Od prodaje piratskih kaseta do medijsko-telekomunikacionog monopola na Zapadnom Balkanu

Kako je osujećen i zaustavljen plan medijsko-finansijske grupacije „United Group“, podržane moćnim investicionim fondovima KKR i BC Partners, da po već oprobanom rumunskom modelu, [1] agresivnim širenjem svog sistema uništi kompaniju „Telekom Srbija“, kao najvećeg preduzeća za telekomunikacije u Srbiji, i time preuzme aposlutni monopol u distribuciji video signala i interneta?

Kako je baš ovo zaustavljanje ekspanzije najvećeg medijsko-telekomunikacionog koncerna, iniciralo ujedinjenje svih opozicionih stranaka u Srbiji, značajnog dela medija, brojnih analitičara i takozvanih eksperata u kampanji sa ciljem da se spreči kupovina trećeg po veličini kablovskog operatera Kopernikus. U toj kampanji dezinformacija i lažnih vesti iskorišćen je širok spektar manipulacija i izgovora za osporavanje dogovorenog posla, pa čak i onaj da Telekom, koji na tržištu Srbije ima između 15 i 20 odsto učešća, pokušava da preuzme monopol, i to pored SBB-a koji već drži 54 % tržišnog učešća?

Mesec dana pre nego što je kompanija Telekom Srbija obelodanila informaciju da je sa kablovskim operaterom Kopernikus postigla dogovor o akviziciji, deo medija i društveno-političkih aktera započeo je hajku protiv tog poslovnog poteza. 

Kompanija Kopernikus je svoj razvoj započela osnivanjem televizijskog kanala, da bi svoj portfolio dalje širila otvaranjem novih tv kanala, ali i osnivanjem kablovsko-distributivnog sistema, poput SBB-a, Telekoma, Radijus vektora i sličnih firmi.

Iako su u menadžmentu SBB jako dobro znali da Telekom pregovara oko kupovine manjih kablovskih operatera, prvi napad preko političara bliskih Draganu Šolaku i njegovom sistemu, krenuo je u smeru optužbi da Telekomova poslovna politika predstavlja nastojanje da se uspostavi posredna državna kontorla nad medijima što je predstavljalo lažnu optužbu koja je naročito potencirana upravo zbog njene izuzetne političke osetljivosti. Te optužbe su bile forsirane sve dok Telekom nije zvanično saopštio da je ugovorio akviziciju trećeg po veličini operatera, ali ne i televizije, kada se fokus kritičara menja i usmerava na optužbe u pogledu postignute cene i navodne korupcije. 

Činjenica da Telekom na tržištu učestvuje sa svega 15-20%, naspram najvećeg konkurenta SBB koji u svojim rukama drži 55% tržišta, nije sprečila pravu lavinu napada zasnovanih na lažnim vestima i nelogičnim konstrukcijama, u čemu je prednjačila Televizija N1 koja se nalazi u vlasništvu Dragana Šolaka, osnivača i vlasnika kablovske mreže SBB koji je svoje prve biznis korake napravio prodajući audio i video kasete devedesetih godina u Kragujevcu, da bi nakon niza partnerskih poduhvata sa poznatim investicionim fondovima, kojima su upravljali američki milijarder Džordž Soroš i bivši direktor CIA Dejvid Petreus, danas postao jedan od najimućnijih tajkuna u regionu. Stekavši moćne pozicije i još moćnije saveznike, Šolak je u fokus daljeg razvoja svojih firmi stavio širenje medijskog političkog uticaja, radi eliminacije preostale konkurencije na tržištu i uspostavljanja apsolutnog monopola u jednoj od najprofitabilnijih i najbrže rastućih privrednih grana.

Radi postizanja pomenutih ciljeva, televizija u vlasništvu Dragana Šolaka postala je bazična platforma za napade na konkurenciju njegovih firmi, a u kampanji koju je ona lansirala, svoj doprinos su dali i drugi povezani mediji i paramedijske strukture poput listova Danas, Vreme, NIN, te portala KRIK, BIRN, Istinomer... Posredstvom tih medija, veliki broj društveno-političkih aktera, opozicionih političkih partija i medijskih organizacija, demonstrirali su duboku interesnu povezanost sa Šolakovom poslovnom imperijom. Tako su u odbranu Šolakovih poslovnih interesa redom stali njegov poslovni partner Dragan Đilas, ali i Boris Tadić, Zoran Živković, Dragoljub Žarković, Milan Ćulibrk, Dragoljub Petrović, Rade Veljanovski, Biljana Stepanović, Nedim Sejdinović, Demokratska stranka, Savez za Srbiju, Nova stranka, Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), bivši guverner NBS Dejan Šoškić, Slobodan Georgiev (BIRN), Stevan Dojčinović (KRIK), Goran Ćirić, Goran Radosavljević i mnogi drugi.

Zanimljivo je da su svi novopečeni borci za "slobodno tržište" po pravilu ćutali dok je SBB sebi pripajao manje operatere, čime je postepeno uspostavio dominantan položaj na tržištu, kojim je u opasnost doveo opstanak svih ostalih tržišnih igrača, uključujući i kompaniju Telekom Srbija koja godišnje u državni buždet uplaćuje gotovo 150 miliona evra svoje dobiti.

Zvanična potvrda kompanije Telekom Srbija o akviziciji trećeg po veličini kablovskog operatera u zemlji, izazvala je, do sada nezabeleženu kampanju u javnosti koja je inicirana poslovnom odlukom nekog od tržišnih aktera. Iako su, pod maskom “stručne javnosti”, u toj kampanji učešće uzeli pojedini mediji, političari, novinarska udruženja i javne ličnosti, sve je više činjenica koje ukazuju da se iza orkestriranih poruka tog interesno povezanog dela javnosti, krije samo jedan akter, u liku kompanije SBB, trenutno dominantnog igrača na tržištu telekomunikacija u Srbiji, ali i regionu.

Štiteći interese privatnog monopoliste na većem delu regionalnog tržišta, učesnici u ovoj orkestriranoj kampanji poslužili su se čitavim nizom manipulacija i zamenjenih teza koje su se ogledale kako u prećutkivanju važnih ekonomskih činjenica, bitnih za ocenu opravdanosti donete odluke, tako i u izmišljanju lažnih informacija kako bi se u javnosti stvorio utisak da je došlo do kršenja zakona i tržišnih pravila. Podaci do kojih je došao istraživački tim Antidota, međutim, govore da se iza najnovijih dešavanja na tržištu telekomunikacija ne krije pokušaj Telekoma da uspostavi državni monopol, kako je to spočitavano poslednjih dana, već sasvim suprotno, očajnički pokušaj kompanije, koja je u državni budžet u poslednjih pet godina uplatila više od 500 miliona evra profita, da spreči uspostavljanje monopola jednog privatnog konglomerata, koji pokazuje očigledne političke ambicije i čiji ciljevi daleko prevazilaze samu eliminaciju Telekoma sa tržišta.

Borba za strateško pozicioniranje na tržištu telekomunikacija

Iako je okidač za početak široke medijske hajke na poslovnu odluku menadžmenta srpskog Telekoma bilo saopštenje te kompanije, u kome je potvrđena informacija o akviziciji trećeg po veličini domaćeg operatera, komapnije Kopernikus Technology, do pokušaja sabotiranja postizanja dogovora došlo je nekoliko meseci ranije.

Kampanja je započela kada je Televizija N1, povezana sa kablovskim operaterom SBB, objavila saznanja da Telekom Srbija planira akvizicije nekoliko manjih kablovskih operatora u Srbiji. “N1 nezvanično saznaje da je za ove operacije odvojeno nekoliko stotina miliona evra, kao i da je Telekom spreman da kablovske operatore sa kojima pregovara kupi i po mnogostruko većim cenama od tržišnih. Prema izvorima N1, u toku su pregovori za akviziciju jednog kablovskog operatora po ceni od blizu 200 miliona evra, iako se tržišna vrednost te kompanije procenjuje na oko 50 miliona evra”, naveo je N1 ne precizirajući o kojem operateru se radi niti na osnovu kojih parametara je izračunata njegova tržišna vrednost.

Nakon što je, reagujući na ovu vest, generalni direktor Telekoma Predrag Ćulibrk potvrdio da je ta kompanija u pregovorima sa određenim brojem kablovskih operatera i da planira akvizicije nekoliko kompanija u ovoj oblasti, kao i da Telekom ima finansijskih kapaciteta za te planove, N1 je krenuo u drugu fazu kampanje postavljajući javna pitanja Telekomu. Tako se, negirajući Telekomu pravo na tržišno poslovanje, N1 najpre upitala “zbog čega se kompanija sa većinskim državnim kapitalom odlučila na kupovinu drugih kablovskih operatora, umesto da razvija sopstvene kapacitete”. Podsećanja radi, u slučaju ranijih akvizicija, putem kojih je kompanija SBB stekla dominantno učešće na tržištu, slična pitanja nisu postavljana, već su se odluke menadžmenta te kompanije marketinški predstavljane kao novi iskorak u smeru daljeg razvoja telekomunikacionog tržišta i kvaliteta usluga koje se na njemu pružaju.

U slučaju povećanja tržišnog udela Telekoma, pak, N1 je nastavila sa postavljanjem “političkih” pitanja i plasiranjem isith takvih zaključaka. “Akvizicijom kablovskih operatora, Telekom, koji je u većinskom državnom vlasništvu, otvoriće snažnije vrata za mogućnost da država kontroliše koji će se televizijski kanali nalaziti u ponudi tih operatera. Suprotno evropskom zakonodavstvu i praksi da država izlazi iz kontrole medijskog polja, akvizicijom kablovskih operatora upravo se otvaraju nove mogućnosti kontrole od strane države”, upozorila je, navodno nezavisna, Televizija N1.

Istovremeno, nastupajući u ulozi PR službe SBB-a, ta televizijska kuća Telekomu je javno postavila dva pitanja: “Da li će kablovski operateri biti kupljeni po tržišnim cenama ili po mnogostruko većim, kako bi bili kupljeni po svaku cenu”, kao i "da li će Telekom, ukoliko kupi operatere koji u svojoj ponudi imaju TV N1, tu televiziju i dalje zadržati u ponudi ili će je iz ponude skinuti?"

U dostavljenom odgovoru, Telekom je saopštio da planirana akvizicija nije tajna i da je reč o legitimnom i uobičajenom poslovnom potezu. "Telekom Srbija je još pre dva meseca javno saopštio da planira akvizicije kablovskih operatera, kako bi kompanija ojačala svoju poziciju na konkurentnom tržištu. Tada nije bilo reakcije ni javnosti, ni očigledno nelojalne konkurencije, pošto je svima koji se bave telekomunikacijama jasno da je reč o legitimnom i uobičajenom poslovnom potezu, koji nije bio stran ni ostalim učesnicima na tržištu", podsetio je Telekom u svom saopštenju. Istovremeno, kompanija je ukazala na stvarnu pozadinu plasiranja netačnih i zlonamernih nezvaničnih saznanja.

"Pitamo se kako monopolističke namere može da ima kompanija koja trenutno ima 25 odsto učešća na tržištu distribucije televizijskog sadržaja, a ne kompanija koja već ima natpolovični udeo na istom tom tržištu", upitali su iz Telekoma i dodali da je zbog netačnih navoda na račun Telekoma Srbija, važno da javnost zna da je "u toku sprovođenje najznačajnijeg investicionog plana Telekoma Srbija, čijom će realizacijom Telekom doći do milion domaćinstava u Srbiji, najsavremenijom optičkom infrastrukturom".

"Stoga se još pitamo da li je to pravi povod za napad na Telekom Srbija i plasiranje netačnih informacija ili je razlog činjenica što ovih dana sve veći broj korisnika napušta konkurenciju i svoje poverenje ukazuje uslugama Telekoma Srbija", navedeno je iz Telekoma. Ta kompanija je istakla i da "nije odgovorila na pitanja televizije N1, jer joj N1 nije postavio nijedno pitanje", već je Telekom bio "prinuđen da reaguje na netačne informacije koje je plasirala N1, pozivajući se na nezvanične izvore".

"Pod kojim to drugim uslovima osim po tržišnim može da se obavi akvizicija na ovakvo konkurentnom tržištu, kao što je tržište telekomunikacija u Srbiji? Nama to nije poznato, jer uvek tržišno poslujemo. S obzirom na to da se televizija N1 poziva na nezvanične informacije o ceni kablovskih operatera, kojima se na neozbiljan način spekuliše i obmanjuje javnost, zamolili bismo kako televiziju N1, tako i ostale medije kojima je ova tema interesantna, da istraže na koji način je televizija N1 došla do zaključka da korisnik dominantnog operatora na tržištu distribucije televizijskog sadržaja, u ovom slučaju SBB- a, inače vlasnika televizije N1, vredi i do sedam puta više od korisnika ostalih operatera. S obzirom na to da je u toku proces prodaje SBB, televiziji N1 neće biti teško da utvrdi po kojoj ceni se prodaju, odnosno na koliko procenjuju vrednost svog korisnika, imajući u vidu da to mogu da pitaju svog vlasnika", stajalo je u odgovoru Telekoma, uz podsećanje da je nepristojno da televizija u vlasništvu najvećeg konkurenta pita za detalje poslovnih planova.

"Telekom Srbija ne razume zašto u ovom slučaju očigledno nelojalna konkurencija ima potrebu da spekuliše nezvaničnim saznanjima i neproverenim informacijama i na taj način obmanjuje javnost", zaključeno je u odgovoru, uz napomenu da kompanija Telekom više neće komentarisati netačne i zlonamerne navode.

Nakon dobijenog odgovora N1 je nastavila da ponavlja već postavljena pitanja, tvrdeći da kompanija u većinskom državnom vlasništvu “nije dala odgovor ni na jedno od suštinskih pitanja koja otvaraju saznanja N1”.

