Dragan Šolak kao balkanski Eliot Karver

Pre nego što je ušao u sukob sa državom Srbijom, identične sukobe Dragan Šolak je vodio u svim zemljama regiona u kojima posluju njegove kompanije, a u kojima su do poslovnog uspeha dolazile na kontroverzan način, zahvaljujući korupciji, uzurpacijama javnih resursa, prevarama, pretnjama i medijskoj šikani svakoga ko bi se našao na putu ostvarivanja njihovih interesa;

Kako se od malog prodavca video kaseta i vlasnika video kluba, koji iznajmljuje piratske kasete, dolazi do balkanskog milijardera koji sebi može da priušti kupovinu privatnog aviona Falkon od 45 miliona evra, a koji istovremeno nema nikakv problem da svoje korisnike potkrada tako što preko njihovih strujomera nezakonito uzima sturju pomoću koje održava funkcionisanje kablovske mreže;

Kako je napravljena jedna od najvećih prevara u poslednjih 20ak godina u sferi telekomunikacija kreiranjem Unifi mreže koju finansiraju korisnici SBB, a da ih o tome niko nije obavestio? I dok korisnici bez svog pristanka i znanja finansiraju funkcionisanje te mreže, profit se sliva na račune SBB i preko povezanih firmi dalje izvlači na račune firmi u Luksemburgu i poreskim rajevima. 

Eliot Karver (Elliot Carver), je fikcioni lik čuvenog nastavka o Džejmsu Bondu (James Bond) “Tomorrow Never Dies”, koga je scenarista Bruce Feristein predstavio kao sociopatskog medijskog mogula, koga je moć, snaga i uticaj savremenih medija transformisala u svetsku opasnost kada je pokušao da inscenira rat između Velike Britanije i Kine, sa namerom da taj sukob eskalira u Treći svetski rat, i to samo da bi dobio ekskluzivna medijska prava u istočnoj Aziji i na taj način proširio svoju poslovnu imperiju. Ovo je za sve ljubitelje filmova o Džejmsu Bondu dobro poznata priča koja se završava pobedom dobra nad zlom.

Očigledno je da je lik Eliota Karvera pravljen po uzoru na danas najmoćnije tajkune u svetu - one koji se bave medijskim biznisom i koji u svojim rukama drže medije i telekomunikacije. Baš kao i u slučaju Karvera, svedoci smo da kod mnogih među njima postoji neutoljiva žeđ za moći, da u nekim državama oni postavljaju i ruše vlade, donose ključne političke i ekonomske odluke, kao i da ne postoji cena koju nisu spremni da plate, niti stvar koju nisu spremni da urade kako bi u svoje ruke prigrabili još više moći i uticaja i zadovoljili svoje ambicije.

Upravo su moć i snaga savremenih komunikacionih tehnologija i medija u 21. veku pretvorili ceo svet u jedinstvenu međuzavisnu globalnu celinu. Ono što se dešava u jednom delu sveta, momentalno se saznaje na suprotnom kraju planete, pa je tako, zahvaljujući procesu globalizacije, i prostor Balkana postao sastavni deo globalnih promena i procesa.

Težnju da medijski zavlada Zapadnim Balkanom, poslednjih desetak godina jasno pokazuje kompanija u vlasništvu Dragana Šolaka, koja je menjala imena  od malog kablovskog operatera KDS, preko SBB, pa sve do veće i kompleksnije grupacije okupljene u okviru krovne kompanije “United Group”, koja pored SBB-a obuhvata i Telemach, “United Media” i mnoge druge povezane firme.

Put koji je mladog kragujevčanina od malog posla trgovine video kasetama doveo do moći u regionu koja se može uporediti sa onom koju je imao pomenuti Eliot Karver, pokazuje da se radi o sposobnom, talentovanom poslovnom čoveku koji je uspešno iskoristio tranzicione procese koji su se odvijali na Balkanu - koje su karakterisale slabe i korumpirane institucije, nizak životni standard građana, nova i nedovoljno bliska sfera biznisa, posebno ne moćnim ratno-profiterskim tajkunima, ali i tehnološke promene koje su se u to vreme dešavale u svetu.

Ogroman i iznenadan uspeh, praćen enormnim profitima, popločali su put transformaciji talentovanog kragujevačkog preduzetnika u izuzetno kotroverznog tajkuna čiji su poslovi godinama unazad obeleženi kontroverznim i sumnjivim ugovorima, uz propratne sukobe sa institucijama svih država na Zapadnom Balkanu. 

Ekskluzivno otkriće sadržaja Hardingovog izveštaja u prethodnom nastavku dosijea o fenomenu Dragana Šolaka, izazvao je pravi zemljotres u naizgled mirnim, etabliranim i samouverenim kompanijama “United Group” i SBB. Nakon početnih uvreda na račun našeg portala, praćenih odsustvom osporavanja istinitosti bilo čega konkretnog što smo objavili, kontrolu štete koja je tim otkrićem načinjena Šolakovim kompanijama, njihov krizni menadžment sprovodio je skrivanjem Hardingovog izveštaja, baš kao i analize Medijskog arhiva Ebart, sve to dopunjavajući naivnim detinjastim pokušajima da sebe predstave žrtvama koje mediji, poput Antidota, navodno napadaju po nalogu vlasti.

Upravo ova zamena teza, već duže vreme predstavlja osnovu odbrane i medijske komunikacije kompanija u vlasništvu Dragana Šolaka koje posluju u zemljama regiona. Njegove firme su stalne žrtve vlada na Balkanu, lokalnih samouprava, regulatornih tela, komisija, institucija, konkurencije... One su uvek ugrožene i njih svi pokušavaju da unište, pa čak i onda kada svi objektivni pokazatelji nedvosmisleno govore da uspostavljaju monopol nemilosrdno gutajući svoju konkurenciju.

Dragan Šolak, njegovi zaposleni i brojni samoproglašeni objektivni i nezavisni novinari i eksperti, spremni da kao zenicu svoga oka brane Šolaka i SBB , nikada se nisu upitali da li, možda, brojne afere koje prate ovu kompaniju, sukobi sa svim državama od Slovenije do Crne Gore, desetine sudskih procesa i tužbi protiv ovog medijskog tajkuna, evidentni dokazi o pirateriji i lažnom knjigovodstvu, nisu posledica ljubomore "nesposobne" konkurencije, diktatorskih vlada ili želje za gašenjem tzv. nezavisnih medija, već da možda ipak nešto "trulo" leži u poslovanju našeg Eliota Karvera?

Grčevito skrivanje Hardingovog izveštaja i velika nervoza koja je nastala kako kod Dragana Šolaka, tako i kod njegovih najbližih saradnika, saboraca iz opozicije i urednika njegovih medija na čelu sa Jugoslavom Ćosićem, otkrili su da su medijske poluge kompanije “United Group” puko sredstvo koje služi za političku i medijsku odbranu Šolakovih interesa, ali i interesa njegovih partnera – Dragana Đilasa i dela srpske opozicije okupljenog oko Saveza za Srbiju.

Pokazalo se da ključni razlog zbog koga se sadržaj tog dokumenta i dalje drži daleko od očiju javnosti jeste taj što bi njegovo obelodanjivanje predstavljalo dokumentovanu potvrdu, sa potpisom nezavisnog stučnjaka iz zapadnih zemalja, svega onoga o čemu su mediji u regionu pisali prethodnih deset godina.

Upravo kontroverzni poslovi i stil Dragana Šolaka i njegovih povezanih firmi, koje uglavnom posluju s one strane zakona, koje on i njegov menadžment pokušavaju da brane napadajući druge, dok je više nego očigledno da je suština problema koje izazivaju gde god da se pojave, leži u Šolakovoj želji da uspostavi regionalni monopol. 

POKUŠAJ STVARANJA MEDIJSKOG MONOPOLA NA BALKANU - SUKOBI SA SVIM DRŽAVAMA REGIONA

Da Šolakove firme i televizije nemaju problem samo sa vlastima u Srbiji koje redovno optužuju za autoritarne tendencije i navodno ugrožavnje medijskih sloboda, pokazuju primeri svih bivših jugoslovenskih republika u kojima firme ovog regionalnog tajkuna posluju.

SLOVENIJA: U bivšoj jugoslovenskoj republici koja je prva postala članica EU, gde su državne institucije prilično snažnije u odnosu na ostale balkanske države, regulatorna tela morala su u više navrata da blokiraju pokušaje Šolaka da na nezakonit način pribavi medijski i telekomunikacioni monopol. U nekoliko navrata taj posao su preuzimali čak i sudovi koji su Šolakovim firmama izricali novčane kazne.

Šolakovoj slovenačkoj firmi Telemach nedavno je oduzeta 3G frekvencija koju je ta kompanija nezakonito, bez tendera i plaćanja nadoknade, uzurpirala još 2008. godine. Nakon žalbe operatera A1 koji je te frekvencije platio 30 miliona evra, Upravni sud je poništio rešenje o dodeli frekvencija Tušmobilu (prethodniku Telemacha) i naredio AKOS-u (regulatornoj agenciji Slovenije) da izda rešenje o oduzimanju frekvencije Telemachu.

Poslednji u nizu slučajeva u kojima su se Dragan Šolak i njegove kompanije našle na udaru antimonopolskog zakonodavstva Slovenije, dogodio se nedavno kada je Konkurentsko veće Slovenije (AVK) sprečilo ovog tajkuna da preuzme medijsku kuću “Pro Plus” i time zaokruži svoju medijsko-marketinšku imperiju. Tu odluku AVK je donelo uprkos snažnim političkim pritiscima koji su dolazili od strane brojnih lobista, američke privredne komore u Sloveniji, određenih medija i političara (uključujući i bivšeg premijera Mire Cerara). Po svemu sudeći odluka AVK je potkopala Šolakove ambicije da preuzimanjem medijske kuće proširi svoj uticaj u ovoj zemlji i tako postane ključni igrač ne samo u segmentu televizije i kablovskih operatera, već i na polju zakupa medijskog prostora.

