America dreaming 2020

Jedan moj prijatelj bio je krajem devedesetih jedno vreme kokoška u Americi. Tako je ostvario svoj američki san u zemlji velikih mogućnosti. Obučen u sunđerasti kostim u obliku džinovske  kokoške spoticao se, padao i ludirao se na pauzama košarkaških i ragbi utakmica. Kaže da je velike pare zaradio. Ništa čudno, nije to samo kreveljenje i znojenje pod neudobnom maskom za koje mu je klub plaćao, nego su tu i reklame, promocije u supermarketima i razne druge dolarske varijante koje su samo u Americi moguće. I ne samo to, tu su i čirlidersice sa kojima je nastupao i među kojima je bio omiljen čak više i od nekih poznatih igrača. To mi već liči na preterivanje i na tipično balkansko hvalisanje, ali objašnjenje je prilično ubedljivo. „Chicky Boy“, što mu je bio zvanični naziv u klubu, po ugovoru ne sme da otkriva identitet, uvek mora da se pojavljuje samo u svom kostimu, i na terenu i u reklamama i u svim drugim javnim akcijama, kao nekakv zaštitni znak kluba. Kokoška uvek mora da bude kokoška, dovoljno bi bilo da samo na tren skine klovnovski kostim, magija navijačke zabave bi istog trenutka zauvek nestala. Veselim i razigranim navijačicama po scenariju je povremeno padao u nespretni zagrljaj, što je često vodilo daljem zbližavanju, pogotovo kad bi znatiželjne devojke saznale da se u kokoški krije stasiti arhitekta koji u  Beogradu nije mogao da nađe posao.

Tako je moj prijatelj ostvario američki san o finansijskom i zavodničkom uspehu. Kako je tekla ova životna sudbina mogla bi da bude zanimljiva priča, ali više za roman ili film, a ne toliko za ovu priliku u kojoj hoću nešto da kažem o američkim predsedničkim izborima, odnosno o američkom snu na najvišem nivou u kojem su uloge upravo podeljene. Taj san može da bude i košmaran i zabavan, a kako sada stvari stoje biće u svakom slučaju mnogo zanimljiviji nego što se pretpostavljalo.

Dva milijardera, s jedne strane, Republikanac, aktuelni predsednik Donald Tramp, a s druge strane,  na listi Demokrata bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg čije je bogatstvo toliko da bi kao od šale mogao da kupi Belu kuću sa sve dvorištem, nameštajem i tajnom službom. Zatim, takođe među Demokratama, još jedan milijarder Tom Stejer, pa jedan bivši potpredsednik SAD, Džo Bajden i, jedan levičar u poodmaklim godinama, Berni Sanders, zatim jedan autsajder, najmlađi trkač u ovoj utakmici koji je startovao gotovo bez ikakvog bužeta, tridesetosmogodišnji Pit Butidžidž, i dve senatorke, Ejmi Klobučar iz Minesote i Elizabet Voren iz Masačusetsa. To su imena Demokrata  koji su posle predizbora u Ajovi, Nju Hemširu i Nevadi još u trci  za nominaciju.

Dakle, uloge su podeljene i sad je samo pitanje žanra u kome će se ova predizborna priča razvijati, možda kao triler ili kao avantiristički, možda kao pikarski roman. A uvek sve to može da preraste i u ljubavnu ili erotsku priču, uostalom američka predsednikovanja i predizborna utrkivanja umela su da budu obojena i ljubavnim aferama i razotkrivenim intimnim osećanjima.

Rano je nagađati koja će se dva Amerikanca naći pred odlučujućim izborom 3. novembra. Naravno, gotovo je apsolutno sigurno da će jedan biti aktuelni predsenik Donald Tramp, mada i on mora da prođe process predizbora među Republikancima među kojima ima i onih koji su se upustili u trku za nominaciju iako Tramp na njih ne obraća pažnju. Usput je, naravno, stigao da kaže kako bi bilo logično da svojim pristalicama poruči da glasaju za najgoreg kandidata na predizborima Demokrata, ali da on, eto, ne zna koga bi preporučio, jer su svi loši.  

