U senci svog oca, kralja Salmana bin Abdulaziza, mladi saudijski prestolonaslednik je bez krvi i izvođenja tenkova izvršio tihu revoluciju hapšenjem desetine članova kuće Sauda, ministara i bogatih biznismena. Princ Mohamed bin Salman ovaj dosad nezabeležen obračun pravda borbom protiv korupcije koja je na putu njegovih reformi i liberalizacije konzervativnog društva, ali mnogi strahuju da se iza svega krije mračna strana prinčevih militantnih ambicija: bespogovornog okupljanja za obračun sa najvećim rivalom sunitske kraljevine – šiitskim Iranom.

Mladi saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman je bez krvi i izvođenja tenkova izvršio tihu revoluciju hapšenjem desetine članova kuće Sauda, ministara i bogatih biznismena.
Mladi saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman je bez krvi i izvođenja tenkova izvršio tihu revoluciju hapšenjem desetine članova kuće Sauda, ministara i bogatih biznismena.

Prestolonaslednik Salman je za kratko vreme od godinu dana, od kada je proglašen za prvog u nizu pretendenata za tron, pojačanom vojnom intervencijom u Jemenu i zaoštravanjem sa dojučerašnjim Zalivskim saveznikom Katarom pokazao agresivnu prirodu svog karaktera. Nedavno je iznova potvrdio svoju agresivnu prirodu, prisiljavajući svog libanskog saveznika, premijera Saada Haririja, da podnese ostavku usred Rijada.

U pozadini se svuda prepoznaje Islamska Republika Iran. Iza zapaljivih propovedi po džamijama ili vitriolskih optužbi vladajuće saudijske elite krije se ogoljeno rivalstvo dva naftna giganta za uticaj koliko među muslimanima, toliko, i više, za dominaciju regionom. Bliski istok potresali su do sada konflikti različitih interesa, ali najznačajniji sukob, koji danas oblikuje region, određuje politike i destabilizujuće se uvlači u sve pore života, je opasno drukčiji: suniti protiv šiita.

Da li se obnavlja šizma otvorena u prvim danima posle smrti proroka Muhameda 632? Da li sve otvoreniji konflikt sunitske kraljevine i šiitske republike preti opštim regionalnim sukobom sledbenika dva najveća ogranka islama koji bi podsećao na 30-godišnji rat katolika i protestanata koji je razarao Evropu 17. veka? Da li je to globalna pretnja opasnija od terorizma jer bi se u konflikt neizbežno uvukle i velike i regionalne sile sa svojim suprotsavljenim interesima: SAD, Rusija, Turska, Izrael?

Rivalstvo između Irana – koji svoj sistem naziva demokratijom, i Saudijske Arabije – koja demokratiju i ne pominje, pojačava činjenica da je u obe zemlje verski identitet snažan instrument politike i veza naroda sa svojim vlastima. Dva prekomorska suseda su kao benzin i vatra.

Iran nastavlja da optužuje Saudijce da svojim ultra-konzervativnim vahabističkim učenjem “aktivno sponzorišu nasilni ekstremizam”. Saudijci uzvraćaju da je Iran “jedini ratoborni faktor u regionu”. Konflikt nije direktan, ali je konkretan.

Saudijci u Jemenu ratuju sa pobunjenim Hutsima, šiitskom milicijom koja ima podršku Teherana. Katar je optužen da štiti bliskoistočne teroriste koje naoružava i finansira Iran. Hariri je uklonjen jer je princ Salman procenio da se nedovoljno odlučno suprotstavlja šiitskim Hezbolasima koji su u Libanu postali država u državi.

Premijer Libana Saad Hariri je uklonjen jer je princ Salman procenio da se nedovoljno odlučno suprotstavlja šiitskim Hezbolasima koji su u Libanu postali država u državi.
Premijer Libana Saad Hariri je uklonjen jer je princ Salman procenio da se nedovoljno odlučno suprotstavlja šiitskim Hezbolasima koji su u Libanu postali država u državi.

Kao i druge dve velike monoteističke religije, judaizam i hrišćanstvo, 1,6 milijardi muslimana u 57 država sveta u kojima su većina imaju mnoge sekte i škole učenja, ali uprkos svim razlikama muslimani u modernoj istoriji nisu bili suočeni sa krizom kakva se danas rasplamsava predvođena Iranom i Saudijskom Arabijom.

