media finance & legal service d.o.o, a četiri meseca posle toga, 10. novembra, u Master finance & legal service. Sve navedene firme registrovane su u jednom trenutku (ili su to još uvek) na istoj adresi Vlajkovićeva 8, odnosno Vlajkovićeva 6a, na opštini Stari grad.

U svom Izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji, objavljenom 26. februara 2015. godine, Savet za borbu protiv korupcije, čiji je osnivač Vlada Srbije, u delu u kom piše o Kuriru, takođe je dao kratku naznaku na ovu vrstu poslovnog ponašanja: „Konfuziju izaziva da ovo nije prvi put da se porodica Rodić poslužila promenama u imenu i vlasništvu nad Kurirom. Pored firme Kurir info d.o.o., krajem 2005. godine osnovana je firma Kurir net d.o.o. koja je potom ugašena 2010. godine usled pripajanja sa firmom Kurir plus d.o.o. i Belege d.o.o. Takođe, 2008. godine, osnovana je firma Kurir plus d.o.o., koja je 2012. godine pripojena firmama Termol d.o.o. i Etigraf d.o.o.. Aleksandar Rodić u svom vlasništvu ima i firme Kurir info d.o.o., Srpska medijska grupa d.o.o., Brendmark info d.o.o., Glasnik d.o.o., Digitalni grad d.o.o., Fatman d.o.o., Social media hab, Providus d.o.o.“[2]

U periodu od jula 2014, a posebice od 27. februara 2015. godine, svi glavni poslovi izdavanja i štampanja novina i časopisa imaju svoje čvorište u firmi Adria Media Group d.o.o., koja do kraja 2015. postaje matična firma za šest drugih zavisnih pravnih lica, što u zemlji, što u inostranstvu: Adria Media Zagreb, Kurir Info d.o.o., Adria Media Invest d.o.o., Adria Media Solution d.o.o, Ost Holding Sudosteuropa Gmbh Austrija i Esprit Medien Gmbh Austrija. U svim ovim firmama AMG poseduje udeo od 100%, izuzev u tri firme registrovane u inostranstvu: Adria Media Zagreb, gde raspolaže udelom od 75% kupljenim 23. decembra 2014.; Esprit Medien Gmbh Austrija, u kojoj je od 11. marta 2014. vlasnik 70% kapitala; i Ost Holding Sudosteuropa Gmbh Austrija, koja je 100% u vlasništvu firme Adria Media Invest d.o.o., osnovane 18. septembra 2015. i zadužene za veb portale. Istog datuma osnovana je još jedna firma u Srbiji, identične delatnosti kao i AMG i u njenom 100% vlasništvu, Adria Media Magazine d.o.o., vrlo sličnog naziva firmi Adria Magazines SMG d.o.o., osnovanoj 13. novembra 2001. i 7. februara 2007. godine obrisanoj iz registra pripajanjem Adria Media Srbiji, baš kao što je ovoj 19. decembra 2008. obrisana i pripojena Mama Media d.o.o., osnovana 6. decembra 2006. godine.

Firma Ost Holding Sudosteuropa Gmbh Austrija, registrovana u Beču i osnovana 22. septembra 2008, 100% je vlasnik firme River I B.V. iz Holandije, osnovane 28. juna 2004, isto kao i firme Medienengagemente East Gmbh, osnovane 19. jula 2006. godine, iz Nemačke. Prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije, AMG početkom 2015. godine, što u licenciranom, što u originalnom obliku, preko ovih firmi poseduje 18 štampanih i 14 digitalnih izdanja, među kojima su: Story, Elle, Cosmopoliten, Lisa, Moj stan, Moja lepa bašta, National Geographic, Men’s Health, Sensa, Elle Decoration, Mama, Burda, Newsweek i Kurir. U drugoj polovini iste godine sa radom će početi i veb portal Espreso.

Osim toga što je, konkretno navedenim postupkom, prioritet sa poslova izdavaštva prebacio sa firme Kurir info na Adria Media grupu, tj. promenio delatnost ovih firmi, Aleksandra Rodića i njegove poslove u tom smislu karakteriše tendenciozno i isforsirano usložnjavanje i stalna, takođe neslučajna varijacija poslovnih imena kompanija, koje vrlo često imaju slične nazive, ali i varijabilnost pravnih i fizičkih lica koja kooptiraju kao njihovi vlasnici ili zakonski zastupnici. U navedenim slučajevima tako figuriraju imena koja su u jednom trenutku, ili još uvek spadaju u red zaposlenih u nekoj Rodićevoj kompaniji, poput izvesnih: Jovanke Starčević, Nebojše Rosića, Ljiljane Ivanović, Ivane Slović Krčadinac, Nataše Lazić, Dejana Volfa, Daniela Pantića, Dragoslavke Jelić i drugih. Sinergični efekat ovakvih poslovnih poteza jeste otežavanje praćenja novčanih tokova, kao i opšta konfuzija povodom pravnih, a zatim i fizičkih lica odgovornih za pojedine poslove. Na taj način postaje jasno da papiri o izmirenom porezu i drugim dugovima određene firme do određenog datuma, konkretno Adria Media grupe u trenutku kada je račun te firme blokiran, 6. jula 2017. godine, ne znači nužno i da neka druga od jednom u vremenu povezanih firmi takođe nije u dugu.

U prilog takvom zaključku ide i tužba, koju je firma Dolis d.o.o. aprila 2014. podnela protiv Kurir info nakon što je ta firma otuđila pomenuti nenovčani kapital od gotovo 569 miliona dinara, sa predlogom za određivanje privremene mere upravo na tom delu kapitala. Uz činjenicu da je dug firme Kurir info u 2013. godini iznosio oko 579 miliona dinara, otuđenje i prenos na firmu Adria media Srbija tako dobija svrhu i u tome da Aleksandar Rodić onemogući naplatu potraživanja u vezi sa opremom firmi Dolis d.o.o.. Interesantno je da iza ove firme pak stoji već pomenuta firma Manami, nekada u vlasništvu Radisava Rodića i Slavoljuba Kačarevića, zbog koje je Rodić 2011. godine osuđen na dve godine zatvora, i da su obe firme registrovane na izdavačku delatnost, tj. izdavanje novina. Stoprocentni vlasnik firme Manami danas je firma Markpak nepoznatog vlasnika, sa sedištem u Engleskoj i udelom od 100 dinara. U vreme kada je podneta ova tužba, međutim, teče i spor oko vlasništva nad firmom Dolis d.o.o. koji protiv firme Markpak vodi drugi sin Radisava Rodića, Vukadin Rodić, koji samo mesec dana po upućenoj tužbi firme Dolis protiv Kurira info, uspeva da zabrani firmi Markpak korišćenje i raspolaganje pravima i udelima koje je ta firma pribavila po osnovu ugovora o prenosu udela i istupanju iz firme Dolis d.o.o. Ovi podaci nedvosmisleno govore o tome da se uprkos svim varijacijama naziva pravnih i fizičkih lica i delatnosti firmi (od kojih zavisi osnovica za obračunavanje poreza) u poslovanju porodice Rodić, jedan te isti nenovčani kapital, dakle, prava intelektualne svojine (žigovi) i pokretne stvari, koje očigledno datiraju još iz vremena vlasnika Radisava Rodića, bez ikakvih pravnih konsekvenci, bez poštovanja zakonskih ograničenja u pogledu raspolaganja imovinom firme, neometano prenosi iz jedne firme u drugu.