Na kraju, Televizija N1 preteći je najavila da će “pažljivo pratiti najavljene akvizicije i u slučaju takvog raspleta, o njemu obavestiti sve relevantne domaće i međunarodne organizacije koje u fokusu imaju stanje u medijskom polju u Srbiji”.

Akvizicija koja je uznemirila monopolističke duhove

Kao što je to u poslovnom svetu uobičajeno, odgovor na “suštinska pitanja” usledio je nekoliko meseci kasnije, kada je dogovor o akvizicji Kopernikusa od strane Telekoma konačno postignut. Tada je Telekom zvanično obavestio javnost da je postao vlasnik 100 odsto udela Kopernikus Technology, drugog po veličini kablovskog operatera u Srbiji.

“Realizovanom akvizicijom Telekom Srbija povećao je svoju televizijsku korisničku bazu za oko 30 odsto i time povećao svoje učešće na tržištu televizije za 8 odsto. Prema podacima Telekoma, Kopernikus Technology ima više od 200.000 televizijskih i internet korisnika, posluje u 60 gradova širom Srbije i pruža usluge televizije, interneta i fiksne telefonije, sa kvalitetnom infrastrukturom koja omogućava pružanje najsavremenijih usluga u više od 300.000 domaćinstava. Intenzivan rast korisničke baze od preko 25 odsto u poslednje dve godine, ubrzana digitalizacija i izgradnja optičke infrastrukture stvorila je od ove kompanije najperspektivnijeg kablovskog operatera u regionu”, navedeno je u saopštenju.

Telekom je podsetio da su poslovni planovi kompanije, koji predviđaju i akviziciju kablovskih operatora, usmereni ka pozicioniranju kompanije kao regionalnog lidera u oblasti telekomunikacija i deo su globalnog trenda ukrupnjavanja telekomunikacionog tržišta.

Odmah po zvaničnoj potvrdi o postignutom dogovoru o akviziciji, usledila je široka orkestrirana kampanja u kojoj su, pored Televizije N1, učešće uzeli list Danas, sajtovi javno.rs, istinomer.rs, raksrinkavanje.rs, brojni politički i javni delatnici poput Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Nedima Sejdinovića, predsednika NDNV, Radeta Veljanovskog, Zorana Živkovića i Dejana Šoškića, bivšeg guvernere NBS u vreme vladavine Demokratske stranke i mnogih drugih.

Tako je sajt Balkanske istraživačke mreže (BIRN), paramedijske strukture poznate po kreiranju i lansiranju lažnih afera “Etihad” i “Tamnava”, objavio tekst pod naslovom “Telekom Srbija kupio Kopernikus za 1.000 evra po korisniku” u kome je ovaj posao problematizovan sa stanovišta navodnih veza suvlasnika Kopernikusa, Srđana Milovanovića, sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS).

BIRN je naveo da je kupovinom Kopernikusa, Telekom postao konkurencija kompaniji SBB, najvećem kablovskom operateru u Srbiji i regionu koji je nedavno promenio vlasnika kada je “KKR Group” svoj većinski paket akcija prodao investicionom fondu iz Engleske za oko 2,6 milijardi dolara. U tekstu se iznosi procena da SBB u regionu ima oko 1,8 miliona korisnika od čega preko 800.000 u Srbiji.

U reakcijama na vest o akviziciji, Televizija N1 prenela je izjavu profesora Fakulteta političkih nauka Radeta Veljanovskog koji je za agenciju Beta rekao da je odluka Telekoma da kupi Kopernikus “u suprotnosti sa idejom izlaska države iz vlasništva u medijima i Zakonom o javnom informisanju, kao i da je cena akvizicije previsoka”.

On je podsetio da u tom zakonu postoji odredba po kojoj država, lokalne samouprave, ali i preduzeća u vlasništvu države ne mogu da budu osnivači medija. "Ta zakonska odredba je prekršena i posao je protivzakonit. To pokazuje da država ne samo da nema nameru da izađe iz medija koje je ranije imala, kao što je Tanjug, nego evo sada kupuje i nove medije", rekao je Veljanovski aludirajući da je Telekom kupio televiziju Kopernikus što će se ispostaviti kao lažna vest.

Na istom fonu našla se i izjava predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedima Sejdinovića koji je “upozorio” na "nekoliko vrsta zloupotrebe koje se mogu javiti kao posledica ugovora Telekoma Srbije o kupovini kablovskog operatera Kopernikus".

"Telekom tvrdi da nije kupio Televiziju Kopernikus, nego samo kablovski sistem. No, ako je to i tačno, na neka pitanja valja dobiti odgovor", rekao je Sejdinović ističući kao najvažnije pitanje distribucije medijskog sadržaja.

"Sami znamo koliko je već problema bilo u toj oblasti, i smatram da je veoma opasno da država kontroliše značajan procenat distributivnih kanala, jer na taj način stvara nelojalnu konkurenciju i potencijalno ugrožava slobodu medija", kazao je Sejdinović. Po njegovim rečima, pitanje distribucije i elektronskih i štampanih medija, treba da bude važna tema novih zakonskih rešenja, koja treba da isključe upliv države i moguću monopolizaciju.

"Takođe, postavlja se pitanje zašto je Kopernikus plaćen toliko koliko je plaćen, da li je zaista toliko i vredeo, odnosno da li je u pitanju svojevrsno pranje novca", naveo je Sejdinović. Iako mu je bila pozanta informacija da akvizicijom nije obuhvaćena televizija Kopernikus, on je ipak podsetio da Zakon o javnom informisanju i medijima zabranjuje državi na svim nivoima, kao i preduzećima, ustanovama i drugim pravnim licima, koji su u celini ili delu u državnoj svojini, da posredno ili neposredno budu osnivači medija.

"Prema tome, Telekom ne može da bude vlasnik medija ni po sadašnjim zakonima, a - siguran sam - ni po onima koji će proizaći iz Medijske strategije koja je u izradi", rekao je Sejdinović napominjući da se "već duže vreme u stručnoj javnosti govori o tome da će sadašnji protivzakonit položaj Tanjuga biti zamenjen drugim koji će biti takođe suprotan zakonu, a to je da će on doći pod okrilje Telekoma”.

“Takođe bi trebalo proveriti informacije o vlasništvu ili planovima Telekoma da bude vlasnik i drugih medija", rekao je Sejdinović.

U danima koji su usledili Televizija N1 nastavila je sa kampanjom osporavanja opravdanosti i zakonitosti poslovnog poteza Telekoma, navodeći da “stručnjaci smatraju da je takva kupovina problematična iz više razloga”.

Tako, uprkos navodima da precizni detalji iz ugovora o kupovni javnosti nisu poznati, N1 prenosi izjavu brokera Nenada Gujaničića, koji je ocenio da “ponašanje Telekoma nije fer prema građanima, koji u toj kompaniji imaju akcije” On je, takođe, ocenio da nije neuobičajena praksa da telekomunikacione kompanije, kako bi se širile, kupuju operatere i medije iznova ignorišući činjenicu da Telekom nije kupio medij već kablovskog operatera.

"Kada govorimo o ceni, ona nije objavljena i ne znamo kolika je, ali postoje neki parametri po kojima se u svetu kupuju te kompanije, a to je svakako cifra mnogo niža od 200 miiliona evra koji se ovde spominju. Treba poći od toga da su građani, bivši i sadašnji zaposleni akcionari. Kao što znamo nivo transparentnosti u Srbiji nije veliki, pa nije ni bilo za očekivati da ovi podaci budu objavljeni", rekao je Gujaničić.

U kampanju se uključio i Dejan Šoškić, bivši guverner NBS iz vremena vladavine Demokratske stranke, koji je primetio da su “sa ekonomskog stanovišta takve akvizicije očekivane, ali postavlja se pitanje, kako kompanija za koju je najavljivana privatizacija, sada širi svoje poslovanje”.

"Ono što je meni zanimljivo i neočekivano je to što je pre nekoliko godina bilo rečeno da Telekom u državnom vlasništvu nema dovoljno sredstava da investira u sopstveno poslovanje da bi održao sopstvenu konkurentnost, a da se sada ide u širenje poslovanja, u investiranje u neke druge oblasti. Takođe, bilo bi dobro da se uspostavi praksa da sva preduzeća koja su u državnom vlasništvu, gde je u krajnjoj instanci poreski obveznik suvlasnik tih preduzeća, da se sve transakcije dobro argumentuju i da budu potpuno transparentne", naveo je Šoškić.

Istog dana akvizicija je bila i glavna tema u Skupštini Srbije gde su opozicioni poslanici od čitavog posla nastojali da naprave političku priču. Poslaničko pitanje o kupovini Kopernikusa postavio je bivši premijer i lider Nove stranke Zoran Živković.

"Moje pitanje je ministarski saobraćaja, ali i ministru kulture i informisanja - zašto postoji potreba da jedno par ekselans državno preduzeće, javno preduzeće, Telekom Srbija, postane monopolista u delu informisanja, bilo da su u pitanju kablovski kanali, bilo da su u pitanju mediji. Govori se o kupovini nekih novina, nekih televizija... Zašto je za to morao da se uzme kredit i u kom iznosu i da li to ima veze sa zloupotrebom položaja i mešanjem politike u jednu sferu gde to ne bi smelo da se desi, a to je da se neviđeno velikim parama kupi baš kablovski operater koji je u vlasništvu čoveka koji je u vrhu vladajuće partije, SNS", upitao je Živković.

Na Tviteru je reagovao i lider SDS i bivši predsednik Boris Tadić, ocenjujući ovu kupovinu kao "jednu od tri najveće finansijske malverzacije". "A sve te tri najveće pljačke dogodile su se pod istom vlašću, devedesetih i danas. Prva je hiperinflacija 90-tih i otimanje stare devizne štednje od građana i prelivanje tog novca građana u ruke SPS i SRS tajkuna, što je Srbiju unazadilo za nekoliko decenija u odnosu na Evropu. Druga je besplatna dodela frekvencije na 1800MHz Karićevom Mobtelu 1999. od strane radikala, koja je posle 5. oktobra oduzeta i prodata na tenderu austrijskom VIP-u za 360 miliona evra. To je bila besplatna predaja nacionalnog resursa u ruke tajkuna, sadašnjih Vučićevih partnera", napisao je Tadić.

Iako se retko pojavljuje pred medijima, Boris Tadić se u svega sedam dana nekoliko puta obraćao javnosti ovim povodom. On je tom prilikom optužio Telekom da želi da uspostavi monopol na tržištu telekomunikacija, iako mu je itekako bila poznata činjenica da SBB ima 54% učešća na tržištu i da ima nameru da preuzimanjem Kopernikusa dostigne čak 70 odsto učešća. U svojim javnim nastupima, Tadić je tvrdio da kompanija, čijih je 51% vlasništva pre tri godine bilo prodato investicionom fondu Abris za 51 miliona evra, sada vredi svega 20 miliona.

Nešto pre njega, takođe na tviteru, oglasio se i Dragan Đilas, jedan od osnivača Saveza za Srbiju, objavivši da je Telekom kupio Kopernikus iz kredita od 600 miliona evra koji je ova kompanija podigla. „Telekom uzeo 600 miliona evra kredit. Kupio Kopernikus za 190 miliona evra, ali i Kurir za 25 i dao ponudu za kupovinu O2 i Prve“, deo je tvita Dragana Đilasa.

Nešto kasnije on je upitao Vladu Srbije i kompaniju Telekom “kako je moguće da jedan kablovski operater u Srbiji bude plaćen čak 190 miliona evra i da se državne pare uplate na ofšor račune na Kipru”?

"Pozivam gospođu Brnabić da objasni kako jedan kablovski operater čiji su godišnji prihodi svega 17,3 miliona evra i dobit 1,5 miliona evra, vredi skoro duplo više od PKB-a koji ima 17.000 hektara najplodnijeg zemljišta sa 700 kilometra kanala za navodnjavanje, ogromnom mehanizacijom, silosima i laboratorijama. Gospođo Brnabić, kako je moguće da jedan kablovski operater vredi više od celokupnog RTB Bor za koji kineska kompanija ZI Jin ima obavezu da u prvoj godini kroz dokapitalizaciju, dakle kroz plaćanje sebi samima, a ne državi Srbiji, uplati svega 85 miliona evra?", naveo je Đilas u pisanoj izjavi.

On je dodao da se, dok Telekom daje ponude za kupovinu TV Prva i O2, sprema prodaja MSK iz Kikinde za desetak miliona evra, iako ta kompanija na računu u ovom trenutku ima duplo više novca.

"Javno obaveštavamo sve učesnike ovakvih mahinacija da će sva imovina ovako oteta građanima Srbije, posle smene ove štetočinske vlasti biti nacionalizovana i da će svi akteri biti predmet istrage nezavisnih tužilačkih i pravosudnih organa", naveo je Đilas.

U istom duhu oglasio se i šef poslaničke grupe Demokratske stranke Goran Ćirić i to pitanjem koja konsultantska kuća je procenila da Kopernikus Technology vredi 200 miliona evra? Ćirić je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekao da vlasništvo u Telekomu ima država, te da građani imaju pravo da znaju na koji način je doneta odluka da se za kompaniju “čija bi maksimalna cena mogla biti 40 miliona, plati čak 200 miliona evra”.

"Ovakav način kupovine za 200 miliona evra je finansijski iscrpljivanje i iznurivanje Telekoma kao najvažnijeg državnog sistema koji treba da nosi u budućnosti razvoj informacionog sistema u Srbiji", rekao je Ćirić. On je podsetio da je PKB sa 17.000 hektara obradivog zemljišta plaćen 105 miliona evra, što je upola manje od Kopernikusa, a da je godišnja ušteda od smanjenja svih penzija iznosila 200 miliona evra, odnosno upravo onoliko koliko je plaćen Kopernikus.