Teološke razlike između sunita i šiita teško da mogu da objasne trajanje i žestinu kontaminirajućeg sukoba dve najveće denominacije islama. Ne postoji suštinska razlika u verskom smislu reči: i jedni i drugi priznaju Alahovu središnu u svemoćnu ulogu, priznaju Muhameda kao njegovog proroka na Zemlji a Kuran kao Božiju objavu.

Šiiti međutim veruju da je islamska istorija krenula pogrešnim tokom kada Ali, oženjen Verovesnikovom ćerkom Fatimom, nije promovisan za prvog kalifa i prorokovog naslednika, već je izbor pao na Muhamedovog dugogodišnjeg prijatelja Abu Bakra. U dinastičkim sukobima koji su usledili, Ali je poginuo ostavljajući sledbenicima zavet i ime šiia – onaj koji voli i sledi Alija i njegove potomke. Istorijski poraz u bici kod Karbale 680. uspostaviće jedan od principa šiizma: borbe po svaku cenu protiv onih koji odstupaju od islamskih ideala. Otvoren je sukob dobra protiv zla, svetlosti naspram tame. Šiiti smatraju da predstavljaju neprolazne vrednosti islama, a suniti (većina) despotiju, dinastiju i privremenu moć.

Persijski vladari su šiizam kao religiju carstva uveli početkom 16. veka. Nešto kasnije, 1703, u blizini današnjeg Rijada rodio se Muhamad Bin Abd al-Vahab. Osnovao je školu poznatu po rigidnoj interpretaciji sunitskog islama koju je klan Sauda – preteče sadašnje dinastije – prihvatio kao svoju doktrinu. Vahab je bio protivnik šiita, ali do sredine 20. veka sektaški identitet retko je ljude Bliskog istoka vodio u ratove.

Persijski vladari su šiizam kao religiju carstva uveli početkom 16. veka. Nešto kasnije, 1703, u blizini današnjeg Rijada rodio se Muhamad Bin Abd al-Vahab. Osnovao je školu poznatu po rigidnoj interpretaciji sunitskog islama koju je klan Sauda – preteče sadašnje dinastije – prihvatio kao svoju doktrinu.
Persijski vladari su šiizam kao religiju carstva uveli početkom 16. veka. Nešto kasnije, 1703, u blizini današnjeg Rijada rodio se Muhamad Bin Abd al-Vahab. Osnovao je školu poznatu po rigidnoj interpretaciji sunitskog islama koju je klan Sauda – preteče sadašnje dinastije – prihvatio kao svoju doktrinu.

Saudijci su u međuvremenu sebe proglasili za čuvare čistote islamske vere. Ostala je zabeležena epizoda iz vremena kada su iranski šah i saudijski kralj dobro sarađivali. Reza Pahlavi je u jednom pismu savetovao kralja Fejsala da otvori saudijsko društvo, da dopusti da dečaci i devojčice zajedno idu u školu. Kralj je odgovorio: “Mogu li da Vas podsetim da niste šah Francuske. Vaše stanovništvo je 90 procenata muslimansko. Ne zaboravite na to”.

Kraj uspešne saradnje Saudijaca i Iranaca u vremenima blagodeti od nafte i prisne saradnje sa SAD označen je Islamskom revolucijom i dolaskom na vlast ajatolaha Homeinija 1979. koji se otvoreno sukobljavao sa imamima kairskog Al-Azhara, hiljadu godina starog središta učenja sunitskog islama. Pozivao je na rušenje “ogavnih i bezbožničkih vahabija” koje oličava kuća Sauda.

Ajatolasi su krenuli u eksploataciju islama. Poklič Alahu akbar – Alah je najveći – uselio se u politički i svakodnevni život. Neobičan spoj teokratije i republike stvoren Islamskom revolucijom predstavljao se kao model koji treba širiti Bliskim istokom. Teheran se obraćao šiitima koji su većina i u Iraku i Bahreinu i značajna komponenta u Libanu.