Protiv Vukadina Rodića je i krajem 2012. godine Višem tužilaštvu u Beogradu podneta krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja, koja je Tekstilnu industriju u Vranju (TIV internacional) 2009. godine dovela do stečaja. Nakon što je ova firma tri godine posle privatizacije iz 2003. prvi put propala i napravila dug od 16 miliona dinara, njenu imovinu, 64 mašine procenjene na 7,4 miliona, na licitaciji održanoj u julu 2007. kupuje za 5,4 miliona dinara firma Etigraf d.o.o., koju pominje Savet za borbu protiv korupcije u delu o Kuriru. Marta 2009. firmu TIV internacional će za 16,5 miliona dinara kupiti Agroz iz Zaječara, preduzeće koje se navodno bavi trgovinom stokom i poljoprivrednim sirovinama, sa samo jednim zaposlenim, direktorom Prvoslavom Drobnjakom. Uz njega, još jedno od fizičkih lica koja se rotiraju na mestu zastupnika pravnih lica je i Stevan Banković, koji u to vreme formalno vodi firme Radisava Rodića ABC Company, ABC printpak, kao i preduzeće pod nazivom Društvo za pružanje intelektualnih usluga – pravni i ekonomski institut, koje je vlasnik Agroza.[3]

Banković se ubrzo seli na poziciju zastupnika firme Etigraf d.o.o., a na njegovo mesto u ABC Company i ABC printpak dolazi Vukadin Rodić, sa namerom da u ime ABC Company zaključi ugovor o otkupu potraživanja banke od TIV internacionala sa Vojvođanskom bankom, u kojoj je TIV podigao kredit od 300 hiljada evra, a kao garanciju pod hipoteku stavio 26 objekata vrednih 700 hiljada evra, po proceni Agencije, a sedam miliona po tržišnoj vrednosti. Sve to da bi ABC Company, koja se obavezala da će u 11 mesečnih rata vratiti kredit sa kamatama u iznosu od 423 hiljade evra, uplatila banci samo prvu ratu, zatim kao poverilac preuzela svu založenu imovinu firme TIV internacional, prodala je u skladu sa Zakonom o hipoteci firmi Agroz u fiktivnom poslu i na taj način dovela TIV do stečaja.[4] Poreska policija je protiv Prvoslava Drobnjaka u junu 2010. podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je utajom poreza oštetio državu za 113,6 miliona dinara.

Kurir magazin koji izlazi dnevno, ali nije dnevna novina

Nešto manje od mesec dana nakon što je Kurir info d.o.o. upisana kao vlasnik Adria Media Srbije, 6. januara 2014. godine, Agencija za privredne registre odobrava zahtev za izmenu naziva, tj. brisanje naziva glasila Kurir i upisivanje novog naziva Kurir magazin, pa je od narednog dana na naslovnici tabloida načinjena neznatna izmena iznad reči „Kurir“, gde je umesto do tada „dnevne novine“ stajalo „magazin“, dok se broj izdanja jednostavno nastavio, budući da je izdavač identičan. Već 15. januara, Agencija je odobrila novi zahtev, ali ovoga puta upućen od strane firme Adria Media Srbija, za upis potpuno novog glasila pod nazivom Kurir: najuticajnije dnevne novine na Balkanu, kako stav 3 u članu 14a tadašnjeg Zakona o medijima ne sprečava upis glasila sličnog naziva, ukoliko do tada postojeće glasilo nije obrisano iz registra, tj. nije prestalo da se izdaje. Već ovde sumnju budi činjenica da značenje koje ima reč „magazin“ obično podrazumeva vanredno izdanje ili periodičan dodatak dnevnom listu, ili pak nedeljni list, a da naziv novog glasila sada decidno sadrži odrednicu „dnevne novine“.

Iskoristivši period pravoslavnih praznika da izvrši najpre promenu naziva, a zatim upis novog glasila u registar, Aleksandar Rodić uredno je sačekao ponedeljak, 3. februar 2014., da tabloid Kurir magazin, koji je samo dan ranije, do broja 3719, izdavala firma Kurir info, zameni formalno novim, a suštinski potpuno identičnim tabloidom Kurir: najuticajnije dnevne novine na Balkanu pod brojem 1, u izdanju firme Adria Media Srbija, da bi istog trenutka Kurir magazin bio pretvoren u periodično izdanje koje se štampa na engleskom jeziku. Ovaj potez uočava javnost, kada saopštenja izdaju novinarska udruženja NUNS i UNS, koja su od Ministarstva za kulturu i informisanje zatražila preispitivanje upisa u registar glasila Kurir: najuticajnije dnevne novine na Balkanu. U odgovoru od 13. februara 2014., koji su obe firme u vlasništvu Aleksandra Rodića uputile Udruženju novinara Srbije, tvrdi se da je naziv Kurir magazin isti onaj po kojem je taj tabloid registrovan još pri njegovom osnivanju 2003. godine, što je netačno jer je sve do 7. januara 2014. godine imao naziv Kurir, a u logotipu naslovnice „dnevne novine“, dok se za promenu u vlasništvu firme Adria Media Srbija, u kojoj se u roku od samo nedelju dana, od 7. do 13. februara 2014., najpre upisuje vlasnik Kurir info, zatim isti ispisuje, a potom upisuje Aleksandar Rodić, kaže da „ne predstavlja bilo kakvu promenu od značaja, niti ugrožava bilo kog poverioca Kurir-info d.o.o, jer nije došlo do promene kontrole nad oba navedena privredna društva/izdavača“.[5]

Budući da je klauzula o tome da društvo odgovara svojom imovinom, a ne imovinom svojih osnivača, obavezna prilikom osnivanja svakog društva sa ograničenom odgovornošću, Rodićev menadžment je obmanuo javnost i kada je dodao da je Adria Media Serbia d.o.o. prema firmi Kurir info d.o.o. preuzela obavezu da solidarno odgovara za sve dugove te firme, čije je eskiviranje i bilo cilj čitavog posla. Jer upravo na dan kada UNS objavljuje odgovor, APR ispisuje Kurir info d.o.o. i upisuje Aleksandra Rodića kao vlasnika Adria Media Srbije, čime se dve firme u pravnom smislu više ne smatraju povezanim; Kurir info prestaje da bude matična firma firme Adria Media Srbija, te ova dalje nema nikakvog osnova da bude njen solidarni dužnik – sve do godinu dana nakon toga, kada bude izvršena rokada vlasništva i Adria Media Group ne postane vlasnik firme Kurir info. Ovakav odgovor izazvao je negodovanje dela javnosti, posebno kolega novinara, od kojih su pojedini na sajtu UNS-a prvi put progovorili o svojim iskustvima u radu sa porodicom Rodić.

Tokom 2004. godine Radisav Rodić je došao na ideju da postojeću dopisničku mrežu, koju su u Srbiji razvili Glas javnosti i Kurir, pretvori u novinsku agenciju pod nazivom Srpska informativna agencija (SINA), pa su tako urednici redakcija „bili dužni da daju sve tekstove dobijene iz dopisništava koje bi agencija, prema svojoj volji, dalje slala drugim medijima“,[6] dok su dopisnici širom Srbije bez ikakvog prethodnog obaveštenja dobijali rešenja o radnom odnosu u toj agenciji. Posle izvesnog vremena, SINA se našla u dugovima, sa isplatom ličnih dohodaka svojim zaposlenima kasnila je više od godinu dana, da bi se najzad u procesu likvidacije nad njom otvorio stečajni postupak, kada su pojedini dopisnici pred sudom, ispostaviće se bezuspešno, poveli sporove zbog neisplaćenih zarada i otpremnina po dobijanju rešenja da su postali „tehnološki višak“. „Kada sam kao nekadašnji šef dopisništva u Nišu pokrenuo sudski postupak, uz angažovanje finansijskog veštaka, kojeg sam morao da platim, sud je presudio da mi na ime neisplaćenih 14 plata, doprinosa za penzijsko osiguranje i drugih prinadležnosti koje mi pripadaju iz radnog odnosa, Rodići duguju 1.800.000 dinara. Ali, zbog dostavljenog rešenja o stečaju SINE, sud me je na kraju uputio na privatnu parnicu protiv Radisava Rodića za koju nisam imao para. Ostao sam uskraćen i za nekoliko godina radnog staža, a moju sudbinu doživelo je još desetak dopisnika iz Srbije“, stoji u jednom od komentara na sajtu UNS.[7]

Dakle, ne samo da se učestalo i bez sasvim razumljivih razloga perpetuiraju nazivi pravnih lica, rotiraju njihovi zastupnici, te prenosi jedna te ista imovina iz jedne u drugu firmu, nego nativni poslovni ambijent porodice Rodić na sličan način podrazumeva i sporadičnu varijabilnost u nazivima glasila, kao i dirigovano preseljenje zaposlenih (poput imovine, tj. stvari) iz jednog pravnog lica u drugo i time, njihovo stavljanje pred svršen čin. Uz to, sa pitanjem kako je ova grupa poslodavaca uspevala toliko dugo da posluje na ovakav način, javlja se i drugo, mnogo konkretnije, koje gotovo da klizi ka odgovoru na prethodno postavljeno pitanje: Kako je moguće da njihovim kreditorima, prilikom utvrđivanja boniteta, već 25 godina unazad ne smeta prekrajanje istorije pravnog lica koje kreditiraju i uopšte, gomilanje različitih pravnih naziva pod istim matičnim brojem firme u relativno kratkom vremenskom roku? Kakav drugi interes oni mogu imati dok, praktično, iznova i iznova reanimiraju i, bez obzira na sve prateće probleme, održavaju svoje dužnike u životu?

