Uspeh ruske kampanje dezinformacija je što je ona postala predmet debate na Zapadu
Propaganda o ruskoj propagandi
Krajem oktobra primio sam e-mail od “The PropOrNot Team”, koji sebe opisuje kao “novoosnovani nezavisni tim kompjuterskih eksperata, statističara, stručnjaka za nacionalnu bezbednost, novinara i političkih aktivista, posvećen identifikovanju propagande – naročito ruske propagande namenjene američkoj publici.” PropOrNot kaže da je identifikovao dve stotine web sajtova koji “su označeni kao ruski propagandni mediji”. Domet ovih sajtova nije mali– čita ih najmanje 15 miliona Amerikanaca. PropOrNot navodi da je “napravljen nacrt preliminarnog izveštaja za kancelariju Senatora Rona Vajdena, koji nam je, nakon čitanja našeg izveštaja, predložio da stupimo u kontakt sa vama i vidimo kako da od toga napravimo priču” - objašnjava novinar lista The New Yorker Adrian Šen.
Svako ko izveštava o Internet fenomenima, nauči da bude oprezan kada anonimne grupe nude rezultate svojih istraživanja. Rekao samgrupi PropOrNot da sam previše zuzet da bih pisao priču, ali sam zatražio da vidim izveštaj. U odgovoru, PropOrNot mi je tražio da ih spojim sa “ljudima iz NY Times, WaPo, WSJ, i svakim drugim za koga mislim da bi mogao biti zainteresovan.” Kako sam bio u sred drugog posla, nikada to nisam uradio.
PropOrNot je uspeo sam da se poveže za listom Washington Post. Prošle nedelje, Post je objavio priču zasnovanu na delovima istraživanja grupe PropOrNot. Pod naslovom “Eksperti kažu da je ruska propaganda pomogla širenju ‘lažnih vesti’ tokom izborne kampanje”, izveštaj tvrdi su brojna istraživanja otkrila “sofisticiranu rusku propagandnu kampanju” koja je širila lažne vesti na internetu sa ciljem da oslabi Hilari Klinton i pomogne Donaldu Trampu. U tekstu je istaknuto da se poziva na istraživanje grupe PropOrNot. Priča je bila u vrhu najčitanijih članaka Posta i deljena je od strane eminentnih novinara i političara na Tviteru. Bivši savetnik u Beloj kući Dan Fajfer napisao je na svom Tviter nalogu : ”Zašto ovo nije najveća priča na svetu u ovom trenutku?”
O naklonosti Vladimira Putina i Rusije Trampu naširoko se pisalo. Tokom kampanje, u bezbrojnim tekstovima se spekulisalo o vezama Trampa i Putina i tvrdilo da Rusija doprinosi izboru Trampa koristeći propagandu i obmanu. Hilari Klinton je od toga napravila svoju glavnu liniju napada. Priča Posta imala je snagu otkrića, pre svega zahvaljujući prikazanom naučnom autoritetu rada grupe PropOrNot: grupa je objavila 32 strane izveštaja sa detaljnom metodologijom i imenovala dve stotine osumnjičenih medija. Portparol je, iz straha od ruskih hakera, sačuvao anonimnost organizacije, što je dodalo celoj priči sajber-seksi mističnost.
Međutim, ako pažljivije pogledamo izveštaj, videćemo da je on haotičan. Eliot Higins, ugledni istraživač koji godinama istražuje ruske lažne vesti na svom sajtu Bellingcat, rekao mi je sledeće: “Da budem iskren, ovo izgleda kao veoma amaterski pokušaj. Mislim da nikada nije trebalo napisati članak o ovome u bilo kom mediju, bilo kojim povodom.”
Kako prepoznati rusku propagandu
Najupadljivilja stvar su previše uopšteni kriterijumi koji se koriste za identifikovanje medija koji šire propagandu. Prema PropOrNot opisu sopstvene metodologije, treći korak je proveravanje da li sajt ima istoriju “opšteg prenošenja ruske propagandne”, koja uključuje pohvale Putina, Trampa, Bašara al-Asada, Sirije, Irana, Kine i “radikalnih političkih partija u SAD i Evropi.” Kada nikoga ne hvali, ruska propaganda uključuje kritiku SAD, Baraka Obame, Hilari Klinton, Evropske unije, Angele Merkel, NATO saveza, Ukrajine, “jevrejskog naroda”, saveznika SAD, mejnstrim medija, Demokrata i “desnog centra ili levog centra, i onih koji su umereni prema svima”.