U kampanju se uključio i sajt raskrinkavanje.rs, projekat paramedijske mreže KRIK, koja se ranije posebno istakla u kreiranju i vođenju kampanja protiv aktuelnih vlasti u Srbiji. U tekstu o akviziciji Kopernikusa od strane Telekoma, sajt je objavio informaciju da je za taj posao izdvojeno 195 miliona evra, ali kao posebno bitan naveo je podatak da je “dosadašnji vlasnik Kopernikusa bio brat poverenika Srpske napredne stranke u Nišu”.

Pozivajući se na propratnu dokumentaciju sastavljenu istog dana kada i Glavni ugovor, autori Raskrinkavanja navode da su vlasnici „Kopernikus Techonology“, da bi prodali firmu Telekomu, morali prvo da ponude jedan drugom deo vlasništva - kako bi ispunili pravo preče kupovine. Sastavili su dokumentaciju u kojoj formalno nude jedan drugom vlasništvo u firmi i odbijaju ponudu.

Tako se navodi da je „KPNK CY Holdings“ odbio da kupi udeo „Kopernikus Corporation ltd“ za 105 miliona evra, dok je „Kopernikus Corporation ltd“ odbio da kupi udeo drugog vlasnika za 90 miliona evra. Odlučili su da pod istim uslovima svoje udele prodaju Telekomu Srbija, što u zbiru iznosi 195 miliona evra, kako piše u dokumentaciji do koje su došli novinari Raskrikavanja.

Sajt dalje navodi da poslovna dokumentacija pokazuje da je Srđan Milovanović, jedan od vlasnika Kopernikusa, svoje poslovanje u Srbiji godinama vodio sa ofšor destinacija te navodi da je ovaj niški biznismen “brat poverenika Srpske napredne stranke u Nišu Zvezdana Milovanovića”.

Prema Ugovoru o prenosu udela, Telekom je „Kopernikus Technology“ kupio od dve ofšor firme registrovane na Kipru - „Kopernikus Corporation (Cyprus) Ltd“ i „KPNK CY Holdings Limited“. Iza prve stoji Milovanović, a iza druge je poljski investicioni fond Abris.

Ekonomista Goran Radosavljević rekao je za Raskrikavanje da će porez biti plaćen u zemljama u kojima su ove firme registrovane, a ne u Srbiji, te da su razlozi za ovakve poslovne odluke pre svega bolje poreske stope.

„Ako su vlasnici bile strane firme, sredstva su uplaćena tim firmama i porez će biti plaćen u tim zemljama u skladu sa njihovim propisima. Razlog je pre svega konkurentna poreska stopa u tim zemljama - stopa poreza na profit na Kipru je 12,5 odsto, a na dividende 0 odsto, dok je u Srbiji 15 + 15 odsto“, kaže Radosavljević dodajući da je drugi razlog poslovanja na ofšor destinacijama i stabilno poslovno okruženje.

Kampanji je svoj doprinos dao i sajt istinomer.rs i to tekstom Biljane Stepanović pod naslovom “Kako je Telekom kupio Kopernikus: Izmuzi dok ima”.

“Odgovor koji nemamo glasi - ko je i po kojim parametrima utvrdio da Kopernikus vredi 190 miliona evra? Iz Telekoma uporno odbijaju da odgovore na ovo pitanje. Kad znamo da iza vlasništva u Kopernikusu stoji (a ko bi drugi) visoki funkcioner SNS-a, hteli ne hteli, ovde stvar postaje još sumnjivija”, navodi se u tekstu i dalje dodaje:

“Zašto je državno – to znači naše - preduzeće Telekom Srbija podiglo čak 600 miliona evra kredita? To moraju da otkrivaju takozvani 'alternativni' mediji, a sam Telekom se našao zabezeknut otkud sad ta informacija i šta sad da odgovori. Za 190 miliona evra kupljeno je preduzeće Kopernikus Tehnology koje osim televizije, udarnički angažovane na SNS strani, ima i kablovskog operatera. Na šta će se potrošiti ostatak do 600 miliona evra, ne znamo, pa zato moramo da nagađamo. Možda će Telekom da refinansira tekuće kredite, ako stvarno neće da kupi još dve TV stanice – Prva i O2, pošto je tu vest demantovao. Demantovao je i da je osim kablovskog operatora kupio TV Kopernikus.”

U tekstu se dalje podseća da Telekom “inače već ima nekoliko svojih TV projekata na kablovskoj televiziji – od modnog do poljoprivrednog”.

“Pritom ne znamo ni koliko je u te projekte uloženo, ni čemu služe, niti šta smo za te pare dobili. Ova bi se pitanja postavljala čak i da Telekomu cvetaju ruže, umesto što je situacija sasvim obrnuta: poslovanje kompanije se pogoršava skoro u svim segmentima: fiksna telefonija rapidno gubi korisnike i smanjuje prihod, prosto zato što ljudi prestaju da koriste fiksne telefone; tržišno učešće Telekomovog mobilnog operatora MTS stabilno pada i gubi bitku sa konkurentima VIP-om i Telenorom; prihodi od rominga se takođe smanjuju, taj segment su 'sahranili' Vajber i Whatsapp; iz istog razloga padaju i prihodi od SMS-a. Jedino što raste jeste internet”, stoji u tekstu Istinomera.

Autorka dalje navodi da se, osim svega navedenih, Telekom suočio sa još tri ozbiljne nevolje. “Prvo, umesto ulaganja profita u razvoj da bi se na vreme obezbedili drugi izvori prihoda, država traži da joj se uplaćuje dividenda, čak i po cenu da Telekom podiže kredite za njenu isplatu, jer taj keš nema. Sve zbog toga da bi se (naravno iz političkih razloga) pokazao suficit u budžetu. Drugo, dva puta je pripremana privatizacija koja je oba puta propala. Cifre su bile ponižavajuće niske, a drugi put ponude nisu čak ni objavljene. Samo je predsednik (tada premijer) Aleksandar Vučić rekao da mu je žao što nije imao hrabrosti da proda Telekom....I treća stvar, Telekom ima bar tri do četiri hiljade viška zaposlenih, od kojih se planira otpuštanje njih 2.500. Kad sve ovo saberemo, ima i četvrto – kako u ovakvim uslovima uspešno voditi kompaniju, kako privući, platiti i zadržati stručnjake kakvi su i drugima potrebni, pa se za njih bore? A bez stručnjaka i jasne poslovne strategije ne može se ni držati korak, a kamoli pobediti konkurencija”, navodi se u tekstu.

Ponavljajući argumente BIRN-a i KRIK-a (Raskrinkavanje), Stepanovićeva se takođe pita “ko je i po kojim parametrima utvrdio da Kopernikus vredi 190 miliona evra?“ te podseća da “iza vlasništva u Kopernikusu stoji (a ko bi drugi) visoki funkcioner SNS-a”. “Ova transkacija sumnjiva je čak i sa PR strane. Dobrom kupovinom koja im obezbeđuje napredak, kompanije se obično hvale. Pa kad mediji te vesti neće da objave, kompanije plate PR agencijama da to ipak proguraju, kako bi se o dobrom poslovnom potezu obavestili i partneri i konkurencija. Ovde je stvar sasvim obrnuta. Zašto?”, pita se Stepanovićeva, ali svoje čitaoce i navodi na određeni zaključak:

“Na kraju, u Srbiji poslednjih godina postoji samo jedna konstanta koja pada u oči. Kad država nešto prodaje, arapskim ili nekim drugim investitorima koje dovodi vladajuća stranka, to je veoma jeftino. Kad država nešto kupuje od vlasnika bliskih vladajućoj stranci, onda je to veoma skupo. Zašto ovo postaje skoro pa zakonitost, zaključak svako ume da izvede sam.”

S obzirom da su reakcije Telekoma na iznete napade uglavnom ostale zagušene glasnoćom kritičara, odgovore na njihove argumente i pitanja o pozadini poslovnog poteza menadžmenta, istraživački tim Antidota potražio je od izvora unutar same kompanije. Sagledavajući celokupni položaj Telekoma na tržištu i poslovne pokazatelje i performanse te kompanije, ispostaviće se da akvizicija trećeg po veličini kablovskog operatera nije bila plod nečijih monopolističkih ambicija, već iznuđeni potez u očajničkom pokušaju Telekoma da uspostavi kakvu-takvu ravnotežu i sebi obezbedi bar nekakve šanse za opstanak na tržištu telekomunikacija.

Očajnički pokušaj Telekoma da sebi skine omču oko vrata

Pre akvizicije Kopernikusa, Telekom Srbija se nalazio u veoma lošoj poziciji na tržištu. Iako prema podacima RATEL-a, Telekom ima 25% učešća na tržštu, realni pokazatelji govore da je taj procnat značajno manji zato što privatni kablovski operateri, kao nelojalna konkurencija, ne prijavljuju sve korisnike. To su potvrdile i sve dosadašnje kontrole Poreske uprave tokom kojih je, po pravilu, utvrđivano da operateri poseduju veliki broj neprijavljenih korisnika za čije pretplate državi ne plaćaju porez. Taj broj neretko je išao i do 100% u odnosu na broj prijavljenih korisnika. Kada se uzme u obzir ta okolnost, procene govore da realno učešće Telekoma na tržištu ne prelazi 15%.

Pored velikog zaostajanja za konkurencijom u oblasti distribucije televizijskih kanala i interneta, ono što je posebno opasno za Telekom jeste stalni trend gašenja fiksne telefonije. U tom segmentu poslovanja, u poslednjih 6 godina broj korisnika Telekoma pao je sa 3,1 milina na 1,8 miliona. U nešto manjem obimu isti trend je zabeležen i u oblasti interneta, gde je takođe došlo do smanjenja broja korisnika. Tako je Telekom Srbija došao u situaciju da, kao nekadašnji monopolista, padne na ispod 15% učešća na tržištu telekomunikacija.

Naši izvori ukazuju da su ovakvom razvoju događaja doprinele kako loše odluke menadžmenta kompanije u periodu posle 2000. godine, tako i političke stege koje su Telekomu bile nametnute u periodu kada se dešavala glavna ekspanzija kablovskih operatera. Iako je bilo predviđeno da “Pošta Srbije” bude glavni kablovski operater, od 2001. godine razvoj njene kablovske mreže je zaustavljen, a kanalizacionu kablovsku infrastrukturu Telekoma počeli su da koriste privatni operateri.

Druga strateška pogrešna odluka bila je to što je Telekom Srbija sa maloprodajom interneta krenuo tek 2006. godine, a sa maloprodajom televizije tek u decembru 2008. Primera radi, hrvatski i slovenački državni operateri su prodaju započeli još 2005. godine, a SBB od 2001. godine. U takvim okolnostima, dok se u javnosti naširoko pričalo o monopolu Telekoma, privatni operateri u Srbiji imali su na raspolaganju kanalizaciju, a bili su jedini provajderi televizije, pa čak i interneta. U tom periodu privatni kablovski operateri stekli su ogromnu snagu na tržištu koja se ogleda u broju korisnika.

Kada je shvatio da će i Telekom da uđe u borbu za korisnike, najveći kablovski operater SBB, započeo je jačanje svoje medijske snage kako bi sprečio korsnike da pređu na mrežu Telekoma. To je bilo praćeno i velikim ulaganjima u proizvodnju sadržaja, kako bi glavni konkurent u liku Telekoma, bio sprečen da poboljša svoju poziciju na tržištu. Iako je do danas predmet diskusija ostala opravdanost rešenja da kablovski operater istovremeno može biti i vlasnik kanala, suština problema leži u tome što je ustupanje proizvedenog sadržaja pod komercijalnim uslovima bilo uskraćeno samo Telekomu, dok je ostalim operaterima na tržištu ono bilo omogućeno. Tako je formiran kartel privatnih operatera koji su među sobom podelili tržište, udružili kapacitete i svi se fokusirali isključivo na napade na Telekom.

Pri svemu tome, SBB je osnovao ne samo ekskluzivne kanale, već je potpisao i ekskluzivne ugovore sa pojedinim inostranim kanalima, sa isključivom namerom da spreči Telekom da te kanale ima u svojoj ponudi. Konkretno, kada je reč o Fox-ovim kanalima, SBB je kupio ekskluzivna prava za tehnologiju koju ne koristi (IPTV), sa jedinim ciljem da Telekom Srbija, kao korisnik te tehnologije, ne može da ponudi Fox-ove kanale gledaocima svoje televizije.

Te iste kanale, SBB je bez problema davao svim ostalim kablovskim operaterima sem Telekomu. Zbog poslovne politike SBB, Telekom Srbija nije bio u prilici da emituje veći broj atraktivnih kanala (Fox, Sport klub, TOP kanal...), za koje je ova kompanija bila zainteresovana. Ovo je bio školski primer zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu distribucije televizijskog sadržaja, na šta nadležne institucije nisu reagovale.

Pri svemu tome, SBB je svoju mrežu širio bez ikakvih dozvola, prebacivanjem kablova sa zgrade na zgradu, preko stubova ulične rasvete i elektromreže. Osim telekomunikacione dozvole za obavljanje delatnosti, SBB nema gotovo ni jedinu jedinu dozvolu za razvlačenje mreže, posebno u gusto naseljenim urbanim sredinama.

S druge strane, na srpskom tržištu jedino je Telekom morao da poštuje obavezu prijavljivanja tačnog broja korisnika. Svi ostali veliki procenat svojih korisnika ne prijavljuju čime vrše poresku utaju za neprijavljene korisnike, ali i umanjuju svoje obaveze po osnovu autorskih prava koje se formiraju na osnovu broja korisnika. U tom smislu Srbija je postala specifičan slučaj gde je privatnim kablovskim operaterima gledano kroz prste kada su kršili zakon, dok je u drugim zemljama preovlađujuća praksa takva da regulator nametne stroga pravila na tržištu, posebno u pogledu širenja mreže.

