PANONSKO MORE BEZ TALASANJA
“Beograd i Srbija su svet“, sećate li se tih natpisa koji su nošeni po Srbiji u vreme demonstracija krajem devedesetih godina i NATO agresije? Možemo danima da raspravljamo, jesmo li ili nismo, ali kad pogledamo rezultate istraživanja korišćenja društvenih mreža i mobilnih platformi, definitivno jesmo. Dobio sam istraživanje agencije “Pioniri i Smart Plus research”, a naziv istraživanja je „Stanje društvenih medija u Srbiji 2017. godine“. Uzorak - 1000 gradjana starosti izmedju 18. i 64. godine. Rezultati slični kao u razvijenom svetu.
Za slanje poruka najviše se koristi Viber, internetu se najviše pristupa preko mobilnih telefona, skoro 90 procenata anketiranih ima nalog na društvenim mrežama, FB najviše, većina stalno proverava nalog, najčešće to traje pola sata, a FB se najviše koristi izmedju 20.00 i 24.00h.
Za to Vreme, u SAD smanjuje se broj TV aparata u kućama i televizija se sve manje gleda, ali zato raste gledanje TV programa na mobilnim platformama. Najviše na mobilnim telefonima, a mnogo manje na tabletima i kućnim računarima. Što nam govori da i TV program i emiteri moraju da menjaju svoju formu rada jer sad gledaoci mogu da biraju ne samo šta će da gledaju, već i kada. Kako se u odnosu na te izazove organizovao naš Javni servis? Bolje nego što bi se očekivalo! Vrlo aktivan na TW mreži, nažalost, manje na FB, verovatno iz razloga što služba koja se time bavi nema dovoljno uposlenih. I web sajt je veoma dobar - sa odloženim gledanjima emisija, ne samo informativnih već i dokumentarnih i zabavnih. Istine radi, kad sam nedavno bio u Grčkoj, s gledanjem je bilo je malo problema. Možda bi trebalo pojačati opseg strima. Nezvanično se čuje da RTS priprema i specijalnu platformu za pracenje programa i emisija iz arhive. Potez koji samo možemo da pozdravimo i podržimo. No, vratimo se analizi. Važno je da smo ustanovili da je upotreba društvenih mreža u Srbiji skoro ista kao u razvijenom svetu i da Javni servis, bar što se tiče nekih elemenata, sa tim svetom dobro drži korak, kao i sa izazovima modernih tehnologija.
Vratite nam sve tonove
Nažalost, na početku meseca, manjkavosti bez potrebe. Takozvani „prirodni“ ton ne postoji. Jutarnji program 02.08. i razgovor o manifestaciji, takmičenju “Zemunska „bućka“, specifičnom lovu na soma; razgovor u studiju, neizbežne „pokrivalice“, spominju se ‘specifican ton’ ili vibracije koje privlače somove, ali, nikako da taj zvuk i čujemo. To je kao kad biste pričali o najlepšoj torti na svetu, recept se ne da, a torta i ne pokaže. Zar je to toliko komplikovano da se u programu čuje „prirodan“ ton?
Istinski poduhvat i napor Aleksandra Stojanovića, sportskog komentatora - intervju sa vaterpolo selektorom Dejanom Savićem. Gost škrt na rečima, odgovora sa „da ili ne“. Stojanović se sa time hrabro borio. Videlo se, da se dobro spremio. Pošto verujem da je intervju bio snimljen, nekad je bolje skratiti ga, pa termin popuniti još nekim drugim stvarima, nego razvačiti ga na silu. U svakom slučaju sve pohvale Aleksandru.
Tog dana se RTS lepo oprostio i od Jarmile Ćelović, osobe koja je stajala iza hiljada TVD, kao njihov reditelj i realizator.
„Trezor“ i još jedna potvrda da bi ovaj projekat trebalo da nastavi da živi, da se nadju kreatori koji će zameniti dosadašnje entuzijaste, odnosno jednog entuzijastu - Bojanu Andrić.
TVD2 tog dana, posvecen je samitu u Podgorici, samo mislim da je lapsusu crnogorskog premijera Markovića „Klinton umesto Hilton“ dat veći značaj nego što ima, dok mi je žao što malo i komentarom nije obradjen mnogo lep kadar susreta premijerke Brnabić i Edija Rame, sitan, mali detalj, pogotovo što je taj susret spomenut i u intervjuu srpske Premijerke. Opet, Mirjana Brajković - lepo, fino, nenametljivo, a opet smo saznali sve iz intervjua.
