Na liniji vatre
DOSIJE
Ruski faktor na Balkanu

Na liniji vatre

Istražili: : Aleksandra Sekulović i Antidot tim

Namere Rusije da pojača svoj uticaj na Balkanu, postale su jasne kada je u Beogradu u oktobru 2013. godine otvoreno predstavništvo Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI), na čijem je čelu tada bio general Leonid Rešetnjikov. RISI je jedna od najvažnijih informativno-analitičkih poluga federalnih vlasti Rusije. Eminentni ruski stručnjaci (njih 180) zaduženi su za projektovanje i "kreiranje" strategije i politike Rusije, naročito u sferi nacionalne bezbednosti.

 "Što se tiče saradnje RISI sa (predsednikom Rusije Vladimirom) Putinom, naša analitička produkcija doprinosi radu svih ključnih ruskih službi, od administracije predsednika, Ministarstva spoljnih poslova, službi odgovornih za bezbednost Rusije, ali i do krupnih korporacija kao što su "Gasprom", "Olimpstroj", izjavio je Rešetnjikov Večernjim novostima nakon otvaranja[1]. Rešetnjikov i njegov zamenik za Balkan, Nikita Bondarjov će tokom narednih godina dati bezbroj izjava kojima će napadati pristalice evroatlantskih integracija, pre svega u Srbiji i Crnoj Gori i ostvariti čvrste veze sa proruskom opozicijom u ovim državama.

Tako je Bondarjov u aprilu 2016. godine, komentarišući ulazak proruske opozicije u parlament Srbije, kazao da je to veoma dobar rezultat i da ide na ruku Moskvi, jer će sada moći mnogo jednostavnije da utiče na premijera Srbije Aleksandra Vučića.

Prvi direktan napad na Moskvu zbog mešanja u unutrašnje stvari, konkretno, učešće u organizaciji protesta u Podgorici 24. oktobra 2015. napravio je premijer Crne Gore Milo Đukanović kada je u izjavi za HRT rekao da "nema nikakve sumnje da je Rusija imala, i da dalje ima aktivnu ulogu u organizaciji protesta protiv vlasti u Podgorici". Istakavši da se državna politika Srbije nije niti jednim gestom nije „uplitala u ono što su, uslovno rečeno,politička previranja" Đukanović je dodao: „Ali velikosrpski nacionalistički krugovi u Srbiji jesu to radili i kao što vidite rade i danas. I dalje pokušavaju da falsifikuju nešto što se sinoć dogodilo, dakle izmišljenim novinskim tekstovima ili prezentacijom nekih, iskrivljivanjem nekih činjenica. Jednako tako nema nikakve sumnje da je Rusija imala i da dalje ima aktivnu ulogu u organizaciji protesta protiv vlasti u Podgorici“ – rekao je Đukanović.  [2]

Protesti u Podgorici 2015. godine pokazali su pravu prirodu Demokratskog fronta

 Reagujući na optužbe Podgorice, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je 26. oktobra 2015. da su one posledice navike da se Rusija demonizuje. "Svugde traženje nekog djavola i demonizacija Rusije - to je poznata zabava mnogih država", rekao je Peskov.  [3]

Istog dana, u prostorijama RIA Novosti u Moskvi, održan je okrugli sto "NATO ide na Balkan: Crna Gora, Makedonija, Srbija", u organizaciji RISI i Balkanskog centra za medjunarodnu saradnju bivšeg ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Čepurina.  [4]

Počeci ruskog uticaja na kreiranje bezbednosne politike na Balkanu: okrugli sto u Moskvi

Glavni akteri okruglog stola, čija je poruka da se ne sme dozvoliti ulazak Crne Gore u NATO bili su pored Bondarjova i direktora Balkanskog centra Viktora Kolbanovskog, jedan od čelnika crnogorske NVO "Ne u rat-ne u NATO" Igor Damjanović, kao i zamenik Koordinacionog centra ruske dijaspore u Crnoj Gori Venjamin Striga. Taj Koordinacioni centar formiran je po nalogu Ambasade Rusije u Podgorici, a Striga je zajedno sa Aleksejem Galickim, boraveći u Crnoj Gori, više puta pokušavao da organizuje različite proruske i antinato akcije. Jedna od njih bila je i Besmrtni puk, koja se od nedavno organizuje svakog 9. maja u Rusiji, pod direktnim pokroviteljstvom Vladimira Putina. Striga se boraveći u Crnoj Gori bavio montiranjem antena, ali je zajedno sa svojom suprugom, posle pokušaja puča u Crnoj Gori u oktobru 2016, na iznenađenje ruske dijaspore, iznenada napustio Crnu Goru i vratio se u Moskvu.

