Džon Bolton, najnoviji Trampov jastreb
Ukoliko novi nacionalni savetnik ostane dosledan svojim rečima i stavovima koje je izgovarao poslednje decenije, svet bi morao da počne da se priprema za novi rat.
Potvrđujući svoju poslovičnu nepredvidljivost, Donald Tramp je posle manje od 48 sati od saopštenja Bele kuće da savetnik za nacionalnu bezbednost ostaje na svom položaju, smenio H. R. Mekmastera i zamenio ga Džonom Boltonom.
Amerikanci i svet su se već pomalo navikli na Trampove tvitove u kojima urbi et orbi obaveštava domaću i svetsku javnost o promenama u vrhovima svoje administracije, ali Boltonovo imenovanje detoniralo je poput neutronske bombe među vašingtonskim veteranima spoljne politike.
Ukoliko novi nacionalni savetnik ostane dosledan svojim rečima i stavovima koje je izgovarao poslednje decenije, svet bi morao da počne da se priprema za novi rat. Bolton je i unutar konzervativnog krila kome pripada stekao reputaciju jastreba koji se konstantno zalagao da SAD vojno reše svoje konflikte – sa Iranom, Sirijom, Irakom ili Severnom Korejom.
Bolton, treći savetnik za nacionalnu bezbednost u poslednjih 14 meseci, je kako izveštava Si-En-En Trampu pre imenovanja obećao da “neće započeti bilo kakav rat”. Uprkos obećanju, u Vašingtonu su mnogi zabrinuti, čak i zbunjeni jer Bolton lobira za američki intervencionizam – upravo ono što je Tramp kritikovao tokom svoje izborne kampanje.
Kako će se Bolton ponašati u novoj ulozi tek će se videti, ali njegov politički CV govori dosta. Nikad nije prikrivao veliku žeđ za vojnim avanturama, a bio je optužen da je manipulisao obaveštajnim podacima uoči invazije na Irak 2003. Pamte se kontroverze koje je avgusta 2005. izazvalo njegovo imenovanje za ambasadora u UN. Administracija Džordž V. Buša i demokrate u Senatu, pet meseci su se sukobljavali, pa je predsednik zaobišao Senat. Pošto se tokom mandata sasvim nediplomatski ponašao, Bolton se povukao decembra 2006. kada je postalo jasno da neće moći da dobije senatsku podršku.
Tramp nije imao problema sa Senatom, pošto imenovanje na funkciju savetnika za nacionalnu bezbednost ne zahteva senatsko odobrenje, ali koliko će profil poput Boltona oblikovati američku spoljnu politiku? Šef Bele kuće je dobio podršku republikanaca, uključujući i senatora iz Južne Karoline - Lindzi Greema koji je izjavio da će Bolton obaviti “izuzetan posao”.
Trampovi rivali postavljenje doživljavaju kao “zastrašujuće”. Senator demokrata Ed Marki je tvitovao: “Imenovanjima Majka Pompea (za državnog sekretara) i Džona Boltona, Donald Tramp uspešno formira ratni kabinet. Bolton je imao ključnu ulogu u politizaciji obaveštajnih podataka koji su nas pogrešno naveli na rat u Iraku. Ne možemo da dopustimo ovom ekstremnom ratnom huškaču da nas uvede u još jedan strašni konflikt”.
Leon Paneta, koji je bio direktor CIA i sekretar za odbranu kod Baraka Obame a kod Bila Klintona je bio šef kabineta, izjavio je da Boltonov izbor “izaziva izvesne brige”. “Moj stav je da savetnik za nacionalnu bezbednost i Savet za nacionalnu bezbednost predsedniku najbolje služe ukoliko su spremni da mu prezentuju različite poglede od njegovih, da obezbede da on bude dobro informisan i da donosi odluke na bazi činjenica a ne emocija. Malo sam zabrinut da Džon Bolton ima svoj pogled, očigledno ratoboran, kako prići ovim pitanjima”.
Oprezna upozorenja stižu u vremenima rastuće opasnosti od globalnih sukoba. Američki odnosi sa Rusijom i Kinom puni su tenzije. Šta će biti oko Irana? Može li Tramp uz pomoć Boltona da snizi napetost na Bliskom istoku? Da li sve ove krize prete ratom?
Tramp se odlučio za Boltona i time poslao jasnu poruku svetu: slogan “Amerika prvo” počinje da funkcioniše i SAD su spremne da ga brane i oružjem ako zatreba. “Amerika prvo” je, inače, bilo ime organizacije koju je predvodio nacistima sklon Čarls Lindberg. Snažno se suprotstavljala predsedniku Frenklin Delano Ruzveltu zalažući se da Amerika bude neutralna u sukobu Čerčilove Britranije i Hitlerovog Rajha.
Da li se u Americi uspostavlja nova dominacija desnice? Predsednik oko sebe nema “glasove razuma” kakvi su bili Mekmaster i takođe smenjeni državni sekretar Reks Tilerson. Sekretar za odbranu Džejms Matis trebalo bi da bude jedina kontrola hardlajnerima, ali poznajući “besnog psa” mnogi sumnjaju da je on spreman za takvu ulogu.