Istovremeno, posle napada radikalnih sunitskih ekstremista na Veliku džamiju u Meki 1979, označenom kao početak borbe protiv prozapadne kuće Sauda, Saudijci su se uplašili. Dok se režim okretao ka anti-šiitskoj religioznoj desnici, 38 odsto bliskoistočnih šiita vraćalo se tragičnim dogadjajima iz vremena ranog islama. Ajatolasi su im ulivali strast i stvarali osećaj izuzetne odanosti. Tamo gde su ubijani, šiiti će vekovima ostati najjači: u Iranu i Iraku.

Saudijci su svoju lidersku ambiciju branili istorijom – Kraljevina je rodno mesto islama – i optužbama da Iran pokušava da destabilizuje Bliski istok, da se meša u poslove drugih država i da podržava razne “terorističke” organizacije i milicije.

Posle napada radikalnih sunitskih ekstremista na Veliku džamiju u Meki 1979, označenom kao početak borbe protiv prozapadne kuće Sauda, Saudijci su se uplašili. Dok se režim okretao ka anti-šiitskoj religioznoj desnici, 38 odsto bliskoistočnih šiita vraćalo se tragičnim dogadjajima iz vremena ranog islama.
Posle napada radikalnih sunitskih ekstremista na Veliku džamiju u Meki 1979, označenom kao početak borbe protiv prozapadne kuće Sauda, Saudijci su se uplašili. Dok se režim okretao ka anti-šiitskoj religioznoj desnici, 38 odsto bliskoistočnih šiita vraćalo se tragičnim dogadjajima iz vremena ranog islama.

Iako su se mnogi šiiti pokorili Sadamu Huseinu učestvujući u ratu protiv šiitskog Irana, a veliki broj sirijskih sunita i danas se bori za Asadov režim u Siriji koji pripada šiitskoj sekti Alavita, strah od “izvoza Homeinijeve revolucije” opčinjava vladare zemalja koje su većinski naseljene sunitima, od Kaira do Rijada.

Iran posebno iritira kraljeve Saudijske Arabije koji su – u želji da preuzmu dominaciju sunitskim arapskim svetom – sebi dodelili titulu “Čuvara dva sveta mesta” – Meke i Medine. Ima u svemu tome i doktrinarnih razloga.

Uporedo sa čuvanjem kulta žrtve, šiitski islam se po nečemu bitno razlikuje od sunitskog učenja. Dok se suniti uče potčinjavaju vladarima čak i ukoliko su oni izopačeni i tlačitelji, šiizam je od početka propovedao otpor i suprotstavljanje ugnjetavačima koje smatraju za nelegitimne. Šiiti kažu da je sunitsko verovanje zasnovano na pogrešnoj interpretaciji kuranske strofe i veruju u pobunu – nekada su za nju spremni, u drugim vremenima bili su prisiljeni da ćute.

Kako je saudijskim vladarima svaka pomisao na pobunu ravna jeresi, dve regionalne sile su posle godina tihog rivalstva stupile na put oštre konfrontacije. Saveznike u bliskoistočnoj varijanti Hladnog rata prikupljaju na sektaškim linijama stare šizme. Uz Saudijsku Arabiju, koja pretenduje da bude lider sunitskog sveta, svrstavaju se Egipat, Jordan i saveznici iz Zaliva – Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Bahrein. Uz Iran, koji je dominantna šiitska država, staju Irak, sirijski režim Bašara al-Asada, Hezbolasi u Libanu, Hutsi u Jemenu.

Razlike su sve jasnije počele da se ispoljavaju poslednjih 15 godina. Američkom invazijom 2003. skinut je sekularni režim Sadama Huseina, iračkog sunita koji je upravljao većinski šiitskom zemljom i bio glavni protivnik vlasti u Teheranu. Šiitti su preuzeli vlast u Bagdadu, a Iran je zahvaljujući katastrofalnoj politici Džordža V. Buša direktno lansiran u orbitu regionalne sile. Religiozni identitet od tada postaje politika, norma a ne anomalija sistema koji je pravljen. Amerikanci nisu stvorili sektaški sukob, ali su ga izbacili na površinu. Otklonjena je velika prepreka širenju šiitskog uticaja.