Galickij, koji je član ruske bajkerske organizacije "Noćni vukovi", predstavlja se kao predsedavajući Balkanske federacije ruskojezičnih organizacija, restrukirane KSORS, [5] zajedno je sa Strigom prisustvovao 20. marta 2017. godine konferenciji u ruskoj Državnoj Dumi posvećenoj savremenoj politici Rusije prema dijaspori. Galickij i Striga su, kako se vidi na sajtu Balkanske federacije ruskojezičkih organizacija, u Moskvi prethodno, 2. marta imali sastanak sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.[6]

Grupa motociklista članova ruskog udruženja “Noćni vukovi”, čiji je počasni član i predsjednik Ruske Federacije Vladimir Putin sa Dodikom

 U novembru 2015. godine u Moskvi je održan još jedan okrugli sto: "Da li je u Crnoj Gori moguć politički dijalog", u pres centru državne parlamentarne gazete.  [7]

"Da li je u Crnoj Gori moguć politički dijalog"- okrugli sto u Moskvi

Organizator, potpredsednik Državne Dume Sergej Železnjak poručio je da u Crnoj Gori mora biti održan referendum o eventualnom ulasku u NATO, i da Rusija mora aktivno da se uključi u taj proces, ocenjeno je tada u Moskvi. Član Komiteta Dume za veze sa dijasporom Vasilij Lihačov kazao je da će poslanici Dume pokušati da utiču na odluku o primanju Crne Gore u NATO između ostalog i putem parlamentarnih veza u evropskim organizacijama. Direktor Balkanskog centra za medjunarodnu saradnju Viktor Kolbanovski kazao je da je neophodna konsolidacija organizacija u Rusiji kako bi se realizovali ruski javno-društveni projekti u Crnoj Gori. "Moramo da štitimo interese 10.000 naših gradjana u Crnoj Gori", rekao je Kolbanovski.

Milan Knežević iz Demokratske narodne partije Crne Gore i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić su Skajpom iz Podgorice poručili da traže otvorenu podršku Rusije u svojim protivljenjima ulasku zemlje u NATO. 

Andreja Mandić Skajpom iz Podgorice tražio otvorenu podršku Rusije za anti-NATO proteste.

Železnjak od proleća 2016. godine počinje aktivno da komentariše događaje u Srbiji i Crnoj Gori, ali i da sugeriše rešavanje unutrašnjih pitanja tih zemalja. Tako je 2. marta 2016. poručio Srbiji da održi referendum o ulasku u NATO zajedno sa vanrednim parlamentarnim izborima. Na sajtu Jedinstvene Rusije objavljeno je reagovanje Železnjaka "u vezi sa izjavom premijera Srbije Aleksandra Vučića o tome da u zemlji neće biti održan referendum o ulasku u NATO" [8]


Na Lovćenu je 6. maja Demokratska narodna partija Milana Kneževića potpisala deklaraciju o saradnji sa Jedinstvenom Rusijom, uz prisustvo mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Sa ruske strane Deklaraciju koja se zalaže za vojni neutralitet Crne Gore koji će biti definisan Ustavom, potpisao je Viktor Kolbanovski, koji je predstavljen kao politički savetnik Jedinstvene Rusije. Istog dana, kasnije, Deklaraciju je potpisao i lider crnogorske Socijalističke partije Srđan Milić.

Narednog dana Sergej Železnjak na sajtu Jedinstvene Rusije poručio je da Lovćenska deklaracija, može postati jak temelj za razvoj saradnje Rusije sa Crnom Gorom, i drugim zemljama balkanskog regiona

 "Najpre treba ukazati na inicijativu (unetu u Deklaraciju) stvaranja Saveza neutralnih suverenih država Jugoistočne Evrope, koja je već našla političku podršku vodećih političkih partija u Srbiji, kako vladajućih, tako i opozicionih", naveo je Železnjak. [9]

Jedinstvena Rusija krajem juna 2016. je na marginama svog partijskog kongresa potpisala sa predstavnicima Srpskog pokreta Dveri i Demokratske stranke Srbije deklaraciju kojom se zalažu za vojni neutralitet balkanskog regiona. Saopšteno je da su takve deklaracije potpisane i sa nekim partijama iz Crne Gore, Makedonije i Bugarske.  [9]

Kako je pisao Blic 24. marta 2016, DSS, Dveri, Treća Srbija i Zavetnici su četiri političke organizacije koje uživaju pomoć Rusa u ostvarivanju što boljeg izbornog rezultata.

