Ping-pong u zemlji rukometnih šampiona

Makedonija je posle pola godine mučnih i opasnih natezanja i ''šarene revolucije'' dobila novu Vladu, ali će se vreme potrebno za prevazilaženje problema meriti godinama.

Nakon dugih godina, građani Makedonije imali su ovih dana razloga da „eksplodiraju“ od radosti: kako je već razglašeno po svim gnezdima fanova rukometne igre, skopski Vardar je ovogodišnji osvajač najvišeg evropskog trofeja. Nakon pune 2,5 godine napetosti i međupartijskih mrcvarenja, narod je dobio zasluženu odušku: na centralnom gradskom trgu (koji će stariji Skopljanci i posetioci glavnog makedonskog grada teško prepoznati) okupilo se (kako su prebrojali dronovi) više od sto hiljada gradjana da pozdrave evropske šampione u rukometu. Ali, i to čudo dugo se pamti, a traje samo tri dana. Pogotovu u zemlji čudesa, u koje se poslednjih godina svrstala (ne samo po broju i izgledu preko 100 spomenika u centralnom skopskom području i baroknom „presvlačenju“ starih arhitektonskih simbola Skoplja).

Pare su potrošene, sad se troši vreme

Izbori su održani 11. decembra prošle godine, a nakon punih šest meseci raznih marifetluka i natezanja, vlada je formirana tek 27. maja – sa 62 od ukupno 120 glasova poslanika. U Vladu nije ušao pokret „Besa“ za koji se kaže da okuplja uglavnom albanske intelektualce, s obrazloženjem da neće nikada u Vladu u kojoj sede neki korumpirani ministri.
Pošto su prethodnici pare uglavnom već potrošili ostalo je da se troši vreme, makar vreme. Neki kažu da je ono beskonačno, ali se ipak troši, što je, uostalom, svako osetio na svojoj koži. Naposletku, nije Skoplje Gordion, a niti skopski bronzani Aleksandar ima tu moć da jednim zamahom preseče čvor makedonskog političkog života. Toliko je sve i u svakom segmentu zamršeno, da će trebati više vremena, mereno godinama.
Zato i ovaj tekst polazi od toga da su završeni (ponekad pregrubi i nemilosrdni) partijski dueli, ali ne i svakojake igrarije u Makedoniji i oko nje.

 Poznato je da je najveći zaplet nastao obznanjivanjem tzv. „Tiranskog programa“ čiji su potpisnici, uz veoma rezolutne i nedvosmislene zahteve, bili lideri svih političkih partija Albanaca u Makedoniji, uz podršku Tirane i Prištine. 

Taj program je objavljen nakon izbora i neki su ga doživeli kao ultimativni albanski zahtev, a drugi su pokušali da javnosti objasne da nijedan zahtev koji je neustavan, jednostavno – neće proći.
Najviše negodovanja Makedonaca izazvao je zahtev da se Albanski ozvaniči kao drugi službeni (državni) jezik, da se Albanski govori na čitavoj teritoriji zemlje (do sada je to bilo u sredinama gde živi više od 20% Albanaca) te da, na kraju dana, Makedonija postane dvojezična država.
Pitanje upotrebe jezika drugih nacionalnosti u Makedoniji (Turaka, Roma, Vlaha, Srba itd.) ostalo je da visi.

Kreiranje prepoznatljivosti u napetoj atmosferi

Nova Vlada, koju predvodi istrajni i hrabri Zoran Zaev, odbrojava prvih sto dana u napetoj atmosferi.
Zaev se, suočivši se sa onim što je nasledio i sa realnošću, nije se razbacivao obećanjima: najprepoznatljiviji znaci prve vladine „stotke“ treba da budu, po rečima Premijera, sloboda i olakšice domaćeg budžeta.
U budžetskoj kasi vlada Zaeva zatekla je svega 6 (i slovima: š e s t) miliona evra!? Javni dug, rekao je Zaev, premašio je limit od 50% (veći je od milijardu eura).
Dakle, Vladi preostaje da podmiri svoje obaveze – pomoću trikova i magije! Zaev je rekao da nema čarobni štapić, ali i dodao da će biti sredstava za podmirenje državnih obaveza. Nešto će se verovatno pozajmiti, nešto potrošiti unapred iz budzeta iz naredne godine…
Parola snađi se, izgleda, neće biti kratkovečna.