Samo dva meseca ranije, Upravni sud Slovenije odbio je zahtev kompanije “United Group” da se privremeno obustavi sprovođenje odluke Agencije za zaštitu zakona o konkurentnosti koja je 4. septembra Šolakovoj firmi naložila da u roku od šest meseci mora prodati programe Sport Klub. Takođe, “United Group” do početka decembra morala je prestati sa emitovanjem TV programa Sport Klub.

Istovremeno pred sudom je pokrenut prekršajni postupak protiv “United Group”, a Šolakova kompanija je kažnjena sa 3,7 miliona evra.

HRVATSKA: Za razliku od slovenije, javnost u Hrvatskoj je mogla samo da konstatuje da je zahvaljujući korupciji i medijskim pritiscima, Šolak u toj zemlji uspeo da svom poslovnom carstvu pripoji televiziju sa nacionalnom frekvencijom i da tamošnjem javnom servisu preotme prava prenosa fudbalske reperezentacije koje hrvatski građani sada moraju da plate, dok su ih ranije gledali besplatno. Hrvatski mediji su ranije izveštavali o milionima evra koji nisu Hrvatskoj plaćeni na ime poreza na dobit nakon što je profit Šolakovih firmi na volšeban način iznesen na Maltu.

Pored otkupa ekskluzivnih prava za prenos fudbalskih utakmica i glavnih sportskih događaja, u Hrvatskoj je posebnu pažnju izazvala i 200 miliona evra vredna kupovina Nove TV. U tekstu objavljenom na portalu dnevno.hr, poznata hrvatska novinaraka Hloverka Novak-Srzić objasnila je kako je Dragan Šolak, dok je pokušavao da kupi tamošnju Novu TV i druge resurse Hrvatske, preko svojih novinara napadao hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, vršeći na taj način pritisak kako bi mu ovaj omogućio sumnjive akvizicije.

Srzić navodi da je su stvari u Hrvatskoj zapele kada je “United Group” odlučila da za 200 miliona evra preuzme hrvatsku Novu TV. Kako Vijeće za elektroničke medije nije odobrilo kupovinu Nove TV, u pokušaju smanjivanja nedopuštene koncentracije na malom hrvatskom televizijskom tržištu, Šolak je prodao svoj Total TV firmi registrovanoj u Holandiji, a Vijeću je predao novi zahtev. Istovremeno, na programima Nove TV započeta je i vođena kampanja protiv hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, sve do trenutka dok Šolakovoj grupaciji nije dato odobrenje da obavi otkup Nove TV, kada je kampanja naprasno prestala, a o Plenkoviću se prestalo izveštavati u negativnom kontekstu.

Kao primer svojevrsnog licemerja i pokazatelj kako se u medijima pod kontrolom Dragana Šolaka vodi hajka protiv poslovnih poteza njegove konkurencije, pri čemu se osporava sve, počev od opravdanosti i zakonitosti investicionih ulaganja, pa sve do cene i njihove isplativosti, može poslužiti nedavna kupovina nerentabilnog hrvatskog operatera Tele 2 od strane Šolakove “United Group”. I dok je Telekom naširoko kritikovan zbog kupovine profitabilnog kablovskog operatera Kopernikus, u slučaju veštačkog uvećanja portfolia “United Group”, sa ciljem dalje preprodaje nekom od svetskih investicionih fondova, kao veoma dobar investicioni potez predstavljena je potpuno neisplativa i ekonomski neopravdana kupovina posustalog hrvatskog mobilnog operatera.

Poslednjeg dana maja 2019, UG je objavila da je postigla dogovor o kupovini Tele2 Hrvatska za 220 miliona evra. Međutim, prema dostupnim podacima Šolak je odlučio da novac svojih partnera (KKR i BC Partners) uloži u kupovinu firme koja godinama unazad niže gubitke u poslovanju i koja, po svim parametrima, predstavlja kompaniju čije su perspektive na tržištu takve da je svako ozbiljnije ulaganje u njenu kupovinu izuzetno rizično i više nego sumnjivo.

Prema javno dostupnim podacima, mobilni operater Tele 2 je višegodišnji gubitaš koji je u periodu 2015, 2016. i 2017. ostvario kumulativni gubitak od 17,4 miliona evra. Pored loših poslovnih rezultata, Tele 2 ima izuzetno malo tržišno učeše od svega 19%, što je izuzetno nizak procenat za tržište telekomunikacija, koje karakteriše potreba za stalnim visokim ulaganjima kako bi se očuvala konkurentnost, a to zahteva značajnije tržišno učešće kako bi se obezbedila adekvatna profitabilnost tih ulaganja.

Kao jedan od ključnih pokazatelja lošeg poslovanja ove firme govori i podatak o visokom koeficijentu zaduženosti kompanije (odnos između ukupnih obaveza i ukupne imovine kompanije), koji je 2017. iznosio 1,2, i bio je drugi najgori koeficijent na hrvatskom tržištu telekomunikacija, što ilustrativno pokazuje u kakvom je lošem stanju ovaj nisko pozicionirani operater u toj zemlji. Prema javno dostupnim podacima, sve do prošle godine, Tele 2 je imala EBITDA maržu (procent neoporezovane dobiti u odnosu na ukupne prihode) na nivou od svega 5,7%, za razliku od konkurentskih operatera kod kojih se ovaj profit kreće oko 30%, a u slučaju Hrvatskog Telekoma čak 40%.

Svi navedeni podaci javno su dostupni i upravo je to razlog zbog koga godinama unazad niko nije bio zainteresovan da kupi firmu koju je čak i švedski vlasnik gotovo bio otpisao i stopirao sva dalja ulaganja u njen razvoj. Međutim, u toku 2018. godine, zahvaljujući jednokratnom prihodu od 25 miliona, poslovni papiri firme bili su frizirani, kako bi se prikrili njeni gubici i kako bi se ona nekako prodala novom vlasniku.

Da su u pitanju frizirani i veštački štimovani podaci govori i tvrdnja menadžmenta Tele 2 Hrvatska, koji je u februaru ove godine objavio da je u toku prošle godine firma zabeležila “rekordan rast prihoda”. Prema tim navodima, kompanija je u 2018. godini imala porast prihoda od 14,34 posto uz rast operativne profitabilnosti od gotovo tri i po puta (350%)! Prema istim navodima, EBITDA marža je u toku prošle godine zabeležila neverovatan skok sa 5,7 na 22%.

Međutim, pre svega nekoliko meseci, brojni mediji i analitičari povezani sa Draganom Šolakom i njegovim firmama, vodili su kampanju protiv odluke Telekoma Srbija da za 190 miliona evra kupi brzo rastućeg i profitabilnog kablovskog operatera u Srbiji. Za razliku od ulaganja 220 miliona u firmu pred bankrotom koje je predstavljeno kao suvisli i ekonomski opravdan poslovni potez, odluka Telekoma Srbije da sebi pripoji trećeg po redu kablovskog operatera u Srbiji, tada je naišla na lavinu osuda i osporavanja.

BOSNA I HERCEGOVINA: Probeme sa Šolakovim firmama imale su i državne vlasti u Bosni i Hercegovini gde su zbog uzurpacije i nezakonitog korišćenja električnih stubova u više navrata donošene presude protiv BH ispostave Telemacha.

Poput slučaja sa SBB u Srbiji, Šolakov Telemach je na nezakonit način koristio telekomunikacionu infrastrukturu u Bosni i Hercegovini, poput električnih i stubova javne rasvete, kao i podzemnih instalacija. Osim toga, Telemach je bez građevinskih dozvola kopao kanale preko javnih i privatnih poseda, kako bi postavio svoje instalacije.

Zbog navedenih propusta, još tokom 2016. godine, Elektroprivreda BiH je Regulatornoj agenciji za komunikacije već prijavljivala nezakonito korišćenje njenih stubova. Prema procenama ove kompanije, kablovski operateri su na nezakonit način koristili oko 40.000 stubova za električnu energiju, a u ovom nezakonitom poslovanju prednjači Šolakova kompanija Telemach.

Zbog uzurpacije elektrostubova od strane Telemacha, Kantonalni sud u Zenici doneo je u decembru 2016. godine presudu kojom je Telemachu zabranjeno da koristi stubove u vlasništvu bosanske Elektroprivrede. Tom presudom je Telemachu naloženo da u roku od 60 dana ukloni postavljene instalacije kablovske televizije sa 1845 stubova ukupne dužine 73.800 metara.

Nakon ove presude, RAK je Telemachu izrekao obavezu plaćanja kazne od 150.000 KM zbog uzurpacije stubova gradske rasvete. Postupak je pokrenut nakon prijave da je “Telemach”, bez pribavljenog prava korišćenja, na području Zenice postavio oko 70 kilometara mreže za kablovsku televiziju koristeći se stubovima elektrodistributivne mreže u vlasništvu “Elektroprivrede BiH”. Takođe, RAK je primorala Telemach da izmiri sve ranije obaveze preme dvema elektroprivredama za nelegalno korištenje stubova električne rasvete.

I pored plaćenih kazni, deo operatera je ukazao da je reč o legalizaciji nelojalne konkurencije čime se ugrožava slobodna tržišna utakmica. Četiri kablovska operatera u BiH, „Tx Tv, „Elta-MT",„Elkatel" i „Antelť, uputili su pismo upravi JP Elektroprivreda BiH i zastupnicima Parlamenta Federacije BiH, u kome su protestovali zbog činjenica da su zaobiđeni kod dogovora o legalizaciji bespravno korišćenih stubova električne rasvete.