A onda u TVD2 nešto popout ‘’stranog tela’’- gostovanje Ivice Dačića. Za format TVD dugo, a da ne govorim da dovedeš gosta u emisiju koji ispravlja izveštaj novinara RTS sa lica mesta dogadjaja u Podgorici! Nekorektno! Nije bitno šta je Daćić govorio, ali je govorio nepotrebno dugo. Bio je to nepotreban monolog za koji je pre emisija „OKO“ nego TVD. Nije to bilo dobro ni za Dačića ni za RTS! Jer Dačić nije ‘’dao vest’’, pa da ima opravdanje da bude u TVD, nego iznosio političke analize, konstatacije.
Zato je 3.8. bio dan u kome je RTS pokazao kako se može. Istina, izgleda da to uvek pokaže kada nije u pitanju politička tema. Ovog puta bili su to ‘’crveni alarm’’ i vrućine. Od Jutarnjeg programa pa sve do TVD2.
I da ne zaboravim: Jednom je TVD3 emitovan pola sata posle ponoći! Mnogo kasno. Velika energije se ulaže u TVD3. Za to doba bolje su neke petominutne vesti. Niko to ne bi zamerio. U vreme kad sam radio u RTS, to je bila uobičajena praksa.
Saveti za vrućinu, a zatim standardno dobar Andrija Igić iz Prištine. Urednik Nataša Mijušković, moja kandidatkinja da uredjuje TVD 2 od ponedeljka do petka.
Ja sam veliki zagovornik dokumentarnih emisija, mnogo više sam za njih nego za emisije iz studija s gostima koje se “filiuju” s’ prilozima. Zato mislim da bi „OKO“ posvećeno „Oluji“ i progonu Srba iz Hrvatske bilo jače da je napravljeno kao jakih 60 dokumentarnih minuta, sa dokumentarnim snimcima i snimljenim razgovorima s gostima. Istine radi, meni je bivši gradonačelnik Knina Drago Kovačević validniji gost od Save Štrbca ali dobro, to je odluka urednice Nade Gogić.
I dan posle je protekao s temom „Oluja“, dogadjaja oko kog se, bar za mog života, Srbija i Hrvatska neće složiti. Prenos sa stadiona je bio veoma lepo uradjen. Ali, mala zamerka: Mislim da je posle prenosa trebalo staviti neki mali „tampon“, a ne odmah pustiti reprizu komedije „Stižu dolari“. To su sitnice, ali takve nesmotrenosti ipak ostavljaju gorak ukus.
Veoma lep prilog Vladimira Banića iz Slunja, korektno, objektivno, šteta je što preuzeti kadrovi Tompsonovog koncerta nisu bili boljeg kvaliteta, ali biti tamo na taj dan i imati izveštaj je za svaku pohvalu uredništvu RTS.
Dopisnici, reporteri, urednici i prikazanje generalnog direktora
U prošloj analizi sam napisao kako bi država trebalo da pomogne Javni servis, ali i da Javni servis mora da bude samostalan. Da li je ili nije - to najbolje znaju urednici i tamo zaposleni. Ali mislim da je došlo vreme da RTS ima dopisnike u region; Zagrebu, Skoplju, Sarajevu, a možda i u Ljubljani. Vreme je. Ako dobro vidim, situacija se na Balkanu privodi krajnjem rešenju. Poslednji dogadjaji, kad je reč o Makedoniji, samo potvrdjuju da bi Javni servis trebalo da ima dopisnike po regionu.
Znam da mi se nešto nije dopalo. Reklama RTS-a da se snima TV serija “5”. To za nas gledaoce nije vest za TVD. I samohvalisanje bi trebalo da ima meru. Nekad su se takve teme stavljale u emisije kao što su bile TV Pregled ili 7 TV dana. To je pravi format za njih. TVD nije. Kao što nije ni za završetak snimanja TV serije “Nemanjići”. Verujem da će to biti zanimljiv projekat, što garantuju ugled scenariste i ugled urednika dramskog programa RTS-a. Ali, zanimljivo je da u serijalima priloga o kraju snimanja, nigde nismo videli Nebojšu Bradića! Slučajno ili namerno? No, zato smo videli - Generalnog direktora!