Pored navedenih problema, zahvaljujući lošem rukovođenju firmom u ranijem periodu, Telekom se našao i u tehnolškom problemu usled neodgovarajuće infrastrukture. Odlukom ranijeg menadžmenta, kompanija je svoju mrežu zasnivala prvenstveno na bakarnoj prenosnoj tehnologiji. Tek posle 2012. godine, Telekom je počeo da postavlja optičke kablove. Mreža bakarnih kablova drastično je smanjila performanse Telekomove mreže, posebno u vreme kada HD kanali postaju standard i kada domaćinstva, zbog niže cene uređaja, u sve većem broju koriste više tv uređaja. Telekom je zbog toga došao u situaciju da privatni operateri, čak i sa divljom mrežom, budu konkurentniji.

Antidotu su eksluzivno prezentovani rezultati istraživanja koji govore da čak i tamo gde je Telekom nakon 2012. godine izgradio mrežu optičkih kablova, pre svega u velikim gradovima, njegovo tržišno učešće nalazi se na nivou statističke greške. Poslednji podaci govore da se u velikim gradovima, poput Beograda, Kragujevca i Novog Sada, učešće Telekoma u distribuciji televizije nalazi ispod 2%, dok je u Kragujevcu i Novom Sadu SBB preuzeo primat čak i na polju fiskne telefonije.

Istovremeno, zahvaljujući svojim stečenim pozicijama, koje se ogledaju u 1,8 miliona prijavljenih korisnika u regionu, i ko zna koliko još neprijavljenih, SBB je uspostavio neku vrstu monopola i u proizvodnji sadržaja. Osnivanjem i kupovinom velikog broja kanala (Grand, IDJ Music, Sport klub, TOP kanal...), taj operater je dobio ekskluzivitet u ponudi kanala koji Telekomu nisu dostupni. Zbog toga i Telekom, ukoliko želi da opstane na tržištu, mora da ulaže u proizvodnju sadržaja. U sadašnjoj poziciji, u kojoj dominira na tržištu, za SBB ne predstavlja nikakav problem da jača svoje sadržaje, kupuje serije, eksluzivne prenose sportskih događaja i običan korsnik u toj situaciji nema interes da promeni operatera.

Upravo iz tih razloga Telekom se i odlučio za kupovinu Kopernikusa kako bi, najpre, povećao korisničku bazu, zatim razbio kartel privatnih operatera, sprečio pad broja korisnika fiksne telefonije i internet usluga i, uključivanjem novih korisnika u svoju mrežu, povećao učešće na tržištu. Većim učešćem na tržištu, Telekom ne samo da dobija mogućnost da i on ulaže značajnija sredstva u svoje kanale i proizvodnju sadržaja, već i manje isplativim čini enormna izdvajanja SBB za proizvodnju sadržaja. Jer kad se TOP kanal ne vidi u pola Srbije, u Republici Srpskoj, pa i u pola Crne Gore, onda ulaganje desetina miliona evra u njegov sadržaj postaje manje isplativo, a SBB primorava na fer tržišno ponašanje, umesto dosadašnjeg modela ucenjivačkog.

Akvizicija Kopernikusa bila je suštinski bitna za Telekom prvenstveno zbog toga što je reč o najvećem privatnom operateru posle SBB, čija je mreža dobro rasprostranjena, u velikom broju gradova. Takođe, veliku opasnost po Telekom predstavljao je početak interesovanja VIP i Telenora za fiksnu telefoniju i kablovsku televiziju. Postojala je opasnost od ulaska novog jakog igrača koji bi pokupovao preostale male operatere i postao treći veliki igrač na tržištu. Nešto slično se već dogodilo u Hrvatskoj gde je VIP dao ogroman novac da uđe na tržište. Akvizicijom Kopernikusa, Telekom je značajno suzio prostor za ulazak trećeg velikog igrača, a istovremeno je sprečio i širenje Kopernikusa na račun svoje korisničke baze, s obzirom da je taj operater u poslednjih godinu dana pokazao ozbiljne ambicije za širenje.

Iz Telekoma ukazuju i na to da je SBB većinu svojih kanala registrovao u Luksemburgu, a da prodaju reklama obavlja u Srbiji što je direktno kršenje zakona. Nepoznato je i da li SBB plaća poreze državi Srbiji za preko 100.000 korisnika Total TV iz inostranstva kojima prodaje sadržaje domaćih kanala.

S druge strane, SBB je prezadužena komapnija koja duguje preko milijardu evra. Taj operater je desetine miliona evra platio samo za sportske sadržaje. Ulaganje u razvoj i produkciju sadržaja bio je ključ za razvoj i pribavljanje novih korisnika. Zbog toga je akvizicijom Kopernikusa, Telekom ne samo dobio nove korisnike, modernu mrežu i obučene radnike montere, već je ujedno smanjio i prostor za širenje SBB. U takvoj situaciji, fondovi na čijim ulaganjima se zasniva rast SBB, smanjiće interesovanje za basnoslovno rasipanje novca na širenje političkog i medijskog uticaja. A SBB je poslednjih godina najviše novca ulagao upravo u gušenje medija, širenje političkog uticaja i kupovinu nacionalnih frekvencija kako bi ostvario što veći uticaj u regionu.

Za razliku od SBB, jedna od retkih prednosti koja je preostala u rukamam Telekoma, jeste i to što kompanija ima nizak nivo zaduženosti, zbog čega je u mogućnosti da se zaduži 500 miliona evra bez ikakvih problema i da taj novac uloži u poboljšanje svoje konkurentnosti i tržišne pozicije.

Kada je reč o prigovorima u pogledu cene koja je plaćena za akviziciju Kopernikusa, iz Telekoma ukazuju da niski profit Kopernikusa iz ranijih godina nije odgovarajuće merilo. Kao primer za potvrdu tačnosti ove tvrdnje navode upravo slučaj SBB koji je, na primer 2016. godine, bio u minusu što nije omelo prodaju te kompanije za čak 2,6 milijarde dolara. To pokazuje da izostanak profita ne znači da firma nema vrednost na tržištu, već da je u pitanju poslovna politika da se ispumpavanjem novca iz te kompanije njeni rezultati pogrešno prikažu ili izbegne plaćanje poreza.

Za realnu ekonomsku procenu opravdanosti cene akvizicije Kopernikusa, umesto štelovanog profita trebalo bi sagledati sve efekte koje će taj potez doneti u poslovanju Telekoma. U gradovima u kojima dominira Kopernikus, Telekom čuva fiksnu telefonuju, dobija infrastrukturu u koju u narednom periodu ne mora da investira, ali i tržište od 60 gradova od kojih u čak 40 neće imati gotovo nikakvu konkurenciju zbog ranijeg kartelskog dogovora kablovskih operatera da se ne šire u istim gradovima.

Usled novih okolnosti SBB više neće moći da se bavi politikom, jer se neće videti u značajnom delu Srbije, usled čega će i sami fondovi početi da postavljaju pitanje opravdanosti daljih ulaganja u širenje političkog uticaja. U tome i leže ključni razlozi za histeričnu kampanju koja se poslednjih dana vodi protiv Telekoma. Menadžment SBB je sada u panici jer je kompanija zadužena milijardu evra, a zaustavljanje njenog širenja ruši planove vraćanja tih kredita. Zbog toga iz Telekoma ukazuju da bi SBB lako mogao da postane slučaj drugog Agrokora, a svi znaju kako se to završilo.

Prema ocenama stručnih službi kompanije, ulaganje u Kopernikus Telekomu će se vratiti za 5 godina. Iz kompanije ipak ukazuju da čak i da se ulaganje vrati i za 15 godina, kompaniji bi ta računica odgovarala pošto joj taj poslovni potez obezbeđuje dugoročni opstanak na tržištu. “Mi nismo investicioni fond koji planira da preproda imovinu i zaradi u periodu od 5 godina, mi smo Telekom Srbije i želimo da poslujemo narednih 50 godina na tržištu. Jedino što je sigurno na tržištu telekomunikacija jeste da će korisnici internet korstiti u narednih 50 godina, a narednih 15 biće aktuelan i postojeći koncept televizije. Bez ove akvizicije, Telekom bi se našao u zoni velikog rizika. Kartel kablovaca i stalni napadi na kompaniju, zatim opasnost da Telenor ili VIP uđu u fiksnu telefoniju i televiziju, doveli bi u pitanje naš opstanak”, navode naši izvori iz Telekoma Srbije.

Oni ukazuju da su pregovore o kupovini Kopernikusa na prvom mestu vodili sa poljskim fondom koji je imao svoj biznis plan kojim bi za 5 godina kompanija vredela duplo više. Zbog toga nije bilo moguće postići nižu cenu. Ona je rezultat mukotrpnih pregovora, posebno u svetlu činjenice da bi VIP ili Telenor njihovom kupovinom imali odličnu startnu poziciju za pozicioniranje na našem tržištu.

Prema zvaničnim podacima, Telekom za ovaj posao nije uzeo pare od države već je sredstva pribavio zaduživanjem na finansijskom tržištu pod izuzetno povoljnim uslovima. Treba podsetiti da je Telekom u poslednjih 5 godina u državni budžet uplatio preko 500 miliona evra dividendi.

Naši sagovornici otkrivaju i da su pre obavljene akvizicije podaci o tržišnom učešću Telekoma bili krajnje deprimirajući. “Iako je u javnosti podignuta histerija usmerena protiv nekakvog monopola državnog Telekoma, činjenice govore da na tržištu imamo monopol privatnog SBB koji je stvorio medijski koncern toliko jak da može da vodi rat sa državom. Oni koriste privatnu televiziju N1 da napadaju konkurenta svaki dan. N1 se pojavljuje ka PR služba SBB. To rade i u Bosni, gde su napadali regulatorno telo i Elektroprivredu, pa i u Hrvatskoj. Zamislite da se Dojče Telekom bavi politikom u 50 zemalja gde posluje? Oni se očigledno nadaju da će ovim siljenjem i pritiscima ili da obore vlast ili da ishoduju neke ustupke u svoju korist, kako bi nastavili da se ponašaju kao nelojalna konkurencija”, ukazali su naši sagovornici.

Prema zvaničnim podacima Telekoma, tržišno učešće kompanije Kopernikus Tehnology u distribuciji televizijskih sadržaja u 2018. godini premašuje 8 procenata.

"Ubrzanom masovnom digitalizacijom i akvizicijom manjih operatera od strane Kopernikus Tehnology tokom 2018. godine, tržišno učešće te kompanije značajno je povećano, odnosno prelazi 8 odsto učešća u distribuciji televizijskih sadržaja", naveo je Telekom u svom zvaničnom saopštenju. Iz te kompanije dodaju da je povećan i broj korisnika interneta Kopernikus Tehnology, tako da je ukupan broj korisnika multimedije i interneta te kompanije veći od 200.000.

"Podaci nedvosmisleno ukazuju na činjenicu da je Kopernikus zauzimao drugo mesto na tržištu kablovskih operatera. Ovo ukazuje da će finansijski pokazatelji Kopernikusa biti značajnije bolji u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu", zaključio je Telekom.

Preuzimanjem Kopernikusa, Telekom Srbija je povećao svoju televizijsku korisničku bazu za oko 30 odsto i time povećao svoje učešće na tržištu televizije za sedam odsto.

A da je u pitanju hajka sa ciljem da se uništi Telekom Srbija za račun očuvanja monopola jedne privatne kompanije upozorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je izjavio da Telekom nije javno preduzeće i da mora da se ponaša odgovorno na tržištu, a da “Dragan Đilas i Dragan Šolak žele da ga unište, kako bi imali potpuni monopol u Srbiji”.

"Oni bi želeli da unište Telekom kao akcionarsko društvo u kojem i država ima određeni udeo, za račun interesa jedne kompanije i dvoje, troje lica koji bi želeli da imaju potpuni monopol u Srbiji", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara o kritikama povodom akvizicije kablovskog operatera Kopernikus od strane Telekoma.

On je istakao da se Telekom na tržištu takmiči sa SBB, najvećim kablovskim operaterom Dragana Šolaka, u kojoj i Dragan Đilas ima velike interese zbog prodaje Dajrekt medija i sopstvene zgrade. Vučić je podsetio da se svojevremeno jedini zalagao da se Telekom privatizuje.

Bio sam usamljen u Srbiji, a ti stručnjaci iz Saveza za Srbiju su nam govorili - ne, pobeđujte na tržištu uz podršku sindikata i drugih. Danas se vidi da štite svoje privatne i finansijske interese i da ih baš briga za radnike i budućnost Telekoma", rekao je Vučić poručivši da neće dozvoliti da se “država uništava da bi oni bili još bogatiji, a država siromašnija".

Lažne vesti i orkestrirana hajka protiv Telekoma

Pored zapanjujuće okolnosti da su u orkestriranoj kampanji protiv poslovnog poteza Telekoma učestvovali gotovo isti oni pojedinci, mediji i organizacije, koji su svojevremeno branili Miroslava Miškovića kada je protiv njega podignuta optužnica, svoje prave motive ova grupa je razotkrila i time što je kampanja protiv akvizicije Kopernikusa od strane operatera u većinskom državnom vlasništvu, započela mesec dana pre nego što je taj dogovor uopšte i postignut. To je učinjeno sa očiglednom namerom da se taj dogovor spreči, a Kopernikus bude preuzet od strane nekog drugog operatera, najverovatnije SBB ili nekog trećeg, sa njim povezanog igrača, u slučaju da prvobitna namera bude stopirana od srane antimonopolskih tela.

Kada je Telekom potvrdio da je posao dogovoren, kritičari su svoje optužbe najpre usmerili prema državi iznoseći optužbe da ovom akvizicijom država postaje vlasnik Televizije Kopernikus čime se krše domaći zakoni. Kada je lažna vest o kupovini Televizije Kopernikus od strane Telekoma demantovana i razotkrivena, napadi su usmereni na cenu koju će Telekom morati da uplati za 100% vlasništva kablovskog operatera Kopernikus.