Prema informacijama do kojih je došao list, ove stranke su mogle da računaju na podršku ruskih posrednika u obezbeđivanju medijske promocije, organizaciji različitih događaja, skupova i mitinga, ali i na političke savete."Njihov cilj nije nimalo naivan, naprotiv. Žele da Srbija prekine evropske integracije i da se odvoji od Zapada te da za sve pita Moskvu", naveo je Blic. Taj dnevnik je objavio i da su glavna veza s Kremljom Vladimir Zotov, predstavnik Fonda „Gorčakov“, Viktor Kolbanovski, direktor Balkanskog centra za međunarodnu saradnju, Sergej Gluščenko iz Medija centra „Ruski ekspres“ i Aleksandar Hohlov, šef predstavništva Privredne komore Rusije u Beogradu. Tadašnja predsednica DSS izjavila je da ta stranka nije dobijala finansijsku pomoć. " Kolbanovski je kontakt sa Sergejem Železnjakom, potpredsednikom Dume i funkcionerom JR. Dogovaramo se oko različitih stvari, kao što je podrška za održavanje referenduma o NATO ili očuvanja Kosova unutar Srbije", rekla je ona. [11]

Kozaci i Noćni vukovi na Balkanu

Kao "meka sila" na Balkanu su se pojavili kozaci i ruski bajkeri, čija je uloga da forsirajući pravoslavlje takodje propagiraju interese Kremlja. Početkom septembra 2016. godine u Kotoru je formirana "Balkanska kozačka vojska". Ceremonija je počela predavanjem raporta atamanu Viktoru Zaplatinu, nakon čega je zastavni vod u crkvu uneo zastave Rusije, Crne Gore i Srbije. Za vrhovnog atamana Balkanske kozačke vojske jednoglasno je izabran kozački general Viktor Vladimirovič Zaplatin, koji kao predstavnik Rusije 16 godina radi u Srbiji.

Za vrhovnog atamana Balkanske kozačke vojske jednoglasno je izabran kozački general Viktor Vladimirovič Zaplatin, koji kao predstavnik Rusije 16 godina radi u Srbiji. Kozački pukovnik (ataman Crne Gore) Slobodan Pejović, koji je izabran za zamenika vrhovnog atamana Balkanske kozačke vojske, osudio je stav zvanične crnogorske politike za učlanjenje Crne Gore u NATO, nazvavši ovu organizaciju – kavezom. [12].

Iako je to šarenilo uniformi i zastava, što je uobičajeni atribut kozaka, u balkanskim medijima dobilo veliki prostor, posle te akcije, kozaci se nisu više eksponirali. Zato je rusko liberalno izdanje Novaja gazeta došlo do zaključka da bi kozaci i srpski dobrovoljci iz Donbasa mogli biti operativci koji sprovode ruske interese na Balkanu.

Najveća bajkerska grupa u Rusiji "Noćni vukovi" dobila je finansijsku pomoć Vladimira Putina od 3,1 miliona rubalja (50 hiljada dolara) za "ujedinjavanje bratskih slovenskih naroda". "Ruski motociklisti", kako se zvanično zovu, koje predvodi Aleksandar Zoldostanov-"Hirurg", dobili su krajem decembra 2016. podršku Kremlja za projekat "Slovenski svet". U zahtevu je navedeno da je riječ o "motociklističkim i automobilskim relijima, usmjerenim na ujedinjavanje bratskih slovenskih naroda putem javne diplomatije". Prema podacima Fonda za borbu protiv korupcije, "Noćni vukovi" su tokom 2013. i 2014. godine dobili na osnovu te pomoći 56 miliona rubalja, odnosno oko 1,5 miliona eura. Najavili su marš koji zovu "jačanje dijaloga između slovenskih naroda" u okviru kojeg će obići će 12 zemalja, među kojima i Crnu Goru, Srbiju, Makedoniju i Bugarsku.

TV Carigrad

TV Carigrad, koja je u vlasništvu Malofejeva često je kao glavnog gosta imala Rešetnjikova, koji je prostor koristio za napade na vlasti u Beogradu i Podgorici.

Leonid Rešetnjikov je govoreći u emisiji "Ruski odgovor - rat u Crnoj Gori?", naveo da u Crnoj Gori može doći do krvoprolića.