Miodrag Kostić kao finansijski partner Kurira

Kao što su Radisavu Rodiću svojevremeno služili Komercijalna banka i njen tadašnji direktor Ljubomir Mihajlović, bez kojih, prema sopstvenom svedočenju u feljtonu „700 dana terora, straha i nade“ objavljivanom 2001, navodno ne bi ni osnovao 1998. godine Glas javnosti, njegovom sinu Aleksandru Rodiću od najveće pomoći u periodu od kraja 2013. biće već pomenuta AIK banka u vlasništvu Miodraga Kostića, kao i Rajfajzen banka. U evidenciji registra založnog prava u Agenciji za privredne registre, pod firmom Adria Media Srbija, tj. Adria Media Group od 2014. godine, upisano je pet zaloga radi obezbeđenja deviznog i dinarskog potraživanja, od čega dva kod Rajfajzen banke sa datumom prijave 11. april 2014, na ime potraživanja od 200 hiljada evra u svakoj od prijava, upisanih pod brojevima 5292/2014 i 5293/2014, koja se namiruju na osnovu nedelju dana ranije potpisanog Ugovora o oročenom deviznom depozitu sa posebnom namenom kod te banke. Svi ostali poslovi zaduživanja Aleksandra Rodića u narednom periodu odvijaju se upadljivo preko Agroindustrijske komercijalne banke, baš kao i već navedeno kreditiranje u iznosu od 700 hiljada evra od 13. decembra 2013. godine.

Tako je 14. oktobra 2014. godine, pod založnim brojem 14923/2014, registrovano založno pravo radi obezbeđivanja potraživanja u iznosu od 250 hiljada evra kratkoročnog kredita na vreme od godinu dana, čiji zalog predstavljaju buduća potraživanja firme Adria Media Group od prodaje novina. U ovom poslu, međutim, nikakav problem ne predstavlja činjenica što, u isto vreme kada se podiže kredit za Adria Media grupu, AIK banka zbog ranijih dugovanja Rodićeve firme Brendmark info d.o.o., u čijem je vlasništvu tada poslovni prostor na adresi Vlajkovićeva 6a i 8, Stari grad, u izvršnom postupku namirenja pokušava da proda istu tu imovinu kako bi naplatila svoja potraživanja. Ipak, Prvi osnovni sud u Beogradu 17. decembra ekspresno otkazuje javno nadmetanje za zgradu,[8] a dva dana kasnije Aleksandar Rodić u svojstvu fizičkog lica sa istom bankom potpisuje Ugovor o zalozi vlasničkog udela, čiji je predmet 100% udela u firmi AMG, sa upisanim kapitalom od 12 miliona evra, koji dalje čini pravni osnov založnog prava za dobijanje beskamatnog kredita za refinansiranje u iznosu od 470 hiljada evra, što je 25 puta manje od založene vrednosti. Ovo založno pravo pod založnim brojem 18449-1/2014 biće obrisano iz evidencije Agencije za privredne registre upravo na zahtev Aleksandra Rodića, a na osnovu brisovne dozvole založnog poverioca AIK banke AD Beograd od 26. januara 2016. godine, što je samo dan pošto je dnevni list Politika objavio poslednji iz serije tekstova o novom kreditu, koji je AIK banka dala Aleksandru Rodiću, te vezama njenog vlasnika Miodraga Kostića, tabloida Kurir i opozicije.

Naredni kratkoročni kredit firmi Adria Media Group, koji je duplo veći od prethodnog i iznosi 500 hiljada evra, Kostić, koji je i predsednik Upravnog odbora AIK banke, odobrava uz registracionu prijavu za upis založnog prava podnetu 17. juna 2015. godine; predmet založnog prava i u ovom slučaju su prihodi od prodaje štampanih izdanja. Posle novih šest meseci, 15. januara 2016, i to nakon što Kuriru posle kampanje protiv premijera Srbije Aleksandra Vučića zbog neuspešnog preuzimanja vlasništva nad Politikom A.D., Novostima i Dnevnikom tiraž sa preko 100 opadne na oko 60 hiljada primeraka, ponovo se u svojstvu zalogodavca pojavljuje fizičko lice Aleksandar Rodić. On dalje zalaže 100% udela svoje firme Fatman d.o.o., kojoj je Brendmark info d.o.o. samo tri dana ranije prodala poslovni prostor u Vlajkovićevoj 6a i 8, radi dobijanja dugoročnog kredita s periodom otplate na pet godina u vrednosti od čak 1.9 miliona evra i grejs periodom od 6 meseci. Pola godine kasnije, zatim, zalogodavac prema unakrsnoj šemi još jednom je firma AMG, po registracionoj prijavi od 23. juna 2016., koja preko založnog prava budućih prihoda od prodaje novina, od iste AIK banke dobija kratkoročni kredit od 60 miliona dinara.

Najzad, tek što je prošlo dve nedelje otkad je Adria Media grupa dobila ovaj kredit, Aleksandar Rodić na firmu Fatman d.o.o., koja je istovremeno predmet prava zaloge registrovan založnim brojem 602/2016 od 15. januara 2016, sedam dana pre isteka grejs perioda, 7. jula 2016, prenosi dug od 1.9 miliona evra. Tako Fatman postaje zalogodavac u poslu u kojem zalaže pravo potraživanja iz Ugovora o zakupu poslovnog prostora u Vlajkovićevoj 8, zaključenog sredinom marta iste godine sa firmom Adria Media Group, na taj način faktički uvećavajući grejs period za novih šest meseci. Firma Fatman d.o.o., koja 2014. godine broji nula zaposlenih i ostvaruje dobit od svega 112 hiljada dinara, će samo tri meseca po prenosu duga, 14. aprila 2016., u Agenciji za privredne registre promeniti sedište iz Vlajkovićeve 6a u Vlajkovićevu 8, tj. u prostorije koje je izdala Adria Media grupi, da bi 10. novembra iste godine promenila i poslovno ime u Roda grupa d.o.o., a delatnost u konsultantske usluge.

Kroz sličan lanac aktivnosti je pre Fatmana prošla i firma Brendmark info d.o.o., promenivši 12. decembra 2012. delatnost konsultantske aktivnosti u izdavanje novina, da bi 21. marta 2013. udeo u njenom vlasništvu ravnopravno podelili fizičko lice Aleksandar Rodić i firma Kurir info d.o.o., koja pak četiri meseca kasnije, 19. jula, već gotovo potpuno istiskuje Aleksandra Rodića iz vlasništva. Samo 11 dana kasnije, APR izdaje rešenje kojim se upisuje nenovčani ulog TIV komerca d.o.o., još jedne firme registrovane na istoj adresi, u iznosu od 179,57 miliona dinara, unet 18. jula, koji čine nepokretnosti u Vlajkovićevoj 6a i 8. Onda se 6. avgusta firma TIV komerc d.o.o. briše iz vlasništva, dok se njen ulog, tj. imovina prebacuje na firmu Kurir info d.o.o., koja tako postaje 99,5% vlasnik firme Brendmark info d.o.o., a ova pak deset dana kasnije menja delatnost izdavanje novina u usluge pripreme za štampu.