Posao savetnika za nacionalnu bezbednost je da sintetizuje bezbednosna pitanja na novou čitave administracije, da koordiniše i glavnokomandujućem u najkraćem predstavi različite političke sugestije koje stižu iz Pentagona, Stejt departmenta i drugih agencija, a njegovo je pravo da predsedniku predoči i sopstvenu analizu. Pošto odluka bude doneta, savetnik obezbeđuje da se ona poštuje na svim nivoima.
Mnogi eksperti sumnjaju da je Bolton u stanju da ako zatreba sopstveno mišljenje podredi opštem i da predsedniku ponudi različite opcije sem sopstvenih koje su mu najdraže. Istoričar američkih predsednika Jon Mišam procenjuje da imenovanje Boltona “uvećava verovatnoću vojnih akcija širom sveta”.
Realno, prva žrtva, mogao bi već sredinom maja da bude nuklearni sporazum, koji je Iran 2015. potpisao sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti plus Nemačka. Pompeo i Bolton su osvedočeni protivnici bečkog dogovora. Bolton je prošlog oktobra pisao da je uveren da su Trampovi savetnici predsedniku dali “pogrešan savet” da sačuva sporazum. Upozorio je da je “Obamin iranski sporazum osuđen da postane sporazum Trampa i Obame”.
Tramp se tokom meseci u Beloj kući udaljio od izolacionizma i nemešanja u poslove drugih zemalja – pa će u Boltonu imati čvrst oslonac u nameri da Ameriku izvuče iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i da ne popušta prema Rusiji, ali to podrazumeva da njegov savetnik prećuti šta zaista misli o samitu sa severnokorsjkim liderom Kim Džong Unom.
Bolton, koji je na dužnost stupio 9. aprila, ima iza sebe dugu tradiciju čvrste linije prema Severnoj Koreji. Pre 15 godina, kada je bio podsekretar u Stejt departmentu, tadašnjeg severnokorejskog lidera Kim Džong Ila nazvao je “diktatorskim tiraninom” zemlje u kojoj je “život pakleni košmar”.
U intervjuu za “Njujork tajms” 2002, Bolton je bio upitan kakav je stav Bušove administracije prema Severnoj Koreji. Uzeo je obližnju knjigu i stavio na sto. Naslov je glasio “Kraj Severne Koreje”. “To je naša politika”, odgovorio je Bolton.
Njegovi statovi od tada se nisu promenili. Nedavno je u kolumni u “Vol strit džornalu” branio preventivni vojni udar na režim u Pjongjangu.
“Imajući u vidu američke obaveštajne rupe o Severnoj Koreji, ne treba da čekamo do poslednjeg trenutka”, napisao je promovišući opasnu ideju prvog udara – pošto preventivni udari nisu dopušteni po međunarodnom pravu ili Poveljom UN, a ni Tramp ne raspolaže autoritetom da objavi rat, ta moć se nalazi u Kongresu.
Bolton preporukom da se ne čeka “poslednji trenutak” ohrabruje predsednika da postupi bez odobrenja Kongresa. Pritom se poziva na analogiju izraelskih udara na irački nuklearni rekator Ozirak 1981. i na sirijski nuklearni reaktor 2007. Oba napada su bila nelegalna, jer nije bilo direktne opasnosti po Izrael, ali Bolton smatra da su bili mudri jer su otklonili dugoročne pretnje i nisu eskalirali u rat širih dimenzija. Njegova formula je da su takvi napadi pravno “ilegalni” ali “legitimni”.
Postoji u svemu ipak jedna velika razlika. U vreme napada na Irak i Siriju, Izrael nije rizikovao uzvratni nuklearni udar jer ni Bagdad ni Damask nisu raspolagali atomskim oružjem. Sa Severnom Korejom situacija je bitno drukčija. No, Bolton po svemu sudeći i neće dobiti priliku da se angažuje oko Kima: severnokorisjki lider objavio je da prestaje sa nuklearnim i raketnim testovima.
Bolton je svojevremeno oštro kritikovo Trampa zbog predsednikovih izjava o NATO tvrdeći da one samo “ohrabruju rusku agresiju”. On je dokazano oštar i prema Rusiji i njenom predsedniku koji “po svetu agresivno projektuje moć kao u vremenima Sovjetskog Saveza”. Tramp je tokom kampanje otvoreno zagovarao normalizaciju sa Vladimirom Putinom, ali je odstupio posle optužbi o umešanosti Moskve u američke izbore, što je Bolton nazivao “uvredljivim”. “To je u stvari casus belli, istinski čin rata, takav kakav u Vašingtonu ne bi smeo da se toleriše”.
Danas Tramp ponosno ističe da je budžet Pentagona povećao na 700 milijardi dolara, mada i dalje smatra da bi kakvo-takvo sređivanje odnosa sa Moskvom bilo dobra stvar. Da li se Bolton išta pitao, tek Tramp je nagovestio da bi Putina uskoro mogao da ugosti u Vašingtonu.
Džordž V. Buš uspeo je da se posle Avganistana i Iraka uzdrži od novih vojnih avantura koje je Bolton priželjkivao. Da li će Tramp odoleti? Za očekivati je da neće slediti Boltonov militantni entuzijazam. Imajući u vidu koliko su dugo trajali oni koji predsednika nisu u poptunosti slušali, za pretpostaviti je da će se Bolton povinovati Trampovim željama. Dok bude izdržao. Bolton je poznat po mnogo čemu, ali ponajmanje po tome da je timski igrač.