U pismu je navedeno kako je dogovorom s društvom „Telemach“ o legalizaciji posla bespravno korišćenih stubova električne rasvete u vlasništvu Elektroprivrede BiH Šolakovoj firmi oprošten dug od čak 40 miliona KM.

CRNA GORA: U najmanjoj republici bivše Jugoslavije, emitovanje Šolakove televizije Nova M (sa nacionalnom frekvencijom) onemogućeno je u čak 65% domaćinstava, nakon što su domaći kablovski operateri, M:tel i Telekom, zbog ucena Nove M bili primorani da svojim korisnicima isključe prenose utakmica nacionalne fudbalske reprezentacije. Takođe, poslovanje Telemacha u Crnoj Gori postalo je predmet istrage tužilaštva nakon što je otkriveno da je ta kompanija, kršeći zakonske propise, kompletan naplatni sistem, uključujući lične podatke o svojim korisnicima, preselila u Ljubljanu. 

Prema navodima crnogorskih medija, kompanija Telemach Podgorica preselila je u Ljubljanu kompletan naplatni sistem, uključujući sve podatke o svojim korisnicima od jedinstvenog matičnog broja do adrese i podataka što su skidali sa interneta, koje su programe gledali, s kim su i koliko pričali.

Iako je time prekršila odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama i zaštiti ličnih podataka, Šolakova kompanija nije kažnjena čak i pošto je probila rok od pola godine da vrati naplatni sistem sa bazom podataka u Crnu Goru. Na taj način Telemach je sebi osigurao veći profit između ostalog i zato što u Podgorici ne zapošljava ljude za vođenje knjigovodstva, naplatu i održavanje tog sistema. Osim toga, crnogorski organi nemaju ovlašćenje da kontrolišu rad bilo koje službe domaćeg operatera u inostranstvu, što se odnosi čak i na poreske organe.

Iako je, zbog nezakonitog ponašanja, Telemachu još prošle godine bilo naloženo da bazu podataka vrati u Podgoricu do 1. jula, ne samo da to nije učinjeno, već je ta kompanija tražila produženje roka do 15. jula.

Zakonom o elektronskim komunikacijama (ZEK) definisano je da je fizičko ili pravno lice dužno da prilikom izgradnje i korišćenja elektronskih komunikacionih mreža, elektronske komunikacione infrastrukture i povezane opreme, kao i pružanja elektronskih komunikacionih usluga omogući potpuni nadzor i kontrolu nad izgradnjom i korišćenjem elektronskih komunikacionih mreža, elektronske komunikacione infrastrukture i povezane opreme, kao i pružanjem elektronskih komunikacionih usluga.Od svega naloženog, Telemach je krajem juna jedino obustavio dalji prenos podataka u Ljubljanu o čemu je 28. juna obavestio Agenciju.

Tokom stručnog nadzora koji je izvršen u prošloj godini, nadzornik za elektronske komunikacije je utvrdio da se elektronska baza podataka o korisnicima nalazi na serveru koji je smješten u Data centru Telemacha Slovenija, a operator Telemach Podgorica vrši daljinski pristup ovim podacima.

Rat protiv države Srbije

Kao što se iz pregleda poslovanja Šolakovih firmi u regionu jasno vidi, pre nego sto je ušao u rat sa Srbijom, on je isti problem imao u svim zemljama regiona. Njegove firme i mediji vodili su ratove sa državama, institucijama, agencijama, medijima, konkurencijom....

Od otkrića baruta pa do današnjih dana, onaj deo društva koji je do moći dolazio na koruptivan način, svoje funkcionisanje zasnivao je na krilatici “srebro ili olovo”. Tako je i Dragan Šolak, šireći svoj biznis, najpre potkupljivao ljude na ključnim pozicijama u državnoj adminsitraciji i regulatornim telima, potom u konkurentskim firmama, da bi onda vršio akvizicije i usisavanje konkurencije sve do tačke dok nije uspostavio monopol na tržištu telekomunikacija. Onog trenutka kada primena metoda potkupljivanja više nije mogla da daje rezultate, protiv svih onih koji su mu se našli na putu, Šolak je upotrebljavao medijsku batinu koju je godinama pre toga pažljivo stvarao.

Kontroverzno poslovanje komapnije SBB i UG postalo je medijski poznato poslednjih godinu dana i to pre svega zbog sukoba koji ta komapnija, naizgled, ima sa državnim strukturama Republike Srbije, nacionalnom telekomunikacionom kompanijom Telekom, lokalnim samoupravama, državnim preduzećima i regulatirnim telima.

Istina je, međutim, posve drugačija. Sukob Dragana Šolaka i njegovih firmi sa rukovodstvima svih država regiona traje godinama unazad, tačno onoliko koliko traje i vrtoglavi uspon ovog medijskog tajkuna na Zapadnom Balkanu. Nastali sukob upravo i jeste posledica želje Šolaka i njegovih firmi, kao i njegovih partnera iza kojih stoje veliki svetski fondovi, da preko mreže povezanih medija, agencija za prodaju medijskog prostora, distribucije kablovske televizije i interneta, te proizvodnje medijskih sadržaja zagospodare tržištem Zapadnog Balkana.

Iako naizgled deluje čudno to što je sukob sa Srbijom došao kao poslednji na dugačkoj listi Šolakovih ratova, za bolje poznvaoce prilika i procesa u regionu takav ishod bio je posve logičan. Skrivajući se iza moćnih partnera (Džordža Soroša, Dejvida Petreusa i fonda BC Partners – vlasnika Intelsata), Šolak je svoj biznis pokrenuo i pretežno razvijao upravo u Srbiji. Zahvaljujući velikim investicionim sredstvima koja su mu bila stavljena na raspolaganje, vrlo brzo je pod svoju kontrolu stavio sve one koji su za nekontrolisan, neobuzdan i često nezakonit način razvoja njegovih kompanija, bili spremni da učine sve što je Šolak želeo. Period njegovog eksplozivnog rasta koincidira sa vladavinom Demokratske stranke i vremenom kada je na njenom čelu bio Boris Tadić, koji je operativno rukovođenje strankom prepustio Draganu Đilasu, beskrupuloznom tehnokrati i novokomponovanom biznismenu, koji je brzo sve resurse države Srbije stavio na raspolaganje Šolaku i SBB. Tako su se u službu širenja ove komapnije stavili gotovo svi - od regulatornih agencija i ministarstava, preko lokalnih samouprava, pa sve do ključnih mesta u komapniji Telekom, na račun čije propasti je Šolakova kompanija najviše i rasla.

Čak ni promena vlasti 2012. nije Šolaku nanela gotovo nikakvu štetu, pošto su na svim značajnijim pozicijama po dubini u adminsitraciji ostali njegovi ljudi (RATEL, Agencija za zaštitu konkurencije, ministarstva, Telekom, lokalne samouprave). Uprkos promeni vlasti i činjenici da je na vlast došla suprotna politička grupacija, on je nastavio da se razvija, a Telekom da propada i to na podjednako brutalan način kao i u vreme kada je na vlasti bila Demokratska stranka.

Takav trend se nastavljao sve do leta 2018. godine kada državno rukovodstvo i jedan deo menadžmenta Telekoma shvata da će ta kompanija doživeti sudbinu Telekoma u Rumuniji i da će nacionalni telekomunikacioni gigant da bude oteran u stečaj. Od tog trenutka kreće borba za opstanak Telekoma, menadžment kompanije uspešno okončava pregovore o akviziciji nekoliko manjih operatera, što pored jačanja tržišne pozicije Telekoma pokreće i čitav lanac drugih događaja, ali i nervozu Dragana Šolaka i sa njim povezanih aktera.

U septembru 2018, mesec dana pre nego što je kompanija “Telekom Srbija” obelodanila informaciju da je sa kablovskim operaterom Kopernikus postigla dogovor o akviziciji, deo medija i društveno-političkih aktera započeo je hajku protiv tog poslovnog poteza. S obzirom da je TV N1 neskriveno prednjačila u toj kampanji, postalo je jasno da je razlog za medijsku hajku bio pokušaj zaštite interesa kablovskog operatera SBB koji se nalazi u vlasništvu kompanije Dragana Šolaka “United Group”, koja je ujedno i vlasnik TV N1.

Kampanju protiv Telekoma pratile su lažne vesti i intenzivna manipulacija činjenicama, poput onih da Telekom kupovinom medija krši zakon, iako predmet akvizicije nije bila televizija Kopernikus već istoimeni kablovski operater. Takođe, na račun Telekoma konstatno su ponavljane optužbe da ta firma pokušava da uspostavi monopol na tržištu telekomunikacija, iako zvanični podaci govore da Telekom ima tržišno učešće od svega 15-20% naspram SBB-a koji pod svojom kontrolom drži preko 55% tržišta.

Napad na poslovnu politiku Telekoma, međutim, nije bio prvi put da se TV N1 na krajnje neprimeren i neprofesionalan način obračunava sa poslovnom konkurencijom kablovskog operatera SBB. Često neskriveno nastupajući u ulozi PR službe SBB-a, TV N1 se u svojim informativnim programima obračunavala sa nezavisnim regulatornim telom REM, sa organizacijom muzičkih autora SOKOJ, kao i sa javnim servisom RTS. Po istom obrascu, na meti uređivačke politike N1 našli su se i predstavnici vlasti u Srbiji protiv kojih ta televizija godinama unazad vodi izrazito negativnu kampanju. Ništa bolje nisu prolazile ni vlade u regionu koje su redovno bile na meti negativnih kampanja N1 vođenih sa ciljem da se ishoduju ustupci kompanijama u vlasništvu UG i Dragana Šolaka.