Krajem godine, 27. decembra, iz vlasništva firme briše se i firma Kurir info d.o.o., a sav kapital, uključujući i navedene nepokretnosti, upisan na njeno ime, identično kao početkom avgusta kada je to urađeno sa firmom TIV komerc u odnosu na Kurir info d.o.o., prebacuje se sada firmi Srpska medijska grupa d.o.o., koja je u vlasništvu firme Digitalni grad d.o.o., od kojih su obe registrovane na Vlajkovićevu 6a. Godinu dana kasnije, 24. decembra 2014. godine, konačno će biti obrisano i fizičko lice Aleksandar Rodić, koji je sve do tad imao 0,05% udela u firmi Brendmark info d.o.o., koja će dan nakon što to učini Fatman, takođe promeniti sedište, ali iz Vlajkovićeve 8 u Vlajkovićevu 6a, tj. zameniti ga sa Fatmanom. Time, u tzv. postupku simuliranja fiktivne pravne činjenice, jednu te istu imovinu, zgrade na adresi Vlajkovićeva 6a i 8, u različitim momentima mogu založiti potpuno različita pravna lica, a zatim je pre dospeća naplate poverilaca otuđiti licu koje sledeće izlazi iz vlasništva i prestaje da se smatra solidarnim dužnikom.

U odnosu prema kreditorima, dakle, izdvajaju se sledeći obrasci ponavljanja u poslovanju Aleksandra Rodića, u čijem središtu uvek leži predmet zaloga. Primetno je da pravno lice, čiji je udeo vlasništva predmet zaloga radi dobijanja kredita, već u sledećem poslu, ostvarenom kroz prenos duga prvobitnog zalogodavca na to pravno lice, samo postaje naredni zalogodavac, kao u primeru firme Fatman d.o.o. Poslovi zaduživanja dešavaju se ciklično na svakih šest ili gotovo šest meseci, što u pomenutom slučaju doprinosi odlaganju otplate kredita udvostručavanjem grejs perioda. Posebno je zanimljivo da jedna ista banka dozvoljava da najpre ponovo predmet zaloga, a potom i zalogodavac postane pravno lice iz čijeg je vlasništva trebalo da se naplati krajem 2014. godine, kao i to da ga kao predmet zaloga prihvata od strane zalogodavca koji je fizičko lice, koje kao takvo u bankama u Srbiji obično ne može da dobije keš kredite preko 50 hiljada evra, 25 hiljada evra za refinansiranje, a kamoli iznos od 1.9 miliona evra.

Kamatne stope koje AIK banka i Rajfajzen banka daju Rodićevim firmama su veoma povoljne, pa je tako prva od njih kamatu na kratkoročne kredite za period od 12 meseci davala od 4 do 8%, dok ju je druga na isti period utvrdila na svega 2,4%; Aleksandru Rodiću kao fizičkom licu AIK banka je za dugoročni kredit pripisala godišnju kamatu na 4,21%, dok ostalim građanima nudi gotovinske kredite po kamati od 16,54% godišnje, što je gotovo četiri puta više. Dinarski kredit od 60 miliona dinara Adria Media grupa je takođe od AIK banke dobila po kamatnoj stopi od 8,33% godišnje, iako ta stopa najčešće iznosi oko 11,5%, dok je kredit za refinansiranje iz decembra 2014. dat bez ikakve kamate. Interesantno je i kako AIK banka tretira zalog u kreditnom poslu u kojem se desio prenos duga sa Aleksandra Rodića na Fatman d.o.o., gde je u prvom delu zalog vlasništvo te firme, tj. poslovni prostor u Vlajkovićevoj 8, da bi se, kada Fatman postane zalogodavac, banka zadovoljila zalogom na mesečna potraživanja iz ugovora o zakupnini istog tog prostora od strane firme AMG. Sve navedeno ukazuje da između ovih banaka, a naročito AIK banke, i Aleksandra Rodića postoji neka vrsta strateškog partnerstva koje prevazilazi motive uobičajenog poverilačkog posla, čime se otvara i mogućnost da navedena kreditiranja budu samo paravan za zakulisne radnje drugog tipa, od kojih obe strane izvlače višestruko veću korist.

Neizbežno, priroda odnosa prema ova dva poverioca reflektovana je i kroz plasiranje vrlo često isforsiranih, u suštini reklamnih priloga u tabloidu Kurir, pa se tako npr. prati i veliča svaki poslovni potez firmi u vlasništvu Miodraga Kostića, uvećanje njegovog bogatstva kupovinom novih firmi, redovno izveštava o nagradama koje te firme dobijaju zbog svog poslovanja ili o filantropskim aktivnostima njihovog vlasnika. Poseban status u paleti korporativne propagande, koja samim tim što nije posebno označena potpada pod protivzakonitu, zauzimaju Kostićevi politički intervjui i izjave koje referiraju na ekonomsku, društvenu i privrednu situaciju u zemlji, u kojima je vlasnik MK komerca predstavljen i kao predsednik srpskog poslovnog kluba Privrednik, te najzad prilozi u kojima se isto lice dodvorava aktuelnoj vlasti, tretira kao žrtva drugih poslovnih subjekata ili oni u kojima se vodi direktna kampanja protiv njegovih glavnih konkurenata, među kojima se, u zavisnosti od perioda saradnje i konkretnog posla, smenjuju Miroslav Mišković, Dragan Đilas, Petar Matić, Petar Matijević i mnogi drugi.

Samo neki od indikativnih Kurirovih naslova o Kostiću u poslednjih nekoliko godina glase: „MIODRAG KOSTIĆ ZA KURIR: Srbiji su dovoljne četiri šećerane“, od 20. juna 2017, „MK GRUPA: Miodrag Kostić vlasnik trećine aerodroma Portorož“, od 31. maja; „ŠEĆERNI RAT: Mišković nahuškao Matijevića na Kostića!“, takođe od 31. maja; „SRPSKI KRALJ ŠEĆERA DAJE PLATU OD 2.000 EVRA, ALI NEMA KOME: Kostić ne može da nađe ove stručnjake!“, od 25. februara; „Miodrag Kostić kupuje Alfa banku u Srbiji“, od 1. februara; „MIODRAG KOSTIĆ: Zaustaviti odlazak mladih, ostaćemo bez obrazovanih“, od 8. septembra 2016; „RAZVOJ PRIVREDNIH ODNOSA: Miodragu Kostiću uručena zahvalnica Slovenije“, od 27. juna; „MIODRAG KOSTIĆ: Za napredak društva neophodan je veći broj uspešnih privatnih firmi“, od 2. juna; „Miodrag Kostić: MK grupa želi da postane vlasnik Gorenjske banke“, od 10. maja; „Miodrag Kostić dobio bedž časti“, od 18. decembra 2015; „Miodrag Kostić prvi Srbin u Evropskom ekonomskom senatu“, od 22. septembra; „Miodrag Kostić: Treba da promenimo i crkvu i familiju“, od 9. juna; „Miodrag Kostić za Kurir: Industrijalizacija Srbije je spas!“, od 4. marta; „VETROPARK: Miodrag Kostić pravi struju kod Kule“, od 4. februara; „Miodrag Kostić bira među četiri giganta!“, od 28. avgusta 2014; „Miodrag Kostić: Prihvatiću Vučićevu ponudu“, od 27. avgusta; „FORBSOVA LISTA: Mišković pao s trona, najbogatiji Srbin Miodrag Kostić!“, od 29. maja; „LEP GEST: Miodrag Kostić na Kopaoniku časti košarkaše Srbije“, od 24. aprila; „Miodrag Kostić kod patrijarha Irineja“, od 26. marta; „Miodrag Kostić: Srbija može da bude kao što je Holandija!“, od 10. marta; „Miodrag Kostić većinski vlasnik AIK banke“, od 28. februara; „MIODRAG KOSTIĆ POTVRDIO PISANJE KURIRA: Upozoravao sam Đinđića na reketiranje Đilasa!“, od 24. februara; „Miodrag Kostić: Ekonomski oporavak nas očekuje za četiri godine“, od 10. januara; „Miodrag Kostić kupuje AIK banku“, od 9. januara; „STVARA SE SFRJ GIGANT: Miodrag Kostić investira u Hrvatsku 100 miliona evra!“, od 6. januara; „Pušić držao u šaci i Koleta“, od 23. septembra 2013; „Miodrag Kostić: Vodio bih železnicu, Resavicu, ali i Jat!“, od 14. jula; „Miodrag Kostić: Vučić je kao Đinđić!“, od 10. jula; „Miodrag Kostić: Kad čujem Vučića, poželim da uđem u SNS!“, od 8. jula; „Ustupio kuću bolesnoj deci“, od 7. juna; „Kostić najbolji industrijalac“, od 11. aprila; „Miodrag Kostić: Đilas je kriv za skuplji šećer!“, od 5. decembra 2012; „Hrana za 90 mališana!“, od 30. oktobra; „Miodrag Kostić izgradio dečje selo“, od 26. septembra, itd.

