O nama

New Independent Multimedia Network & Campus

New Independent Multimedia Network & Campus je nezavisna regionalna medijska platforma novinara i medijskih stručnjaka, koja za osnovni cilj ima doprinos podizanju kvaliteta novinarske profesije kroz analitički rad, edukaciju i objavljivanje radova novinarki i novinara sa svih prostora Zapadnog Balkana – bez cenzure i ograničenja koje nameće priroda različitih medija.

Reforme koje države Zapadnog Balkana u okviru procesa evrointegracija sprovode na svim nivoima zahtevaju suštinsku reformu društva, posebno kada je u pitanju novinarska profesija. Sa druge strane, kontinuirana negativna i destruktivna sinergija verbalne agresivnosti na javnoj političkoj sceni i krize u medijima širom Zapadnog Balkana, nameće profesionalnu, etičku i moralnu obavezu pružanja adekvatne reakcije svakom novinaru, posebno mladom čoveku, koji tek treba da postane stožer javne reči na ovim prostorima. Reakciju koja nije uslovljena bilo kakvim “za” ili “protiv”, već koja zahteva usmeren i promišljen, profesionalno i društveno angažovan rad na temama koje danas predstavljaju nepregledan prostor za spin dizajn i površan info-tainment.

Bujanje društvene netolerancije, arogancije i agresivnosti kroz korišćenje društvenih mreža i mogućnosti društvenog angažmana putem interneta, dodatno zahtevaju usmereniji angažman na profesionalizaciji medijske sfere. U tom kontekstu, posebno se ističe potreba afirmacije i istovremene edukacije novih generacija mladih novinara koji se suočavaju sa finansijskim i drugim interesima koji ugrožavaju nezavisnost i budućnost njihove profesije. Nezaobilazan segment edukativnog procesa svakako su i dugogodišnji aktivni novinari, koji imaju svest o potrebi kontinuiranog usavršavanja.

Ono što je možda najveći izazov, jeste i činjenica da je svaka vrsta medijskog obrazovanja i profesionalizacije za novinare sa ovih prostora, finansijski i organizaciono skoro nedostižna. Ova inicijativa je uz pomoć inicijalnih donatorskih sredstava formirana samo za svrhu umrežavanja novinara u regionu, i kao takva ne zahteva finansijska ulaganja (koja su obično početak i kraj svake nezavisnosti). Iako oslobođena finansijskog uticaja, edukaciona komponenta ove platforme će zahtevati formalan dokaz o vandrednom uspehu na medijskim studijama, tj. preporuku redakcije kao i stalnu posvećenost radu.

CILJEVI

New Independent Multimedia Network & Campus ima za cilj da novinarima sa svih prostora Zapadnog Balkana ponudi novu platformu u okviru koje će oni imati priliku da:

 

  • Svoja dosadašnja znanja i veštine unapređuju i usavršavaju, kroz saradnju sa priznatim novinarima i medijskim stručnjacima iz najpoznatijih regionalnih i globalnih medijskih kuća.
  • Tehnike i veštine koje će usvojiti tokom svog povremenog angažmana na projektima NIMNEC primene u okviru redovnog rada u svojim redakcijama, ali i u okviru news portala koji će biti deo aktivnosti naše mreže.
  • Zajednički formiraju platofrmu koja će im dati mogućnost da, nakon usvojenih znanja i tehnika, objave svoj rad u štampanom, video ili audio obliku i iskoriste medijski prostor koji će ova platforma zasigurno imati kao regionalna medijska inicijativa.
  • Uspostave profesionalnu mrežu i databazu kontakata, tema, sagovornika i izvora koji će im biti neophodni u daljem profesionalnom i ličnom razvoju.
  • Steknu jasniju sliku o regionu Zapadnog Balkana danas, umreženosti i povezanosti zahteva, reformskih procesa, izazova i prilika koje podrazumeva proces integracija.

HRONOLOGIJA

Nakon skoro godinu dana konsultacija, sastanaka i promišljanja, kako na regionalnom tako i na nivoima pojedinačnih država, gradova, redakcija pa i pojedinaca, novinara, medijskih stručnjaka, mladih ljudi koji su još uvek u procesu učenja, svi zajedno, došli smo do zaključka da osnovni problem krize novinarske profesije leži upravo u opipljivom nedostatku nekog vida platforme, koja bi svakom novinaru i mladoj osobi u svetu medija pružila prostor, širinu, veštine i tehnike kojima će kroz pisanje i rad dati svoj doprinos sveukupnom ozdravljenju medijske sfere.