Zbog očiglednog pristrasnog izveštavanja i informisanja građana, kao i sve češćih javnih primedbi na uređivačku politiku N1, menadžment investicionog fonda KKR, u čijem su se vlasništvu nalazile “Unitet Group” i TV N1, angažovao je tokom 2018. britanskog medijskog eksperta Džejmsa Hardinga da uradi interni izveštaj o uređivačkoj politici te televizije. Nakon detaljne analize i monitoringa informativnog programa N1, Harding je u svom nacrtu izveštaja ukazao na visok stepen neobjektivnosti, neizbalansiranosti i neprofesionalnosti uređivačke politike te televizije zbog čega je rukovodstvo UG i TV N1 na sve moguće načine nastojalo da taj izveštaj u bitnim crtama izmeni pre nego što on dospe u ruke čelnika KKR. Zbog drastičnih izmena u sadžaju izveštaja i nezadovoljstva uređivačkom politikom N1, ostavku na funkciju direktora uredničkog kolegijuma te televizije u aprilu 2019. podneo je i Brent Sadler, poznati novinar CNN-a koji je bio zadužen za održavanje visokih standarda profesionalnosti televizije koja nosi licencu CNN-a.

Nakon što je otkriven sadržaj Hardingovog izveštaja i Sadlerove ostavke, kao i jednog sličnog izveštaja Medijskog arhiva Ebart iz 2016. godine, rukovodstvo N1 i UG demantovalo je sve javno iznete navode, ali je, na opšte čuđenje javnosti, ipak odbilo da obelodani sadržaj izveštaja koji poseduje. To odbijanje pravdano je internim karakterom Hardingovog izveštaja čime je rukovodstvo UG poručilo da im je korporacijsko pravilo o internom karakteru izveštaja preče od javnog ugleda i kredibiliteta kompanije i televizije u njenom vlasništvu.

Kako bi temu skrivanja Hardingovog izveštaja gurnuli u drugi plan, rukovodioci UG i N1 započeli su novi talas napada i obračuna sa predstavnicima vlasti u Srbiji, posebno sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem, koji je javno razotkrio brojne zloupotrebe zahvaljujući kojima je u vreme vladavine Dragana Đilasa prestonicom Srbije, SBB stekao dominantnu poziciju na tržištu telekomunkacija u zemlji i regionu.

Interni izveštaji, najpre Medijskog arhiva Ebart iz 2016, a potom i Džejmsa Hardinga iz 2018. godine, koji su razotkrili odsustvo objektivnosti, izbalansiranosti i nezavisnosti u uređivačkoj politici TV N1, samo su pokazali da u slučaju medija koji se nalaze u posedu “United Group” i Dragana Šolaka postoji visok stepen instrumentalizacije i zloupotreba u cilju zaštite poslovnih interesa poslovne mreže ovog regionalnog tajkuna.

Prečesto nastupajući u funkciji PR službe Šolakovih firmi, TV N1 je posmatračima i analitičarima dala više nego dovoljno materijala kojim se može dokumentovati pristrasnost uređivačke politike tog medija i usmerenost njene informativne delatnosti na proizvodnju lažnih vesti, manipulaciju činjenicama i nametanje okvira za interpretaciju događaja, koji bitno odudaraju od objektivnog sagledavanja realnosti, što konzumente ove televizije dovodi u zabludu. Posebna meta opisanog manipulativnog inženjeringa i specijalnih medijskih tretmana bili su svi oni koji su na bilo koji način ugrozili poslovne interese Šolakovih kompanija, pa otuda i ne čudi što je N1 najbrutalnije kampanje vodila protiv RTS, REM-a, Telekoma i aktuelnih vlasti u Srbiji.

Sve te kampanje predstavljale su samo dimnu zavesu i pokušaje skrivanja svega onoga što se krije iza poslovanja Šolakovih firmi, a što pokazuje da je njihov poslovni uspeh postignut na korupciji, bezakonju i zloupotrebama najgore vrste.

Kupovina televizija Prva i O2 – nedosanjana ambicija Dragana Šolaka

Da je cilj poslovne imperije pod kontrolom Dragana Šolaka da zagospodari celokupnim medijskim i telekomunikacionim tržištem Blakana, postalo je jasno iz brojnih poslovnih poteza u zemljama regiona gde je Šolak najpre uspostavljao dominantan položaj na tržištu distribucije tv kanala, da bi po pravilu, u svim zemljama gde posluje, nakon toga kupovao televizije sa nacionalnom frekvencijom. U toku 2018. godine svom carstvu Šolak je pridodao i kompaniju “Direct Media”, monopolistu na regionalnom marketinškom tržištu. To je firma koju je osnovao Dragan Đilas, a koja navodno od 2014. godine nije bila u njegovom vlasništvu, iako mnogi pokazatelji ukazuju na suprotno. Stavljanjem pod svoju kontrolu najvećeg dela tržišta kablovske distribucije, telekomunikacija, medija i marketinga, Dragan Šolak je bio na pragu formiranja zaokruženog regionalnog monopola čija bi moć daleko prevazilazila striktno poslovne sfere uticaja u oblastima u kojima njegove firme posluju. Nastojanje stvaranja jednog takvog zaokruženog regionalnog monopola jasno pokazuju da nisu tačne tvrdnje Šoalak i menadžmenta njegovih firmi da ih poltiički uticaj uopšte ne zanima i da se oni bave jedino razvojem biznisa i poslovanja.

Nakon kupovine televizija sa nacionalnim frekvencijama u Hrvatskoj, Bosni i Crnoj Gori, Šolak je to isto nameravao da uradi i u Srbiji. Zbog toga je u toku 2018. godine Šolak započeo intenzivne pregovore sa Teodorom Kirjakuom, vlasnikom Antenta grupe o kupovini srpskih televizija Prva i O2, koje imaju nacionalnu frekvenciju. Pregovore je usporilo to što je, znajući koliki značaj za Šolaka ima akvizicija dve televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, Kirjaku za njih tražio suviše visoku cenu koju je vlasnik SBB želeo da obori.

Kada se već činilo da su dve strane blizu dogovora i kada su Šolak i njegovi saradnici već počeli da prave konkretne planove o budućoj uređivačkoj politici, menadžmentu, urednicima pa čak i novinarima koji će raditi na pomenutim televizijama, dogodilo se nešto potpuno neplanirano, što će u mesecima koji su usledili ozbiljno uzdrmati same temelje poslovanja Šolakovih firmi u Srbiji i regionu.

Paralelno sa nastojanjem da pod svoju kontrolu stavi celokupno regionalno tržište telekomunikacija, medija, medijskog oglašavanja i kablovske distribucije, Šolak je godinama unazad vodio rat za potpuno uništenje kompanije Telekom Srbija, koja je ranije samo pasivno posmatrala poslovne poteze konkurencije, koji su je sve više potiskivali sa tržišta telekomunikacija. Ovoga puta, međutim, novo rukovodstvo Telekoma, u pokušaju da izbegne svoje sigurno uništenje, povlači odlučne poslovne poteze i postiže dogovor o akviziciji kablovskog operatera Kopernikus, za čiju je kupovinu već duže vreme interesovanje pokazivala i Šolakova ”United Group”.

Za prodaju svoje kablovske distributivne mreže, dotadašnji vlasnik Kopernikusa Srđan Milovanović dobija 190 miliona evra koje odlučuje da investira u kupovinu dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Milovanović se na taj korak odlučuje zbog toga što je godinama unazad bezuspešno pokušavao da za svoju televizijsku kuću obezbedi nacionalnu frekvenciju, tako da su mu novonastale okolnosti omogućile da konačno dođe do televizisjkih kuća sa nacionalnom frekevencijom i time unapredi svoj medijski biznis.

Milovanović tako postiže dogovor sa Kirjakuom o kupovini TV Prva i O2 čime Šolakovi planovi u potpunosti padaju u vodu. Kako je to značilo da mu se u rukama neće naći moćne poluge za širenje političkog uticaja i pritisak na srpske vlasti, Šolakove kompanije i mediji pod njegovom kontrolom, započinju histeričnu hajku sa ciljem rušenja legitimno izabranih vlasti u Srbiji, koju su javno optužili za zaveru oko kupovine televizije Prva i O2. Tako Šolakove kompanije počinju svakodnevno da izdaju saopštenja u kojima se vlasti u Srbiji optužuju za pritisak na njihovo poslovanje, protiv Telekoma, RTS-a i REM-a se vodi intenzivna kampanja, a TV N1 počinje da šalje pisma međunarodnim organizacijama, uključujući i EU, u kojima srpske vlasti optužuje za autoritarizam i gušenje slobode medija. Kako bi vladu u Beogradu izložio što većem pritisku, Šolak angažuje i lobiste u Briselu koji uspevaju da ishoduju da se deo primedbi i žalbi TV N1 nađu u izveštaju Evropske komisije o Srbiji. Time je paradoksalno novac građana Srbije, koji plaćaju usluge kablovskom operateru SBB, iskorišćen za vođenje negativne kampanje protiv države Srbije i usporavanje njenog napretka u procesu evrointegracija. Pored već dobro uhodanih medijskih pritisaka, u Beogradu počinju i navodno spontani građanski protesti, koje su finansijski, logistički i medijski poduprle Šolakova televizija N1, njegov poslovni partner Dragan Đilas i opozicioni Savez za Srbiju koji se nalazi pod njegovom kontrolom.

Da svoj medijski uticaj Šolak po pravilu koristi za ucene, politički pritisak i sticanje neregularnih poslovnih benefita, najbolje pokazuje slučaj televizija Nova M i Nova BH koje su se zbog takvog ponašanja našle pred gašenjem. U tom smislu posebno se ističe slučaj Nove M koja je zbog ucena kablovskih distributera u Crnoj Gori uklonjena iz ponude operatera M:tel i crnogorskog Telekoma čime je ta televizija sa nacionalnom frekvencijom postala nedostupna na čak 70% medijskog tržišta Crne Gore. Do uklanjanja te televizije iz ponude kablovskih operatera došlo je nakon što je rukovodstvo Nove M zahtevalo od kablovskih operatera nadoknadu za emitovanje njenog programa. Pokušaj ucene je usledio nakon što je Nova M otkupila pravo prenosa utakmica fudbalske reperezentacije CG čime je veliki broj korisnika ostao uskraćen za gledanje utakmica nacionalnog tima.