Studentima govorim da postoji nekoliko pravila za takozvani PTC (piece to camera) reportera tj. govora u kameru. Prvo, da se potvrdi da je reporter tamo, na licu mesta, ili kao „most“ kad je potreban “prelaz” sa jedne na drugu temu unutar samog priloga. Ali, sportski izveštač iz Londona Radoslav Simić je prvo pravilo primenio baš bukvalno. Njegov PTC je bio ,samo „Za TVD iz Londona: Radosav Simić“. Kratko i ne znači ništa, iako je pre toga bilo bolje prilike budući da je radio intervjue sa nekoliko srpskih atletičara. Ovako, PTC je bio ubačen samo da bi se zadovoljila forma. Bar da je dodao koju rečenicu o svetskom atletskom prvenstvu.
Ja ga pohvalio i čovek se izgubio - muški voditelj vremenske prognoze. Ako ga više ne angažuju, šteta, dobar je bio.
Jutarnji program 06.8. iziskivao je samo malo koncentracije. U Jutarnjem TVD izveštaji sa graničnih prelaza, Batrovci, AMS, a onda, kad se Jutarnji TVD završio na kajronu Jutarnjeg programa čitamo da je jedan naš čovek preminuo na graničnom prelazu Reske. Verovatno je čoveku od vrućine i čekanja, popustilo srce. Trebalo je to spomenuti i u Jutarnjem TVD, u bloku informacija oko graničnih prelaza. Ovako, ispada kao da jedan deo redakcije nešto zna, a drugi ne zna. Sitnica, ali mora da postoji koordinacija unutar programa.
I pravljenje programske šeme iziskuje znanje
Uživao sam u ‘’Šarenici’’, Guča i Zlatibor. Rekoh, možda bi RTS trebalo da razmišlja o nekom DVD izdanju najlepših priloga u ‘’Šarenici’’ o Srbiji.
Takodje, i sledeće nedelje. ‘’Šarenica’’ je znak demetropolizacije Srbije. Nije sve samo u Beogradu. Arandjelovac, “Mermer i zvuci”, Ibrica Jusić, a sve u organizaciji nekih novih, mladih ljudi.
Prebirajući po TV kanalima, na jednoj komercijalnoj TV naleteh na emisiju „Praktična žena“. Idealna emisija i za Javni servis, za prepodnevna vremena i za takozvane letnje šeme.
A kad je reč o šemi i pravljenje programske šeme je umetnost. To je nekada radio vrsni dramaturg Slobodan Novaković. Ko je danas pravi, ne znam. Ali, emitovati isti ili sličan tip emisija u isto vreme, na prvom i drugom kanalu, “Kuhinja mog kraja“ i „Zemlja i hrana“, nije baš “umetnički”. Znam da nije isti format, ali razlike bi trebalo da budu veće. Ista nedelja, kasnije. Lepo sedite, nekad uz porodični ručak, nekada ne, a RTS1 emituje emisiju - ”Ordinacija” , o tome da li vam creva rade dobro ili ne, pa slepo crevo, a na ekranu, u studiju, lutka sa otvorenim abdomenom. Nije dobar termin - nedelja popodne. Šteta. Dobri su gosti. Ali, uz nedeljni ručak neću da slušam o bolestima i lečenju .
Neko mora da udari šakom o sto i da kaže : “Ne, ovo nije tehnički standard RTS i to ne ide u program!“ Lepo je primetio dugogodišnji snimatelj TVB i kasnije šef Reuters-a Branimir Grulović, emituju se prilozi ili materijali drugih TV ili agencija koji su očajnog kvaliteta. Tako je bilo u ponedeljak oko podneva, sa filmom „Još ovaj put“. Kopija kao da je deset puta oprana u mašini za pranje veša - bez boja, bez kontrasta. Nije to nivo jednog javnog servisa.
