Svi američki i svetski mediji brzojavili su 16. februara 2018. kako je tamošnje ministarstvo pravde potvrdilo da je specijalni istražitelj Robert Mueller,  ( koji ispituje uplitanje Rusije u američke predsedničke izbore 2016. i eventualne, navodne,  sporne veze američkog predsednika s’ Moskvom i Kremljom )   optužio 13 državljana Rusije za nedozovoljene radnje u korist pobede Donalda Trumpa.
U optužnici koja je u celini objavljena dan kasnije, 17. februara a koja ima ukupno 37 strana, navode se i kradja identiteta američkih državljana na društvenim mrežama i pokušaji sejanja razdora,  sve do pokušaja  organizovanja tzv.  remetilačkih skupova tokom predsedničke kampanje u SAD, ali i subverzivnost  posle 7. novembra 2016. koja, po mnogima, nije (bila) ništa manje dramatična.
Predsednik SAD Donald  Trump, koji je prethodno bio obavešten o ovoj optužniici, rekao je  da uticaji iz Rusije nisu bili presudni za ishod predsedničkih izbora i njegovu pobedu.

Predsednik SAD Donald  Trump, koji je prethodno bio obavešten o ovoj optužniici, rekao je  da uticaji iz Rusije nisu bili presudni za ishod predsedničkih izbora i njegovu pobedu
Predsednik SAD Donald Trump, koji je prethodno bio obavešten o ovoj optužniici, rekao je da uticaji iz Rusije nisu bili presudni za ishod predsedničkih izbora i njegovu pobedu
The Nation

Marija Zakharova,   portparolka ruskog ministarstva spoljašnjih poslova, za Mueller-ovu optužnicu promtno je rekla da je ‘’apsurdna’’, ironično je, potom, komentarišći   u narednim danima  i na družvenim mrežama, kao i svi drugi ruski zvanničnici, ukljućijući i ministra spoljnih poslova Rusije Lavrova i samog predsednika Putina. 
Ron Hurt američki satiričar i humorist i višestruko nagradjivani radijski komentator, napisao je na portalu teksaškog dnevnika Odessa American da Rusi obožavaju da spletkare kad su u pitanju  izbori u tudjim zemljama .I da, potom,  uživaju u posledicama svojih spletki .Slično uživanju sa kojim je Bin Laden, posle  11. septembra 2000. i rušenja Svetskog trgovinskog centra,  gledao sa kojom brzinom Amerikanci svoje slobode prepuštaju pripadnicima tajnih službi!  
Rusi nam se smeju jer su, piše Hurt, potrošili mnogo manje para nego Obama pokušavajući svojevremeno da parira Benjaminu Netanyahuu  na izborima u Izraelu.
Mueller je, ironisao je još Hurt, sa svojim timom potrošio 20 miliona dolara, da bi optužio 13 Rusa, e da bi u optužnici opisivao ono čemu se već ranije znalo govorilo i pisalo  po američkim medijima, i  portalima.

Ostaje da se vidi šta će se dalje dogadjati s Muellerovom istragom  i kako će  odvijati proces koji će se voditi po ovoj optužnici protiv  trinaestoro.   
Da li će, kao što je 1. marta 2018. najavio The New York Post,  Mueller u narednom periodu proširiti svoje optužbe s novim imenima, aktera iz Rusije ili povezanih sa njom? 
Ali,  već i dosad, slučaj uticaja ruskih trolova i botova  u Americi - dragocen je kao aktuelna analiza tehnologije i metodologije manipulacije drušvenim mrežama, sejanja panike, spletki i zabuna u političke svrhe.
Sve je to od interesa  ne samo za Ameriku već i druge zemlje, posebno  one u Evropskoj uniji, i još ’’posebnije’’ za zemlje  u  ’’trusnim’’ ideološkim i bezbednosnim područjima prema kojima je usmerena pažnja Rusije, kao što su to države na Zapadnom Balkanu, ukljućujući, dakako i Srbiju.      

Marija Zakharova,   portparolka ruskog ministarstva spoljašnjih poslova, za Mueller-ovu optužnicu promtno je rekla da je ‘’apsurdna’’, ironično je, potom, komentarišći   u narednim danima  i na družvenim mrežama, kao i svi drugi ruski zvanničnici, ukljućijući i ministra spoljnih poslova Rusije Lavrova i samog predsednika Putina
Marija Zakharova, portparolka ruskog ministarstva spoljašnjih poslova, za Mueller-ovu optužnicu promtno je rekla da je ‘’apsurdna’’, ironično je, potom, komentarišći u narednim danima i na družvenim mrežama, kao i svi drugi ruski zvanničnici, ukljućijući i ministra spoljnih poslova Rusije Lavrova i samog predsednika Putina
Wikipedia



Godine jubileja

Muellerova optužnica protiv trinaestoro Rusa i organizacija optuženih za maligni uticaj na predsedničke izbore 2016. u SAD, pojavljuje se u  ’’ godinama jubileja’’ –  u odnosu na vreme kad su se dogodili prvi sajber napadi, a čiji su stratezi, projektanti i akteri,  takodje,  bili – Rusi!  Kada je zapravo i započelo novo doba hibridnog ratovanja. 