"U Crnoj Gori može doći čаk i do krvoprolićа. Može doći i do jurišа nа pаrlаment. Do svаčegа može doći. Sve će zаvisiti od togа koliko su lideri odlučni i koliko je složnа opozicijа", kazao je Rešetnjikov u emisiji posvećenoj stanju u Crnoj Gori. On je naveo da su njihove prognoze ukazivale da će Bošnjačka stranka stati na stranu Demokratske partije socijalista. ''Već smo ranije prognozirali da će se partija Bošnjaka-muslimana naći po moćnim pritiskom SAD i samog Đukanovića, a da će, ''proraditi'' i podmićivanje i prijetnje.

Kao što vidimo, Bošnjaci nisu sve to izdržali. Bilo je sasvim za očekivati da će se dogoditi ovo što se dogodilo. Sada će mnogo šta zavisiti od toga koliko je opozicija odlučna, složna i spremna da protestuje protiv igre koji je organizovao Đukanović po instrukcijama zapadne Evrope i Amerike'', kazao je Rešetnjikov. On je u emisiji iznio paralelu između Crne Gore i Njemačke vođene Hitlerom: ''Zapadna zver zna i još uvijek se nada. Čemu se nаdаo Hitler dok se brаnio 100 kilometаrа od Berlinа? Tаko je i u ovom slučаju. Trаmp još nije predsjednik, а drugo – tu su zаpаdnoevropski lideri koji su tаkođe umiješаni u podržаvаnje Đukаnovićа. Ovo nаročito vаži zа Njemаčku iz koje dobijа podstreke „drži se”, а i pomoć. Nаdа umire posljednjа, zаto će se i Đukаnović i njegovi boriti, pokušаvаti dа se drže do krаjа. Uostаlom, štа im drugo preostаje? Dа pokupe novаc i dа bježe iz zemlje?'', istakao je Rešetnjikov. Na pitanje kuda bi mogli da pobjegnu, Rešetnjikov odgovara: ''Postoje evropske zemlje koje ih podržavaju. Postoje specijalne službe koje su podržavale Đukanovića, počev od 90-ih godina. Imam u vidu i njemačke i italijanske službe. Znači ima gdje da bježi. Zato će se on tući i boriti se do posljednjeg'', kazao je Rešetnjikov. On navodi da se opozicija uspjela ujediniti tek uoči minulih izborа. "Ali, situаcijа u Crnoj Gori je stiglа do nivoа kаdа se bez odlučnih dejstаvа teško ištа može izmeniti. Bilo je sаsvim zа očekivаti dа će se dogoditi ovo što se dogodilo. Sаdа će mnogo štа zаvisiti od togа koliko je opozicijа odlučnа, složnа i spremnа dа protestuje protiv igre koju je orgаnizovаo Đukаnović po instrukcijаmа iz zаpаdne Evrope i Amerike", rekao je Rešetnjikov. Prema njegovim riječima odnosi Crne Gore i Rusije su svedeni na nulu: ''Rusija već oštro i tvrdo označava svoju poziciju povodom Crne Gore. U Moskvi poodavno nema ne samo Đukanovića nego ni iole primijetnih figura iz njegove vlade i aparata. Naši odnosi su svedeni na nulu, a smatram da je potrebna i patriotska pozicija naših građana koji su tamo pokupovali nekretnine i masovno putuju u Crnu Goru na odmor. Bilo bi dobro da naprave makar manju pauzu. Zašto da tamo putuju kao turisti i ostavljaju novac koji vodi zemlju u NATO?'', zaključio je Rešetnjikov.

 

(https://www.youtube.com/watch?v=AOg-skmkT_4)

Uloga Malofejeva i povezanost sa Rešetnjikovim 

Uz pomoć ukrajinskih hakera, istraživački portal InformNapalm.org. došao je do prepiske jednog od koordinatora "Ruskog sveta" u Istočnoj Evropi, Aleksandra Usovskog, državljanina Belorusije.

"U leto 2014. godine, Usovski predlaže svoje projekte predstavnicima ruskog tajkuna Konstantina Malofejeva, kojeg povezuju sa mnogim proruskim pokretima i nazivaju zvaničnom blagajnom Kremlja za pokriće subverzivnih operacija u Istočnoj evropi i zemljama Zajednice nezavisnih dražava, pa i u Crnoj Gori.

U avgustu 2014. godine, Usovski dobija 100 hiljada evra za organizaciju proruskih mitinga za podršku Novorosije u Istočnoj Evropi. Aktivne akcije su se provodile od avgusta do oktobra 2014. godine. Izveštaj o tim akcijama, Usovski šalje svim potencijalnim budućim partnerima. Novac za organizaciju akcija dodelio je ruski tajkun Konstantin Malofejev, koji je u to vreme bio kurator spoljne politike Rusije prema samoproglašenoj Donjeckoj i Lukanskoj Republici.