Kad bi

Kakav bi film o američkim izborima snimio Kventin Tarantino, nešto verovatno pod naslovom “Bilo jednom u Vašingtonu”. Koji bi bili glavni junaci njegovog filma i kakav bi bio zaplet, verujem da bi Tarantino iščeprkao nekog zanimljvog autsajdera koji unosi pometnju, recimo onog šahistu i izdavača , Sema Sloana, koji jeste ispao iz trke već na prvoj krivini, ali je i dalje na glasačkim lisićima u nekim državama.

Ili recimo Sorentino, gotovo sam siguran da bi njegov film bio u stilu “Habemus Papam u Vašingtonu” ili još bolje “Pontifex Maximus u Beloj kući”, sa Trampom i Butidžidžom u glavnim ulogama. Ako je mogao da napravi onako dugu, odličnu seriju o “Novom Papi” mogao bi valjda nešto i o američkim izborima.

Zaista, može li biti zanimljivijeg suočavanja od trenutno najmoćnijeg čoveka u Americi i najmlađeg pretendenta na predsedničko mesto, bivšeg gradonačelnika Saut Benda u Indijani, koji je posle prvih predizbora u Demokratskoj partiji i dalje ozbiljno u trci za nominaciju. Kao prvo, dečko je potpuno “skinuo“ Obamu, isti glas, ista dikcija, isti govor tela, a može i da se pohvali da je Obama izjavio da u njemu vidi budućnost Demokratske partije. Mogu da zamislim kako bi Sorentino konfabulirao o Trampu koji kipti od ambicije da pobedi „malog“ Obamu i tako zada odlučujući udarac Demokratama. I ne samo to, bio bi to sudar pravih suprotnosti: s jedne strane mačo Tramp, okružen lepim ženama, Melanijom i Ivankom, a s druge strane ponosni gej Pet koji je u srećnom, zvaničnom muškom braku sa Čestenom Glezmanom srednjoškolskim profesorom u Indijani.

Međutim, imao bi i Butidžidž svoje adute koje Tramp nema. Mladi gradonačelnik je ništa manje nego odlikovani marinac koji je sedam meseci proveo u ratnoj zoni u Avganistanu u bazi Bagram. Doduše, glavno zaduženje mu je bilo da vozi i obezbeđuje komandanta na putovanjima od baze do Kabula, pa ume da se našali da je bio “vojni Uber”, ali između redova se može zaključiti da je imao i ozbiljne obaveštajne zadatke, što opet može da znači da mu i neke tajne o tome kako funkcionišu CIA, NCA i druge brojne bezbednosne agencije u Sjedinjenim Državama nisu nepoznate.

Uzgred, vidim da je u jednom trenutku počeo da se pronosi glas da je Butidžidž  možda ovdašnjeg porekla, ali to nažalost nije tačno. Butidžidžov otac, professor književnosti na Univerzitetu u Saut Bendu, rođen je u mestu Hamrun na Malti.  

Iz ovih balkanskih, ili ex-yu krajeva je Ejmi Klobučar. Ona je po ocu poreklom iz Slovenije i to baš iz regije Bela Krajina. To je onaj  mali „džep“ na mapi Slovenije u kojem su još u šesnaestom veku Uskoci tražili utočište. Otuda srpski nazivi nekih sela u Beloj Krajini, Bojanići, Paunovići, Žunići, Milići. Eto prilike za one, a takvih nije malo, kojima je hobi traganje za srpskim poreklom među važnim ljudima, da malo pročeprkaju i vide da možda i Ejmi nije “naša”. Uostalom, među pretendentima na presto u Beloj kući ona važi za nekog ko ima kratak fitilj, navodno je u nekoj prilici jednog svog saradnika gađala pikslom, što je temperament koji možda duguje balkanskom poreklu.