Sudeći po podacima iz medijskog arhiva Ebart, za pet godina, od 2012. do 2016. godine, u Kuriru je napisano 113 tekstova koji sadrže samo sintagmu ’Miodrag Kostić’ u nominativu, dakle, ne računajući one u kojima je to ime navedeno u drugim padežima ili u kojima se pominju firme u njegovom vlasništvu bez nužnog navođenja Kostićevog imena, što je u proseku 22,6 godišnje, od čega nijedan nije negativno intoniran. Najveći broj ovih tekstova (32) objavljen je tokom 2014, upravo u godini kada je izvršen krucijalni poslovni potez Aleksandra Rodića, rokada vlasništva između firmi Kurir info d.o.o. i Adria Media Group d.o.o. Sličan tretman nenegativnih tekstova godinama unazad uživa i Rajfajzen banka, ukoliko se izuzme neobično učestalo pisanje ovog tabloida tokom 2008. i 2009. godine o službeniku te banke Aleksandru Spasiću, koji je opljačkao kragujevačku filijalu, a kasnije i neke druge banke, kada je u svakom narednom prilogu korištena odrednica „lopov iz Rajfajzen banke“ ili je upotrebljeno više referenci na tu banku i kada to ne potpada pod relevantnu informaciju.

U arhivi Kurira se takođe mogu pronaći i prilozi za koje se čini da na razne načine treba da omoguće Kostiću što povoljniju buduću kupovinu neke firme, ili odvrate od nje ostale zainteresovane, koji su istovremeno prikazani u negativnom svetlu, kao u slučaju kupovine šećerane u Senti, firme Carnex, PKB-a i drugih. Tako se dešava da se o istim firmama na jedan način piše neposredno pre, a na sasvim drugi, u superlativima, nakon što je kupi neka od Kostićevih firmi, kao u slučaju Carnexa koji je uoči 18. novembra 2011. godine, kada tu firmu kupuje MK grupa, uglavnom prikazivan kao jedan od najvećih zagađivača životne sredine, da bi od tog datuma u ovom tabloidu figurirao isključivo kao „vodeća kompanija u oblasti proizvodnje mesa i prerađevina“ koja dobija nagrade i bavi se filantropijom. Kuriozitet predstavlja i bizaran detalj da je u tekstovima koji se odnose na Kostićevu vezu sa novosadskom estradnom zvezdom, u periodu nakon njihovog raskida Nataša Bekvalac obično prikazivana u negativnom, poročnom svetlu, kao osoba koja nije u stanju da se suoči s njim i sl. Sve ovo budi sumnju da određeni krediti koje AIK banka odobrava Aleksandru Rodiću nikada neće biti otplaćeni, ako nikada nisu ni bili u potpunosti krediti već više avansi za upravo ovakvu vrstu medijske delatnosti.

Kada je dnevni list Politika prvi put objavila detalje o kreditu koji je u iznosu od 1.9 miliona evra fizičko lice Aleksandar Rodić 15. januara 2016. godine dobio od AIK banke i apostrofirala vezu između Kostića i Rodića, iz te banke je stigao odgovor koji sadrži i sledeći deo: „U vezi sa iznetim navodima ističemo da, prema zakonskim propisima i internim aktima banke, odluke donose nadležni organi, a ne pojedinci, čak i u slučaju da su u pitanju akcionari banke. Takođe smatramo da je dovođenje imena jednog od akcionara u vezu sa poslovanjem banke apsolutno proizvoljno i netačno i nije u skladu sa etičkim standardima profesionalnog novinarstva.“[9] Međutim, „jedan od akcionara“, a misli se na Miodraga Kostića, je tada već gotovo dve godine unazad njen većinski vlasnik, što i sam Kurir objavljuje 28. februara 2014. godine, kada njegova firma Sunoko d.o.o., koja se bavi proizvodnjom šećera, dolazi u posed 50,37% akcija AIK banke, dok Kostić postaje predsednik njenog Upravnog odbora; godinu dana kasnije, krajem marta 2015, ovo pravno lice na Beogradskoj berzi od Pireus banke kupuje još 20,35% akcija, pa ukupno poseduje 70,72% akcija AIK banke.[10] U avgustu 2017. godine, pak, Centralni registar hartija od vrednosti na upit o statističkom prikazu vlasništva AIK banke A.D. Beograd daje podatak da čak 99,5% njenih akcija drži firma M&V Investments A.D. iz Beograda, dok je ostatak od 0,5% raspodeljen na 31 akcionara, među kojima je drugi po broju akcija Rajfajzen banka. M&V Investments je u 100% vlasništvu još jedne Kostićeve firme pod nazivom Nordagri N.V. registrovane u Holandiji, koja raspolaže i udelom od 81,36% u pomenutoj Sunoko d.o.o., pored MK Group d.o.o. koja je vlasnik preostalih 18,64%.

Pored tri šećerane kupljene još tokom 2002. godine u Baču, Kovačici i Pećincima od strane tadašnjeg MK komerca (kasnije na spisku jedne od 24 sporne privatizacije), Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je sredinom avgusta 2016. firmi Sunoko d.o.o. i kupovinu četvrte u Senti, čime je izvršena koncentracija na tržištu proizvodnje i trgovine šećerom od oko 70%. Mimo toga, Kostić je u vlasništvu i firmi PIK Bečej, Mesne industrije Carnex, MK Fintel Wind, zatim hotela Grand i Angella na Kopaoniku, hotela 88 Rooms u Beogradu, imanja od 65 hektara na Fruškoj gori, ukupno 59 hiljada hektara zemlje u Srbiji i Ukrajini, a u aprilu 2017. izvršio je akviziciju nad srpskim filijalama Alfa banke, a pre toga i Gorenjskom bankom iz Slovenije, koje su zatim pripojene AIK banci.

Bio je glavnoosumnjičen u istrazi povodom nelegalnog prepakivanja i izvoza 1501 tone šećera u Evropsku uniju, po kojoj je MK komerc ostvarila protivpravnu korist od oko 70.000 evra,[11] u vreme preferencijalnog izvoza šećera u te zemlje iz Srbije i Crne Gore koju je odobrila, a maja 2003. suspendovala Evropska komisija. Zbog neodazivanja na saslušanje 21. maja 2004. za njim je raspisana i poternica, dok je optužnica ubrzo po njegovom povratku iz inostranstva izostala.

Početkom 2001. godine, pripadnici narodnog pokreta Otpor podneli su krivičnu prijavu protiv Ljubodraga Markovića, službenika Republičke uprave javnih prihoda, koji je, prema njihovim tvrdnjama, pomogao firmi MK komerc da utaji porez vredan 1,4 miliona dinara u vreme režima Slobodana Miloševića, što je Kostić u intervjuu za NIN okarakterisao kao političku osvetu finansijske policije zbog toga što je tada bio direktor Demokratske stranke.[12] Dvanaest godina kasnije, za novogodišnje izdanje tabloida Kurir, Miodrag Kostić, najveći kreditor Aleksandra Rodića, će kupovinu Adria Media Srbije od strane firme Kurir info d.o.o., za koju će se ispostaviti da je u neizmirenim obavezama prema državi, ovako prokomentarisati: „Srbija ide putem konsolidacije ne samo medijskog prostora nego i ekonomskog, i ovo svakako pozdravljam jer ćemo dobiti jaku medijsku kuću koja verovatno treba da izađe van okvira Srbije.“[13]

Utaja poreza i reketiranje kroz finansijsko-kriminalnu hobotnicu porodice Rodić

„Aleksandar Rodić i njegov otac Radisav Rodić, pokretač Kurira, često se u poslovnim krugovima opisuju kao ljudi koji su na delu pokazali kako je u Srbiji moguće izbeći sva dugovanja i poreze, a da se firme ne sakrivaju u ’poreskim rajevima’ poput Sejšela i Kipra. Jer, Rodići su još devedesetih razradili sistem otvaranja i zatvaranja firmi i prebacivanja vlasništva u Srbiji kako bi se izbegle sve obaveze prema državi i poveriocima. Taj sistem je toliko razgranat da je recimo pripadnicima SBPOK-a tokom istrage 2009. trebalo čak šest meseci samo da pobroje kako Rodići prebacuju poslovanje iz firme u firmu.“[14] Novinar Politike, koji je autor ovih rečenica, praveći neku vrstu demarkacije između tipa poslovanja koji važi za najpoznatije srpske tajkune poput Miroslava Miškovića, Milana Beka ili Miodraga Kostića, i načina na koji funkcioniše biznis porodice Rodić, međutim, nije ni slutio da će, od trenutka kada ih piše, Poreskoj upravi i njenom Sektoru poreske policije biti potrebno gotovo dve godine da završe započeti postupak kontrole i utvrde sve zakonske nepravilnosti koje su pratile prebacivanje težišta poslovanja Aleksandra Rodića sa firme Kurir info d.o.o. na firmu Adria Media Group d.o.o.