Očigledno je da bi ovi kriterijumi uključili ne samo medije koje kontroliše Rusija, poput Russia Today, nego i skoro sve medije na svetu, uključujući i sam Washington Post. Ipak PropOrNot ističe da nije zainteresovan za pravljenje razlike između organizacija koje su eksplicitno instrumenti države Rusije i takozvanih “korisnih idiota” koji prenose rusku propagandu zbog iskrenih uverenja. “Fokusirali smo se na ponašanje, ne na motive”, pišu oni.
Za PropOrNot, to što jednostavno iskazujete stavove van obrasca političkog mejnstrima dovoljno je da rizikujete da budete označeni kao ruski propagandista. I, zaista, na listi “propagandističkih medija” našle su se i ugledne levo orijentisane publikacije poput CounterPunch i Truthdig, kao i desničarsko čudovište Drudge Report. Lista je toliko široka da ne može da otkrije bukvalno ništa o strukturi ili raširenosti ruske propagande. “Toliko je neverovatno nabacana ta lista”, rekao mi je Higins. “Ako ste ikada objavili pro-ruski post na vašem sajtu, ikada, vi ste ruska propaganda.” U oštroj kritici na sajtu The Intercept, Glen Grinvald i Ben Norton pišu da je grupa PropOrNot “otelotvorenje otrovnog duha Džozefa Mekartija, samo bez hrabrosti da stavi imena pojedinaca na crnu listu.”
Preuveličavanjem uticaja ruske kampanje dezinformacija, izveštaj direktno radi u korist ruskih propagandista protiv kojih želi da se bori. “”Razmislite o ciljevima RT i Sputnjika i kako obaveštavaju Putina o svojim uspesima”, rekao mi je Vasilij Gatov, ruski medijski analitičar i gostujući predavač na Anenberg fakultetu za komunikacije i novinarstvo Univerziteta Južne Kalifornije. “Njihov uspeh je da su probili svoju agendu, da su postali predmet debate na Zapadu, a to je tačno ono što se desilo. “ (Kristin Korati Keli, portparolka Posta, izjavila je: “ Post je izveštavao o radu četiri različite grupe istraživača. Jedna od njih je bila PropOrNot. Post je analizirao rezultate njihovog istraživanja, a tokom mnogobrojnih razgovora, na sva naša pitanja dobili smo zadovoljavajuće odgovore.”)
U telefonskom intervjuu, portparol grupe PropOrNot odbacio je kritike. “Ukoliko postoji obrazac u ponašanju, naročito u kombinaciji sa skrivenim tehničkim informacijama, onda da, naglasićemo to”, rekao je. On tvrdi da su ruske dezinformacije ogroman problem koji zahteva direktno suprostavljanje: “Već duže vreme je očigledno da je Rusija malo hrabrija, agresivnija i spremnija da pomera granice onoga što je do sada bilo prihvatljivo.” Rekao je da grupa koristi sofisticiranu analizu koja ne počiva na pojedinačnim kriterijumima.
Međutim, upitan za tehnički obrazac pomoću kojeg je Drudge Report označen kao ruska propaganda, mogao je samo da ukaže na opštu sliku o predrasudama o sadržaju koji objavljuje ovaj medij: “Oni se ponašaju kao glasnogovornik ruskih interesa. Ukoliko pogledamo sa strane, ne postoji neki a-priori razlog da se konzervativni informativni sajt oslanja na toliko ruskih izvora vesti. Šta je razlog tome?” Zatražio sam da vidim sirov materijal na osnovu koga je PropOrNot svrstao Drudge Report među ruske propagandističke medije. Portparol je rekao da će grupa objaviti materijal, ali da nije u mogućnosti da to uradi u ovom trenutku: “To je veliki posao, a mi smo svi volonteri”. Zauzvrat mi je preporučio da sam pročitam Drudge Report, sugerišući da je orijentacija ovog sajta očigledna.
Na svom Tviter nalogu, PropOrNot kao podršku svom istraživanju, citira članak o online propagandi u Rusiji, koji sam napisao za Times 2015. godine. Moja istraga se, međutim, fokusirala na konkretnu organizaciju koja je direktno širila dezinformacije. Pratio sam veze od Tviter profila i web sajtova do zgrade u Sankt Peterburgu gde je stotine mladih Rusa radilo na širenju propagande. Uprkos dijagramima i brojkama impresivnog izgleda u izveštaju, rezultati istraživanja grupe PropOrNot najvećim delom se oslanjaju na nagađanja i teorije zavere.