Topli zec za RTS

Posebnu istrajnost i sveobuhvatnost u obračunu sa konkurentima Šolakovih firmi, TV N1 pokazala je u načinu na koji je u informativnim programima te televizije tretirana RTS. Samo u proteklih godinu dana može se detektovati intenzivna negativna kampanja protiv javnog servisa koji je u vestima N1 preovlađujuće prisutna kroz jednostrano pominjanje u negativnom kontekstu.

Tako u delu koji se odnosi na vesti koje se tiču RTS-a, preovlađuju tekstovi i prilozi sa simptomatičnim naslovima: SZS uputio pismo RTS: Počnite da poštujete zakone, Đilas tužio glavnog urednika RTS-a, Organizatori protesta "1 od 5 miliona" traže pet minuta u Dnevniku RTS, SzS organizovao izložbu ispred RTS, najavljuju novu akciju, Objašnjenje za pretplatu: Sve poskupelo i šta je 70 dinara, RTS: "Stop kadar" Vučića u prenosu posledica greške, "Šta radite bre" pozvali Beograđane da ne plate taksu za RTS, Studenti nalepnicama "Stop lažima" oblepili RTS, REM i tabloide, BNV od EU traži zaštitu prava, jer RTS odbija da osnuje redakciju na bosanskom, Sindikat RTS-a: Vučić ne sme da omalovažava zaposlene na javnom servisu, Stručnjaci: Javni interes u drugom planu zbog poslovnih poteza RTS-a i Telekoma….

Iako, sa stanovišta informisanja gledalaca, pomenuti sadržaji ne bi bili sporni da se na TV N1 može čuti i druga strana u vidu odgovora RTS-a, problem je u tome što ta vrsta sadržaja po pravilu ili izostaje ili se prikazuje u pogrešnom svetlu.

Najbolji primer za ovu konstataciju, a ujedno i primer koliko daleko ide kampanja TV N1 protiv RTs i aktuelnih vlasti u Srbiji jeste slučaj priloga “Kako je naprednjak Tošić iz ‘Korena’ na RTS-u postao liberal”, gde je N1 prenoseći lažnu vest sa portal Noizz naveo da je u jednoj od najupečatljivijih scena premijerne epizode RTS-ove serije “Koreni”, izmenjen tekst u odnosu na ono što piše u istoimenoj knjizi Dobrice Ćosića, i to tako što je “reč ‘naprednjak’ namerno zamenjena rečju ‘liberal’ kako današnji vladajući naprednjaci ne bi to shvatili kao uvredu”.

Demanti scenariste serije i kasnija medijska istraživanja koja su pokazala da u originalnom, pa i svim kasnijim izdanjima “Korena”, sve do onog iz 2011. godine ( u vreme kada je Demokratska stranka bila na vlasti u Srbiji), lik Tošića nije označavan ni kao naprednjak niti kao liberal, nisu našli put do gledalaca TV N1 pošto ta televizija, nakon objavljivanja prvobitne lažne vesti, o ovom slučaju više nije izveštavala. U arhivi sajta te medijske kuće, međutim, ostala je zabeležena tvrdnja da u Srbiji uticaj aktuelnog režima na javni servis ide toliko daleko da se politički upodobljavaju čak i dijalozi u igranim serijama RTS-a, što se pokazalo kao notorna laž.

Vrhunac obračuna sa RTS-om i srpskim vlastima, N1 je demonstrirala izveštavanjem tokom upada protestanata u zgradu javnog servisa, tokom kojeg je TV N1 ne samo aktivno, u direktnom prenosu, izveštavala sa lica mesta, već i agitovala do te mere da su vesti i ciljano plasirane poluinformacije i neproverene dezinformacije predstavljale neksrivene pozive na nasilno upadanje u državne institucije i rušenje demokratski izabrane političke vlasti u zemlji.

Promovisanje nasilja tokom upada u zgradu RTS-a

Tokom nasilnog upada grupe demonstranta u zgradu RTS-a u Takovskoj ulici u Beogradu, TV N1 se otvoreno stavila na stranu opozicije i demonstranata. To se ogledalo kako u prostoru koji je dat tom događaju, koji je prenošen u direktnom prenosu, tako i u sveprisutnoj dramatizaciji i plasiranju neproverenih i lažnih vesti sa ciljem da se izazove dodatno nezadovoljstvo opozicionih pristalica i dodatno radikalizuje protest. Na istom fonu nastavljeno je i u danima koji su usledili, kada je N1 predstavljala najaktivniju medijsku potporu demonstrantima koji su nekoliko sati opkolili i pod opsadom držali Predsedništvo Srbije, u kome se sve vreme nalazio i predsednik Republike Aleksandar Vučić, ali i kasnije kada je na sve moguće načine nastojala da relativizuje nasilni i neligitimni karakter pomenutih akcija protestanata.

Da će situaciju koja je zadesila zaposlene u RTS-u, suparnička TV N1 iskoristiti za nastavak obračuna sa Javnim servisom Srbije, postalo je jasno već od trenutka kada su se pojavile prve vesti o nasilnom upadu demonstranata u zgradu televizije u Takovskoj ulici. Uredništvo N1 momentalno je odlučilo da taj događaj prenosi direktno u vanrednom programu, pri čemu je prednost data onima koji su učestvovali u upadu, dok su reakcije državnih organa, posebno policije prenošene dramatično, kao nasilne i neprimerene, iako takve ocene nisu odgovarale stanju na terenu.

Iako se na snimku upada u zgradu jasno videlo da je on bio nasilan, u prilozima N1 se kaže:

“Počelo je tako što su demonstranti, na čelu s Obradovićem, ušli oko 19.30 u zgradu RTS i zatražili da organizatori protesta gostuju u vanrednoj informativnoj emisiji javnog servisa koji im, kako su naveli, ne daje prostor u Dnevniku 2, iako se već 15 subota održavaju šetnje. Nakon ovog upada u RTS, ministar unutrašnjih poslova sazvao je konferenciju za novinare sa koje je pozvao građane da se raziđu, a lidere SzS i demonstrante koji su ušli u RTS optužio da su maltretirali zaposlene, uništavali imovinu, sprovodili nasilje, čak, kako je ustvrdio, i tukli novinare.”

U prilogu je dalje, bez ikakve provere ili priloženih dokaza insinuirano da je policjja prilikom potiskivanja demonstranta iz zgrade koristila prekomernu sili: “Demonstranti su, inače, stigli do trećeg sprata, a tokom akcije policije koja ih je terala niz stepenice, jedan od momaka je našim reporterima pokazao krvavu ruku, a drugi je podigao majicu ispod koje su se videli tragovi udaraca, na stomaku.”

U istom prilogu našla se i izjava Boška Obradovića, predovodnika nasilnog upada u zgradu RTS-a, koji je u ekskluzivnoj izjavi za N1 ustvrdio da su bili pozvani od strane obezbeđenja da uđu unutra, iako se na snimku upada, koji je prikazan i na samoj N1, jasno vidi da je upad bio nasilan i da je tom prilikom polomljeno staklo na ulaznim vratima.

“Prethodno je u prvom obraćanju, podsetimo, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao da će prekršajno i krivično odgovarati svaki čovek koji je činio nasilje, tvrdeći da se ono večeras desilo u zgradi RTS i da su neki novinari, navodno, i pretučeni. Boško Obradović je rekao da je sve to laž. On je kazao da ih je pustilo obezbeđenje koje je stalo uz narod. U toku boravka u prostorijama RTS, što se moglo videti u prenosima uživo putem Fejsbuk stranice N1, pozivao je građane da vode računa o imovini. Isticao je da nisu tu bilo šta da oštete, kradu, već da, kako je rekao, oslobode RTS. Ministar, s druge strane, tvrdi da su demonstranti, kako je rekao, demolirali ulaz”, doslovce je navedeno u prilogu TV N1.

Koristeći haos i pravu poplavu dezinformacija i neproverenih informacija koje su kolale te večeri, N1 je svojim konzumentima sugerisala da je rukovodstvo RTS-a i policije unapred imalo dogovor o postupanju prema demosntrantima, odnosno da je direktor javnog serivsa odbio zahteve demnstranta po nalogu režima i zahvaljujući tome što je znao da uživa policijsku zaštitu:

“Obradović je naveo i da je tražio gostovanje organizatora protesta preko urednika RTS Zorana Stanojevića, koji je bio u zgradi. Naveo je da je svojim očima, u telefonu Zorana Stanojevića, pročitao poruku generalnog direktora RTS Dragana Bujoševića u kojoj je, navodno, stajalo: ‘Nemoj ništa dozvoliti, u 21h će ih policija izbaciti iz zgrade, boli me uvo za njih’.

Na pitanje novinarke N1, koja je bila u zgradi, da li će se obratiti okupljenima, Stanojević je rekao da nema ovlašćenje, ali i da ne želi da govori, i da je tu da ne bi bilo većih problema. Šta je pisalo u sms-u, takođe, nije razjasnio. Upitan o zahtevu demonstranata za gostovanjem, odgovorio je sa - vrlo dobro znate da se neće desiti da neko od njih uđe u studio i govori na RTS”, navedeno je u vesti TV N1.