2018. tako se moglo  setiti  2008.  kada su u leto,  pet dana pre opšte vojne invazije oružanih snaga Rusije na Južnu Osetiju, napadnuti sajtovi tadašnjeg predsednika Gruzije Mihajla Sakashvilija i sajtovi gruzijskog parlamenta, ministarstva odbrane i ministarstva spoljnih poslova, gruzijske Narodne banke i dve glavne novinske agencije! Ti napadi bili su tada ’’efikasno-delotvorni’’ i to u ključnim trenucima za odbranu Gruzije od napada Rusije; (po)remetili su informacioni sistem Vlade Gruzije, posebno prvog dana agresije na Gruziju, 8. avgusta.   
’’Nacionalistički  haktivisti’’, kako su tad nazvani Rusi koji su se slagali s takvom politikom i merama Moskve,  a koji su bili aktivni na internetu, podsticani su i pozivani da se i sami pridruže ovim sajber napadima, posebno preko ruskog on-line haker foruma. Naročito  je pominjan  forum StopGeorgia.ru gde je objavljivana ’’lista meta’’ gruzijskih sajtova za koje se mislilo da bi ih trebalo napasti, kao i besplatno skidanje programa koji su pomenutim ruskim haktivistima pomagali da se  promptno  priključe napadima koji su već bili u toku.
Taj jubilej nije, medjutim,  jedini.
2017. moglo se setiti i 2007. kada je tema trolova već uveliko kao bauk kružila svetom - desetogodišnjeg jubileja od sajber rata u Estoniji! Tada  je, i opet  iz Rusije, čija  je javnost besnela zbog relokacije  bronzanog spomenika  vojnika u Talinu, jednog ratnog spomenika iz sovjetske ere,  izvršen  internetski  napad na estonski parlament, sajtove ministara estonske vlade, banaka i medijskih kuća. Napadi na te sajtove bili su koordinisani  i  blokirani su prekomernom e-poštom ili diskreditovani postavljanjem lažnih podataka i informacija.
I u ovom slučaju pozivi i uputstva kako da se u  sudeluje u tim napadima na Estoniju  šireni su  po ruskim on-line chat sobama.

Estonija i Gruzija bili su , kako je tada govoreno, tek najava šta se može očekivati u budućnosti u kojoj će ’’internetsko ratovanje’ biti još drastičnije. Ali, još tada i isto tako i primeri ozbiljnih izazova za slobodu interneta, prava na privatnost i slobodu izražavanja. Što se sve u ''godinama jubileja'' belodano i potvdilo.

Samo se sada ta pitanja javljaju još dramatičnije  nego pre jedne decenije kada je  Michael McConell, bivši direktor NSA (američke nacionalne obaveštajne službe), zagovarao potrebe tzv. ’’rekonstruisanja interneta’’, popisivanja geo-lokacija, analize obaveštajnih podataka i procene bezbednosnih rizika; izazivajući, istovremeno, strepnje strahove i pitanja u pogledu neželjene državne kontrole privatne elektronske pošte ili individualne upotrebe internetskih pretraživača i poseta, ’’surfovanja’’ po intrenetskim portalima. Facebook, Twitter i druge mreže samo će multiplikovati i učiniti još glasnijim ova pitanja-izazove, što se pokazuje u vremenima i prilikama kojima se bave i Mueller i njegov tim istražitelja.     

Muellerova optužnica protiv trinaestoro Rusa i organizacija optuženih za maligni uticaj na predsedničke izbore 2016. u SAD, pojavljuje se u  ’’ godinama jubileja’’ –  u odnosu na vreme kad su se dogodili prvi sajber napadi, a čiji su stratezi, projektanti i akteri,  takodje,  bili – Rusi!  Kada je zapravo i započelo novo doba hibridnog ratovanja
Muellerova optužnica protiv trinaestoro Rusa i organizacija optuženih za maligni uticaj na predsedničke izbore 2016. u SAD, pojavljuje se u ’’ godinama jubileja’’ – u odnosu na vreme kad su se dogodili prvi sajber napadi, a čiji su stratezi, projektanti i akteri, takodje, bili – Rusi! Kada je zapravo i započelo novo doba hibridnog ratovanja
Quartz

Priprema strategija i sistema moredne propagande 

Nakon što ga je isprobala u Estoniji i Gruziji Rusija, prema brojnim izvorima,  nije ni prestajala sa usavršavanjem kapaciteta za korišćenje interneta kojima bi  putem društvenih mreža uticala ne samo na javno mnenje u inostranstvu već i na sopstveno. I pre svega, na sopstveno,  U Rusiji se ianče od pojave internet, gledalo kao na modernu smicalicu i zamku i  CIA-projekta, pogotovo ako bi ga koristili tzv. ’’neprijateljski elementi’’; ali će se  pokazati da će se baštinici carističkog i boljševičkog imperijalizma brzo snaći u prilagodjavanju interneta sopstvenim interesima i unutrašnjim političkim potrebama.