Iz prepiske Usovskog:

- "Gde Malofejev ima ofis? Tamo gde smo se Lena i ja sreli kad smo dobijali pare? U Novinskom pasažu?"  

Sudeći po svemu, predaja novca izvršena je u ofisu Malofejeva u Novinskom pasažu u centru Moskve, u julu, avgustu 2014. godine. Takodje se u prepisci pominje procenat za organizaciju pregovora sa Malofejevim, zašta je organizator tog sastanka dobio 10 hiljada eura u kešu. Aktivne akcije u Poljskoj održane su u avgustu-oktobru 2014. godine. Za njih je Usovski koristio aktiviste desničarskih pokreta iz OWP i Samooborona. Krajem oktobra 2014. godine Usovski ponovo ide u Moskvu, zbog pregovora o drugoj etapi antiukrajinskih akcija i promovisanja ideja ruskog sveta, ali ga iznenada odbijaju.

Iz prepiske Usovskog:

-"Saša, možeš da zamisliš, sad sam u Moskvi, al su mi odbili finansiranje projekta. Da pošiziš"  

-"Šta, od tebe traže revoluciju u Istočnoj Evropi?"

-"Pa revoluciju mogu da napravim za tri meseca. Ne razumem šta se desilo. Prvo su hvalili, a sad kažu -sačekajte u hodniku. Moskovljani, pih! I ove tupave šmoklje hoće da pobede Amerikance!"

-"A ti kao nisi znao? Kremlj je uvek bio takav."

- "A ja sam naivna budala. Skoro sve pare sam ugurao u akcije. Doduše, kupio sam sebi kola, ali, to je u skladu sa ugovorom. Sad imam u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj proruski pokret iz idejnih boraca, koji funkcionišu kao sat i spreman je već sutra na barikade. A tu prazan budžet! U avgustu su mi za pripremnu etapu dali 100 hiljada eura, a sad, ispada da neće biti druge etape, kad je završen ogroman posao i potrošene takve pare. I kažu, neće biti".

-"Ja sam ti uvek govorio da će da te otkače. Iskoriste pa otkače, kao i uvek i svugde - u Srbiji, Iraku, Libiji. Doba Gorbačova još traje".

-"Koji su mi moj onda dali 100 hiljada eura da potrošim. Koja je tu logika?"

-"Logika kao na Kosovu: Zeznuli su se sa zauzimanjem aerodroma i otkačili. Ovde ista stvar".

-"U majčinu! Trebalo je da maznem jedno 80 hiljada a da za ostale pare iznajmim klošare i da napravim kobajagi mitinge".

Iz izveštaja Usovskog o sprovodjenju akcija:

"Poljska. U tri grada po dva mitinga, sa stotinak ljudi. Nakon svakog mitinga konferencija za štampu i posluženje novinarima. Opšti troškovi 13,5 hiljada eura".

"Slovačka. U dva grada po jedan miting sa po 200 ljudi. Nakon mitinga isto što i u Poljskoj. Troškovi 6 hiljada eura".

"Madjarska. Ovde je sve malo komplikovanije ali i jednostavnije: dovoljno je sve usaglasiti sa (desničarskom radikalnom) partijom Jobbik. Mi plaćamo samo plakate i hranu za demonstrante. Opšti troškovi 2,5 hiljade eura. Ostali troškovi: automobil Geely Emgrand X7 - 20,5 hiljada dolara. Snimanje filma 'Slovensko srce' - 5,4 hiljada američkih dolara".

Sudeći po daljoj prepisci, posle početka Minskih pregovora projekat Malorusija, od tajkuna Malofejeva preuzeo je čovek iz Kremlja Vladislav Surkov, a Malofejev se 'prebacio' na Balkan.

Nastavljajući da radi u Poljskoj 2015. i 2016. godine sa tamošnjim radikalima, Usovski ne odustaje od pomoći Malofejevu u njegovim balkanskim projektima. Tako, on pokušava da organizuje miting u Briselu na kojem poljski radikali treba da spale strašilo crnogorskog premijera Mila Djukanovića.

Iz prepiske Usovskog:

"Jacik, jedno pitanje. Moguće da će biti potrebno da se održi velika akcija protesta u Briselu protiv Djukanovića i protiv članstva Crne Gore u Evropskoj uniji. Jel to moguće organizovati? U Briselu, ali našim snagama. Ako, dobijem pare za tu akciju, pričaćemo konkretno o rokovima, broju ljudi i svemu ostalom. Pare mogu da daju samo tajkuni. Rekao sam da ćemo za 25 hiljada imati akciju sa 200 ljudi, zastave, parole, spalićemo strašilo Djukanovića."