Otvoreno se svrsatajući na stranu demonstranata TV N1 je sa plasiranjem lažnih vesti o prekomerenoj upotrebi sile od strane policije prilikom potiskivanja protestanata iz zgrade RTS-a. Tako su se na vestima i sajtu N1 nizali prilozi pod naslovima:

- Anasonović: Policija ispred RTS napala jednog od organizatora (gde je ponovljena dezinformacija o momcima koji su reporteru N1 navodno pokazali "krvavu ruku" i "tragove udaraca, na stomaku"),

- Obradović: Ako organizatori protesta ne budu u Dnevniku 2, još više će nas doći (gde je lider Dveri pretio ponavljanjem nasilnog upada u zgradu televizije),

- Ne davimo Beograd: Osuđujemo agresiju i nasilje policije prema demonstrantima (gde je pokret protiv projekta “Beograd na vodi” izneo dezinformaciju i iskrivljeno i netačno tumačenje događaja prilikom upada u zgradu javnog servisa),

- DSS apeluje na vlast da ne ignoriše političku krizu (gde opoziciona DSS odgovornost za radikalizaciju protesta pripisuje vlastima, a ne onima koji su primenili nasilje)

- Janjić: Neki mediji prave sliku koja nema veze sa stvarnošću, već sa politikom (gde je urednik agencije Beta i visoki funkcioner NUNS-a, Dragan Janjić optužio svoje kolege, novinare RTS-a, što nisu uključili kamere i direktno izveštavali o događajima u zgradi te televizije, i to u trenucima dok je zgrada bila pod okupacijom demonstranata od kojih su neki mahali motornim testerama),

- Balunović: Upad u RTS više nego legitiman vid političke borbe (gde je do tada anonimni politikolog Filip Balunović poručio da je "upad bio jedan od logičnih ishoda ili narednih koraka u vođenju protesta koji su mogli da se dogode"),

- Mališić: Jako je loše što se Vučić inati, samo doliva ulje na vatru (gde je novinarka proopozicionog nedeljnika NIN Vesna Mališić optužila predsednika Srbije za nasilje na protestima i povukla "znak jednakosti između RTS i režima", pravdajući time ono što se dogodilo novinarima javnog servisa),

- Švarm: Vučić vodi politiku podeljene zemlje, ukida mogućnost dijaloga (gde je novinar proopozicionog nedeljnika Vreme, Damir Kalember, koji se u javnosti predstavlja imenom Filip Švarm, u duhu političkog agitatora ponovo optužio predsednika Srbije da je odgovoran zbog toga što su protesti postali nasilni),

- SzS: Počeli da hapse i prete svima koji učestvuju u protestima (gde je Savez za Srbiju očigledno plasirao dezinformaciju),

- Zelenović: Protest nije izgubio legitimitet, već je dobio dodatnu snagu (gde je Nebojša Zelenović, predsednik Zajedno za Srbiju i gradonačelnik Šapca, pokušao da upad u zgradu RTS predstavi kao novi zamah višemesečnim protestima opozicije),

- Stanić: Ova vlast će sama sebe srušiti neodgovornim ponašanjem (gde je glumac Tihomir Stanić ponovo okrivio vlast za radikalizaciju protesta),

- NUNS i NDNV: Upad u RTS posledica širenja govora mržnje (gde dva navodno nezavisna novinarska udruženja otvoreno podržavaju i opravdavaju nasilni upad u zgradu jednog medija i pritiske i pretnje kojima su bili izloženi novinari i zaposleni u toj medijskoj kući),

- Kuća ljudskih prava: Nesrazmerna upotreba sile prema demonstrantima (gde je koalicija nevladinih organiazcija bliskih liderima i strankama SzS očiglednim manipulisanjem, izvrtanjem činjenica i plasiranjem lažnih vesti odgovornost za nasilje pripisala policiji umesto onima koji su se nasilno ponašali i upali u zgradu RTS-a)

- Anasonović: U RTS je bilo mirno, dok žandarmerija nije počela da nas baca i tuče (gde je preneta očigledna neistina u vidu izjave organiaztorke protesta i učesnice u nasilnom upadu u zgradu RTS-a),

- Stanojević: "Bilo je jasno da uništavanje imovine nije bio cilj" (gde je urednik internet portala RTS Zoran Stanojević pokušao da relativizuje nasilni karakter upada u zgradu televizije i pritisaka kojima su bile izložene njegove kolege).

Već narednog jutra, uoči zakazanog protesta ispred zgrade Predsedništva Srbije, u jutarnjem program TV N1 gostovao je Dragan Đilas, jedan od lidera opozicionog Saveza za Srbiju. Tokom gostovanja pozivajući građane da se u što većem broju okupe ispred zgrade u kojoj je u to vreme bilo zakazano obraćanje javnosti predsednika Republike Aleksandra Vučića, Đilas je u više navrata ponovio da je vlast u Srbiji u rukama mafije i kriminalaca sa kojima ne sme i ne može biti pregovora. S obzirom da su te poruke odaslate svega enkoliko sati pred najavljenu blokadu zgrade predsednipštva one nisu mogle biti shvaćene neikako drugačije nego kao poziv na nasilno rušenje legitimno izavbranih vlasti i fizički obračun sa predsednikom države, pošto opsada Predsedništva bez želje da se vode razgovori sa rpedstavnicima vlasti ne može imati neki drugi smisao. Tome u prilog idu i kvalifikacije koje je Đilas tokom svog gostovanja izrekao koje su bez ikakve sumnje imale za cilj da građane ubede da je na delu kriminalna sprega sa kojom se može obračunati jedino nasilnim putem.

Zanimljivo je da je upravo Dragan Đilas, još od svog povratka u politiku u jesen 2017. godine, imao poseban tretman na TV N1, što se ogledalo kako u čestom prisustvu u informativnom programu te televizije, tako i u načinu na koji je predstavljan u prilozima. Tako su za Đilasa relativno često upriličavana gostovanja, sve njegove političke aktivnosti uredno su ispraćene u izrazito pozitivnom kontekstu, dok su za priloge o njemu pripremane posebno urađene fotografije – portreti, što nije omogućeno ni jednom drugom političaru. Takav tretman utoliko je logičniji ukoliko se imaju u vidu informacije o poslovnim vezama između vlasnika TV N1 Dragana Šolaka i Dragana Đilasa.

Upravo zbog njihovih poslovnih veza nije daleko od istine teza da su i sami protesti “1 od 5 miliona”, koji su organizovani u zimu i proleće u Srbiji, predstavljali zajednički poduhvat Đilasa i Šolaka, koji je pokrenut nakon propasti njihove namere da nizom kupovina i akvizicija zagospodare medijskim tržištem na čitavom Zapadnom Balkanu. U tome ih je sprečio “Telekom Srbije”, što su oni pripisali aktuelnim srpskim vlastima čije je rušenje postalo najvažniji prioritet pomenutih poslovnih partnera. Iznetim pretpostavkama u prilog ide i okolnost da je TV N1 od samog početka i tokom čitavog trajanja protesta, okupljanjima opozicionih pristalica poklanjala posebnu pažnju, direktno ih prenosila i davala veliki medijski prostor učesnicima i organizatorima protestnih skupova.

I najzad, konačna potvrda povezanosti poslovnih interesa Dragana Šolaka i njegovog partnera Dragana Đilasa i protestnih okupljanja u Srbiji stigla je kada su posle nekoliko meseci od početka protesta, napokon formulisani zahtevi demonstranata. Pored zahteva za fer izbornim uslovima, što je eufemizam za nametanje privatnim medijima u Srbiji obaveze da u svojim programima opozicija bude više zastupljena, organizatori protesta su istakli i zahtev da se promene članovi saveta REM-a, nezavisnog regulatornog tela sa kojim je kompanija SBB u konstantnom sukobu zbog kršenja zakonskih pravila u poslovanju u Srbiji. Interesno poslovna priroda tog zahteva, za čije ispunjavanje su jedino zainteresovani Šolak i njegove firme, jasno govore da su protesti od samog početka bili instrumentalizovani i organizovani od strane interesne grupacije okupljene oko osovine Đilas-Šolak.

Nakon što je tokom krize oko zgrade RTS i Predsedništva Srbije, nekoliko dana aktivno dezinformisala javnost i neskriveno agitovala u korist opozicionog SzS i dela demonstranata koji su otvoreno pozivali na nasilje i radikalizaciju protesta, TV N1 je sebe počela da predstavlja kao žrtvu pritiska vlasti i tabloida. U prilogu pod naslovom "Posle dešavanja tokom vikenda N1 na meti pretnji, tabloida i državnih zvaničnika", urednik N1 Jugoslav Ćosić pokušao je da negira očiglednu činjenicu da ta televizija nije samo izveštavala o upadu u RTS, već je širenjem lažnih vesti i manipulisanjem činjenicama otvoreno podsticala radikalizaciju protesta i održavanje tenzija tokom okupacije zgrade RTS i sutradan, tokom opsade zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu.

Kako Dragan Šolak i SBB godinama besplatno koriste državne rusurse

Da su Dragan Šolak i njegove firme razvili takav model poslovanja koji pdorazumeva takav model poslovanja po kome gde god je to moguće troškove prevaljuju na druge, dok dobit pripada samo njima, vidi se iz mnogobrojnih primera kršenj azakona i uzurpacije državne imovine Republike Srbije i grada Beograda. Kako to u praksi funkcioniše najbolje se vidi u nedavno otkirvenom slučaju "Beogradskih elektrana" čije je šahtove i toplovode Šolakov SBB protivpravno koristio kako bi u glavnom gradu Srbije razvukao oko 60 km optičkih kablova.

Slučaj uzurpacije imovine JKP "Beogradske elektrane": Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, nedavno je novinarima pokazao dva šahta na teritoriji Novog Beograda u kojima je SBB nelegalno postavio optičke kablove koristeći toplovodnu mrežu JKP “Beogradske elektrane”, i to bez plaćanja bilo kakve nadoknade. On je naveo da su JKP „Beogradske elektrane” uradile analizu kompletne svoje mreže i pronašle skoro 60 kilometara nelegalno postavljene mreže na teritoriji Beograda.