Video posle dugo vremena Natašu Miljković u Jutarnjem program. Šteta se ne pojavljuje češće. Što je neskorišćena na RTS-u. Ona je TV ličnost koju bi ljudi rado gledali. Ali, izgleda da je Javni servis ipak bogata kuća, kad može sebi da dozvoli da tako dobri i dokazani TV ljudi, kao što su Nataša Miljković, Zoran Stanojević, i još neki, bez obzira što je u toku letnja šema, rade jednom mesečno. Čudno. Divan je ponekad taj socijalizam u kapitalizmu. Pogledajte neke BBC novinare. Čas su na radiju, čas na TV. BBC ih plaća i to dobro i hoće da ih za te novce i dobro iskoristi.
Sanja Dragićević Babić je odličan novinar. Ali mali savet za nju. Voditeljstvo se brzo zaboravlja. Istina, ono donosi i brzu slavu, ali šteta je da jedan tako dobar reporter bude “zakucan” za studio. Sećamo se njenog odličnog dokumentarca “Majka hrabrost”. Takvi projekti nedostaju Javnom servisu.
Ponovo dupliranje sličnih emisija, ili bar sličnih na prvi pogled, “Kuhinja mog kraja” i “Zemlja i hrana”. Opet i dugi razgovori u jutarnjem terminu. Jedan o voću, drugi o Deklaraciji. Teme zanimljive, naročito ova druga, koja već izaziva toliko polemike i u regionu, ali ni Jutarnji program, ni Jutarnji TVD jednostavno nisu prava mesta i ne daju pravi format za takve razgovore, jer jednostavno, jutro ne trpi tako duge forme. Brzo, kratko i jasno trebalo bi da bude pravilo za sve jutarnje programe.
Vrućine u “OKO”. Lepo. A tog dana i u TVD odličan prilog Nenada Zafirovića iz SAD. Vidi se saradnja dopisnika i redakcije, šta se ima od agencijskih materijala i lepo ‘’ukomponovane’’ izjave. Dragoceno je kad jedna TV kuća ima dopisnika. Šteta što ih RTS nema više. Istina, tog dana se dogodio i incident oko autističnog mališana. I dok su društvene mreže “gorele” u TVD2 je to tako uradjeno da je, moram reći, bilo bolje da ništa nisu ni imali, nego Saopštenje avio prevoznika i izjavu Predsednice udruženja. Siromašno. Odnosno, ili uradi kako valja, ili nikako.
Lektori, oblačenje i monolozi
Kad govorim o sitnicama, pritom mislim na slovne, gramatičke i greške u potpisima. Ali i na malo koncentracije pri puštanju programskih najava. Tako je 9.8. u 22.30h puštena najava za film, u formi “gledaćete”, mada je on već počeo da se emituje u 22.00h. Nepotrebno. Neko je samo trebalo da proveri programske košuljice reklama.
Sutradan, nekoliko lepih priloga, ambiciozno napravljenih. Kad se hoće, onda se i može: O konkursu slovenačkih pošta za poštare; lepo je propraćena odiseja putnika jedne turističke agencije čije je putovanje trajalo poput zidanja Skadra na Bojani. Istine radi, malo mi je smetao nastup muzičara na “play back”. U studiju je samo harmonkaš, a čujemo čitav orkestar! Ali, dobro, šta je tu je.
Jedno “OKO” posvećeno istoriji, Vladimiru Gaćinoviću i arhitektici Jelisaveti Načić. Studiozno, sveobuhvatno, ali nisam siguran da je koncepcija “OKA” najbolje mesto za ovakve emisije. Vidim da urednik voli istoriju, pa je bilo i o Skerliću. Nisam znao da je Bazdulj ‘’univerzalni gost’’, za obe teme.
Veliki sam pristalica ozbiljnog “dress code-a”, oblačenja na TV. Ali i da taj “dress code” važi ne samo za voditelje, novinare nego i za gosta! Ja ne bih pustio gosta u Jutarnji program u malo dužem šorcu, ili ga, ako je već u studiju, ne bih tako slikao da se takve pantalone i vide.
Vesna Damjanić i “jak jutarnji TVD”, ambiciozan, kao što je ona ambiciozan novinar. Ali, mala sugestija: Za uključenja dopisnika, lepši je dijalog voditelja i reportera nego monolog u stilu “pokloni se i počni”. Sticajem okolnosti, kad su bile hitne vesti, radio sam uključenja za Sky News. Iako mi engleski nije bio maternji jezik, pravilo je bilo da moj odgovor traje oko 30 sekundi, nakon kojeg je sledilo novo pitanje, pa opet moj odgvor od 30 sekundi, pa pitanje… Davalo je dinamiku.