Kao glavni arhitekt ruskog odgovora na izazove interneta i društvenih mreža najčešće je spominjan  Vjačeslav Volodin ( Vyascheslav Volodin ) sadašnji predsednik ruske Dume (parlamenta). Ovaj dugogodišnji i pouzdani saradnik, ’’Putinov kardinal’’, kako ga je  jednom prilikom 2016. godine nazvao ’’The Moscow Times’’,  ’’čvrstorukaš’’,  zagovornik negovanja tradicija i vrednosti dogmatskog doba nekadašnjeg SSSR  u Srbiji je poznat i kao vatreni branilac haškog osudjenika za ratne zločine generala Ratka Mladića i BiH entiteta - Republike Srpske.   
Na funkciji  zamenika  šefa Putinovog kabineta u Kremlju, posle velikih demonstracija Moskovljana 2011. kada su na desetine hiljada ljudi protestovale zbog sumnji u prevare na tadašnjim izborima, Volodin  je imao specijalne zadatke. Posebno će se i predano pozabaviti kreiranjem odgovora i strategije za suočavanja sa izazovima i načinima na koje je Facebook , Twitter i druge društvene mreže, prilikom organizacije protesta 2011.  koristio Aleksej Navalni, predvodnik borbe protiv korupcije u Rusiji i lider opozicije koji je do današnjih dana stalni kamen u cipelama ruske vlasti. Vjačeslavu Volodinu se pripisuje i ’’upodobljavanje’’ društvenih mreža u Rusiji.
Jedna od prvih stvari koju će uraditi biće da u svojoj kancelariji instalira kompjuterski terminal sa sofverom za kontrolu internetskog saobraćaja čuvene korporacije Prism.
Rusko izdanje magazina Forbes, (Forbes Russia)  navešće jda je putem tog sofverskog programa,  stalnim monitoringom 60 miliona (!) izvora ,  Volodin imao uvid u celokupno javno mnenje. Ili, jezikom pomenute kompanije koja ’’na internet gleda kao na bojno polje’’, u slučaju Volodina i Rusije,  mogućnost da, putem aktivnog monitoringa društvenih medija,  manifestovanih socijalnih napetosti, prateći   i reakcije korisnika društvenih  mreža na njih obezbedi zaštitu interesa vlasti i države.
Volodin će, potom, svoja pravnička, inženjerska i ideološka znanja, višestruko primeniti. Pripisuje mu se da je inicijator  donošenja propisa o obaveznoj registraciji  blogera,  kreiranja tzv. crne liste portala kojima je država mogla da pristupa (uklanja njihov sadržaj ili da ih blokira ) i bez sudskog odobrenja i naloga. Uz njegovo ime vezuju se i ’’politički pritisci’’  na Yandex, ( platformu za pretraživanje interneta koju u Rusiji koristi više od 90%  njegovih korisnika)  kao i na ruske  društvene mreže slične Facebooku poput  VKontakte.
Na ovoj ruskoj drušvenoj mreži, kao i na Facebooku svoje naloge ima Platon Mamatov iz Ekaterinburga, četvrtog ruskog grada po veličini, podno Urala, na razdelu Evrope od Azije. To ime i prezime pominjalo je više zapadnih časopisa i portala 2015. godine, u tad započetoj aferi tzv. ruskog uplitanja u Ameriku putem interneta,  a koje će klimaks dostići s Mueller-ovom optužnicom protiv 13 Rusa.

Kao glavni arhitekt ruskog odgovora na izazove interneta i društvenih mreža najčešće je spominjan  Vjačeslav Volodin ( Vyascheslav Volodin ) sadašnji predsednik ruske Dume (parlamenta)
Kao glavni arhitekt ruskog odgovora na izazove interneta i društvenih mreža najčešće je spominjan Vjačeslav Volodin ( Vyascheslav Volodin ) sadašnji predsednik ruske Dume (parlamenta)

Nakon ’’unutrašnjeg upodobljavanja’’,  mentalno-ideološkog i političkog ''poklopca'' na domaće mreže i javno mnenje, više pažnje posvećeno je inostranstvu i susedstvu. Najpre Ukrajini; kada će  posle aneksije Krima i ’’malih zelenih ljudi u uniformama bez oznaka’’ koji će se pojaviti u istočnoj Ukrajini, pažnju medija ponovo privući  upravo ruska upotreba interneta i društvenih mreža  u funkciji hibridnog ratovanja prema Ukrajini,  slična  onima u Estoniji i Gruziji. 