Početkom 2014. godine, nekoliko novinara i pojedinaca istaknutih u oblastima kulture i književnosti, dijagnostikovalo je potpunu urušenost svih standarda javne komunikacije, na svim nivoima u tranzicionim društvima Balkana.

Sa velikom željom da ti razgovori ne ostanu samo na nivou konstatacije, već da se ponudi konkretno rešenje koje bi pomoglo kako već aktivnim novinarima širom Zapadnog Balkana, tako i onima koji tek treba da postanu deo javne scene, u jesen prošle godine nastala je prva kontura onoga što smo sada nazvali Medijskom mrežom i budućim kampusom regiona.

Nekoliko meseci bilo je potrebno da se razmene ideje, ponude rešenja, uspostave kriterijumi i oformi platforma.

Zadatak da mrežu predstave i pokrenu u ime desetak entuzijasta koji su radili na ovome projektu blizu godinu dana, poveren je novinaru Milanu Jovanoviću kao koordinatoru mreže. Oni su potom kroz kontakte sa mnogim profesorima, novinarima, akademicima, piscima, stručnjacima iz medijske zajednice, uvideli da postoji nepregledan prostor koji zahteva konkretniju angažovanost na sprovođenju ovakve jedne ideje. Nakon brojnih sastanaka u Beogradu, Sarajevu, Nišu, Zagrebu, Podgorici, Novom Sadu.... savetovanja sa saradnicima i kolegama, putovanja po regionu, u januaru ove godine, stekli su se i formalni uslovi da nastane prva regionalna nezavisna mreža koja će zaista funkcionisati samo za novinare, kroz novinare i za novinarstvo na Zapadnom Balkanu.

Nakon inicijalnog sastanka početkom februara 2015. u Kragujevcu, doneta je odluka da se krene u realizaciju projekta mreže i kampusa.

Naša mreža 20. februara dobija i formalni oblik u vidu web portala, upravo portala za novinare, istraživače i sve one koji žele da se usavršavaju, nadograđuju ili objave svoj analitički rad i tekst na mestu koje nije kompromitovano politikom, uredništvom ili dnevno-političkim previranjima.

ISTORIJAT

Devedesete godine su u zemljama Zapadnog Balkana bile obeležene ratnim razaranjima, padom komunizma, buđenjem nacionalizma, ekonomskim i moralnim propadanjem. Političke elite u bivšim jugoslovenskim republikama potpuno su instrumentalizovale medije i počele da ih koriste kao sredstvo za raspirivanje nacionalizma, ksenofobije, rodne, verske i ostalih vidova diskriminacije i netrpeljivosti. Rasplamsavanje ratova na Zapadnom Balkanu praktično je označilo sunovrat novinarske profesije. Moć medija je zloupotrebljena, a novinari su sebe stavili u funkciju ratne mašinerije. Rat informacijama često je imao teže posledice nego rat oružjem. Ovo se ogleda upravo u situaciji sa kojom se, kao društva u predugom procesu tranzicije suočavamo i danas, 20 godina nakon formalnog okončanja ratnih razaranja. Zemlje Zapadnog Balkana i dalje zaostaju za ostatkom Evrope kada je u pitanju uspostavljanje osnovne infrastrukture za vladavinu prava i demokratski diskurs u javnoj sferi.

Prema izveštaju Freedom House-a za 2014. godinu, sve zemlje Zapadnog Balkana ocenjene su kao “medijski delimično slobodne” zemlje.

Paketi medijskih zakona koje su redom usvajale zemlje Zapadnog Balkana u procesu evrointegracija, u najvećoj meri odgovaraju pravnim okvirima u kojima funkcionišu mediji u razvijenim demokratijama, ali zato u najmanjoj meri prate izazove sa kojima se i dalje suočavaju mediji na ovim prostorima. Ovi izazovi se direktno ogledaju u kontinuiranim pritiscima različitih grupa i interesa – tajkuna, političara, bosova kriminala i podzemlja ili pak pripadnika otuđenih i nekontrolisanih delova ili ostataka bezbednosnih službi. Pod plaštom slobode medija, uspostavljena je anarhija u kojoj se mediji koriste kao platforma za objavljivanje naručenih tekstova, političkih podmetanja, senzacionalističkih informacija, lične obračune...Tabloidno, dirigovano novinarstvo postalo je dominantno. “Unapređenje” medijskog pravnog okvira odavno karakteriše isključivo fenomen političkog i partijskog paralelizma pod kojim se podrazumeva da svaka nova vlast ima pravo da uređuje medijski prostor prema sopstvenom nahođenju, i to upravo posedovanjem tih istih “nezavisnih” novinara i medijskih stručnjaka u radnim grupama za donošenje zakona. Institucionalizacija medijskih politika potpuno je odsutna iz reformskih procesa u većini zemalja Zapadnog Balkana.