Kako bi se u javnosti stvorio utisak da je akvizicija višestruko preplaćena, kritičari su započeli sa licitacijama o “stvarnoj tržišnoj vrednosti Kopernikusa”. Tako su, polazeći od knjigovodstvene vrednosti kompanije i pogrešno izjednačavajući tu vrednost sa njenom tržišnom vrednošću, najpre tvrdili da vrednost Kopernikusa ne prelazi 50 miliona evra, potom 30, da bi rekord u tom smislu postavio portal srbijadanas.net tvrdnjom da knjigovodstvena, pa samim tim i tržišna vrednost Kopernikusa, iznosi svega 9,22 miliona evra.

Licitirajući tržišnom cenom Kopernikusa na osnovu pogrešnih parametara, kritičari su prevideli činjenicu da je pre skoro tri godine 51% Kopernikusa prodato poljskom fondu Abris za 51 milona evra što znači da je već tada 100% te kompanije vredelo 100 miliona evra. Zanimljivo je da svi oni koji osporavaju mogućnost da je vrednost Kopernikusa za tri godine na tržištu duplirana, taj isti problem nemaju sa činjenicom da je 2013. godine fond KKR kupio SBB za milijardu evra, da bi tu kompaniju 2018. godine prodao za 2,6 mijarde evra.

Pri svemu tome, u svom neznanju ili zloj nameri, kritičari su prevideli okolnost da je, za razliku od strukture kompanije SBB, kod koje je u 1,8 miliona korisnika uračunato i preko 300.000 mobilnih korisnika slabog trećeg operatera u Sloveniji i nekoliko stotina hiljada korisnika paketa Total TV od kojih je značajan deo nelegalno prodat širom Evrope, Kopernikus svoju mrežu razvio u preko 60 opština u Srbiji i pokazuje jasan trend rasta broja korisnika svakog meseca. Sa druge strane, svi pokazatelji govore da SBB nema daljeg prostora za rast, a bilo koja poreska istraga utvrdila bi veliki broj poreskih prekršaja, kako zbog neprijavljivanja korisnika, tako i zbog sumnjivih transakcija prodaje paketa Total TV u Evropi. Pri svemu tome SBB spada u red visoko zaduženih komapnija sa procenjenim dugom na preko milijardu dolara.

Kupovinom Kopernikusa, Telekom je kupio tržište i infrastrukturu. Fond Abris se tokom prethodne tri godine skoncentrisao na modernizaciju i digitalizaciju usled čega je značajno proširen broj korisnika i usluga. Telekom Srbija je više puta napominjao da su kablovci bili jedna vrsta nelojalne konlurencije, koja nije imala jasan broj korisnika i koji su kao kartel, cenom i sadržajem urušavali Telekom. Pri tome, iz većine privatnih kablovskih operatera namerno se ispumpava novac kako bi se izbeglo plaćanje poreza na dobit. Uzimati profit takvih kompanija kao kriterijum za procenu njihove tržišne vrednosti, nije ekonomski opravdano. To dokazuje i primer SBB koji je 2016. poslovao sa gubitkom što, pokazaće se, nije značilo da ta kompanija nema ogromnu vrednost na tržištu.

S druge strane, ako se posmatraju bilansi i parametri Telekoma, lako se može shvatiti će pripajanjem novog operatera dobiti mogućnost povećanja prihoda za preko 50 miliona evra godišnje, kao i da će preko 50 miliona evra uštedeti zbog toga što u gradovima u kojima je rasprostranjen Kopernikus, u narednih 5 godina neće morati da ulaže u infrastruktruru. Osim toga, Telekom sa većim brojem korisnika povećava svoju profitabilnost i konkurentnost jer smanjuje trošak proizvodnje sadržaja i održavanja.

Takođe, treba napomenuti da se zanemaruje činjenica da za razliku od fondova KKR i BC Partners, Telekom kupuje svoju direktnu konkurenciju koja mu je uzimala korisnike. Takve kupovine su od strateškog značaja za buduće poslovanje Telekoma. Zbog navedenih razloga, kupovina Kopernikusa mnogo je vrednija za Telekom, nego što je kupovina SBB-a bila za fond BC Partners koji je za 1,8 miliona korisnika platio 2,6 miljarde evra, što je cena iznad 1.000 evra po korisniku.

Jasno je, međutim, da se iza čitave hajke usmerene na osporavanje i sabotiranje poslovne operacije od strateškog značaja za Telekom Srbije, kriju poslovni interesi kompanije SBB, njenog vlasnika Dragana Šolaka, ali i njegovog poslovnog partnera Dragana Đilasa.

Od kioska za prodaju kaseta do kupovine privatnog Falkona i skupocenih golf terena

Poslovni uspon Dragana Šolaka, osnivača kablovske mreže SBB i kompanije "United Gruop", započeo je 90-ih godina prošlog veka. Šolak potiče iz poznate kragujevačke porodice. Njegov otac, Njegoš Šolak, početkom devedesetih godina bio je dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu (1990-1993). Poznanici porodice Šolak iz Kragujevca, sa kojima su novinari istraživačkog tima Antodota imali prilike da razgovaraju, tvrde da je, pored toga što je svom sinu Draganu dao početni kapital za pokretanje biznisa, Šolak stariji stajao i iza osmišljavanja koncepta i osnivanja prvih firmi svog sina.

Naši sagovornici dalje navode da je Šolak svoje poslovne aktivnosti započeo još tokom studija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koje je kasnije napustio. Prema našim izvorima prvi Šolakov posao bilo je zaposlenje u produkcijskoj kući “Vans” što ga je uvelo u svet trgovine CD i DVD diskovima, ali i autorskim pravima koja devedesetih godina, u vreme sankcija, na Balkanu nisu uživala adekvatnu zakonsku zaštitu. Shvativši kakve mu se sve mogućnosti u ovoj oblasti pružaju, Šolak se seli u Sloveniju gde zajedno sa svojom suprugom Gordanom osniva firmu "Taped Pictures" (T.Pics) koja se bavila prodajom CD i DVD filmova, kao i uvozom i distribucijom ostvarenja iz bivših jugoslovenskih republika.

Izvori iz kreativne industrije tog vremena, otkrili su nam da se pored prodaje, Šolakova firma bavila i izdavanjem CD i DVD filmova kršeći sankcije uvozom filmova iz Srbije, ali i autorska prava zbog čega je firma više puta bila utuživana pred slovenačkim sudovima.

U to vreme, Šolak sklapa prijateljstvo sa Aleksandrom Backovićem, tadašnjim generalnim direktorom PGP RTS, koji mu omogućava da poslovanje svoje firme smesti u lokal PGP u ulici Miklošičeva Cesta u Ljubljani, koju je PGP RTB u svom vlasništvu imao još od osamdesetih godina prošlog veka. U vreme sankcija protiv SRJ, PGP Šolakovoj firmi daje razna prava za izdavanje i distribuciju filmova i muzičkih ostvarenja iz svog kataloga, za područja Slovenije i Hrvatske. Koristeći sankcije i neraščišćene imovinske odnose među bivšim ju republikama, Šolak preko advokata uspeva sebe da upiše kao vlasnika lokala PGP-a, verujući da će uspeti da ga zadrži u trajnom vlasništvu. PGP je zbog toga morao da vodi višegodišnji spor protiv Šolaka kako bi povratio sopstvenu imovinu.

U vreme kada je u Slovneiji prodavao CD i DVD diskove, Šolak je ušao u sumnjivo partnerstvo sa firmom “Continental film” iz Zagreba sa kojom se brzo našao u sporu oko licenci za DVD crtane filmove Diznija. Tokom devedesetih godina, Šolak kupuje i licence za izdavanje CD izdanja i kataloga Jugotona iz Zagreba za područje Slovenije.

Šolak je za kratko vreme u Sloveniji napravio i robnu kuću za distribuciju muzičkih sadržaja. Naši izvori, međutim, ukazuju da se iza uspešnog poslovanja Šolakove firme u Sloveniji krio anonimni saradnik iz Velike Britanije čiji identitet našim sagovornicima nije poznat, a koji je svom balkanskom partneru obezbedio otvoren račun i sredstva za nabavku robe.

U međuvremenu, zajedno sa svojim zetom Dušanom Radosavljevićem, Šolak je u Kragujevcu osnovao firmu “Jukom”, koja se bavila namotavanjem traka i VHS kaseta. Sedište Šolakovih firmi u Kragujevcu u početku je bilo na adresi nekadašnje porodične kuće, koja se nalazila u ulici Zore Radulović, a koja je kasnije ustupljena gradu kako bi tuda prošla obilaznica oko Kragujevca. Za potrebe firme, Radosavljević i Šolak su iznajmili, a potom i otkupili deo hale za smeštaj mašina u zgradi nekadašnjeg preduzeća “Romanija”, dok je prodajno mesto audio i video kaseta imao u kiosku zgrade Osnovnog suda u Kragujevcu i u podrumu pića koji je držao Radosavljević.

Uz pomoć partnera iz Slovenije i pomenutog anonimnog sponzora iz Velike Britanije, “Jukom” je sarađivao sa nemačkom kompanijom “BASF” od koje su uvožene video i audio trake. Iz potpuno nepoznatih razloga, tokom 1998. godine Šolakov posao u Sloveniji iznenada je propao, firma "Taped Pictures" završila je u stečaju, sa velikim neizmirenim dugovima prema poveriocima.

U toku 1998. godine, Šolak se vraća u Srbiju i zajedno sa svojim šurakom Radosavljevićem i još jednim partnerom osniva firmu “Kablovski distributivni sistem” (KDS). S obzirom da po tadašnjim propisima oni nisu mogli samostalno da se registruju za obavljanje delatnosti distribucije televizijskih sadržaja, 25% kapitala obezebedila im je Skupština Kragujevca preko lokalne Radio-televizije Kragujevac (RTK). Prema svedočenju naših sagovornika, u to vreme Šolak je imao bliske odnose sa vrhom DS u Kragujevcu, pre svega sa Vlatkom Rajkovićem i Predragom Petakovićem koji je obavljao funkciju direktora RTK.

KDS tada započinje sa uvođenjem kablovske televizije na teritoriji Kragujevca, a ubrzo na tenderu dobija i posao na delu teritorije Beograda, Mladenovca i još nekoliko gradova u Srbiji. Kako firma nije imala dovoljno sredstava za pokrivanje svih pomenutih područja, sredinom 2001. godine KDS je konkurisala kod “Investicionog fonda za jugoistočnu Evropu” (Southeast Europe Eguity Fund – SEEF), osnovanog od strane američke korporacije “Overseas private fund investment corporation” (OPIC) i “Soros Private Funds Management” koji je tada izdvajao 200 miliona dolara za ulaganje u nerazvijena područja, pre svega u oblasti telekomunikacija, kablovske televizije i proizvodnje papira. Naši sagovornici ukazuju da je uspešnom prolasku na konkursu Šolakovoj firmi umnogome pomoglo njegovo lično poznanstvo sa Džordžom Sorošem, koga je, prema tim informacijama, upoznao negde u periodu neposredno nakon 5. oktobra 2000. godine. Na poziv predstavnika “OPIC”, Šolak je u više navrata boravio u predstavništvu korporacije u Bugarskoj, gde je uspostavio poslovne veze sa Ilianom Gligorovim, Filipom Rombantom (Philipe Rombant), a kasnije i sa Ronaldom Drejkom direktorom strateških investicija.

Početkom 2002. godine, Petaković je u ime RTK zaključio aneks ugovora o poslovnoj saradnji sa KDS-om. Iako je osnovnim ugovorom bilo predviđeno da lokalna televizija ostvaruje pravo na 25% profita tog distributera, a da KDS-u pripadaju preostale tri četvrtine, novozaključenim aneksom KDS je postao vlasnik celokupnog kapitala. Inače, Petaković je nakon toga preuzeo funkciju zamenika direktora Srpske televizijske mreže.

U februaru 2002. godine, izvršena je dokapitalizacija KDS-a od strane SEEF-a, potpisivanjem ugovora o formiranju prve američko-srpske firme u Kragujevcu, sa većinskim ulogom stranog kapitala. Potpisnici ugovora bili su Šolak, kao izvršni direktor KDS, Petaković kao direktor RTK i Filip Rombant izvršni direktor SEEF-a. U prvoj fazi ovaj fond je uložio 5 miliona američkih dolara u razvoj KDS-a, sa namerom da u Kragujevcu uspostavi glavni kablovski distributivni centar za područje tadašnje SRJ. Srazmerno uloženom kapitalu, Šolak je postavljen za direktora kablovsko-distributivnog sistema za tadašnju SRJ, a Radosavlejvić za direktora KDS za Šumadiju i Pomoravlje.

Te informacije potvrdile su i diplomatske depeše iz Beograda koje je objavio Vikiliks, a koje svedoče da se tokom 2002. godine dogodila prekretnica u Šolakovom poslovnom životu i to onda kada fond Džordža Soroša u dve faze uložio u SBB 10 miliona dolara. Depeša je od 1. juna 2007. godine i u njoj je do detalja opisano kako je nastalo carstvo Dragana Šolaka i ko je to finansirao. Srpski mediji su dugo spekulisali da je početni kapital kragujevačkom biznismenu obezbedio Džordž Soroš. Motivacija američkog milijardera mađarskog porekla da u firmu jednog, do tada nepoznatog, preduzetnika iz Kragujevca uloži 10 miliona dolara, bila je za mnoge iznenađujuća i čudna. Tako je i odlučeno da se investira 10 miliona dolara u kragujevačkog kablovskog operatera KDS, do tada malo poznatog javnosti. Ni po čemu vidljivom se ova firma nije razlikovala od desetina sličnih kompanija koje su u Srbiji funkcionisale u to vreme. Namena ovih sredstava bila je da omogući dalji razvoj kompanije i akvizicije, odnosno kupovinu konkurencije.