Zapadni mediji, medju kojima i portal New York Daily,  započinju tada seriju tekstova o ruskoj agenciji  i njenoj ’’armiji trolova’’ sa zadatkom širenja  panike putem interneta  i ruske propagande na Zapadu. Ova agencija za istraživanje interneta ( IRA) glavna je i u Mueller-ovoj optužnici. 
U tim napisima sredinom 2015. uz  ime narečenog Platonova najčešće je navodjen njegov iskaz, kako postojanje takve agencije nije nikakva novost.
Navodilo se kako je i on sam bio vlasnik jedne takve agencije, koja je radila od 2008. do 2013 godine. U tom periodu u njoj je bilo izmedju 20 i 40 saradnika. To je uglavnom bila studentska mladjarija vična  internetu i surfovanju, a koja je obavljala  ’’on-line  zadatke’’ koje su dobijali od ljudi povezanih s Kremljom ili  lokalnih i regionalnih vlasti  iz partije Jedinstvena Rusija Vladimira Putina, u Eketerininburgu i Sverdlovskpj  oblasti..
Mamatov i danas ima nekakvu kompaniju za lokalni biznis  u Ekaterinburgu, čiji je osnivač i direktor. (McAfijev  antivirus program na svaki pokušaj  logovanja na njen portal  reaguje ’’uzbunom’’, upozoravajući  onog ko se loguje da je reč o izuzetno opasnoj adresi i  riziku  po  njegov kompjuter.)
Teško je proceniti koliko se danas ljudi u Rusiji bavi digitalnom propadandom, ali je  Mamatov, koji je i sam studirao i specijalizovao se za odnose s javnošću, kazao da ih širom Rusije ’’ima na hiljade’’. Nicala je i razvijala se spoznaja velike propagandne industrije, sakrivene  u lavirintu donacija i,  na izgled  bezazlenih ugovora za na izgled bezazlene poslove.

Ništa, medjutim nije bilo bezazleno.
Ruske vlasti, u sklopu arhitekture digitalne propagande koja se  projektovala u Kemlju, angažovale su  najčuvenije medijske korporacije za odnose sa javnošću da rade socijalno-medijske strategije za potrebe Kremlja.  
U svemu se postupalo planski i vrlo detaljno – sve do angažovana poznatih  modnih blogera da, naprimer, i kroz  svoje standardne tekstove o modnim trendovima, ’’provlače pro-kremaljske i pro-ruske materijale-stavove’’. Kao vrhunac je spominjano  čak i angažovanje  blogera na portalima za gej populaciju -  uprkos oficijelnoj diskriminatorskoj politici Rusije prema LGBT osobama.  
Na sve to je 2015.  i ranije  skretala pažnju i aktivistkinja ruskog Fonda za otvoreno društvo i novinarka moskovskog dnevnika Kommersant Jelisaveta Surnačeva.

Mamatov i danas ima nekakvu kompaniju za lokalni biznis  u Ekaterinburgu, čiji je osnivač i direktor
Mamatov i danas ima nekakvu kompaniju za lokalni biznis u Ekaterinburgu, čiji je osnivač i direktor

Iza dveri ruske propagande

Samo dan nakon što je obnarodovana Mueller-ova optužnica portal Daily Beast objavljuje intervju sa Ruskinjom Ljudmilom Savčuk. Ona je izjavila i kako je uzbudjena zbog objavljivanja ove optužnice ali i da joj deluje kao vic da se na njoj nalazi samo 13 imena. ’’Na njoj trebalo da se nadje na stotine ljudi’, rekla je  ona.
Daily Beast je pozvao Savčukovu (37) kao pravu i kompetentnu osobu, uz čije se ime i vezuje početak sagre o ruskom carstvu trolova koja privlaći pažnju javnosti  neprekidno od februara 2015. Tada je,  sa Ljudmilom Savčuk,  intervju objavila agencija AFP. nakon kojeg će o ovoj Ruskinji pisati skoro svi najuticajniji svetski listovi ( neka ovde budu pomenuti samo  Der Spiegel, Guardian, Washigton Post i New York Times ) i skoro svi relevantni portali koji se bave bezbednosću interneta i društvenih mreža. Savčukova je postala planetarna internetska zvezda.
Danas Ljudmila Savčuk, navodno  rukovodi medjunarodnim internet timom koji se bavi tokovima tragovima ’’otrova’’ koji su prosipali trolovi kojima je i sama nekada pripadala i ''pokušajima da oni budu privedeni pravdi i pred ruskim sudovima'' , kazala je.