- "Da, treba da plate tu situ da bi posle pili šampanjac, gledali TV i govorili - evo šta smo uradili".

"- Baš tako, kao prošle godine. Mi smo uradili, a Malofejev je rekao da je on digao Poljsku za Novorusiju. Politika uvek traži pare, ja to dobro znam. Para nikad nema mnogo. Što se tiče akcije u Briselu, ako se desi, tamo su potrebni naši ljudi koji će da marširaju. Po 100 eura svakom, plus put, hrana, smeštaj. Ispada oko 12 hiljada eura. Srpski emigranti, njih oko stotinu, po 50 eura. Znači još 5 hiljada eura. Belgijanci, ako dodje njih 30, biće dobro. Pa i ostalo, zastave, plakati, iznajmljivanje aparature za ozvučenje, tako da je 25 hiljada eura taman".

Priprema mitinga u Briselu i drugih planova oko Crne Gore počela je u decembru 2015. godine. Svi ti planovi za destabilizaciju Crne Gore razradjivali su se skoro godinu dana, do neuspelog 'ruskog puča' koji se završio skandalom i sumnjama prema ruskim zvaničnicima zbog umešanosti u pokušaj prevrata.

Ruski insajder (The Insider) i britanski Bellingcat, napravili su zajedničko istraživanje o mešanju Kremlja u političke procese u Istočnoj Evropi, objavljeno 24. marta 2017.  Portal, objašnjava kako su kremljovske specijalne službe koristeći dobrovoljce sa ratnim iskustvom na Donbasu, u Istočnoj Ukrajini pokušali da organizuju prevrat u Crnoj Gori, kako ne bi dozvolio njen ulazak u NATO.

 Izmedju ostalog, Portal navodi biografiju Eduarda Šišmakova, ruskog državljanina, pripadnika Vojne obaveštajne službe, skraćeno GRU, organizatora kriminalne organizacije koja je planirala teroristički napad u Crnoj Gori 16. oktobra prošle godine.

Šišmakov se rodio 1971. godine u porodici oficira, završio srednju školu za Grupu sovjetske vojske u Istočnoj Nemačkoj, u gradiću Hale. 1993. godine završio je Vojnomorski institut "Nahimov" u Sevastopolju, zatim je prošao Vojno-diplomastku akademiju Ministarstva odbrane Rusije, koja se u GRU popularno naziva Konzervatorija. Akademija je specijalizovana za pripremu vojnih diplomata "atašea", i pripadnika vojne obaveštajne službe.

Poznato je da je 2014. godine Šišmakov bio na službi kao vojni ataše pri ruskoj ambasadi u Varšavi, sve dok nije proglašen personom non-grata zbog špijunaže i izbačen iz zemlje 2016. godine. Njegovo ime i dalje stoji na spisku saradnika Ambasade.

Portal navodi da je Šišmakov učestvovao u razgovorima ruske delegacije sa predstavnicima Biroa za nacionalnu bezbednost Poljske, ali da se u saopštenjima poljske strane on pominje kao učesnik, a u ruskim – ne. U jednom susretu učestvovali su sa ruske strane zamenik šefa Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev, Jevgenij Lukjanov i šef Centra za odbrambena istraživanja Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) Grigorij Tišenko. Portal takođe navodi da je Šišmakovu posle izbacivanja iz Poljske put u Evropu bio zatvoren ali da je u avgustu 2016. dobio novi pasoš na prezime Širokov, sa kojim je otišao u Srbiju.

U izveštaju se navodi da The Insider i Bellingcat nisu uspeli da dodju do Šišmakova, jer je isključio mobilni telefon, nalog na društvenim režama je ugasio, a na fiksni telefon se niko nije javljao. Njegov sin Dmitrij Šišmakov odbio je da da bilo kakve detalje o sudbini svog oca, dok je posle telefonskog poziva izbrisao sa naloga u ruskom Fejsbuku "U Kontaktu" zajedničke fotografije sa njim.

Portal navodi da je Balkan bio jedna od posebnih zona interesa bivšeg šefa kremljovskog Ruskog Institita za strateška istraživanja Leonida Rešetnjikova. Portal ukazuje da je nekoliko dana pre izbora u Crnoj Gori i neuspešnog prevrata, Rešetnjikov primio u Institutu u Moskvi takozvane "atamane Balkanske kozačke vojske". U susretu je učestvovao i Viktor Zaplatin, samozvani "general i vrhovni ataman Balkanske kozačke vojske", ali još poznatiji kao jedan od dobrovoljaca koji su ratovali na strani separatista u Istočnoj Ukrajini.