Iran posebno iritira kraljeve Saudijske Arabije koji su – u želji da preuzmu dominaciju sunitskim arapskim svetom – sebi dodelili titulu “Čuvara dva sveta mesta” – Meke i Medine. Ima u svemu tome i doktrinarnih razloga.
Iran posebno iritira kraljeve Saudijske Arabije koji su – u želji da preuzmu dominaciju sunitskim arapskim svetom – sebi dodelili titulu “Čuvara dva sveta mesta” – Meke i Medine. Ima u svemu tome i doktrinarnih razloga.

Kada je 2011. Bliski istok zahvatilo Arapsko proleće, Saudijska Arabija i Iran iskoristili su političku nestabilnost da nađu nova uporišta. Teheran u Siriji, Bahreinu i Jemenu. Rijadu je otvorena prilika da se pokaže kao zaštitnik ugroženih sunitskih despota i da se razračuna sa onima koje je Iran podržavao. Dve zemlje su preko “posrednika” otvorile regionalne frontove međusobnog razračuna.

Saudijska Arabija, gde šiiti čine oko deset odsto stanovništva, prekinula je 2016. diplomatske odnose pošto su Iranci – besni zbog egzekucije istaknutog šiitskog sveštenika u Saudijskoj Arabiji – pokušali da zapale saudijsku ambasadu u Teheranu i konzulat u Mašadu. Iranci su uzvratili tako što su iste godine pokrenuli stvaranje Ujedinjene šiitske oslobodilačke armije koja će se suprotstavljati onime što u Teheranu doživljavaju kao sunitsku agresiju.Nema sumnje da je Rijad snažno doprineo nastanku sunitske militantnosti, koncepta koji je do nedavno bio nepoznat Bliskom istoku. Odatle do al-Kaide i Islamske države bio je samo korak.

Saudijci su uprkos svemu nespremni da ratuju sa Iranom i njegovih 80 miliona stanovnika, gotovo tri puta više nego Saudijska Arabija. Izbegavaju direktan konflikt sa Iranom koji je u vojnom pogledu superioran uprkos stotinama milijardi dolara koje Saudijska Arabija troši na naoružanje. Ali, princ Salman pokušao je da izazivanjem rata protiv Hezbolaha u Libanu spreči utvrđivanje “šiitskog polumeseca” koji od Teherana preko Bagdada i Damaska vodi do Bejruta.

Saudijci su uprkos svemu nespremni da ratuju sa Iranom i njegovih 80 miliona stanovnika, gotovo tri puta više nego Saudijska Arabija. Izbegavaju direktan konflikt sa Iranom koji je u vojnom pogledu superioran uprkos stotinama milijardi dolara koje Saudijska Arabija troši na naoružanje. Ali, princ Salman pokušao je da izazivanjem rata protiv Hezbolaha u Libanu spreči utvrđivanje “šiitskog polumeseca” koji od Teherana preko Bagdada i Damaska vodi do Bejruta.
Saudijci su uprkos svemu nespremni da ratuju sa Iranom i njegovih 80 miliona stanovnika, gotovo tri puta više nego Saudijska Arabija. Izbegavaju direktan konflikt sa Iranom koji je u vojnom pogledu superioran uprkos stotinama milijardi dolara koje Saudijska Arabija troši na naoružanje. Ali, princ Salman pokušao je da izazivanjem rata protiv Hezbolaha u Libanu spreči utvrđivanje “šiitskog polumeseca” koji od Teherana preko Bagdada i Damaska vodi do Bejruta.

Pošto nije pobedio u Jemenu, a njegovi puleni su poraženi u Siriji, saudijski dvor pomišljao je da će Izrael ovoga puta dovršiti posao započet leta 2006. u vreme kratkotrajnog rata sa Hezbolasima. Izraelci imaju sve razloge da zbog pro-iranske šiitske milicije brinu za sopstvenu bezbednost, a povrh toga ih sa Saudijcima zbližava – Iran. Dve zemlje su bile najogorčeniji protivnici nuklearnog sporazuma koji je Iran 2015. potpisao sa šest svetskih sila.