Da je SBB plaćao korišćenje gradske mreže, Grad bi dobio između tri i pet miliona evra, istakao je Vesić i kao primer naveo da su za tri miliona evra mogla da se izgrade dva vrtića. Vesić je upozorio da Šolak na sličan način koristi i gradsku vodovodnu mrežu, kao i stubove javne rasvete i dodao da SBB preko ojačivača na stubovima krade struju direktno sa bandera što je krivično delo.

Nakon što je najavio podnošenje krivičnih prijava i pokretanje sudskih postupaka za nakanadu štete, kompanija "United Group" izdala je dva saopštenja u kojima je objavljivanjem i poturanjem nerelevantnih dokumenata neuspešno pokušala da demantuje Vesićeve navode.

Optužujući vlast da "sprovodi kontinuiranu negativnu kampanju protiv kompanije SBB" kao osvetu za izveštavanje Televizije N1, kompanija “United Group” je potvrdila da koristi šahtove i toplovode JP “Beogradske elektrane”. Iz UG su, međutim, ustvrdili da su zapravo oni tom javnom preduzeću “skoro deceniju i po omogućavali da koristi naše resurse za kontrolu sistema grejanja”. Iz kompanije su, takođe, poručili da su svi poslovi koje su radili “sa preduzećem 'Beogradske elektrane' regulisani pravosnažnim ugovorima”.

“Da se nisu opredelili za partnersku saradnju sa nama, jedina alternativa da JKP 'Beogradske elektrane' obezbede moderan sistem monitoringa grejanja bila je izgradnja vlastite optičke infrastrukture, što bi zahtevalo njihova višemilionska ulaganja", navedeno je u saopštenju.

U drugom saopštenju, u pokušaju da dokaže da poseduju relevantnu dokumentaciju, UG je javnosti na uvid ponudila prvu stranu Rešenja Ministarstva za kapitalne investicije iz 2004. godine (u vreme kada je tim resorom rukovodio Velimir Ilić), kojim je SBB-u dana generalna dozvola za izgradnju telekomunikacione distributivne mreže na teritoriji Srbije. Pored toga, UG je javnosti ponudila prvu stranu ugovora koji je sa JKP “Beogradske elektrane” potpisan 2001. godine, a kojim je SBB-u (u to vreme Telefonija KDS) dozvoljeno da koristi podzemne trase daljinskog grejanja na teritoriji opštine Stari Grad (područje koje pokriva TO “Dunav”). S obzirom da je javnosti na uvid ponuđena samo prva strana ugovora, iz pokazanog dokumenta se ne mogu celovito sagledati ni ko je taj ugovor potpisao, kao ni prava i obaveze ugovornih strana. Takođe, ni rešenje Ministarstva, kao ni ugovor sa JLP “Beogradske elektrane” iz 2001. godine, ne odnose se na kablove postavljene na teritoriji opštine Novi Beograd koje je zamenik gradonačelnika Goran Vesić pokazao novinarima.

“Pitamo se koliko je još dokaza potrebno da objavimo, da bi istina nadvladala neistine koje plasira vlast“, stoji u saopštenju UG čiji je menadžment očigledno prenebregao činjenicu da se ni jedan od dokumenata čije su samo prve strane pokazane javnosti, ne odnosi na sporne kablove iz novobeogradskih toplovodnih šahtova.

Nelegalnim kačenjem na stubove javne rasvete i ugradnjom pojačivača za krađu struje, SBB je izgradila najveću kablovsku mrežu u Srbiji: I dok su u modernom korporativnom duhu, u skupocenim salonima, kabinetima i mondenskim golf terenima, dogovarane nekoliko milijardi evra vredne kupoprodaje vlasničkih udela u Šolakovoj kompaniji “United Group”, ono što je na terenu karakterisalo širenje najvažnije firme u njenom vlasništvu, kablovske mreže SBB i povezanih firmi u regionu, više je podsećalo na pravila divljeg zapada ili nimalo manje divlje tranzicije viđene desetak godina ranije u istočnoj Evropi.

Koristeći slabost institucija, raširenu korupciju i odsustvo jasnih urbanističkih pravila, SBB je svoju mrežu širila divljim rasturanjem kablova u urbanim jezgrima velikih srpskih gradova. Za tu namenu, kako bi ušli u što veći broj domaćinstava, bez ikakvih pratećih dozvola kablovi su razvođeni s krova na krov visokih zgrada, preko stubova ulične rasvete i elektromreže, a ljudi povezani sa obavljanjem ovih prljavih poslova na terenu svedoče da su za tu namenu korišćeni čak i infrastrukturni radovi koje su finansirale lokalne samouprave. Prema svedočenju terenskih učesnika u toj prljavoj praksi, ona je najviše bila rasprostranjena u Beogradu u vreme kada je gradonačelnik prestonice bio Dragan Đilas, od kada i potiče poslovno partnerstvo između dva imenjaka – Šolaka i Đilasa.

Pored nepoštovanja i zaobilaženja urbanističkih propisa prilikom razvođenja optičke mreže kablova, SBB je od samog početka poslovanja do današnjih dana široko primenjivao praksu neprijavljivanja tačnog broja svojih pretplatnika. To je rađeno kako bi se izbeglo plaćanje poreza državi, ali i kako bi se umanjile obaveze po osnovu Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Nekoliko beogradskih advokata, koji su zastupali udruženja nosilaca autorskog i srodnih prava, potvrdilo nam je saznanja da tokom suđenja sa SBB-om, čak ni sud nije bio u mogućnosti da utvrdi tačan broj korisnika koje SBB prijavljuje RATEL-u. Odbijanje ovog nezavisnog regulatornog tela da sudu dostavi podatke sa obrazloženjem da je u pitanju poslovna tajna, ukazuje da je zahvaljujući svojoj finansijskoj moći, raširenoj korupciji i neefikasnim delovanjem tužilaštva i Poreske uprave, SBB uspeo da pod svoju kontrolu stavi i one delove državne administracije koji su zaduženi za uređivnje i kontrolu brojnih segmenata poslovanja u oblasti u kojoj ova kompanija ima dominantan položaj.

Tako je Dragan Šolak uspeo da zatvori začarani krug: divljim i nezakonitim širenjem mreže došao je do velikog broja korisnika; te korisnike u većini slučajeva ne prijavljuje regulatornim telima zbog čega ne plaća porez niti druge obaveze po osnovu kablovske pretplate koju naplaćuje; novac naplaćen tim putem preliva u crne fondove iz kojih podmićuje delove državnog aparata kako bi učvrstio svoju poziciju na tržištu i izbegao da dođe pod udar zakona; u međuvremenu, zahvaljujući velikom broju korisnika i brzom širenju svoje mreže, privlači inostrane investicione fondove da ulažu u dalji razvoj i širenje njegove mreže; tako prikupljenim novcem vrši akvizicije manjih operatera i obezebeđuje dozvole nadležnih antimonopolskih regulatornih tela; povećanu bazu korsnika i rasutće prihode dalje ulaže u širenje političkog uticaja, kupovinu medija i proizvodnju sadržaja kako bi eliminisao ostatak konkurencije; krajni cilj jeste uspostavljanje apsolutnog monopola na tržištu u kome bi SBB bio dominantan tržišni igrač sa udelom od preko 90% na tržištu telekomunikacija, medija i njihove distribucije.

Ukoliko se u međuvremenu neko usudi da pruži otpor ovako zamišljenom scenariju, on postaje meta napada široke mreže medija, organizacija, političkih partija i pojedinaca koji su interesno povezani sa vlasnikom SBB. Od takvih hajki i lažno kreiranih afera nisu bili pošteđeni čak ni nosioci najviših državnih funkcija, kao ni isnstitucije kojima oni upravljaju što ilustrativno demonstrira kolika je relana moć koju u svojim rukama drže Dragan Šolak i sa njim povezane strukture.

Krađa struje: Pored nezakonitog korišćenja javnih dobara i državne imovine, Šolakova firma za kablovsku distribuciju nelegalno je uzurpirala čak i privatnu imovinu običnih građana. Tako je godinama unazad, kompanija SBB u stambenim zgradama protivrpavno uzimala struju iz zajedničkih i privatnih strujomera, što su plaćali stanari tih zgrada, a da to nisu ni znali niti su dali pristanak za tako nešto.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić predstavio je medijima slučaj krađe struje od strane SBB u Drinčićevoj ulici u Beogradu. U pitanju je nelegalno kačenje kablovskog operatera na strujomer Živorada Jovanovića koji stanuje u Drinčićevoj 6, preko čijeg je strujomera SBB nelegalno uzimala struju punih deset godina.

"Juče je Jovanoviću isključena struja. On se obratio mom kabinetu jer je posumnjao da je neko nelegalno bio priključen na njegov strujomer, a pošto ovu zgradu održava 'Gradsko stambeno', njihove ekipe su izašle na teren i ustanovile da se na njegov strujomer nelegalno priključio SBB", pojasnio je Vesić novinarima. Naveo je da je taj kablovski operater skoro deset godina bio priključen na Jovanovićev strujomer što, dodao je, znači da je on deset godina plaćao struju za SBB, ne znajući za to.

S obzirom na postojanje sumnje da ovo nije izlovani slučaj već primer dobro uhodane prakse, novinari Antidota su konsultovali stručnjake koji su nam izračunali da je za 20 godina SBB na ovaj način na svoje korisnike nelegalno prebacila troškove od preko 36 miliona evra. Prema dokumentu SBB koji poseduje redakcija Antidota, po jednom strujomeru SBB troši oko 16w/h, što je za procenjenih 30.000 brojila (800.000 korisnika) za period od 20 godina oko 36 miliona evra. Tome, međutim, treba dodati i to što SBB ne plaća naknade za priključak na električnu mrežu, niti za kupovinu stujomera, kao ni ostale dažbine koje građani moraju da plaćaju Elektroprivredi Srbije.