Po svemu sudeći, upravo takvi ljudi kao što je Zaplatin i drugi predstavnici pseudokozačkih organizacija, koji su već imali ratno iskustvo u Ukrajini, trebali su da postanu snaga na koju bi se oslonila nova vlast da se dogodio prevrat u Crnoj Gori.

Rešetnjikov je u okviru svog angažmana na Balkanu saradjivao sa drugom problematičnom figurom, tajkunom Konsantinom Malofejevim. Rešetnjikov i Malofejev su, izmedju ostalog pomagali prokremljovskom čoveku Miloradu Dodiku da ostane na mestu predsednika Republike Srpske, posle čega im je on uručio ordenje, navodi portal.

Portal navodi dalje dokaze za umešanost Malofejeva u pripremanje puča u Crnoj Gori. Jedan od koordinatora "Ruskog sveta" u Istočnoj Evropije Aleksandar Usovski, u svojim prepiskama često pominje Malofejeva.

Nekoliko dana posle neuspelog prevrata u Crnoj Gori, Usovski piše Jeleni Šarojkinoj, generalnoj direktorici TV Carigrad i pomoćnici Malofejeva, predlažući joj svoje usluge u Poljskoj, ukazujući da ako poljski projekat uspe, niko se neće setiti "kraha crnogorske avanture".

Iz prepiske Usovskog i Šarojkine:

 "Lena, dobar dan. U fajlu koji prilažem je ono što ja garantovano mogu da uradim u Poljskoj. Legalno i relativno brzo, bez ikakve konspiracije, isključivo legalnim sredstvima. Medjutim, efekat ove akcije bio bi 100 puta značajniji od neuspele frke u Crnoj Gori. Samo sedam nedelja. Od momenta dobijanja para do eksplozije informativne bombe u medijima. Posle ovog niko se neće setiti kraha koji je K.V (Konstantin Valjerevič Malofejev) imao u crnogorskoj avanturi. Svi će ga doživljavati kao mirotvorca u Poljskoj, i kao čoveka koji je napravio prvi korak na putu za totalnu likvidaciju rusofobije u Poljskoj. Ovo nije šala. Ja sve to realno mogu da učinim, u pomenutom roku, i za pomenutu svotu novca. S poštovanjem Aleksandar Usovski".

Hakersko otvaranje prepiske Usovskog na Fejsbuku pokazuje otkuda je tako uveren u umešanost Malofejeva u dogadjaje u Crnoj Gori."Povodom crnogorskog muljanja, moji Poljaci koji rade sa Srbima veruju da je sve smislio K.V. (Konstantin Valjerevič Malofejev) Ja im verujem"

"To je loše. Sada bi bilo krajnje umesno požuriti sa mojim poljskim projektom. Malofejev je sad potpuno pukao sa svojim crnogorskim prijateljima – i uspeh u Poljskoj bi mu dobro ojačao pozicije."  

Patrušev u Beogradu 

Nakon parlamentarnih izbora u Crnoj Gori i saopštavanja o pripremi puča, premijer Srbije Aleksandar Vučić ističe da su bezbednosni organi Republike Srbije došli do nepobitnih dokaza da su, između ostalog, i na teritoriji Srbije, pripremane različite nelegalne aktivnosti za teritoriju Crne Gore, medju kojima i praćenje crnogorskog premijera Mila Đukanovića. Kod uhapšenih su, kako je rekao, pronađeni novac i uniforme.

Nakon toga, u iznenadnu posetu Beogradu dolazi šef federalne službe bezbednosti Nikolaj Patrušev, koji se sreo sa Vučićem. Sa sastanka je saopšteno samo da su zaključili da Srbija i Rusija i dalje unapređuju prijateljske odnose.

Moskovski dnevnik Komersant, medjutim o tom sastanku napisao je da je Patrušev rešavao pitanje privedenih državljana, iz Rusije: "U odnosima Moskve i Beograda nastao je skandal bez presedana u postsovjetskoj istoriji, koji je posetom Beogradu rešavao sekretar ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolaj Patrušev“.