Sve je to lepo, ali ni Butidžidž ni Klobučar nemaju šanse u trci za nominaciju, oni su tu više da kvare račun favoritima, a kako stvari stoje trenutno je favorit Berni Sanders, koji se posle predizbora u Ajovi, Njuhempširu i Nevadi ubedljivo izdvojio i koji je za mejinstrim Demokrata postao poveliki kamenčić u cipeli. To što su se gotovo svi u predizbornim debatama obrušili na partijskog kolegu Sandersa govori da prisustvujemo odlučujućoj dilemi u životu Demokratske partije čiji ishod može imati ozbiljne posledice ne samo za tu partiju, već i za politički život u Americi uopšte. Možda nije preterano reći da kao što posle dolaska populiste Trampa u Belu kuću Amerika i svet više nikada neće biti isti, tako bi i nominacija socijaliste Sandersa mogla da znači sličan nepovratni preokret.

Neutralisanje Sandersa i njegovog socijaldemokratskog programa bilo je uspešno pre četiri godine, kada je Hilari Klinton nominovana, ali sada to već nije lako. Džo Bajden, Pet Butidžidž i Ejmi Klobučar, svi iz umerenog krila Demokrata neprestano ponavljaju da Berni Sanders ne bi imao šanse protiv Trampa. Kako za to nema pouzdane potvrde u ispitivanjima javnog mnjenja centristi počinju da se hvataju za glavu pozivajući se na uverenje da bi Sandersova nominacija navodno ruinirala poziciju Demokrata u Kongresu i Senatu. Problem je, međutim, što senator iz Vermonta, najstariji u ovoj predizbornoj trci, stiče podršku u sve širim slojevima društva, a posebno među mladima do 30 godina koji ga gotovo listom podržavaju. Sandersov “socijalizam” ima jednostavnu privlačnost – slobodno školovanje za sve, zdravstveno osiguranje za sve, minimalne nadnice treba duplirati, klimatske promene su realnost sa kojim se treba ozbiljno suočiti – i to se ogleda u podršci koju dobija na ovim predizborima. Ovaj unutar partijski predizborni obračun sa Sandersom trenutno se tek zagreva i tek će biti tema, pogotovo što se umereno krilo sve više boji da rušenjem Bernija ne otuđi tako veliki deo biračkog tela.

Pravi zaplet, dakle, tek predstoji, možda ne toliko kao film ili roman, već više kao vodvilj sa iznenađenjima i neočekivanim preokretima. U toku su predizbori u Južnoj Karolini na kojima ankete prednost daju Bajdenu, ali svi čekaju 3. mart, takozvani “super utorak” najveći do sada, kada će se glasati u čak 14 država, u Alabami, Arkanzasu, Kaliforniji, Koloradu, Mejnu, Masačusetsu, Minesoti, Severnoj Karolini, Oklahomi, Tenesiju, Teksasu, Juti, Vermontu, i Virdžiniji. Među Demokratama vlada prava groznica, verovatno je posebno uzbuđen Majkl Blumberg koji je u “super utorak” uložio ogromno bogatstvo iako se u poslednjoj debati pokazao kao potpuno nedorastao drugim kandidatima. U međuvremenu, Donald Tramp kulira, kao pravi lider neformalne populističke internacionale povremeno se neumereno hvali, povremeno nekog žestoko napadne i skuplja poene nedavnim uspešnim međunarodnim potezima u Indiji i Avganistanu. A uspeo je i da disciplinuje Republikance koji, recimo, predizbore u Virdžiniji neće ni održati jer su mu već dali potpunu podršku.

Čekam rezultate izbora u Južnoj Karolini koje će očigledno ubedljivo  dobiti Bajden, i koji su kao neki intermeco do super utorka  kada  će stvari dobiti na ubrzanju i zanimljivosti, i razmišljam kako su ovi predizbori jedna užasno naporna maratonska kampanja po celoj Americi, pogotovo što su mnogi akteri u poznim godinama, i kako je možda mnogo humanije  ostvariti američki san kao kokoška. Onda se setim jednog našeg poznatog starijeg političara koji mi je, kada sam ga pitao kako ti ne dosadi sva ta jurnjava, sve te svađe i uvrede na političkoj sceni, odgovorio: “Znaš, politika je kao neka droga koja te čini živim”.