Imam pitanje i dilemu. Ponovo gledam seriju “Gore dole”. Zašto nema reprize ove, inače jako dobre serije i uveče, nego samo u 9 sati pre podne? Da li je to zbog teme ili Javni servis misli kako uveče mora samo da nas zabavlja? Može li i nešto drugo? Serija ‘’Gore dole’’ pokriva period koji, mislim, da ne smemo da zaboravimo, a to je početak erozije srpskog društva pod ratom i sankcijama.
Uz sva izvinjenja, nisam baš najbolje shvatio poentu serijala “Pansion Evropa”, ali zato je odličan Milan Popović, u svom serijalu “Gost”, ovog puta, prikazao Ljubiš jezero i rezervat “Uvac”. Ovakve emisije nedostaju Javnom servisu, autorske, i sa voditeljima koji im daju lični pečat. Ima RTS takvih ljude, samo ih treba ‘’izmestiti’’ iz studija.
Redosled najava i vesti
Ima nekad nešto što kao sistem i način uredjivanja ne razumem. U subotu 12.08 TVD 2, u generalnoj najavi, vest o Ivani Španović i drami od prethodne večeri, bila je pre vremenske prognoze, i onda, posle onog “Dobro veče”, išla kao prvi prilog. Mene je učilo, da ako je nešto prva tema u TVD, to treba da bude i prva vest u Generalnoj najavi. Ne znam zašto takvo mešanje. Ukratko, a vidim često se dešava, Generalna najava vesti 1.2.3.4. i onda se ili počne TVD sa vešću broj 4. ili sa nečim potpuno drugim. To “mešanje” se ranije radilo kad su bili u pitanju neki političari, pa je vest broj jedan u Generalnoj najavi bio Predsednik dok je TVD se počinjao sa Premijerom. Koliko sad vidim, kad je reč o političarima i funkcijama nema više “mešanja”. Predsednik je prva vest u najavama i prva vest u TVD.
Grafika je vrlo bitna za TV. Zato kad se priča o gužvama na graničnim prelazima, i kaže, koristite alternativne prelaze, ne vidim koji je to problem ne pokazati ih i na mapi. Mala stvar, a velika pomoć onima koji sutradan putuju.
TV je slika. Koji značaj za nas u Srbiji ima vest u Jutarnjem programu da je aerodrom u Pekingu zatvoren zbog nevremena, ako nema i slike. Nemojte pretvarati TV u radio.
RTS2 “Plava ptica”. Pohvale za moderan, savremen program za decu. Jer, deca su danas sa drugačijim afinitetima, drugačijim interesovanjima, tako da nisam siguran da ih baš zanimaju reprize Branka Kockice ili Nevena, naročito ako su crno bele.
“Kvadratura kruga”. Šteta što autora nema više na ekranu. Trebalo bi da putuje po regonu, Stanković to radi godinama, umno, istražuje i - pokazuje. Autor koji bi trebalo da dobije još veću logističku podršku RTS-a.
I opet: TV je slika, TV je informacija. Tako je bilo i u nedelju u Jutarnjem programu 13.8. Nažalost, povod je nesreća, ali RTS je bio prvi, RTS je pratio situaciju na niškom auto putu. To je TV, to je infomracija.
Hm. Očigledno Lucifer deluje i na mene - počeo sam mnogo da hvalim RTS, ali, evo, zahladnelo je.. A pre nego što opet počnem da kudim, dobro su odradili posao sportski reporteri iz Londona. Čak i kad rade takozvani PTC on nije više samo ime i prezime, već ima i nekog polukomentara i podataka.
Ovako gledajući, mislim da je koncept RTS2, mnogo bliži funkciji Javnog servisa. I rekao sam više puta, da bi RTS2 trebalo da bude RTS1, a zabava, igra, pesma, i druge pošalice da budu na RTS2. Jer čim počne Skupština Srbija, RTS2 je žrtveni jarac zato što Skupština nema svoj TV kanal kao u mnogim zemljama na svetu. Ovako, čak i kad gledanost RTS2 poraste, skupštinski prenosi je ponište.
Greške i izvinjenja
Mene je učilo , radeći za strance, da kad pogrešim, to treba odmah priznati. I evo, pogrešio sam i dobio pismo koje objavljujem u celini.