Transparentnost i paranoja
Još jedan veliki problem sa grupom PropOrNot je insistriranje njenih članova na anonimnosti. Ako neko namerava da raskrinka kampanju dezinformacija, najvažnija stvar je transparentnost. U suprotnom samo podstičete dalju paranoju. Ruski novinar Aleksej Kovalev, koji na svom sajtu Noodleremover razotkriva propagandu Kremlja, izneo je mogućnost da su PropOrNot Ukrajinci koji vode kampanju dezinformacija protiv Rusije. Portparol grupe je pristao da razgovara sa mnom samo pod uslovom da ostane anoniman, a otkrio je tek poneki detalj o pozadini tog zahteva. Na moje pitanje zašto grupa ostaje u senci, pitao me je “Da li vam je poznato šta se desilo sa Džo Koks?”, ukazujući na članicu britanskog parlamenta koju je ubio desničarski ekstremista. “To je za nas značajna stvar. Rusija koristi ludake da ubije svoje neprijatelje.”
Mogu da potvrdim da je portparol Amerikanac, verovatno u tridesetim ili četrdesetim godinama, da vrlo dobro poznaje internet kulturu i psuje sa entuzijazmom. Rekao je da grupa broji oko četrdeset ljudi: “Mogu samo da kažem da imamo ljude koji rade u velikim IT kompanijama, ljude koji su radili za Vladu po raznim osnovama, ali ovo radimo u privatnom aranžmanu. Jedna stvar oko koje se svi slažemo je da Rusija ne bi smela da se zajebava sa američkim narodom. To nije kul.” Portparol je rekao da je grupa počela sa nekolicinom članova koje je spojilo praćenje invazije Rusije na istočnu Ukrajinu. Krizu je pratila lavina dezinformacija plasiranih da zbune Ukrajinu i njene saveznike. “To je za nas bio poziv na buđenje. Bilo je, kao, čekaj malo, Rusija širi ovu veoma efektnu propagandu sa lažnim vestima o njihovoj vojnoj operaciji na terenu. O Bože, ukoliko mogu to da rade tamo, zašto ne bi mogli to da rade ovde?” PropOrNot kaže da su članovi grupe i neki Amerikanci ukrajiskog porekla, ali se nasmejao na pitanje da li su ukrajinski agenti. PropOrNot tvrdi da su potpuno nezavisni u finansijskom i istraživačkom smislu.
Imajući u vidu tajnovitost grupe i traljavost njihovog rada, zaintrigirala me tvrdnja grupe da su sarađivali sa kancelarijom Senatora Rona Vajdena. Vajdenova portparolka Kejt Ču, mejlom mi je objasnila da je PropOrNot kontaktirao njihovu kancelariju krajem oktobra. Dva člana grupe, jedan bivši zaposleni u Stejt Departmentu i jedan IT istraživač, predstavili su svoje istraživanje. “Zvučalo je zanimljivo i pratilo je izveštavanje o ruskoj propagandi”, napisala je Šu. Nakon nekoliko telefonskih razgovora, postalo je jasno da Vajdenova kancelarija ne može da potvrdi rezultate istraživanja grupe. Ču ih je savetovala o medijskom nastupu i predložila neke novinare do kojih bi se moglo doći: “Rekla sam im, ukolko imaju rezultate istraživanja, da bi bilo od pomoći da neki dokument podele sa novinarima”. Ona je dodala da Vajdenova kancelarija nije ni na koji način učestvovala u pravljenju izveštaja i nije potvrdila istinitost rezultata. Pored toga, postoji interesovanje obe partije, pa i senatora Vajdena, za ovu vrstu ruskih aktivnosti, uključujući mešanje u izborni process, koji traje već neko vreme.” Ove nedelje, zajedno sa šest drugih senatora, Vajden je poslao pismo Beloj kući zahtevajući da se skine oznaka poverljivosti sa informacija “koje se odnose na rusku Vladu i američke izbore.”
***
Priča o PropOrNot treba da služi kao opomena onima koji Trampovu iznenadnu pobedu objašnjavaju zlonamernim digitalnim uticajima. Priča kombinuje dva najpopularnija tehnološka zlikovca post izborne analize – lažne vesti i ruske obmane – u jedan paket tantalovih muka. Kao i najefektnija ruska propaganda, izveštaj je satkan od istine i dezinformacija.
Lažne vesti, koje su pretežno favorizovale Trampa, preplavile su društvene mreže u toku kampanje, a hakovanje mejl adrese šefa kampanje Hilari Klinton, Džona Podeste, čini se da je delo ruske obaveštajne službe. Međutim, koliko god ove pojave bile štetne, još je strašnije da misteriozna grupa bivših činovnika Vlade zajedno sa nacionalnim novinama sve kritične glasove u medijima označava kao lažne vesti ili rusku propagandu. Vasilij Gatov mi je rekao: “Okriviti spoljne faktore za unutrašnje društvene promene je veoma Putinistički.”
--
--