 

Dnevnik navodi da je list Danas objavio da je nekoliko gradjana Rusije deportovano iz Srbije zbog učešća u pripremi terorističkih akcija u Podgorici i da tu informaciju niko nije zvanično demantovao. Ta vest se podudarila sa neočekivanim dolaskom Patruševa u Beograd, čiji je cilj, po ocenama lokalnih eksperata, bio razmatranje "crnogorskog slučaja" i "pokušaj da se ne dozvoli skandal u srpsko-ruskim odnosima", piše dnevnik. Komersant dalje navodi da je Patrušev primljen na najvišem nivou, da su svi razgovori protekli u strogo zatvorenom režimu, a da je na početku posete zvanično saopšteno da je srpskim zvaničnicima predložio potpisivanje memoranduma o razumevanju u oblasti bezbednosti.

List navodi da su medjutim, mnogi lokalni političari i eksperti posumnjali da je razgovor o memorandumu bio glavni cilj dolaska Patruševa, s obzirom da se memorandum razmatrao i ranije i da nema obavezujući karakter. Napominje se da je Patrušev stigao u Beograd dan nakon što je premijer Srbije Aleksandar Vučić saopštio plan nasilnog zauzimanja državnih institucija Crne Gore, uz pomoć stranog faktora i potvrdio prethodnu informaciju specijalnog tužioca Crne Gore Milivoja Katnića. Komersant dodaje da je nakon sastanka sa Vučićem izdato samo kratko saopštenje, "čija je glavna fraza" da je konstatovano da službe bezbednosti Rusije i Srbije uspešno saradjuju.

 

List piše, pozivajući se na neimenovane izvore u Beogradu, da je glavni zadatak Patruševa bio da "reši nastalu situaciju i da ne dozvoli skandal u rusko-srpskim odnosima", a sudeći po saopštenju, zaključuje dnevnik, "emisaru iz Moskve izgleda da je uspelo". Komersant navodi da Beograd takodje nije zainteresovan za skandal, a da sa druge strane, ne želi da bude osumnjičen da ima veze sa kriminalnim akcijama u susednoj zemlji.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova demantovalo je pisanje Komersanta, navodeći da je reč o redovnoj poseti, ali je Gardijan nakon toga napisao, pozivajući se na izvore u Beogradu da je Patrušev boravio u Srbiji kako bi se izvinio za pokušaj prevrata u Crnoj Gori i planovima za rušenje premijera. Prema informacijama lista, Patrušev se izvinio za "operaciju" koju Kremlj nije odobrio.

Samo nekoliko dana nakon toga, 2. novembra 2016. sa čela (RISI) smenjen je Rešetnjikov, a na njegovo mesto od 4. januara naredne godine imenovan je doskorašnji šef ruske obaveštajne službe Mihail Fradkov.

U Putinovom ukazu se, bez obrazloženja, navodi da je Rešetnjikov smenjen sa dužnosti šefa državnog naučnog instituta od 4. januara naredne godine. Putin je na sastanku sa Fradkovom rekao da rad RISI treba da se odvija tako da "ulazi u osnovu rada državnih organa, da analize dolaze do medija, do javnosti".

Kako se spremao puč u Crnoj Gori, kakvu su ulogu imali ruski obaveštajci u naoružanju terorista koji su trebali da nasilno uđu u skupštinu, koja je bila njihova uloga u pripremi krvoprolića u Crnoj Gori, ko je davao novac za naoružanje i kako je pripremano ubistvo premijera Crne Gore - čitajte u nastavku Dosijea Ruski faktor na Balkanu, koji će biti objavljen u sredu 5. aprila na sajtu Andtidota.  

 Bibliografija: 

[1] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:419047-Leonid-Resetnikov-Srbi-vreme-je-da-se-trgnete

[2] http://www.gov.me/vijesti/153704/Premijer-Milo-dukanovic-za-HRT-U-subotu-pokusan-drzavni-udar-politicku-odgovornost-snosi-organizator-protesta.html

[3] https://ria.ru/world/20151026/1308287167.html

[4] http://pressmia.ru/pressclub/20151026/950441119.html 

[5] http://rusmonte.me/8083BABEB2BEB48182B2BE 

[6] http://rusmonte.me/archives/1970

[7] http://www.russiapost.su/archives/62424

[8] http://er.ru/news/140166/

[9] http://er.ru/news/141860/

[10] http://www.blic.rs/vesti/politika/tacno-je-da-nam-rusi-pomazu-dss-dveri-zavetnici-i-treca-srbija-rade-protiv-srbije-u/g9kq9vf

[11] https://er.ru/news/143678/

[12] http://www.in4s.net/u-kotoru-formirana-balkanska-kozacka-vojska-video/

[13] https://www.novayagazeta.ru/articles/2016/11/05/70418-esche-odni-putchisty-pod-esche-odni-vybory