S proleća 2015. Savčuk  je u  intervjuu francuskoj novinskoj agenciji medju prvima, kao insajder, otvorila dveri IRA ( Agencije za istraživanje interneta). Iza njih će se ukazati brižljivo konstruisani zastrašujući sistem savremene propagande, radi izazivanja svakovrsnih nestabilnosti, podsticanja unutrašnjih sukoba u pojedinim zemljama, širenja, laži, podsticanja konflikata i mržnje putem društvenih mreža. Uz pomoć ovih reči najlakše je objasniti pojam trol – koji se u digitalnom pojmovniku pojavio početkom prethodne decenije,a  koji je se javlja uz pojam bot , koji opet podrazumeva iste ili  slične radnje i postupke ali automatizovane, koje izvode program, softveri, za razliku od trolova koji su – živa bića.
Ljudmila je bila – ruski trol. Njen svakodnevni posao bio je da na društvenim mrežama ispisuje komentare, poruke i postove koje je dobijala na pripremljenoj listi, sa adresama tekstova i portala na kojima je trebalo da ih postavi ili na postove i naloge na Facebook-u i Twitter-u. Zajedničko u svim zadacima bila je glorifikacija Rusije i Putina (poput postova ’’Putin je veliki’’, ’’EU se raspada’’, ’’Evropa je dekadentna’’, ’’Amerika je zlo’’, ili ’’Ukrajinci su fašisti’’). Složeniji zadaci bili su ’’iskrivljavanje vesti’’ poput ’’ Ukrajinska vlast  brine više o svojim vojnicima nego o svom narodu’’ ili ’’Ukrajina sprovodi reforme da bi mogla da dovija novac od MMF’’. 
Sve ovo, naravno,  Savčukova, nije ispisivala pod svojim imenom i prezimenom. Ona je imala više izmišljenih identiteta. Navela je da je bila, domaćica, studentkinja i sportistkinja i da je pored ispisivanja postova, poput gore pomenutih, imala i obavezu da piše na nekoliko stalnih blogova. o najrazličitijim temama. Za sve to je bila prilično dobro plaćena. Njena plata je bila veća od 800  eura, naravno u ruskim rubljama, što je za prosečnog Rusa veoma dobar iznos. 

Materijalni motiv je bio njen osnovni razlog da učestvuje u ovom poslu, mada u njemu učestvuju i patriotski nastrojeni volonteri.
Internet u Rusiji, naime, kao i drugde u svetu, odavno nije svojstven samo kao sredstvo komunikacije obrazovanih, društvene elite i uglavnom progresivne  inteligencije, već i snažno sredstvo dostupno i običnom puku, narodskom rezonovanju sklonom populizmu pojednostavljivanjima i svakovrsnim isključivostima. Za agenciju su takvi, već pomenuti  haktivisti i  volonteri, bili dobrodošli; uključujući i one u inostranstvu, poput Crne Gore, ili Srbije, naprimer,
Ali, Savčukova je savršeno vladala engleskim jezikom i na posao je primljena putem konkursa, kao i većina drugih vičnih tom jeziku. Ili ukrajinskom. Pošto je prošla prvi krug selekcije, kada se putem interneta javila na konkurs, na oglas u kome je bila navedena plata za, bez preciznijih navoda, on-line rad na internetu, pozvana je na intervju. Tom prilikom jedno od prvih pitanja koje joj je  bilo postavljeno glasilo je ’’Šta mislite o našoj politici prema Ukrajini i zbivanjima tamo?!’’  Umeće korišćenja programa za obradu fotografija ili videa, foto ili video alata je bila dodatna prednost da se bude primljen na posao u agenciju.
O svemu ovom još 2013. godine pisao je i opozicioni dnevnik Novaja Gazeta spominjući nekakvu oronulu  zgradu na periferiji Sankt Peterburga u kojoj radi oko 400. ljudi!
Savčukova je, medjutim,  navela da je radila u modernoj višespratnici u Savuškinovoj ulici broj 55. Ta zgrada će u narednim mesecima na mrežama i u novinama biti najčešća fotografija neke zgrade iz Sankt Peterburga, mimo i uprkos poznatim velelepnim palatama iz vremena carske Rusije. 