Početkom maja 2002. godine, vlasništvo nad KDS preneto je na komapniju “Gerrard Enterprises”, koja je krajem istog meseca svoj vlasnički udeo prenela na preduzeća “Serbia BroadBand S.a.r.l” sa sedištem u Luksemburgu. Ubrzo je došlo do širenja tržišta i integracije više lokalnih kablovskih operatera iz Beograda, Niša i Novog Sada sa KDS, nakon čega je u martu 2003. godine naziv preduzeća promenjen u “Serbia Broadband – Srpske kablovske mreže” (SBB).

Već 2004. godine, EBRD je investirao dodatnih 15 miliona evra za milion deonica novoosnovane firme SBB. Ideja je bila da se kupi još dvadeset pet lokalnih provajdera i na taj način, kako stoji u izveštaju, osvoji značajan deo tržišta kablovskih operatera u Srbiji.

Kako stoji u Vikiliksovim presretnutim telegramima, Šolak je u razgovoru sa ekonomskim atašeom u Ambasadi SAD naveo da mu u tom trenutku nije bio cilj direktna konfrontacija sa kompanijom Telekom Srbija ni po jednom osnovu i ni na jednom segmentu tržišta. Njegova ideja je bila da “raste ispod radara”, kako se Šolak izrazio. Ipak, rast prihoda i profita SBB-a tih godina bio je eksponencijalan - između šezdeset i sedamdeset odsto svake godine.

Šolak je, takođe, tom prilikom izjavio da Telekom poseduje “kičmu” od oko 6.000 kilometara optičkih kablova, na koji drugi kablovski operateri mogu dobiti pristup samo potpisivanjem ugovora sa Telekomom za interkonekciju. Šolak je izjavio da je potpisivanje sporazuma sa Telekomom 2003. godine SBB-u omogućilo upotrebu “kičme” i druge infrastrukture po dogovorenim cenama.

Uskoro je počeo da predstavlja smetnju Telekomu koji pokušava da ga kupi. Kako stoji u Vikiliks depeši, direktor “Bedminster Fund” Ron Drejk, koji je upravljao investicionim fondom koji je bio vlasnik SBB-a, nekoliko puta je dolazio u Beograd na sastanak sa ključnim ljudima iz Telekoma Srbije, među njima i Draškom Petrovićem. Šolak kaže da je Petrović bio odlučan da kupi SBB ili da ga uništi. Vlasnici SBB-a su saopštili da neće biti prodaje bez međunarodnog tendera na kojem Telekom može učestvovati, ali pod ravnopravnim uslovima kao i svi drugi. Nije dopuštena mogućnost razgovora o direktnoj prodaji.

Šolak je takođe ekonomskom atašeu u Ambasadi SAD ispričao da je krajem 2006. godine jedna grupa srpskih biznismena, koje nije imenovao, tražila kontakt sa njim i ponudila mu da razgovaraju o kupoprodaji kompanije. Prema njegovim rečima, on je tu mogućnost odbio.

U to vreme, baš kao i danas, ključ sukoba bila je kontrola nad optičkom mrežom preko koje se suštinski kontroliše celokupni internet saobraćaj u zemlji. “U trenutnoj situaciji na tržištu, samo Telekom Srbija ima ovlašćeni pristup međunarodnoj razmeni mrežnog protoka. Stoga, svi provajderi internet usluga (ISP) moraju kupiti širokopojasni internet na veliko od Telekoma. Postoje tvrdnje da Telekom čak prodaje brzi internet svojim korisnicima po stopama nižim od veleprodajnih cena koje nudi drugim provajderima”, glasile su optužbe na račun Telekoma u to vreme.

Nakon ekspanzije firme i Šolakovog prelaska u Beograd, firma u Kragujevcu nastavlja da posluje pod rukovodstvom Radosavljevića sa ulogom regionalnog direktora i suvlasnika. Radosavljević je kasnije svoj udeo prodao tako da je sada vlasnik manje od 1% firme. Posredstvom podizvođačke firme “Set Up Systems” DOO Kragujevac, čiji je faktički vlasnik, Radosavljević je duži niz godina uspešno poslovao sa SBB-om zahvaljujući čemu je, preko napumpanih faktura i fiktivnih ugovora, stekao značajnu imovinu. Deo stečenog novca Radosavljević je uložio u kupovinu i opremanje luksuznog apartmana “Mamut” na Kopaoniku.

Zanimljivo je da je, uprkos napretku novog biznisa u koji se upustio, Šolak ipak pokušavao da se vrati u filmsku industriju. Prema izvorima iz kreativne industrije, on u više navrata bezuspešno pokušavao da kupi "Centar fillm" od Jadranke Blanuše koja je odbila da mu proda kuću sa katalogom od preko 100 domaćih filmova.

Nakon 2007. godine stvari se sve bolje odvijaju za SBB. U velikoj meri su preuzeli primat nad Telekomom ne samo kao kablovskog provajdera, već i kao najvećeg pružaoca internet usluga u Srbiji. U takvim okolnostima, Šolak postepeno širi mrežu kupujući lokalne kablovske operatere, da bi 2007. godine vlasništvo nad SBB-om preuzeo je investicioni fond “Mid Europa Partners” iz Londona u kojem je Džordž Soroš bio jedan od ključnih ulagača. U narednom periodu izvršena je akvizicija grupacije “Telemach” koja je pokrivala područja Slovenije i Bosne i Hercegovine, nakon čega je osnovana kompanija “United Group” u čiji sastav su ušle SBB i Telemach, dok je Šolak postavljen za predsednika borda direktora novoosnovane kompanije.

Kompanija “United Group” uspela je da objedini najveće internet provajdere i operatere kablovske i satelitske televizije u bivšoj Jugoslaviji sa preko 1,8 miliona korisnika: SBB (Serbia Broadband) - najveći kablovski operater i internet provajder u Srbiji sa preko 700.000 korisnika; Telemah - glavni kablovski operater i internet provajder u Sloveniji i Bosni i Hercegovini; Total TV - prva mreža satelitske televizije u Srbiji, prisutna u šest zemalja bivše Jugoslavije; NetTV Plus - glavni operater televizije preko interneta; United Media  - televizijski kanali Sport klub, Sinemanija, Ultra, Mini ultra, Lov i ribolov; CAS Media - najveća agencija za prodaju reklamnog prostora na kablovskoj i satelitskoj televiziji. Tokom 2014. godine, "United group" je kupila turbo-folk giganta industrije zabave "Grand produkciju" i preuzela kontrolni paket crnogorskog kablovskog operatera BBM. Otkupom 49% digitalnog dela švajcarske medijske grupacije Ringijer, Šolak je postao suvlasnik najposećenijeg informativnog sajta u Srbiji blic.rs. Najzad, preko povezanih firmi Šolak je pokrenuo sopstvenu regionalnu televiziju N1 TV, ekskluzivnog partnera CNN, sa studijima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Tim kontroverznim potezom, “United Group” objedinila je distribuciju i produkciju medijskih sadržaja. U rukovodećim strukturama regionalne medijske platforme N1 kao zastupnik figurira slovenački državljanin Tomaž Jeločnik, direktor firme “BL Media Group Limited” sa Britanskih Devičanskih Ostrva, čiji je stvarni vlasnik lično Dragan Šolak.

Grupa 2015. godine čini još jedan presedan kupovinom slovenačkog Tušmobila, što je prvi put da kablovski operater preuzme operatera mobilne telefonije. Dalje, 2017. otkupljuje aktivnosti “Central European Media Enterprises” u Hrvatskoj i Sloveniji, uključujući najgledaniji hrvatski kanal TV Nova, čiji večernji dnevnik je najgledanija emisija u zemlji, kao i POP TV, čiji dnevnik 24ur jeste vodeći slovenački informativni program. Za sve to vreme, “United Group” nastavlja da proširuje svoje aktivnosti na fiksnu i mobilnu telefoniju i da guta konkurente, kao što su BHB Cable TV (BiH), M-kabl (Crna Gora) i Ikom (Srbija).

U toku 2018. godine, “United Media” dobila je dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije za kupovinu 100 odsto udela u nekadašnjoj kompaniji Dragana Đilasa “Direct Media” na tržištima Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije, što je uključivalo i odobrenje kompaniji “Direct Media” za kupovinu televizijskih stanica Pink BiH i Pink Crna Gora. Tim potezom “United Group” je ozbiljno zakoračila u sferu produkcije televizijskog sadržaja.

Dok se grupa širila na terenu, redovno je menjala i vlasnike i investitore. Krajem 2013. godine, fond “Mid Europa Partners” započeo je proces prodaje svog udela u kompaniji “Unitet Group”, a krajem marta 2014. kontrolni paket preuzela je investiciona firma “Kohlberg Kravis Roberts & Co” (KKR) u čijem Upravnom odboru se nalazi američki general i bivši direktor CIA Dejvid Petreus.

Nakon što je kupovinom vrednom 1,3 milijardi evra, većinski vlasnik kablovskog operatera SBB i Šolakove kompanije "United group" 2013. godine postao američki investicioni fond KKR, u leto 2018. godine grupa je prodata engleskom fondu “BC Partners”, za 2,6 milijarde evra.

O Draganu Šolaku, strastvenom golferu i vlasniku privatnog aviona Falkon, nisu pisali samo srpski mediji, već i hrvatski, bosanski i slovenački. Tako veliki uticaj kakav ima kompanija koja ulazi u 1,8 miliona domaćinstava u regionu putem dobavljanja internet i telekomunikacionih usluga, ali i plasiranjem programskih sadržaja, pošto u vlasništvu ima informativne kanale N1, sportske kanale Sportklub, kao i još desetak drugih, bili su predmet raznih istraživanja. U BiH mediji su ovu kompaniju optuživali da besplatno koristi električne stubove i kablove za plasiranje internet signala. U Hrvatskoj su neki mediji razmatrali gde i koliko poreza plaća, a u Sloveniji su istraživali vlasništvo Telemaha i imali težak zadatak da raspletu mrežu povezanih kompanija. Njegovim poslovima bavili su se čak i mediji sa Malte, gde Šolak takođe ima firmu, ali i državljanstvo.

Divljim razvlačenjem kablova do 2,6 milijardi evra vredne kompanije

I dok su u modernom korporativnom duhu, u skupocenim salonima, kabinetima i mondenskim golf terenima, dogovarane nekoliko milijardi evra vredne kupoprodaje vlasničkih udela u Šolakovoj kompaniji “United Group”, ono što je na terenu karakterisalo širenje najvažnije firme u njenom vlasništvu, kablovske mreže SBB i povezanih firmi u regionu, više je podsećalo na pravila divljeg zapada ili nimalo manje divlje tranzicije viđene desetak godina ranije u istočnoj Evropi.

Koristeći slabost institucija, raširenu korupciju i odsustvo jasnih urbanističkih pravila, SBB je svoju mrežu širila divljim rasturanjem kablova u urbanim jezgrima velikih srpskih gradova. Za tu namenu, kako bi ušli u što veći broj domaćinstava, bez ikakvih pratećih dozvola kablovi su razvođeni s krova na krov visokih zgrada, preko stubova ulične rasvete i elektromreže, a ljudi povezani sa obavljanjem ovih prljavih poslova na terenu svedoče da su za tu namenu korišćeni čak i infrastrukturni radovi koje su finansirale lokalne samouprave. Prema svedočenju terenskih učesnika u toj prljavoj praksi, ona je najviše bila rasprostranjena u Beogradu u vreme kada je gradonačelnik prestonice bio Dragan Đilas, od kada i potiče poslovno partnerstvo između dva imenjaka – Šolaka i Đilasa.

Pored nepoštovanja i zaobilaženja urbanističkih propisa prilikom razvođenja optičke mreže kablova, SBB je od samog početka poslovanja do današnjih dana široko primenjivao praksu neprijavljivanja tačnog broja svojih pretplatnika. To je rađeno kako bi se izbeglo plaćanje poreza državi, ali i kako bi se umanjile obaveze po osnovu Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Nekoliko beogradskih advokata, koji su zastupali udruženja nosilaca autorskog i srodnih prava, potvrdilo nam je saznanja da tokom suđenja sa SBB-om, čak ni sud nije bio u mogućnosti da utvrdi tačan broj korisnika koje SBB prijavljuje RATEL-u. Odbijanje ovog nezavisnog regulatornog tela da sudu dostavi podatke sa obrazloženjem da je u pitanju poslovna tajna, ukazuje da je zahvaljujući svojoj finansijskoj moći, raširenoj korupciji i neefikasnim delovanjem tužilaštva i Poreske uprave, SBB uspeo da pod svoju kontrolu stavi i one delove državne administracije koji su zaduženi za uređivnje i kontrolu brojnih segmenata poslovanja u oblasti u kojoj ova kompanija ima dominantan položaj.

Tako je Dragan Šolak uspeo da zatvori začarani krug: divljim i nezakonitim širenjem mreže došao je do velikog broja korisnika; te korisnike u većini slučajeva ne prijavljuje regulatornim telima zbog čega ne plaća porez niti druge obaveze po osnovu kablovske pretplate koju naplaćuje; novac naplaćen tim putem preliva u crne fondove iz kojih podmićuje delove državnog aparata kako bi učvrstio svoju poziciju na tržištu i izbegao da dođe pod udar zakona; u međuvremenu, zahvaljujući velikom broju korisnika i brzom širenju svoje mreže, privlači inostrane investicione fondove da ulažu u dalji razvoj i širenje njegove mreže; tako prikupljenim novcem vrši akvizicije manjih operatera i obezebeđuje dozvole nadležnih antimonopolskih regulatornih tela; povećanu bazu korsnika i rasutće prihode dalje ulaže u širenje političkog uticaja, kupovinu medija i proizvodnju sadržaja kako bi eliminisao ostatak konkurencije; krajni cilj jeste uspostavljanje apsolutnog monopola na tržištu u kome bi SBB bio dominantan tržišni igrač sa udelom od preko 90% na tržištu telekomunikacija, medija i njihove distribucije.