Poštovani g.dine Ščekiću,
U tekstu, koji ste objavili pre neki dan, "Mesečna analiza rada javnog servisa RTS" napisali ste;
"Uvek spominjem akciju “Nije teško biti fin” koju je dok je radila na RTS uvela Mirjana Bobić Mojsilović. Bile su to kratke crtice, kako biti fin na ulici, u kući, u prevozu. I Mirjana ode. I jednostavno, projekat je umesto da se razvija, on je ugašen".
NETAČNO!!!
Mirjana Bobić Mojsilović je dolaskom na RTS donela tri ideje za tri emisije: "Budi fin", "Noćni program" i za emisiju koju je vodila Luna Lu. Tada je Mirjana Bobić Mojsilović bila primljena u u stalni radni odnos na mesto urednika Zabavnog programa RTS. Posle tri meseca napustila je RTS. Emisije "Noćni program i "Luna Lu" su se ugasile,a "Budi fin" je trajao još skoro dve godine.Naime, ja sam od početka bila urednik serijala "Budi fin", te sam od ideje "uzmite kamere i pratite ljude kako prelaze ulicu" napravila ono što ste imali priliku da gledate( i još uvek možete, pošto se reprizira na kanalu RTS život).Dakle, po Mirjaninon odlasku sa RTS, kao urednik u Redakciji zabavnog programa, prešla sam u Redakciju igranog i serijskog programa, gde je urednik bila Biljana Maksić, koja se kao dramaturg bavila ovim serijalom, a ja sam nastavila da radim kao urednik ( što sve kolege u RTS znaju , moji saradnici na projektu, glumci, kao i cela javnost).Jednostavno, moje ime se vezivalo za "Budi fin". Od "Budi fin" sam napravila i akciju, te sam sarađivala sa svim institucijama grada i potpisivala ugovore o saradnji..Stoga ste mogli da vidite vozila Gsp s natpisima "Budi fin", npr.
Da napomenem još da je u to vreme,pošto je Mirjana Bobić Mojsilović otišla sa RTS , odgovorni urednik Zabavnog programa bio Vladimir Arsić.
Pre dva meseca sam završila sređivanje i doterivanje 101 epizode za repriziranje,kao što sam rekla, za RTS kanal "život". Vrlo sam ponosna što sam bila jedan od autora i urednik serijala "Budi fin", te sam osetljiva na netačne podatke koje ste u tekstu izneli.
S poštovanjem,
Ranka Jakšić
urednik serijala "Budi fin",
sada urednik emisije "Stranac u Srbiji" u Redakciji dokumentarnog programa RTS
Izvinjenje! Promaklo mi je, moja greška.
Ali zato očekujem i od Javnog servisa da kad pogreši - prizna. Posle odlaska Milke Canić, sve je više grešaka u “Slagalici”, kvizu koji ima visoku reputaciju, ali u kome su i greške sve češće. Iako je to snimljen serijal, kad se pogreši, trebalo bi to i reči, jer ovaj kviz ima i opštu obrazovnu fukciju.
Iako se misli da ljudi u Srbiji imaju kratko pamćenje, to je zabluda. Oni se svega sećaju veoma dobro, samo je pitanje da li opraštaju ili ne.
I kad se pogledaju, leto i program kao Panonsko more. Filmovi i serije. A informativni program, ravan, ziheraški, da se more mnogo ne talasa. Čudno je da inicijativu oko Deklaracije ili unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, javni TV servis tako lako prepušta drugima. Radio Beograd ima rasprave o ove dve teme. Nije mi jasan razlog, ali možda će septembar doneti promenu. Sa druge strane, možda se RTS drži rezona ‘ajde neka se svi drugi oglase, a mi ćemo da gledamo - tako možemo najmanje da pogrešimo. Šteta što nema više uredničke hrabrosti za ove dve teme. Ali, svako snosi posledice svog činjenja ili nečinjenja. To ide uz rizik profesije koja se zove novinarstvo.
Subota. Podne. Nekoliko lepih emisija posvećenih adolescentima. Primetan je skok kvaliteta i angažmana pojedinih delova programa Javnog servisa. Neki programi “iskaču”, a neki su jednostavno ravni, rekao bi čovek da ih “otaljavaju” jer moraju. Uporedite samo teme radijskih “Talasanja” ,koliko imaju tema i rasprava, kojih i kakvih na TV, bar na RTS- u - nema. Šteta.