Ovaj postupak, koji je obuhvatao kontrolu obračunavanja i plaćanja PDV, poreza i doprinosa po odbitku i poreza na dobit pravnog lica Kurir info d.o.o., današnjeg Custom Group d.o.o., završen je 14. juna 2017. godine, kada je doneto rešenje o utvrđivanju poreske obaveze u iznosu od 302.416.537 dinara. Uz to rešenje, Poreska uprava donela je i rešenje o privremenoj meri obezbeđenja naplate poreza radi obezbeđenja potraživanja u tom iznosu, koje je dostavila Narodnoj banci Srbije i poreskom obvezniku registrovanom na adresi Vlajkovićeva 8. Njemu je, po isteku roka plaćanja poreske obaveze od 15 dana, 3. jula uručena i opomena, čime mu je ostavljen zakonski rok od dodatnih 5 dana da obavezu izmiri. Pošto ni to nije učinila, firmi Custom Group d.o.o. konačno je 10. jula uručeno rešenje o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava, čime su blokirani računi te firme, dok je u međuvremenu, rešenjem o privremenoj meri obezbeđenja naplate poreza zabranom prenosa novčanih sredstava, 6. jula blokiran i račun firme Adria Media Group d.o.o., nad kojom je, kao nekadašnjim vlasnikom firme Kurir info d.o.o. (sada Custom Group), takođe utvrđen postupak kontrole. Od trenutka kada je račun firme AMG privremeno blokiran, tabloid Kurir diže kampanju protiv predsednika Srbije, koja je započeta još uoči okončanja poreske kontrole nad Custom Group d.o.o., na nov nivo i dovodi javnost u zabludu tezom o navodno protivzakonitoj blokadi firme AMG koja „duguje nula dinara“, pri tom ne posvetivši ni reči o tri nedelje ranije dospelom rešenju o poreskom dugu od preko 300 miliona dinara koji je napravila firma Kurir info d.o.o., a Aleksandar Rodić pokušao da obesmisli procesom promene vlasništva i prenosom nenovčanog kapitala početkom 2014. godine.

Na računima Custom Group d.o.o. Poreska uprava je na dan blokade zatekla iznos i rezervisala sredstva od svega 75 hiljada dinara, dok na računima firme Adria Media Group d.o.o. ukupan iznos od 2,9 miliona dinara na dinarskom računu i od oko 2,6 miliona dinarske protivvrednosti na deviznom poslovnom računu. Ni druge firme u Rodićevom vlasništvu na isti dan ne pokazuju zavidno stanje na računima, pa tako firma Digitalni grad d.o.o. u VTB banci raspolaže sa 458 dinara, a u Unicredit banci sa 1.220 dinara; Srpska medijska grupa d.o.o. u VTB banci ima 2.642,64 dinara, Glasnik d.o.o. 2.837,60 dinara, Roda grupa d.o.o. 24.262,13 dinara, a firma Master finance & legal service koja poseduje Custom Group, 20.350,81 dinara. Samo ova firma, za čijeg je vlasnika postavljena Jovanka Starčević, ima nešto značajnija sredstva na računu u Jubanci u iznosu od 15 miliona dinara, dok u AIK banci firme Adria Media Invest d.o.o., Adria Media Magazine d.o.o. i Roda grupa, imaju respektivno 3.094 dinara, 9.946,78 dinara i 127.611,59 dinara, uz dug prema banci od 1.760.820 evra zbog hipotekarnog kredita koji je Aleksandar Rodić podigao 15. januara 2016, založivši vlasništvo firme Fatman d.o.o., a zatim taj dug preneo na nju radi odlaganja početka otplate.

Saldo na računima Rodićevih firmi u Erste banci takođe je vrlo simboličan: Brendmark info d.o.o. na računu ima 31.823,64 dinara, a Glasnik d.o.o. samo 1.246,62 dinara. Ovakav rezultat preseka stanja na računima, na dan 10. jul 2017. godine, govori o tome da je Aleksandar Rodić veoma dobro znao šta će se desiti, te da je iskoristio da iz svih firmi, koje do tada nisu bile u procesu kontrole Poreske uprave, ukoliko je i imao neka, izvuče sva ili gotovo sva značajnija sredstva, paralelno preko Kurira vodeći hajku, konstruišući afere koje će, upravo u vreme kada bude nastupila blokada firme AMG, retroaktivno služiti kao pokriće da se javnost ubedi zašto je to urađeno, a prilozi iz Kurira prikažu kao razlog za takvu vrstu retaliacije.

Pod pretpostavkom preventivnog izvlačenja novca sa računa svojih firmi, Rodić se istovremeno postarao da blokade, a u periodu od 6. do 10. jula je to učinjeno prinudno sa Custom Group d.o.o. i privremeno sa Adria Media Group d.o.o., dve najvažnije firme u novijem periodu njegovog poslovanja, nemaju za posledicu efikasnu naplatu jer poreski obveznik nema raspoloživu imovinu za naplatu dugovanog poreza u celosti, pa je Poreska uprava primorana da preduzme sve mere i radnje za utvrđivanje sekundarne poreske obaveze, tj. naplatu predmetnog duga od povezanih lica. Zbog toga je takođe 10. jula, izuzev firmi Master finance & legal service d.o.o. i Roda grupa d.o.o. koje su već u tom postupku, izvršeno uručenje naloga za kontrolu još 21 poreskog obveznika koji kooptiraju u Rodićevoj poslovnoj šemi, od čega je njih troje zbog dugova već u stečaju, dok na 10 adresa nije bilo moguće naći odgovorno lice da preuzme nalog. Po otpočinjanju kontrole, Poreska uprava dostavlja obaveštenje i Agenciji za privredne registre da firma nad kojom se vrši kontrola ne bi mogla, dok god ona traje, da izvrši neko brisanje, promenu podataka koji se odnose na osnivača, člana, naziv, sedište, ulog i oblik organizovanja – jednom rečju svega što je Aleksandar Rodić uprkos tome konstantno i neometano činio, zamećući trag poreske utaje, kako je već pokazano.