Ukoliko se u međuvremenu neko usudi da pruži otpor ovako zamišljenom scenariju, on postaje meta napada široke mreže medija, organizacija, političkih partija i pojedinaca koji su interesno povezani sa vlasnikom SBB. Od takvih hajki i lažno kreiranih afera nisu bili pošteđeni čak ni nosioci najviših državnih funkcija, kao ni isnstitucije kojima oni upravljaju što ilustrativno demonstrira kolika je relana moć koju u svojim rukama drže Dragan Šolak i sa njim povezane strukture.

U Sloveniji sprečeno uspostavljanje monopola na medijskom tržištu

Poslednji u nizu slučaja u kojima se Dragan Šolak njegove komapnije naše u sudaru sa antimonopolskim zakonodavstvom dogodio se u Sloveniji čije je Konkurentsko veće sprečilo srpskog tajkuna da preuzme medijsku kuću “Pro Plus” i time zaokruži svoju medijsko-marketinšku imperiju.

Prema navodima slovenačkih medija, uprkos brojnim političkim pritiscima, Konkurentsko veće Slovenije (AVK) je donelo odluku kojom je sprečen pokušaj stvaranja medijskog monopola. Prema tim navodima, AVK koji je zadnjih pola godine bio pod strašnim pritiskom lobista, američke privredne komore u Sloveniji, određenih medija i političara, objavio je da koncentracija preduzeća “Slovenija Broadband” i jedne od vodećih medijskih kuća “Pro Plus” nije u skladu s pravilima o slobodnoj konkurenciji. Po svemu sudeći odluka AVK je potkopala Šolakove ambicije da preuzimanjem medijske kuće proširi svoj medijski uticaj u ovoj zemlji. Da su njegove namere uspele, postao bi ključni igrač, ne samo u segmentu televizije i kablovskih operatera, već i na polju zakupa medijskog prostora.

Odluka AVK je takva da se preduzeće “Slovenija Broadband”, u vlasništvu Šolakove “United grupe”, ne može fuzionisati s medijskom kućom “Pro Plus”, jer bi tim činom došlo do horizontalnog efekta koncentracije na tržištu televizijskog marketinga, kupovine sportskih događaja, kao i na tržištu nabavke dečjih TV programa.

Na težinu i značaj ove odluke, koja je na kraju prevagnula u korist pravne države, upućuju i brojni pritisci na AVK i direktora Andreja Matvoza. Prema navodima slovenačkih medija, u priču se više puta lično uplitao ministar za privredu Zdravko Počivalšek, zahtevajući od Matvoza da se povinuje njegovim uputstvima i donese odluku u Šolakovu korist.

Pored navedenog, jedan od ključnih lobista za prodaju medijske kuće “Pro Plus” bio je i bivši premijer Miro Cerar. Upravo je on bivšem američkom generalu i direktoru CIA Dejvidu Petreusu, koji je kao predstavnik fonda KKR dva puta posetio Sloveniju i pokušao “sredititi” prodaju “Pro Plusa” United grupi, neoprezno obećao pomoć i podršku u sklapanju posla, do kojeg sad verovatno neće doći.

Slovenački mediji procenju da će se poraz Dragana Šolaka, koji je faktički vlasnik “Slovenija Broadband”, odraziti i na region, gde je Šolak uglavnom bez većeg otpora kupovao i akvizirao kablovske operatere, televizijske kuće i medijske agencije.

Na štetnost spajanja medijske kuće “Pro PLUS” i Šolakove “United grupe” upozoravali su i tamošnji stručnjaci navodeći da bi davanje dozvole za njihovo spajanje predstavljalo “politički idiotizam bez presedana, koji svedoči o potpunoj nesposobnosti vladajuće elite da razmišlja o medijima i demokratskom društvu”. Stručnjaci su posebno ukazali da je “afera Šolak” razotkrila dalekosežne probleme i skrivene tenzije između medijskog sistema i regulacije u Sloveniji “u kojoj su prekrojene pravne rupe, koje su nastale pod uticajem klijentelističkih lobija i u skladu s interesom nosača društvene moći, gde su predviđene blage sankcije i slab nadzor između ostalog omogućavali problematičnu privatizaciju, zloupotrebu medija preko marketinga i koncentraciju vlasništva”.

Mediji dalje navode da bi u slučaju da je spajanje dozvoljeno, “United Group” u Sloveniji dobila mogućnost trajno da ucenjuje druge operatere na tržištu. To bi ugrozilo uslove nabavke TV programa Pro PLUS drugim operaterima, dok bi konkurentski tv kanali bili suočeni s mogućnošću isključenja ili nejednakog tretmana na mreži kablovskog operatra Telemach, što bi novom koncernu omogućavalo bitnu prednost na tržištu. Zanimljivo je da baš ova situacija, čiji je nastanak u Sloveniji sprečen, u Srbiji postala stvarnost gde je SBB operater u vlasništvu “United Group” uspeo da obezbedi ekskluzivitet prenosa velikog broja domaćih i stranih kanala, ali i neprimereno forsiranje i bolje pozicioniranje na kablovskoj mreži onih kanala koji se nalaze u vlasništvu SBB.

Dragan Šolak, koji već drži priličan deo medija u Srbiji i u Hrvatskoj, ovom odlukom je zaustavljen u nameri da prisvoji najgledanije tv programe i najčitanije web portale putem kojih bi zavladao javnim mnjenjem i u Sloveniji.

Samo dva meseca ranije, Upravni sud Slovenije odbio je zahtev kompanije “United Group” da se privremeno obustavi sprovođenje odluke Agencije za zaštitu zakona o konkurentnosti koja je 4. septembra Šolakovoj firmi naložila da u roku od šest meseci mora prodati programe Sport Klub. Takođe, “United Group” do početka decembra mora prestati sa emitovanjem TV programa Sport Klub.

Istovremeno pred sudom je pokrenut prekršajni postupak protiv “United Group”, a ako odluka bude prihvaćena toj kompaniji preti astronomska kazna u visini deset odsto prošlogodišnjeg prometa.

Agencija za zaštitu konkurentnosti tržišta pokrenula je prekršajni postupak zbog kašnjenja u dostavljanju odgovora, pošto je došlo do povrede ostvarivanja prava i obaveza pre donošenja odluke i kašnjenja u obaveštavanju nadležnih organa o koncentraciji. S obzirom da je “United Group” u poslednjih 12 meseci imala više od pola milijarde prihoda, kazna bi mogla iznositi gotovo 56 miliiona evra.

Istovremeno, ishod ovog postupka otvara mogućnost tužbe od strane konkurentskih operatera koji su morali plaćati naknadu za Sport klub, i to po “nepravednim, nerazumnim i diskriminatorskim cenama”. Da bi drugi operateri stekli pravo na tužbu moraće da dokažu da je “United Group” zloupotrebila svoj monopolski položaj. U slučaju Sport Kluba još od februara 2015. godine traje postupak zbog zloupotrebe položaja, a kada će on biti završen, u Agenciji za zaštitu konkurencije nisu mogli tačno da preciziraju.

Hrvatska gubi bitku sa Šolakovom hobotnicom

Brojne kontroverze poslovanje Šolakovih firmi izazvale su i u Hrvatskoj. U decembru 2017. godine, zagrebački „Jutarnji list” o njemu je objavio tekst u rubrici životne priče. Interesantno je da je ovaj hrvatski medij još tada pisao da se za Šolakom „vuče” da je njegova firma registrovana na Malti iz Hrvatske izvukla novac na koji nije plaćen porez, što je nekoliko meseci kasnije potvrđeno u pisanju portala „Malta Today”. Prema tim izveštajima različite TV stanice Šolakovoj medijskoj grupi za prava emitovanja Sportske TV u Hrvatskoj platile 6,7 miliona evra, koji su završili na Malti, Kipru i u Lihtenštajnu.

Hrvati Šolaku naročito zameraju što glavne fudbalske događaje ne mogu da gledaju besplatno na državnoj televiziji, već na njegovoj kablovskoj mreži Sport klub, koja je pribavila ekskluzivna prava za utakmice Evro 2020. španske i engleske lige, ali i utakmice hrvatske reprezentacije. Uz, podrazumeva se, mesečnu pretplatu kablovskim operaterima koji imaju ugovor sa Sport klubom.

Izvori tvrde da se Šolakovim firmama teško ulazi u trag. Neke su registrovane u Evropi, druge po egzotičnim ostrvima. Kada su novinari slovenačkog „Dela” pokušali da razmrse taj čvor, rezultat je bio porazan.

„Jutarnji list” piše da je prva velika Šolakova kompanija za digitalne mreže bila „Gerrard Enterprises”, koja je pre četrnaest godina registrovana na ostrvu Man. Suvlasnica je bila njegova supruga Gordana, na koju glasi i vlasništvo nad luksuznom vilom na Ženevskom jezeru, koja je navodno koštala više od sedam miliona evra. Vlasnik je i aviona tipa „Falkon”, za koji kažu da ga je platio 35 miliona evra.

„Šolaku je bilo jasno da je srpsko tržište ipak premalo ako žele da se rade veliki poslovi. Iako je već bio ’težak’ 900 miliona evra, počeo je da ’puca’ na veliki novac i poslove. A tu se onda bez Amerikanaca ne može, pogotovo kad je reč o medijima”, piše Jutarnji list navodeći reči neimenovanog beogradskog eksperta za televiziju koji je dobro upoznat sa Šolakovim počecima.

Šolakova „SBB Telemah grupa” postala je u međuvremenu vodeći kablovski i internet operater u bivšoj Jugoslaviji – Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji, a američki investicioni fond KKR 2013. godine je kupio SBB za 1,5 milijardi dolara. Šolak je ostao glavni menadžer i jedan od akcionara s udelom od 21 odsto.

Američki investitori iz KKR preko „Junajted grupe” u međuvremenu su, preko njihove firme „Adrija njuz”, pokrenuli N1 televiziju, a kupili su i Novu TV i Pop TV u Sloveniji. Glavni akter u celoj priči ponovo je bio Šolak, s podrškom KKR-a, koji ima sedište u američkoj saveznoj državi Delaver i na Kajmanskim ostrvima.

Kako ništa ne ide bez politike, oni koji su davali novac imali su i takve interese. Nekoliko stotina miliona dolara osigurao je i EBRD s ciljem da se Srbija stabilizuje i da se prestane s “državnom propagandom na velikim televizijama”. Polako su se širili i poslovi, pa tako i na sport, jer je bilo jasno da on donosi i najveći novac, ali se zarađivalo i s muzikom, pogotovo folkom. Na red su došli i informativni televizijski formati pa američki investitori iz KKR preko “United Group” šire poslove, a njihova “Adria News” pokrenula je N1 televiziju. Nakon toga “United Group” je realizovala još dva medijska ulaganja, kupivši Novu TV i Pop TV u Sloveniji za šta je izdvojeno oko 230 miliona evra. Nije teško zaključiti da je jedan od ciljeva, uz zaradu, i politički aspekt tih medijskih investicija, pa se i u Hrvatskoj i u Sloveniji počelo postavljati pitanje hoće li srpski biznismen Šolak zavladati medijskim prostorom.

Šolak je bio i na meti brojnih napada da ne plaća poreze, a spominjalo se i da je mason. “Tko je vlasnik interneta” bio je projekt slovenačkih novinara koji su došli do nekih iznosa i imena, a među glavnima je opet bilo Šolakovo. Putevi su vodili do Kragujevca gde je 2000. godine osnovano poduzeće Serbia Broadband d.o.o, da bi sedam godina kasnije prešlo u ruke investicionog fonda iz Londona. Spominjala su se i preduzeća iz BiH, a potom je hobotnica vodila do raznih fondova, evropskih gradova, svetskih destinacija. “Činjenica je samo to da u budžet Srbije nije stigao ni dinar od svih tih transakcija. Ređale su se kompanije i u Republici Srpskoj, poput Total TV-a, pa makedonski i crnogorski Total TV, Atomski zdesna iz Beograda koji je završio u likvidaciji. Poslovni rezultati su bili čas dobri, čas loši, ali od poreza ni traga. Raspletanje vlasničke strukture bilo je kao guljenje luka, nakon svakog sloja sledio je novi”, navodi Jutarnji reči sagovornika iz Beograda za koga se kaže da je i sam sudelovao u pokušaju da se taj čudesni čvor razmrsi.

Više sreće u tom poslu nisu imali ni Slovenci iako su pedantno popisali sve kompanije koje su sudelovale u medijskom biznisu u kojem se spominje Šolak. Jedan od zaključaka bio je da se ta priča zbog velikog broja učesnika prosto ne može ispratiti do kraja. Lanci transakcija bili su takvi da ni najiskusnijim znalcima nije bilo moguće sve rekonstruisati, a neko je duhovito primetio da sve sliči na ruske lutke babuške. Iz jedne kompanije izlazi druga i tako u nedogled.

Jutarnji navodi i da su njegov ulazak na medijsko tržište, Slovenci najavili rečima: “Milijarder, golfer i vlasnik Falcona zavladat će našom TV scenom. On je tajkun koji je bio u pravo vrijeme na pravome mjestu.” Slovenačkim, ali ni hrvatskim novinarima nije promakla činjenica da je srpska država (u vreme vladavine Demokratske stranke) Šolaku omogućila da skoro besplatno ovlada kabelskom televizijom i internetom, a da nakon posla s Amerikancima nije platio ni dolar poreza.