Putinov kuvar i drugi likovi

Zanimljivo je da je 2015. godine, u junu, odgovarajući novinaru Der Spiegel-a  Benjamin-u Bidder-u Savčuk kazala kako  nikad lično nije videla ni jednog od glavešina te fabrike trolova ali je pomenula da se pričalo o  čoveku po imenu Yevgeniy Prigozhin. Tri godine kasnije ovo ime  nalazi se i u Mueller-ovoj optužnici, da je  glavni finansijer pomenute fabrike trolova u Sankt Peterburgu koji je na nju, plate i bonuse zaposlenih potrošio značajna sredstva zahvaljujući svojim kompanijama, u optužnici navedenim kao,  Concord Management and Consulting LLC i Concord Catering.
Da  nije zategnutih odnosa izmedju SAD i Rusije i Muellerove optužnice ovaj Jevgenije  bio bi idealan za rusku verziju holivudske priče o američkom snu,  ruskom uspeću, putu ka uspehu sitnog ugostitelja iz Sankt Peterburga čije će se djakonije i naresci posebno dopasti sankt-peterburškom političar po imenu - Vladimir Putin. Mnogo kasnije Prigozhin će dobiti nadimak ’’ Putinov kuvar’’ i postati poznat kao osoba koja lako ulazi u Kremlj. 2013. Forbes će navesti kako je nekadašnji ugostitelj,  koji je u medjuvremenu postao biznismen, s ruskom državom sklopio sporazum da toplim obrocima snabdeva školu i vojsku, vredan 2 milijarde eura, a njegovu fabriku keteringa  posetiće lično i  Vladimir Putin - kao predsednik Rusije.

Pored  Prigoshina pomenuti su još i  Mikail Ivanovič Bistrov, Mikail Leonidovič Burčik (Mikail Abramov), Aleksandra Jurjevna Krilova, Ana Vladislavovna Bogačeva, Sergej Pavlovič Polozov, Mariaa Anatoljevna Bovda (AKA Maria Anatoljevna Beljaeva), Robert Sergejevič Bovda, Džejhun Nasimi Ogli (Aslanov ili Džajhun Aslanov ili Džej Aslanov), Vadim Vladimirovič Podkopaev, Gleb Igorevič Vasilčenko, Irina Viktorovna Kaverzina i Vladimir Venkov. ( O nekima od njih ispisani su u medjuvremenu brojni tekstovi  koji se lako mogu naći na internetskim pretraživačima čim se ukuca njihovo ime.)

I drugi sagovornici zapadnih medija na temu tzv.trolovske trovačnice iz Sankt Peterburga potvrdjivali su navode Ljudmile Savčuk.
Vrlo brzo posle AFP, Radio slobodna Evropa objaviće intervju s jednim drugim profesionalcem iz IRA. Marat Burkhard  još detaljnije će opisati rad u ovoj ''fabrici''; da su smene trajale  po 12 sati,( dnevna I noćna smena ); da raditi u ovoj agenciji nije bilo nimalo lako; da je dnevna norma onoga što je trebalo da se ispiše  bila izuetno visoka, pri čemu nije bilo predvidjeno da postovi budu duži od 200 karakera. (Probajte da nekoliko sati izmišljate različite kratke tekstove na istu temu i da oni ne liče jedan na drugi.) 
Rad zaposlenih  bio je organizovan po odeljenjima i po ‘’trojkama’’. Pomenuto je Odeljenje za Ukrajinu i Englesko odeljenje. A u trojkama je jedan bivao ‘’zloćudni trol’’ koji bi postavljao komentar ili odredjeni sadržaj da bi druga dva člana, potom, svojim postovima usmeravali ‘’diskusiju’’. U ‘’diskusiji’’  su opet  birali ključne reči (keywords), a u vom intervjuu pomenuto ih je nekoliko: Ukraine news, Russia and Ukraine, Ukraine policy, NATO, PMC (private military company), Shoigu, defense minister, Russian army.
Znao se naravno i ‘’raspored na terenu’’,  ko se bavi portalom BBCa-, New York Times-a ili CNN-a itd.
Sagovornik RSE je naveo i kako mu je jednom stigao nalog da postavi post kako je velika većina Nemaca nezadovoljna politikom Angele Merkel i da podržava politiku Putina. (Nije navedeno da li je taj nalog kreiran u samoj ‘’fabrici’’ ili je dostavljen ‘’spolja’.)
U opisima rada agencije  pažnju su privlačile i ‘’usputne opaske’’, da su zaposleni medju sobom veoma malo razgovarali (osim preko ekrana, po trojkama) ili da su sve prostorije i zaposleni u njima bile pod neprestanim monitroingom putem kamera. Kao i da su se koristili praksom da u istinite tekstove ubace tridesetak posto onoga što joj je suprono, rukovodjeni devizom da je poluistina poonekad gora od čiste laži.  
Najpotpuniju analizu pod nazivom Agencija objaviće The New York Times Magazine.  Isti tekst na svom portalu objaviće i na ruskom jeziku. Osim onog što se dotad u medijima moglo pročitati novnar Adrian Chen u svom istraživanju će iz dokumenata koji su u javnost dospeli preko grupe Anonymous International  kao ime izvršnog direktora IRA navesti ime Mikhail-a Burchik-a - ime koje će se u Mueller-ovoj optužnici pojaviti kao drugonavedeno. Chen će otputovati i na ''lice mesta''. Sledeći linkove i baveći se Odeljenem IRA za engleski jezik ponaći će da je tamo radila  Katarina Aristova. Uspeće i da se sa  njom sretne u Sankt Peterburgu, ali iz tog razgovora ništa neće saznati. Osim što će na jedan susret u kafiću preko puta IRA Aristova doći u društvu osobe , ''čudnog izgleda'', za kojeg je rekla da joj je brat i koji tokom razgovora nije progovorio ni reč. Posle Chenovog povratka iz Rusije Federalna novinska ganecija’ FAN  objaviće tekst pod naslovom ‘Šta će američki novinar u društvu ruskog fašiste?’ Na fotografiji su bili Chen i narečeni ‘’brat’’ Aristove. Na Chanovo iznenadjenje Aristove nije bilo  na toj fotografiji, mada je u kafiću sedela sa njima i mada se kako Chen piše, on nasamo nikada nije sreo sa tim momkom. Priča bi ovde mogla da se prekine uz još nekoliko indikativnih detalja: Agencija FAN bila  je u istoj onoj zgradi i na istoj adresi  na kojoj je kako se navodilo bila i IRA. Kako mu je rekao Evgeny-e Zubarev glavni urednik FAN, koji ga je na veliko Chenovo iznenadjenje primio, IRA je u medjuvremenu – otišla. Zubarev je inače za jednu drugu agenciju prethodno pokrivao dogadjaje koji su prethodili kao i samu aneksiju Krima. A ispostaviće se još da je i FAN u sistemu organizacija povezanih– ni sa kim drugim nego, opet sa  -  Yevgeny-em Prigozhin-om. Na Chanovo pitanje da li je to tačno, Zubarev je odgovorio da mu ugovor ne dozvoljava da navodi imena osnovača, investitora i korsinika FAN. Kad je reč  o Katarini Aristovoj pretraživači kad se ukuca njeno ime  odmah izbacuju zatvoreni Facebook nalog na kom je njeno ime ispisano kao Katerina, što je manje intrigantno od podataka da osoba iza tog naloga osim engleskog koristi i sprski, hrvatski i albanski jezik!   