Prema saznanjima Antidota, u postupku provere firme Kurir info d.o.o., Sektor poreske policije obavio je razgovor sa više lica, među kojima su: Ivan Bošnjak, suvlasnik firme Millennium team d.o.o., Gordana Simović, šef računovodstva iste firme, Jovanka Starčević, zakonski zastupnik firme Custom Group d.o.o., Nataša Lazić, radnik Kurir info d.o.o., Nebojša Rosić, nekadašnji direktor iste firme i Sandra Šestak, bivša supruga Aleksandra Kornica, jednog od bivših direktora firme Kurir info. Aleksandru Rodiću je, za obavljanje razgovora u svojstvu građanina, dva puta pokušano uručenje putem pošte, a zatim i lično uručenje preko inspektora Poreske policije – bez uspeha. Prva dva lica od navedenih svedočila su na okolnosti prema kojima je, nakon negativne kampanje u Kuriru o poslovima koje je firma Millennium team d.o.o. dobijala bez tendera od firme Srbijagas i njenog direktora Dušana Bajatovića, firma Kurir info d.o.o. početkom 2013. godine uputila ponudu toj firmi za prenos prava na korišćenje žiga „San“ u iznosu od 680 hiljada evra, da bi Kurir prestao sa takvim načinom pisanja.[15]
Vlasnici firme, iako posedovanje takvog žiga nije ni od kakvog značaja za njihovo poslovanje, pristali su na kupovinu, plašeći se nastavka kampanje koju je započeo Rodićev tabloid, a informacija je, prema nezvaničnim informacijama, tokom jula 2017. prosleđena Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu radi procene da li u radnji postoje elementi krivičnog dela koje nije u nadležnosti Poreske policije. O sličnoj vrsti delatnosti, na snimku emitovanom 18. januara 2016. na TV Pink, govorio je i Aleksandar Kornic, tvrdeći da je i sam u vreme dok je bio na mestu direktora firme Kurir info, od januara do maja 2010, „uzeo reket od 10 hiljada evra od sina vlasnika Slap pumpi čiji je otac bio u zatvoru“.[16]

Žig „San“ prvi put je upisan 9. marta 2012. godine od strane fizičkog lica Aleksandra Rodića kao nenovčani ulog u vrednosti od 10 miliona dinara firme Kurir info d.o.o., a tabloid San pokrenut je 19. novembra iste godine i služio je uglavnom za napade na tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, kao uostalom i Kurir u to vreme, trudeći se da na taj način, između ostalog, zadobije naklonosti vladajuće Srpske napredne stranke. U intervjuu koji je 12. oktobra 2014. dao za Blic, Đilas je rekao da je od njega traženo „milion evra u kešu“ da bi takvo pisanje prestalo, očito misleći na Aleksandra Rodića, o čemu se u sekciji o Kuriru govori i u već pomenutom izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.[17] Posle samo mesec i po dana, San je ugašen zbog kraha na tržištu, a već 1. februara 2013. njegov žig je prodat, tačnije ustupljen firmi Millennium team, koja se bavi izgradnjom građevinskih objekata niskogradnje; već dve nedelje kasnije, Kurir će objaviti prilog u kojem se ime firme koja je kupila ovaj žig nalazi na listi donatora u humanitarnoj akciji prikupljanja novca za operaciju devojčice Une Savić.[18]

Prema nalazima iz kontrole koju je obavila Poreska uprava, u transakciji sa firmom Millennium team d.o.o. firma Kurir info d.o.o., po osnovu prenosa prava na korišćenje žiga „San“, ostvarila je promet u iznosu od 75.760 hiljada dinara (7,5 puta više od vrednosti koju taj žig nosi kao nenovčani ulog), na koji nije obračunala PDV od 15.152.426,40 dinara. Takođe je utvrđeno da je, radi umanjenja poreza na dobit, prihod za usluge prenosa prava na korišćenje žiga „San“ u 2013. godini obračunat na iznos koji je manji za 1.468.587 dinara. Nakon svega, ovaj žig će po isteku ustupljenog prava na korišćenje, dve godine kasnije, 24. februara 2015, u formi nenovčanog uloga preneti fizičko lice Aleksandar Rodić kao udeo u firmi Kurir info d.o.o. firmi Adria Media Group d.o.o., čime je okončan ciklus rokade vlasništva u odnosu na ova dva pravna lica.

Da to nije jedini žig nad kojim je Aleksandar Rodić vršio utaju poreza, svedoče i radnje koje su od 2010. do 2013. godine, prema podacima iz sprovedene kontrole Poreske uprave, za posledicu imale ukupno umanjenje oporezive dobiti za iznos od oko 200 miliona dinara, i to na način što se svake godine poreska amortizacija najvrednijeg žiga u njegovom vlasništvu, žiga „Kurir“, obračunavala po višoj stopi nego što je bilo predviđeno, čime je umanjivana oporeziva dobit, a ona dalje dodatno umanjivana pokrivanjem gubitaka iz prethodnih godina. Kupovinu žiga firma Kurir info d.o.o. izvršila je 11. marta 2010. od firme Glasnik d.o.o. po ceni od 960 hiljada dinara, da bi na kraju iste godine njegova tržišna vrednost, takoreći moć Kurira, bila procenjena čak na oko 581 milion dinara. Isti žig čini 94,6% od ukupne vrednosti već pomenutog nenovčanog kapitala, koji je 5. februara 2014. Kurir info d.o.o. preneo firmi Adria Media Serbia d.o.o. i koji porodica Rodić kroz istoriju prenosi s firme na firmu; ostatak vrednosti u nenovčanom kapitalu, koji na taj dan iznosi 596 miliona dinara, predstavljaju stavke: ostala nematerijalna ulaganja, kancelarijska i druga oprema, transportna sredstva i ostala oprema. Na taj način je, prevrednovanjem amortizacije žiga „Kurir“ i umanjenjem oporezive dobiti na kraju 2011. godine, firma Kurir info d.o.o. utajila porez na dobit u iznosu od 3.544.813 dinara, 2012. u iznosu od 9.778.046 dinara i 2013. u iznosu od 6.344.925 dinara, što ukupno iznosi 19.667.784 dinara na ime neplaćenog poreza na dobit samo po pitanju ovog žiga.

Ipak, najveća stavka u poreskom dugu koji firma Kurir info d.o.o. ima prema državi tiče se ovde već postavljenog pitanja: Kako je moguće da se ovaj nenovčani kapital, koji je čak bio i predmet tužbe koju je pokrenula firma Dolis d.o.o. dok je nad vlasničkom firmom Manami d.o.o. prava polagala firma Markpak, najpre otuđuje od kapitala jednog, a zatim neometano upisuje kao kapital drugog pravnog lica, tj. firme Adria Media Serbia d.o.o., bez ikakvih poreskih izdataka po lice koju tu radnju vrši? Jer upravo na osnovu te radnje koja se dogodila 5. februara 2014, dva dana po objavljivanju prvog broja tabloida Kurir: najuticajnije dnevne novine na Balkanu, inspektori Poreske uprave Srbije ustanovili su da firma Kurir info d.o.o. u svojim izveštajima i bilansima nigde nije ni iskazala da je prenosom prava industrijske svojine na u tom trenutku zavisnu firmu ostvarila kapitalnu dobit od 595.959.579,82 dinara, čime je ujedno porez na dobit na kraju 2014. godine umanjen za 81,961,679,43 dinara, a porez na dodatnu vrednost za 116.478.870,83 dinara. Osim toga, utvrđeno je i da je firma nepravilno odredila poresku osnovicu za obračun PDV u vezi sa cenom koštanja časopisa na engleskom jeziku Kurir Go International, kasnije preimenovanog u Kurir International i Kurir Magazine, prilikom uzimanja istog za sopstvene potrebe i ustupanja bez naknade u zemlji, u vrednosti od 368.656,28 dinara.

Kada se konačno podvuče crta, ukupna neizmirena obaveza koju je Sektor poreske policije utvrdio po stavki poreza na dodatnu vrednost za period od 1. januara 2013. do 30. novembra 2015. godine iznosi 131.999.953,51 dinara, a po stavki poreza na dobit za period od 2011. do 2014. godine 106.700.520 dinara. Na dan kada je poreskom dužniku Custom Group d.o.o, pravnom nasledniku firme Kurir info d.o.o., i Narodnoj banci Srbije uručeno rešenje o prinudnoj naplati, na glavni dug, koji predstavlja zbir navedenih poreza, od 238.700.475 dinara uračunata je kamata koja u tom trenutku iznosi 110.402.447,29 dinara, što čini ukupno 349.102.922,29 dinara poreskog duga. Budući da je postupak prinudne naplate stupio na snagu, ovaj iznos se dodatno oporezuje za 5%, što iznosi 17.455.146,11 dinara, čime se ukupna vrednost potraživanja države 10. jula 2017. godine penje na cifru od 366.558.068 dinara, što je gotovo 3 miliona evra.