Sam Šolak nije se oglašavao – nigde intervjua, bez izjava, sve do pre dva dana, kad je objasnio da malteško državljanstvo nije uzeo da bi izbegao porez i naglasio da sve obaveze pedantno plaća.

Najveća strast ovog poslovnog čoveka je, kažu, golf. Ono malo fotografija na kojima je Šolak snimljen upravo su sa terena za golf, a kupio je i teren za ovu igru na Bledu za 11 miliona evra.

Obrazac koji se ponavlja: Medijski pritisak na hrvatsku vladu

Pored otkupa ekskluzivnih prava za prenos fudbalskih utakmica i glavnih sportskih događaja, u Hrvatskoj je posebnu pažnju izazvala i 200 miliona evra vredna kupovina Nove TV. U tekstu objavljenom na portalu dnevno.hr, poznata hrvatska novinaraka Hloverka Novak-Srzić objasnila je kako je Dragan Šolak, dok je pokušavao da kupi tamošnju Novu TV i druge resurse Hrvatske, preko svojih novinara napadao hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, vršeći na taj način pritisak kako bi mu ovaj omogućio sumnjive privatizacije.

Srzić navodi da je telekomunikaciona i medijska grupa „United Group“, u vlasništvu američke investicione kompanije KKR, u čijem su vlasništvu N1 televizija i Sport Klub te slovenačka Nova TV, POP TV, a kojima su se priključili „Telemach“ Bosna i „Telemach“ Crna Gora, danas vodeći operater kabelske i Pay TV mreže u jugoistočnoj Europi.

Ona navodi da „United Group“ danas posluje na području od oko 20 miliona stanovnika, u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji gde pruža usluge kablovske i satelitske televizije, interneta, fiksne i mobilne telefonije.

Stvari u Hrvatskoj su, međutim, zapele kada je “United Group” odlučila da za 200 miliona evra preuzme hrvatsku Novu TV. Najjača udružena grupa na jugoistoku Europe zbog hrvatskih (evropskih) regulacionih pravila nije mogla da dobije dozvolu za kupovinu Nove TV, pošto bi tolika koncentracija televizijskih vlasničkih udela dovela do sticanja monopola.

Kako Vijeće za elektroničke medije nije odobrilo kupovinu Nove TV, u pokušaju smanjivanja nedopuštene koncentracije na malom hrvatskom televizijskom tržištu, Šolak je prodao svoj Total TV firmi registrovanoj u Holandiji, Vijeću je predao novi zahtev, a na programima Nove TV započeta je i vođena kampanja protiv hvatskog premijera, sve do trenutka dok Šolakovoj grupaciji nije dato odobrenje da obavi otkup Nove TV, kada je kampanja naprasno prestala, a o Plenkoviću se prestalo izveštavati u negativnom kontekstu.

Privatni monopol koji je postao jači od državnih institucija i zakona Bosne i Hercegovine

Problemi sa zloupotrebom monopolskog položaja, neprimerenim političkim i medijskim kampanjama ali i zaobilaženjem zakona i poreskim manevrima pojavili su se i u Bosni i Hercegovini. Zahvaljujući slabosti tamošnjih institucija i brojnim rupama u zakonu, Šolak je sebi obezbedio gotovo nedodirljiv položaj na tržištu i pred zakonima. Kroz televizijske programe medija koje kontroliše, vođene su kampanje protiv svih onih koji bi mu stali na put. Po istom receptu upseo je da uspostavi monopol gde god se pojavio – najpre u Srbiji, pa u Crnoj Gori, a onda je pošao u pohod na BiH, Hrvatsku i Sloveniju...

BH mediji tako navode da gde god je došao, stvarani su isti problemi. Poreznicima koji su proveravali rad njegovih firmi nikad se nisu poklapale računice, uvek je negde falilo novca. Osim što je neuhvatljivom šemom povezanih firmi izbegavao plaćanje poreza, Šolak je koristio sve resurse država u kojima je poslovao. Tamo gde je kršio pravila plaćao je i kazne, ali kazne koje su mu ispostavljane bile su višestruko niže od onoga što bi zaradio kršenjem pravila.

U martu 2018. godine sarajevski Dnevni avaz objavio je informaciju o reakciji predstavnika brojnih udruženja za zaštitu intelektualnog vlasništva, autorskih prava i muzičkih stvaralaca zbog kršenja njihovih prava na televiziji N1.

U tekstu se navodi da se Šolak, kao vlasnik N1, putem svoje kompanije “Telemach” godinama bogati na račun „BH Telecoma“ i „Elektroprivrede BiH“ tako što besplatno koristi više od 30.000 električnih stubova za prenos svog signala. Takođe, na isti način on uporno pokušava da preuzme telekomunikacione podzemne kanale „BH Telecoma“, „Eroneta“ i „M:tela“ i da širom BiH na postojeće ulične stubove zakači svoje kablove, a da nikoga ništa nije pitao ili blagovremeno platio.

List navodi da dobro upućeni tvrde da se radi o višemilionskim krađama. “Pitanje je i kako neko može imati 150 zaposlenih novinara, proizvoditi sate programa u BiH, a nije registriran kao emiter, iako se naizgled bavi tom djelatnošću i direktno utječe na javno mnijenje”, navodi se u tekstu povodom programa koji u BiH i regionu emituje Televizija N1.

Tim povodm su reagovali i predstavnici Udruženja za zaštitu prava proizvođača fonograma „Fonogram“, Asocijacije kompozitora - muzičkih stvaralaca (AMUS) i Asocijacije izvođača i svirača (AIS), koji su u ime 10.000 autora, koliko članova broje ova tri udruženja, uputili javni protest državnim institucijama zbog Šolakovog nezakonitog poslovanja.

Iz tih udruženja su naveli da su o svim neregularnostima koje se rade u BiH, upoznali i institucije EU iz Brisela odakle im je bilo postavljeno pitanje za N1 televiziju - kako je moguće da su im državne institucije dozvolile da radi nezakonito? Udruženja su ukazala da je problemom nastalim sa Televizijom N1, koja je registrovana kao produkcijska kuća, otvorena Pandorina kutija pošto se sada svi ostali mediji, televizije, mogu na isti način registrovati i tako izbegavati obaveze prema državi i autorima i nosiocima srodnih prava.

Organizacije navode da N1 nisu mogli čak ni tužiti zato što su od Regulatorne agencije za komunikacije dobili informaciju da ta televizija nema sedište u BiH, a zakon u toj zemlji kaže da vlasnik televizije mora biti državljanin BiH.

Regulatorna agencija za komunikacije (RAK) BiH izjasnila se da nije nadležna za televizijski program N1. Kako su kazali u RAK-u, ta agencija nema nadležnost zbog toga što je osnivač televizijskog programa „N1 Today“ kompanija „Adria News SARL“ sa sedištem u Luksemburgu, koja je i nosilac dozvole izdate od nadležnog regulatornog tela Luksemburga. To znači da Televizija N1 dnevno pravi sate programa, zapošljava više od 100 novinara, utiče na javno mnjenje BiH, a da pritom ne odgovara nijednoj instituciji države u kojoj posluje.

Takođe, optužbe su stigle i na račun operatera „Telemach“ zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu telekomunikacija i kršenja principa konkurencije. Zbog toga je „BH Telecom“ počeo pravnu bitku s kanalima Sport klub, insistirajući da „Telemach“ odredi jednaku cenu ostalim kablovskim operaterima, a ne da promenom cena nastavlja svoju dominaciju i druge operatere lomi nelojalnom konkurencijom. Zanimljivo je da je isti obrazac u obračunu sa konkurencijom u Srbiji primenio i Šolakov kablovski operater SBB.

Iz „BH Telecoma“ su upozorili da su institucije BiH izbegavnajem da reaguju na vreme u slučaju „Telemach“, toj kompaniji omogućili da ovlada tržištem. Dok su institucije BiH odlagale da reaguju, „Telemach“ je ostvario znatan rast broja korisnika, pa time i prihoda, a do svega toga došao je grubim kršenjem principa slobodne i lojalne konkurencije.

U poslednje dvije godine Konkurencijsko vijeće BiH kaznilo je Šolakovu firmu „United Media Distribution“ s pola miliona KM. Indikativno je da je samo nekoliko dana pre izricanje kazne, „Telemach“ odredio novu cenu za distribuciju kanala Sport klub koju je sa 0,85 evra po korisniku povećao na 1,75 evra.

Dnevni avaz je ukazao i na uspostavljeni televizijski monopol koji onemogućava da sarajevska BHT ili FTV mogu da prenose utakmice fudbalske reprezentacije BiH i drugih nacionalnih selekcija.

Zaključak

Orkestrirani napadi i hajka kojoj je Telekom Srbija mesecima unazad izložen zbog legalne i legitimne odluke da kupi kablovskog operatera Kopernikus, pokazali su do koje mere je monopol SBB uspeo da uđe u sve pore političke, društvene i medijske scene u Srbiji i regionu. Tako je samo postojanjem jedne interesno povezane grupe društveno-političkih aktera i, sa njima povezanih medija, moguće objasniti nivo ostrašćenosti sa kojom je vođena hajka protiv Telekoma u prethodnom periodu.

Da u toj propagandnoj stihiji logičnost argumenata i činjenice ne igraju gotovo nikakvu ulogu naspram dominacije ličnih interesa, pokazuje i to što je u napadima na Telekom upotrebljen čitav arsenal nedozvoljenih sredstava, počev od plasiranja lažnih vesti, pa sve do iskrivljenih tumačenja stanja na tržištu i posledica do kojih bi postojeći procesi mogli da dovedu. Tako je moglo da se dogodi da Telekom i Vlada Srbije budu optuženi za protivzakoniti pokušaj preuzimanja medija u zemlji, iako predmet akvizicije nijednog trenutka nije bila Televizija Kopernikus, već samo istoimeni kablovski operater.

Po istoj matrici, Telekom je bez ikakvih realno utemeljenih argumenata optužen za pokušaj uspostalvjanja monopola i gušenje slobodne konkurencije iako svi poakzatelji govore da ta kompanija na tržištu učestvuje sa svega 15%, dok navodno ugroženi privatni operater SBB u svojim rukama drži preko 55% tržišta telekomunikacija. Optužiti Telekom u takvoj situaciji za pokušaj monopolizacije tržišta potpuni je nosens i može se objasniti samo interesnom zaslepljenošću onih koji su takve optužbe javno izneli.

Istovremeno, “slučaj SBB” javno je demonstrirao do kakvih sve opasnosti može da dovede olako prepuštanje tržišta dominantnim igračima bez obzira na to u čijem se vlasništvu oni nalazili. U Srbiji je paradoks utoliko veći ukoliko se zna da su isti oni javni delatnici, koji su do skora pod maskom liberaliazcije tržišta i slobodne konkurencije, na sav glas upozoravali na opasnosti i štetnost postojanja državnih monopola u sferi telekomunikacija, danas svim sredstvima pokušavaju da dokažu da je uspostavljanje privatnog monopola u istoj toj oblasti SBB-a zapravo najbolji plod slobodnog tržišta.

Kao što to pokazuju primeri iz čitavog regiona bivše Jugoslavije, komapnija Dragana Šolaka postala je dominantan igrač koji kontrolom regionalnog tržišta u svojim rukama ima moć da korupmira delove državnih administracija i da medijskim i političkim pritiscima utiče na odluke regulatornih tela i vladajućih struktura. Posebno indikativan pokazatelj moći Šolakove poslovne hobotnice predstavlja slučaj Srbije, gde se pokazuje da je ta privatna kompanija toliko moćna da bez ikakvih posledica može da vodi rat i protiv same države. Da li će u toj borbi pobediti država ili Šolakova hobotnica u savezu sa sličnim tvorevinama u vlasnitšvu Dragana Đilasa i Miroslava Miškovića, u velikoj meri zavisiće i od sposobnosti države da ponašanje tržišnih igrača dovede u zakonske okvire, ali i od sposobnosti Telekoma da svojim tržišnim repozicioniranjem na razumnu meru svede svoju naraslu konkurenciju.

 

******************

U drugom delu istraživanja o stvarnoj pozadini napada na Telekom Srbije, Medijska mreža Antodot će pokazati strukturu regionalne korporativne hobotnice u vlasništvu Dragana Šolaka koja se krije iza pomenute hajke.

Antidot će pokazati složenu shemu povezanih firmi čije krajnje destinacije završavaju u zemljama poreskih rajeva gde Šolak kupovinom državljanstva ili na neke druge načine preliva kapitalnu dobit stečenu u Srbiji i zemljama regiona. Na taj način, na dobit ostvernu na srpskom tržištu, Šolak ne plaća porez državi Srbiji.

Takođe, biće prikazane i stvarne veze između korporativnih carstava Dragana Šolaka i Dragana Đilasa, koji su fuzionisanjem svojih firmi objedinili distribuciju i proizvodnju medijskih sadržaja, stavljajući istovremeno pod svoju kontrolu i politički uticaj medija koje su kupili. Zahvaljujući velikom novcu kojim raspolažu i kontroli medija koje poseduju, oni su uspeli da instrumentalizuju širok spektar društveno-političke scene Srbije i regiona, što danas koriste kao najmoćnije sredstvo za dalje učvršćivanje i cementiranje stečenog monopolskog položaja, sa krajnjim ciljem da trajno ostanu posednici najznačajnijih privrednio-finansijskih resursa u regionu.

Da je reč o delatnosti koja je u suprotnosti sa opštim interesom ilustrativno svedoči i okolnost da se Šolak i Đilas utrkuju u negiranju međusobnih poslovnih veza, iako postoje brojni pokazatelji koji ih svakodnevno demantuju. Medijska mreža Antidot će ukazati na te veze, kao i na efekte i opasnosti do kojih bi one mogle da dovedu ukoliko se daljem narastanju ovog privatnog konglomerata povezanih firmi ne stane na put primenom, zakonom predviđenih, antimonopolskih mera.