arat Burkhard  još detaljnije će opisati rad u ovoj ''fabrici''; da su smene trajale  po 12 sati,( dnevna I noćna smena ); da raditi u ovoj agenciji nije bilo nimalo lako; da je dnevna norma onoga što je trebalo da se ispiše  bila izuetno visoka, pri čemu nije bilo predvidjeno da postovi budu duži od 200 karakera
arat Burkhard još detaljnije će opisati rad u ovoj ''fabrici''; da su smene trajale po 12 sati,( dnevna I noćna smena ); da raditi u ovoj agenciji nije bilo nimalo lako; da je dnevna norma onoga što je trebalo da se ispiše bila izuetno visoka, pri čemu nije bilo predvidjeno da postovi budu duži od 200 karakera

Zanimljvo je da se priča  o ruskoj armiji trolova i razudjenoj ruskoj porpagandi  od 2015. neprestano  valjala po najrazličitijim medijima. Ona je samo nakratko bila u drugom planu u  prvoj polovini 2016. tokom predsedničke izborne kampanje  u SAD, no i tada samo do hakovanja sajta Izbornog štaba demokrata i dok  Facebook i Twitter nisu objavili cifre s nalozima čiji su vlasnici iz ili su povezani sa Rusijom, desetinama hiljada postova, retvitova i komentara, koji su na ovim mrežama ispisivani, ili sa njih deljeni, od kojih je većina bila naklonjena Donaldu Trumpu a ružila odlazećeg predsednika Barack-a Obama-u i Hillary Clinton. 

Washigton Post  je sredinom januara 2018. naveo cifru od 700,000 korisnika koji se mogu dovesti u vezu s ruskim uticajem  na predsedničke izbore u Americi. 3814 naloga na Twitter-u bilo je direktno povezano sa IRA. Na tim nalozima samo u poslednjih 10 odlučujućih nedelja predsedničkih izbora u Americi postavjeno oko 176.000 tweet-ova a blizu 60.000 naloga   direktno su vodili ka ruskim vlastima.
Mediji su navodili i kako su u Facebooku izračunali da su sadržaji ruskih trolova mogli dopreti do 126 miliona korisnika!