Novinarska profesija je kroz godine tranzicije iz post-konfliktnog i post-autoritarnog konteksta u demokratski, samo dublje propadala. Potpuno bez uticaja u pogledu unapređenja kvaliteta profesije, sprovođenja kodeksa i standarda novinarstva, strukovna udruženja predstavljala su interesne grupacije međusobno sukobljene oko političkih i finansijskih ciljeva. Medijski klijentelizam u javnom prostoru Zapadnog Balkana danas ne predstavlja samo fenomen, već permanentno stanje stvari, koje čini se, samo dobija na moći preobražaja, reorganizacije i regeneracije političko-ekonomskih interesnih mreža.

Potpuno odsustvo analitičkog novinarstva kao žanra, dovelo je do toga da brze, neproverene i neretko fabrikovane informacije u obliku kratkih vesti, polu-izveštaja ili naručenih kolumni i “analiza” karakterišu ono što je ostalo od novinarskih formi u štampanim i onlajn medijima. Novinarstvo se svelo na proizvodnju senzacija, plasiranje netačnih informacija, uništavanje privatnosti, reketiranje, ucenjivanje. Površna analiza bi ovakvu pojavu mogla da opravda tržišnom potrebom za tabloidnim, senzacionalističkim novinarstvom; posledicom kriminalizacije i estradizacije čitavog društva. Međutim, detaljnijim uvidom u sadržaj i dugogodišnjim monitoringom sadržaja u elektronskim i štampanim medijima, praćenjem trendova, može se zaključiti da su teme iz sveta estrade i iz kriminalnog miljea, služile samo da privuku pažnju javnosti. Ispod ove „šarene“ površine skandala, afera, senzacija kriju se ozbiljni pokušaji destrukcije društvenih reformi, opstrukcije ekonomskog razvoja, poslovni interesi, a u pojedinim situacijama i ugrožavanja elementarnog prava na život. Zato je prilično neprecizno procese koji se dešavaju u medijima svoditi na negativno označen termin tabloidizacije – jer tabloidi postoje svuda u svetu i oni sami po sebi ne moraju bili problematični, ako postoji protivteža: ozbiljni mediji i štiva, bazirani na višestrukim proverama izvora, sadržajima koji se temelje na detaljnom istraživanju, analizi činjenica. Međutim, na Zapadnom Balkanu tabloidno ili „pištolj“ novinarstvo postalo je mainstream: dominantno i gotovo jedino što postoji u medijskoj ponudi. Veoma profitabilno, u nekom smislu čak „uticajno“ ono se ispostavlja kao odličan medijski biznis.

Potreba za opismenjavanjem javnog mnjenja odavno je postavljena kao uslov, ali i dijagnoza za region. Uvođenje medijske pismenosti u obrazovni kurikulum jedan je od osnovnih načina da se, između ostalog, u javni prostor vrati ono što podrazumevamo pod kritičkom javnošću. Jer u mnoštvu “analitičara”, samoprozvanih “eksperata za sve”, komentatora i blogera (koji često pored medijske manjkaju i na polju osnovne pismenosti) ne možemo govoriti o kritičkoj javnosti i snažnom javnom mnjenju koje ima socijalni potencijal da menja trenutno stanje u društvu.

Pojava novih tehnologija u medijima, interneta i web novinarstva, napravila je potrese na medijskom tržištu. Klasični, tradicionalni mediji, pre svega štampani, počeli su da gube bitku sa internet portalima. Potresi na medijskom tržištu i finansijski interesi vlasnika medija doveli su do toga da je jedino ekonomski isplativo i profitabilno novinarstvo ostalo ono koje se završava već u naslovu i svodi na takmičenje u brutalnosti, optuživanju i remećenju privatnosti. Tako se javni diskurs sveo na izopačeni, perverzni oblik komuniciranja: agresivno saopštavanje neproverenih, netačnih informacija, otvoreni linč uz odsustvo odgovornosti za objavljen sadržaj.