 Medjunarodno ubrzanje i pitanje imena

 Naspram toga, veruje se u ubrzaniji tempo tzv. Medjunarodnih pitanja, što bi i prevodu značilo prijem Makedonije u NATO i otpočinjanje pregovora sa Evropskom unijom. Gensek NATO-a, prema rečima premijera Zaeva, najesen dolazi u posetu Makedoniji sa dobrom vešću. 

Zaev će u drugoj polovini juna posetiti Bugarsku, aktuelnog Predsedavajućeg Evropske unije, a ima zakazan i telefonski razgovor sa grčkim premijerom Ciprasom u nadi da će se naći rešenje za nametnuti spor oko imena. Zaev ne želi otvaranje nove rane, želi da u procesu rešavanja pitanja oko imena bude uključena i opozicija, te da konačno izjašnjavanje prođe kroz filter referenduma. Zaev obećava: „Nećemo dodirivati pitanje našeg identiteta, postoje crvene linije“.

Ruski pristup

„Medjunarodni paket“ možda čini više ponašanje, nego odnosi sa Rusijom. Ovde i nedovoljno upućeni analitičari znaju da je svojevremeno Makedonija od Rusije dobila zeleno svetlo za ulazak u EU i NATO, pa je zato i čudnije sadašnje ponašanje ove zemlje prema Makedoniji.
Zaev je još u toku izborne kampanje upozorio da je povećan ruski interes za Makedoniju: ,,Ruski uticaj već se oseća preko povećanog kadrovskog prisustva i izjava ruskih zvaničnika, kao i preko aktivnosti ruske ambasade“.
A još prošle godine je stiglo upozorenje da je „prvi ruski cilj da dokažu kako nisu samo Ukrajina i Grčka problem za EU i SAD, a drugi, da se pokaže Rusima da CIA i njeni saveznici svuda podržavaju pobunjenike i da su spremni da unište sve kako bi se naškodilo ruskim interesima“.
Naravno, ne treba ispustiti iz vida i najnoviju izjavu evrokomesara Johanesa Hana koji je najavio formiranje slobodnog zapadnobalkanskog tržišta. Da li to znači da je Zapadni Balkan zakasnio za Evrounijski voz?

Stanje medija

Na kraju, nešto, skoro kuriozno i o medijima.
Zaev je gostujući na državnoj televiziji zatražio od novinara da kritikuju sve pogrešne poteze vlade, što svakako uliva nadu. Ali je paradoks u tome što je za sada ,,Slobodni pečat“, koji je važio za jedini opozicioni list, padom stare vlade postao „vladin“, a da se uskoro očekuje i potpuno gašnjenje ,,Dnevnika“, dok se na tankim staklenim nogama drže ostaci od nekadašnje ,,Nove Makedonije“.

Sve u svemu, očigledno je da je nova makedonska vlada sada više usmerena ka budućnosti, što ne znači da je bačeno u zaborav sve ono, naročito kriminalna delovanje, koje je državu dovelo skoro u bezizlaznu situaciju.

Tesla u makedonskom parlamentu

Predsednik Novog makedonsko parlamenta već je dobio nadimak Tesla – naizmenični, jer naizmenično u Sobranju govori i Makedonski i Albanski

Pogledajte video:

Beleška o autoru:

Risto Lazarov (Štip, 1949.) je pesnik, esejista, kritičar i novinar. Završio je jugoslovensku književnost i makedonski jezik na Filološkom fakultetu u Skoplju. Bio je generalni direktor novinske agencije Tanjug glavni urednik međunarodnog časopisa Balkan forum od 1997 bio je direktor i glavni urednik makedonske nacionalne televizije Telma i dugogodišnji Predsednik makedonskog PEN centra. Objavio je više od dvadeset knjiga poezije i više publicističkih knjiga. Njegove knjige izabranih pesama objavljene su u Engleskoj, Rusiji, Srbiji, Bugarskoj, Albaniji, Sloveniji, Češkoj, Australiji. Dobitnik je brojnih književnih nagrada. Prevodi sa engleskog, srpskog i bugarskog jezika. Preveo je knjige poezije Česlava Miloša, Karla Sandberga, Čarlsa Simića, Georgi Konstantinova, Abdulaha Sidrana, Gorana Babića i drugih autora. Živi u Skoplju.

 

© Ovaj tekst i njegovi delovi ne mogu se prenositi bez pismene saglasnosti Antidota a u Makedoniji bez saglasnosti samog autora