U prilog tezi da je blokada Adria Media grupe, nad kojom je postupak poreske kontrole u toku, nezakonita, Aleksandar Rodić koristio je i argument da Poreska uprava u rešenju o privremenoj meri zabrane prenosa novčanih sredstava nije navela iznos duga zbog kojeg je blokirala račun te firme. Ovim je, međutim, javnost još jednom izmanipulisana, s obzirom na to da se članom 66, stav 1 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji jasno tvrdi da „radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu, Poreska uprava može rešenjem ustanoviti privremene mere za obezbeđenje naplate“, što predstavlja čist zakonski osnov, baš kako je to u dostavljenom rešenju i navedeno. Upravo ovu činjenicu prenebregle su mnoge javne ličnosti koje su podržale dosad nezabeleženu hajku protiv predsednika republike i Vlade Srbije, koju za spas od krivične odgovornosti svog vlasnika vodi Kurir, a koje se, uz ostale navedene, u tom smislu mogu nazvati zapravo Rodićevim saučesnicima u medijskoj kampanji prikrivanja krivičnog dela Poreska utaja.

To su, među ostalima: Aleksandar Stevanović, visoki funkcioner pokreta Dosta je bilo i narodni poslanik („Tužiti državu za naknadu štete! Nije dobro koristiti ekonomske metode za pritisak na medije!“); Branimir Kuzmanović, visoki funkcioner Demokratske stranke („Za svaku osudu je način na koji režim guši Kurir“); Boško Obradović, predsednik pokreta Dveri („Izdržite protiv diktatora“); Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti („Frapiran sam, ovo je mnogo dublja tema od samog blokiranja računa“); Aleksandar Popović, visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije („Postupak Poreske povezan je sa pisanjem Kurira i jeste pritisak na medije“); Borko Stefanović, predsednik pokreta Levica Srbije („Vlast pokušava da uguši i zatvori Kurir“); Mahmud Bušatlija, finansijski analitičar („Ne znam kako su to izveli, pod hitno treba da vam se dostavi obrazloženje“); Branislav Lečić, glumac („Kurir je na listi za odstrel jer se usprotivio velikom vođi, neće birati sredstva da vas eliminišu!“); Miloš Janković, v.d. zaštitnika građana („Ovo je pokušaj da se Kurir zabrani“); Ljubivoje Tadić, glumac („Plašim se za državu kojoj je Kurir najveći neprijatelj“); Vladimir Gajić, advokat („Napad na Kurir je činjenica da se kritika neće tolerisati, za to će biti korišćena sva sredstva“); Janko Veselinović, lider Pokreta za preokret („Ovo nema nikakve veze s pravom, to je čist politički obračun“); Dragan Šutanovac, predsednik Demokratske stranke („Vučić gasi medije kao 90-tih kada je bio ministar informisanja“); Zoran Živković, predsednik Nove stranke („Ovo je čisto bezakonje“); Vjerica Radeta, visoka funkcionerka Srpske radikalne stranke i narodna poslanica („Ne razumem da može da se blokira bez ikakvog osnova, da nema cifra“); Milan Stamatović, gradonačelnik opštine Čajetina („Ovo je pravno nasilje bez presedana“); Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije („Ovo je dokaz da su sve institucije pod kontrolom jednog čoveka“); Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli i narodni poslanik („Ovo je skandalozna mera autokrate Vučića, jer ne može da izdrži kritiku Kurira“); Gorica Mojović, članica Glavnog odbora Demokratske stranke („Ništa me iznenađuje, odavno smo se oprostili od slobode medija u Srbiji“); Branka Prpa, istoričarka („Režim koristi isti rukopis kao 90-tih u slučaju Telegrafa i Evropljanina“); Vuk Jeremić, političar („Ovo je osmišljeno guranje medijskih kuća u finansijske probleme“); Saša Janković, predsednik Pokreta slobodnih građana („Ljudi koji su nam oteli državu stavljaju katanac na bravu celoj Srbiji“); Sanda Rašković Ivić, narodna poslanica („Režim hoće da ugasi Kurir! Kada neko vikne da je ’Car je go’, odmah imperija uzvraća udarac!“); Dragoljub Petrović, glavni i odgovorni urednik lista Danas („Šalje se jasna poruka svima koji se drznu da pišu protiv vlasti!“); Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije („Čist politički progon! Pojedincima iz vlasti sve je dozvoljeno!“); Feđa Dimović, estradna ličnost („Kurir je obeležen kao državni neprijatelj broj jedan, bližimo se periodu ’Miloševićevske’ vlasti!“); Mlađan Kovačević, ekonomista („Čudno ponašanje bez obrazloženja“); Dijana Vukomanović, narodna poslanica („Vučić se vara ako misli da će uspeti u onome u čemu ni Milošević nije da nametne cenzuru i ukine slobodu medija“)

Priliku da podrže Kurir nisu propustili ni Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promjene („Svi moraju da dignu glas protiv progona Kurira i medijske grupe Aleksandra Rodića“); Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke („Plaćanje poreza ne može da bude državna tajna“); Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije („Vučić je u strahu i panici, njemu je odzvonilo“); Ivan Ninić, novinar („Ko ne kleči na kolenima, prođe kao Kurir“); Marinika Tepić, poslanica Nove stranke („Pisanje Kurira Vučića izuva iz cipela, zato je i krenuo u odmazdu jer je sposoban samo za davljenje medija“); Marko Nicović, advokat („Blokada bez obrazloženja je kršenje zakona“); Goran Ćirić, šef poslaničke grupe Demokratske stranke u Skupštini Srbije („Ovo je poruka Vučićevog režima svima koji drugačije misle“); Vesna Rakić Vodinelić, predsednica političkog saveta Nove stranke („Ovo je diskriminacija zabranjena Ustavom, Novosti su godinama u velikom dugu i niko ih ne dira“); Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije („Poresko rešenje nije pravno valjano!“); Milan Lapčević, funkcioner Demokratske stranke Srbije i narodni poslanik („Vlast sprovodi dvostruke aršine, šta je sa dugom TV Pink?“); Balša Božović, narodni poslanik Demokratske stranke („Režim ne preza ni od čega da bi uništio svakog kog smatra protivnikom“); Miroslav Markićević, funkcioner Nove Srbije („Na udaru su mediji koji kritički pišu o vlasti, a ovima drugima se gleda kroz prste“).

Svi prilozi izuzev nekoliko poslednjih objavljeni su u roku od samo dva dana na sajtu Kurira, 7. i 8. jula 2017, četiri dana posle dostavljene opomene zbog neizmirenih dugova firme Custom Group d.o.o. prema državi u iznosu od 3 miliona evra. Manje-više ista grupa javnih ličnosti na identičan način je saučestvovala i novembra 2015. godine, kada je Aleksandar Rodić, sin Radisava Rodića, sebe prvi put proglasio prvoborcem za slobodu govora – upravo u vreme kada je otpočet postupak kontrole Poreske uprave nad firmom Kurir info d.o.o.

Kraj prvog nastavka

* Dokumentacija korišćena pri izradi ovog istraživanja nalazi se u arhivu dokumenata.

........................................

 

U drugom nastavku serijala o kriminalnoj sprezi najpoznatijeg srpskog tabloida i poslovanja njegovih vlasnika Radisava i Aleksandra Rodića, Antidot otkriva:

Kako je Raja Rodić uspostavio spregu svog nezakonitog poslovanja i tabloidnog sadržaja u medijima koje izdaje još iz vremena pre 5. oktobra 2000. godine;

Kako je Rodić stariji u dva navrata falsifikovao potpis Zorana Đinđića na akceptnim nalozima Demokratske stranke, najpre 2001. a zatim i 2003;

Kako je i zbog čega nastao Kurir, kako je od samog svog nastanka taj tabloid vodio kampanju protiv najbližih saradnika Zorana Đinđića u cilju osporavanja optužnice za atentat na premijera Srbije;

Kakva je bila uloga Kurira i njegovog vlasnika u promociji Legije i JSO;

Kakva je bila uloga Mlađana Dinkića i Mladena Spasića u Kuriru;

Kako je slučaj sina Olje Bećković iskorišćen za hapšenje Radisava Rodića i kasnije odustajanje od gonjenja njegovog sina Aleksandra nakon što je postigao dogovor sa čelnicima Demokratske stranke;

Kako je tekao pokušaj preuzimanja Politike i Večernjih novosti od strane novog vlasnika Kurira;

Kako je vlasnik Kurira u dogovoru sa čelnicima Demokratske stranke i Bojanom Pajtićem oštetio Razvojnu banku Vojvodine za više od 3 miliona evra...