Istovremeno, početak stabilizacije Balkana, u političkom i ekonomskom smislu, smanjio je interesovanje međunarodne zajednice za ovdašnje prilike. Činjenica da su ratna razaranja prestala, da su se glavni ratni simboli našli u Haškom tribunalu, da su ipak, uz mnogobrojne opstrukcije, u zemljama Zapadnog Balkana započeli demokrastki procesi – pomerio je fokus međunarodnih donatora u Evropi i Americi, kod briselske i vašingtonske administracije.

Ovakvi procesi posebno su uticali na pripadnike tzv. civilnog društva. Nasleđenu stigmatizaciju i staru netrpeljivost zbog nekadašnjih suprotstavljanja režimima i političarima koji su bili glavni protagonisti i promoteri nacionalnih i ratnih sukoba, sada dodatno opterećuje situacija u kojoj očekivani društveni angažman civilnog sektora poprima oblike tržišnog nadmetanja za fondacije, povremeno uključujući i pokušaje otkrivanja ili proizvodnje afera čak i tamo gde ih nema.

Nesporno je da su i civilni sektor i mediji, izuzetno bitni za funkcionisanje jednog društva. To pre svega podrazumeva obrazovanje, obuku, poznavanje i analizu činjenica, konkurenciju kvaliteta. To je najbolji put za potiskivanje političkih ubeđenja, pojedinačnih interesa, montiranja izveštaja, produkcije afera, naravno uz kodekse ponašanja, etiku i moralnost koje demokratska i humana društva pretpostavljaju.

„Novinarska profesija je ugrožena!“ – parola je koja se često može čuti od medijskih poslenika. Ova konstatacija je tačna. Štaviše, trenutno stanje u ovoj profesiji se može i drastičnije opisati – novinarstvo preti da nestane?! Za ovakvo stanje, nažalost, najviše su krivi sami novinari: pogrešnim činjenjem, ali i nečinjenjem, političkim potčinjavanjem, vođeni finansijskim interesima, a ne profesionalnim standardima, doprineli su da mediji na ovim prostorima umesto korektiva društva postanu njegova anomalija.

Nakon godina ratova, u uslovima velike ekonomske krize, finansijske iscrpljenosti i političkih potresa u regionu, Zapadni Balkan se nalazi pred izazovom pronalaženja dugoročnih rešenja, pokušaja da se identifikuju sve slabosti i krene u sistemske reforme. Svako društvo koje ima težnju da se menja na bolje, mora da ima slobodne, objektivne i profesionalne medije.

U cilju rešavanja krize identiteta novinarske profesije, uspostavljanja profesionalnih standarda, kodeksa i pokušaja da se za toksičnu medijsku scenu upotrebi delotvoran antidot (protivotrov), formirana je medijska platforma pod nazivom New Independent Multimedia Network & Campus . Nakon sprovedenih analiza i istraživanja, u okviru kojih su medijske asocijacije i organizacije dale podstrek ovoj inicijativi, došlo se do zaključka da i pored formalnog postojanja brojnih strukovnih udruženja, asocijacija, mreža i nevladinih organizacija povratak autoriteta i ugleda novinarske profesije mogu postići samo novinari i to posvećenim, predanim i profesionalnim radom, oslobođenim uticaja bilo koje vlasti, političkih faktora, finansijskog kapitala, lobi grupa i pojedinaca.

U tom smislu namera nam je da se pored afirmacije i vraćanja ugleda novinarskoj profesiji, paralelno sprovodi edukacija i afirmacija novih generacija novinara suočenih sa finansijskim, političkim i drugim interesima koji ugrožavaju nezavisnost i autonomiju njihove profesije. Cilj nam je da okupimo sve one koji nezavisnost ne poistovećuju sa neodgovornošću, koji su spremni da se ličnim primerom i radom suprotstave površnosti, senzacionalizmu, optuživanju bez činjenica i dokaza. Stvoren je prostor za novinare koji su zainteresovani za temeljnu i stručnu obradu tema, ali i za sve građane koji su spremni da kandidovanjem predloga, slanjem relevantnih informacija i sugestija, doprinesu radu nove mreže.

Brojne analize pojedinih događaja iz novije političke istorije, naglašavale su značajan uticaj medija na realni tok dešavanja, odnosno zloupotrebu moći javne reči sa tragičnim posledicama. Jedan od ciljeva ovog projekta je da se takve situacije nikad više ne ponove, odnosno da se demaskiraju medijski poslenici koji to nisu i da se u isto vreme novinarstvu vrati uloga koja mu u demokratskom društvu pripada.