Ali, ima i svetlih primera. Emisija “Gradjanin”! Uuups! To je na RTS 3! Nije mi jasno zašto nije na RTS1?! I zašto se svaki čas menja termin emitovanja? Dobra priča o direktoru škole u Bosilegradu. Dilema, ako nema kadrova, zaposleni rodjaci hvale ga kao direktora. Ali, prilog o Bunjevcima, najlepši je prilog emisije. O druženju u Vojvodini. To je prilog sa mnogo dubljom porukom, nego što je samo o hrani iz Vojvodine, krofnama, madjarskim specijalitetima. Autor je Vera Raičević. Ponavljam, velika je šteta što nije na RTS1. Nije mi jasna politika RTS da emisije u koje su uloženi veliki napor i pare, “zaglave” na RTS2. Ali, kako već rekoh, praviti šemu, nije to baš tako lako.
Još jedan primer, kratka emisija “Dan”, u formi TV kalendara, podsetnik na ljude i dogadjaje. Isto RTS2. Šteta što se tako odnosimo prema svojoj istoriji i ljudima koji su u toj istoj istoriji ostavili tako lep trag.
Pitanje, zašto jednog dana uključenja reportera iz Batrovaca i Horgoša ne funkcionišu, TVD2 20.8., a odmah sutradan, u Jutarnjem TVD 21.8. - može. Objašnjenje “pa živ program, dešava se…’’, prihvatljivo je samo kad je reč o amaterskim ili studentskim TV po US kampusima, dok takvo izvinjenje za Javni servis , jednostavno - ne može. Nedopustivo je!
Takodje, mislim da je TVD sa zakašnjenjem i dosta površno izveštavao i o onom ‘’katastrofalnom’’ vikendu i gužvama na granicama prema Hrvatskoj i Madjarskoj. Moguće je da je razlog besparica, ali dobro, ako se negde uštedi, onda se negde može i potrošiti. Tužno je da jedna takva kuća kao što je RTS, kad su velike nesreće ili terorostički napadi, nema svog reportera. To nije dobro i nije dobro za ugled kuće.
Lepo je primetio Ivan Lazarević, iz Srpskog bibliofilskog društva, kajron na RTS1 u Jutarnjem programu: “Zbog radova na kuli, Big Ben prestaje da zvoni”. Potpuno naopako, veli Lazarević, Big Ben je naziv za kulu, a ne za sat i trebalo je da piše :”Zbog radova na Big Benu, sat prestaje da zvoni”.
E zato treba biti pažljiv jer Javni servis ima i vaspitnu ulogu, a ne samo da nas zabavi.
U stvari, ustanovio sam da ako čovek sam iskombinuje emisije sa RTS2 i RTS3, dobija se sasvim solidan javni servis - bez jeftine i populističke zabave. Nedostaju samo ozbiljne, analitičke političke debate. Za informisanje Jutarnji, podnevni i TVD 3 su sasvim dovoljni. TVD 2 je kao službeni glasnik, zamoran i ponekad uspavljujući. Zašto, ni dan danas mi nije jasno. Radio Beograd svakodnevno “talasa” na svojim radio talasima dok TV “uspavljuje”. Možda im je to recept za dugovečno urednikovanje i direktorovanje. Možda. Videćemo.
Na kraju, da čestitamo Javnom servisu rodjendan - 23.8. - sa željom da bude još bolji. A TVD2 je bio, jeste i biće glavna informativna emisija, bez obzira na sve manjkavosti. To veoma dobro zna i Aleksandar Vučić. Zato se i pojavio 22.8 u TVD2 sa dodatnim objašnjenjima oko Makedonije i odluke da se iz Skoplja povuku svi članovi naše ambasade. Za razliku od Dačićevog nastupa, Vučić je “imao vest” i za domaće i strane agencije. Ali ipak mislim, da TVD nije baš najboji format za ovakve stvari, nego specijalne emisije. TVD je format za specijalne izjave šefova države ili vlada, za direktno obraćanje naciji, a ne intervju.
Verujem da će septembar biti makar malo više provokativniji, bar kad je reč o informativnom programu. A čekamo i zimsku šemu. Videćemo.