Opsesija zajedničkim neprijeteljem dodatno menja političku topografiju Bliskog istoka. Saudijci i Izrael zaboravljaju na decenije sukoba Arapa i Jevreja i danas stvaraju “neprincipijelnu koaliciju”. Izraelski ministar Yuval Steinitz je novembra 2017. otkrio da postoje tajni kontakti sa Rijadom, što je bila prva zvanična potvrda spekulacija o razmeni obaveštajnih podataka i drugim konsultacijama o kojima se samo spekulisalo dugo pre toga.

Tu su onda i Amerikanci. Ima jedna stara izreka: “Ukoliko pas laje na Bliskom istoku, britanski obaveštajci stoje iza toga”. Ubacite umesto Britanaca Amerikanci, i bićete na tragu novog zaoštravanja koje je počelo davnašnjim Saudijskim pozivom Amerikancima da “odseku glavu zmiji” – Iranu, nepotrebno je reći.

Donald Tramp je, za razliku od svog prethodnika, zauzeo opasan kurs konfrontacije sa Iranom i popravio narušene odnose sa Saudijskom Arabijom. Odbio je da posluša savete da se SAD ne upliću u sunitsko-šiitski konflikt i vratio se starom kursu podržavanja arapskih despota. Ali, biće da je saudijski prestolonaslednik pogrešno pročitao poruke koje je tokom majskog boravka u Rijadu dobio od američkog predsednika. Vašington je definisao novu strategiju suprotstavljanja Iranu, ali nije za otvaranje novog bliskoistočnog ratišta kada ne zna šta će u Iraku i Siriji.

Donald Tramp je, za razliku od svog prethodnika, zauzeo opasan kurs konfrontacije sa Iranom i popravio narušene odnose sa Saudijskom Arabijom. Odbio je da posluša savete da se SAD ne upliću u sunitsko-šiitski konflikt i vratio se starom kursu podržavanja arapskih despota.
Donald Tramp je, za razliku od svog prethodnika, zauzeo opasan kurs konfrontacije sa Iranom i popravio narušene odnose sa Saudijskom Arabijom. Odbio je da posluša savete da se SAD ne upliću u sunitsko-šiitski konflikt i vratio se starom kursu podržavanja arapskih despota.

Izrael takođe nije spreman da ga militantni avanturizam princa Salmana uvede u treći libanski rat u trenutku kada procenjuje da još nije vreme za obračun sa Hezbolasima čiji su vojni potencijali jači od libanske regularne armije, a iskustvo i oružje dobijeno od Irana za ratovanje po Siriji dodatno snaži njihove potencijale.

Svet upozorava na nesagledive posledice seobe rata za Liban, zemlju koja je eksplozivni mozaik 17 različih etničkih i verskih grupa. To što je posle misterioznog boravka u Rijadu i puta za Pariz Hariri po povratku u Bejrut povukao svoju ostavku smanjilo je političku krizu pred kojom se našao Liban.

Princ Salman preuzeo je na sebe ulogu ključnog blokatora iranskih uticaja. Mada zasad deluje usamljeno, militantni aktivista čekaće novu priliku da se bilo kako i bilo gde obračuna sa svojim šiitskim neprijateljem s druge strane Persijskog zaliva. Da bi apsolutnu vlast koju je posle “noći dugih noževa” uspostavio u Kraljevini proširio čitavim muslimanskim svetom u kome suniti imaju većinu od 85 procenata. Ambiciozno i opasno.

Princ Salman preuzeo je na sebe ulogu ključnog blokatora iranskih uticaja. Mada zasad deluje usamljeno, militantni aktivista čekaće novu priliku da se bilo kako i bilo gde obračuna sa svojim šiitskim neprijateljem s druge strane Persijskog zaliva. Da bi apsolutnu vlast koju je posle “noći dugih noževa” uspostavio u Kraljevini proširio čitavim muslimanskim svetom u kome suniti imaju većinu od 85 procenata. Ambiciozno i opasno.
Princ Salman preuzeo je na sebe ulogu ključnog blokatora iranskih uticaja. Mada zasad deluje usamljeno, militantni aktivista čekaće novu priliku da se bilo kako i bilo gde obračuna sa svojim šiitskim neprijateljem s druge strane Persijskog zaliva. Da bi apsolutnu vlast koju je posle “noći dugih noževa” uspostavio u Kraljevini proširio čitavim muslimanskim svetom u kome suniti imaju većinu od 85 procenata. Ambiciozno i opasno.