I na na ovom portalu objavljeno je više analiza i dosijea koji se mogu svrtsati pod naslov  ili u oblast ovakvih hirbridnih i informativnih ratova, medju kojima čitaoce posebno upućujem na dva nastavka Antidot-ovog dosijea Na liniji vatre. U njemu je razobličeno i veliko trolovsko delovanje protiv malene Crne Gore, u finišu njenog pristupanja NATO-u!  
Osnovano je  moguće je pretpostaviti da u agencijama koje su nasledile IRA postoje i trolovske sekcije i odejenja  i za druge regione i države na Zapadnom Balkanu ( bez obzira da li su smeštene u Rusiji ili na samom Balkanu );  posebno u slučaju Srbije, u kojoj se, prema više relevantnih izvora i na različite načine primećuje rast uticaja Putinove Rusije, posebno, opet,  na društvenim mrežama ili u otvoreno proruskim tabloidima koji otežavaju ili direktno odvraćaju Srbiju od njene integracije u Evropsku uniju.      

 

Umesto zaključka

Uspeh ili obaranje Mueller-ove optužnice na sudu nije važan samo za Ameriku.
On je važan sa nekoliko stanovišta, a posebno,  sa stanovišta evidentnog urušavanja poverenja u  sredstva informisanja uključujući i  medije  u SAD.
Taj trend urušavanja poverenja u medije nije nov,  ali ga je kontinuirana trolovska ofanziva u Americi znatno ubrzala.

***
Ishod procesa protiv trinaestoro Rusa značajno će  uticati i na to kako će  i na kakav način i druge države reagovati na slične izazove!
Slučaj trolova sa kojim se suočavala i suočava Amerika, gde se o tome otvoreno, ali često  i  nervozno govori i piše,  predstavlja  rastuću pretnju ne samo u Americi, već i u Evropi . (Kao što je to npr. bilo  trolovanje u korist francsukih ili nemačkih radikalnih desničara).

********
Uz opšta i načelna, takodje su  važna i pitanja kako se putem ( demokratski kontrolisanih ) regulatornih tela i na druge načine suporotstaviti ovakvim pretnjama? 

**********
Jednako tako značajna je  dimenzija i (zlo)upotreba društvenih mreža od strane bezbednosnih službi ili potencijalnih terorista - sve do ISISa.

***********

Pitanje je i na koji način ova negativna, trolovska, praksa  može da ometa nastojanja pojedinih  društava ili država ( ne samo u slučaju ruskih trolova i izbora u Americi, već  i ) u traženju kolektivnih društvenih odgovora ili nacionalnih konsenzusa, na za njih važna pitanja;  u slučaju Srbije, naprimer  u dijalogu oko Kosova, NATO ili EU?!
Da li su i država i institucije i srpsko društvo osposobljeni da tačno detektuju ciljeve trolovanja, adrese i nalogdavce koji ih podstiču i da se  tome suprotstave?

*************
Slučaj ruskih trolova na neobično efikasan način pokazao je da za trolove nisu postojale nikakve državne granice. 
On je kao što se od početka i tvrdilo kad se govorilo o sajber bezbednosti prevashodno  nadnacionalan/transnacionalan. 

Srbija je već  najavila jedan postupak  udruživanja, ali je zasad je bez velikih analiza u javnosti dočekana vest da je u okviru Zakona o saradnji MUP Srbije i ruske Federalne službe obezbedjenja (čije se usvajanje očekuje ovih dana)  sa Rusima, predvidjena i saradanja u oblasti sajber bezbednosti.

Takodje, vrlo malo se govori da li će i kako Srbija kao kandidat za ćanstvo u EU iIi članica NATO partnerstva za mir,  koristiti, naprimer,  EU NATO Centar  za sajber bezbednost i izazove, koji je  oformljen i smešten, razumljivo, gde nego u Estoniji - zemlji koja se prva suočila sa sajber agresijom u povesti informativnog ratovanja.

Uspeh ili obaranje Mueller-ove optužnice na sudu nije važan samo za Ameriku.  On je važan sa nekoliko stanovišta, a posebno,  sa stanovišta evidentnog urušavanja poverenja u  sredstva informisanja uključujući i  medije  u SAD.  Taj trend urušavanja poverenja u medije nije nov,  ali ga je kontinuirana trolovska ofanziva u Americi znatno ubrzala
Uspeh ili obaranje Mueller-ove optužnice na sudu nije važan samo za Ameriku. On je važan sa nekoliko stanovišta, a posebno, sa stanovišta evidentnog urušavanja poverenja u sredstva informisanja uključujući i medije u SAD. Taj trend urušavanja poverenja u medije nije nov, ali ga je kontinuirana trolovska ofanziva u Americi znatno ubrzala

      * tekst je updateovan 01.03.2018.

 

 

Ovaj tekst je sponzorisan od strane NATO.