Tajkun koji kupuje Falkone, krade struju od svojih korisnika

U junu 2019. srpski mediji objavili su informaciju da je Dragan Šolak, osnivač i suvlasnik kablovskog sistema SBB, za 45 miliona evra kupio privatni avion "Falkon F-900". Tri godine ranije, u maju 2016, na gotovo istovetan način za 35 miliona evra Šolak je kupio avion "Falkon 2000 LXS".

Dok je Šolak kupovao privatne avione od oko 80 miliona evra, koje sebi ne može da priušti čak ni Vlada Srbije, njegove firme su, bez ikakve nadoknade, postavljale desetine kilometara kablova u šahtove beogradskih elektrana. Ali to nije sve. Pored korišćenja javnih resursa, 

Beskrupulozno poslovanje kompanija Dragana Šolaka

Nastavak sukoba sa državom UG je nastavila reakcijom na izjavu premijerke Srbije Ane Brnabić koja se u Skupštini Srbije požalila da zbog monopola SBB-a čak ni ona lično u svom domaćinstvu ne može da koristi usluge Telekoma, već je primorana da usluge kablovske televizije i interneta koristi od Šolakove firme SBB. U svojoj reakciji, UG je izjavu predednice srpske vlade nazvala apsurdnom, dok je za gušenje slobodne konkurencije optužio kompaniju Telekom Srbija. Navodeći kako premijerka Ana Brnabić u bilo kom trenutku može da uvede Telekom provajdera, UG je poručio da su upravo oni kompanija koja se "zalaže za slobodno tržište".

Kako, međutim, u praksi izgleda to zalaganje može se videti iz nekoliko slikovitih primera.

CRNO KNJIGOVODSTVO - LAŽNO PRIJAVLJIVANJE BROJA KORISNIKA: U pokušaju da dokaže da na tržištu ne poseduje monopolski položaj, UG se u svom saopštenju pozvala i na zvanične podatke RATEL-a. Tom prilikom UG je pokušala da ospori podatke koje je iznela premijerka Srbije o broju korisnika koje ima SBB. Međutim, SBB i Dragan Šolak godinama su skrivali broj korisnika, zbog čega su državi manje plaćali poreze, vlasnicima kanala manju nadoknadu, a manje nadoknade su plaćane i vlasnicima autorskih prava, čije je autore emitovao SBB. Udruženja poput SOKOJ-a, OFPS-a ili dečijeg kanala ULTRA su do dogovora sa UG morali da dođu ili dugogodišnjim sudskim postupcima ili upornim pritiscima da nadoknadu autorima SBB isplaćuje prema stvarnim brojevima svojih korisnika, a ne umanjenom broju što je ta firma godinama radila. Tako je nedavno, posle više godina suđenja, Dragan Šolak pristao da SOKOJ-u plati višemilionsku naknadu jer je skrivao tačan broj korisnika i plaćao za neuporedivo manje korisnika, nego što je bilo realno stanje. Ugovor između SBB i organizacija poput SOKOJ-a imao je klauzulu o zabrani retroaktivne provere broja korisnika. SBB je ovo radio godinama unazad baš zahvaljujući podršci RATEL-a, koji se godinama ponašao kao servis SBB-a, a ne nezavisna regulatorna agencija. Postoje zvanični dopisi RATEL-a, gde na konkretno pitanje o broju korisnika SBB operatera, iz te agencije odgovaraju da je tačno da SBB ne pokazuje tačan broj korisnika i da se greške mogu kretati čak i do 100, pa i više procenata (što znači da SBB nije prijavljivao polovinu pa i više korisnika).

Tako je i bilo moguće da SBB koji je imao 55% tržišta uplaćuje i do 3 puta manje dažbina državi od Telekoma koji je imao 15% tržišta.

KRAĐA AUTORSKIH PRAVA: Ratomir Raca Kutlešić koji je napravio dečiju televiziju Ultra, Šolaku je prodao najpre 50%, a potom još 25% vlasništva u njoj. Ugovorom koji su sklopili, SBB je bio u obavezi da plaća naknadu toj televiziji po priključku. Kutlešić je, međutim, ustanovio da ga SBB vara u prijavi broja priključaka i da time umanjuje naknade po osnovu prava reemitovanja tog kanala zbog čega je najpre tužio SBB, a zatim protiv Šolaka podneo krivičnu prijavu za prevaru. Zbog nastalog spora kablovski operater SBB je Televiziju Ultra uklonio iz svoje ponude.

Da je kompaniji SBB i njenom vlasniku piraterija ostala omiljena poslovna aktivnost, svedoči i primer emitovanja hrvatskih nacionalnih kanala u inostranstvu za šta nisu imali zakonska prava. Naime, u martu 2006. godine, Hrvatska radio-televizija dala je američkoj kompaniji „Euro World Network“ ekskluzivna prava da distribuira njen program. Inače, ta američka kompanija bavi se distribucijom, oglašavanjem i isporukom televizijskih programa za građane iz država bivše Jugoslavije na teritoriji Evrope, Severne Amerike i Australije, i to uz dozvolu svih televizijskih kuća čiji sadržaj plasiraju. Tokom 2015, američka kompanija ovlastila je austrijski „GSS Media Kg“ da distribuira sadržaj HRT-a na teritoriji Australije i SAD.

Međutim, Šolakova kompanija „NetTV Plus“, čiji se serveri nalaze u Beogradu, odlučila je da bez ikakve dozvole i naknade emituje programe HRT-a za dijasporu u Severnoj Americi i Australiji.

Pošto je Šolakova kompanija bez traženja bilo kakve saglasnosti i plaćanja naknade kako HRT-u, tako i američkoj i austrijskoj firmi, plasirala programe HRT-a, Hrvatska radio-televizija je 1. marta 2014. uputila dopis „Junajted grupi“ u kojem je tražila da svi njeni programi budu isključeni sa platforme „NetTV“, ali to se nije dogodilo. Zbog odbijanja da poštuju svoje zakonsk eobaveze američka firma je zapretila tužbom protiv Šolakove UG.

KARTEL: I gore navedenog primera vidi se da je SBB sve manje operatere organizovao u jedan kartel, čiji je jedini konkurent bio Telekom, koga je trebalo uništiti i na uštrb koga su svi ostalli rasli. SBB i ostali operateri nikada se nisu napadali niti sukobljavali na tržištu. Bili su organizovani u kartel, imalu su dogovore o podeli tržišta, i svi su bili usmereni na napade isključivo na Telekom Srbije, dok se SBB širio tako što je svake godine kupovao nekog od manjih operatera što je po svemu sudeći i bilo deo dogovora o formiranju kartela.

Upravo iz razloga kartelskih dogovora komentar UG da SBB-a nema tamo gde je Telekom kupio male operatere predstavlja tačnu informaciju. Upravo na tim područjima SBB nije napadao druge operatere, već ih je iz godine u godinu kupovao i tako povećavao monopol na tržištu. Zato su Šolak i SBB toliko burno i reagovali prilikom kupovine Kopernikusa i Radijus Vektora od strane Telekoma, pošto je upravo SBB imao nameru da kupi pomenute dve firme. Pre toga tržište Srbije bukvalno je bilo podeljeno kao plen, gde je cilj bio samo jedan, uništiti Telekom.

MONOPOL U NOVOIZGRAĐENIM ZGRADAMA: Činjenica je takođe, da je zloupotrebljavajući svoj dominantan položaj na tržištu, sa dosta investitora koji grade nove zgrade, SBB napravio dogovore da instalacije za telekomunikacije u zgradama budu u kablovskoj tehnologiji (koju imaju SBB i drugi mali operateri) čime se u startu sprečava ulazak Telekoma Srbija kao konkurenta koji ima IPTV tehnologiju. Prema saznanjima Antidota, kompanija Telekom poseduje spisak od preko stotinu zgrada izgrađenih poslednjih nekoliko godina gde je primenjivana opisana praksa.

NELEGALNA MREŽA: Da SBB i dan danas u Beogradu ima nelegalnu mrežu može se videti i u centru grada na Vračaru gde postoje kablovi koji vise sa zgrade na zgradu, kao i razvučeni kablovi po stubovima javne rasvete što se može videti osim oko Hrama Svetog Save, po celom Beogradu, a posebno u gradovima u unutrašnjosti Srbije.

Neka svako od čitalaca sam zaključi da li su ravnopravni troškovi i uslovi poslovanja ako jedna kompanija, učesnik na tržištu, poput SBB-a, na ovaj način dolazi do korisnika, a druga, poput Telekoma, do korisnika dolazi uz sve potrebne dozvole i troškove regularnog iskopavanja kanala za postavljanje kablova i kasnije vraćanje infrastrukture u prvobitno stanje, ponovnim asfaltiranjem ulica i popločavanjem trotoara. 

DRSKO I BESKRUPULOZNO UNIŠTAVANJE KONKURENCIJE: Iako u svojim saopštenjima redovno tvrde da se zalažu za slobodnu konkurenciju i fer tržišnu utakmicu, u praksi SBB ne bira sredstva kako bi uspostavila monopol i uništila konkurenciju. Tipičan primer zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu predstavlja slučaj kupovine ekskluzivnih prava za emitovanje kanala FOX. Godinama su svi kablovski operateri na Balkanu, čak i oni najmanji sa po stotinak korisnika, imali ceo paket FOX kanala, osim Telekoma koji je u tome bio onemogućen pošto je vlasnik SBB-a, više od 10 godina plaćao FOX-u za ekskluzivno pravo za emitovanje preko IPTV tehnologije, koju SBB nikada nije koristio, a što je tehnologija koju koristi Telekom. To je urađeno sa očiglednom namerom da državni operater Telekom bude u hendikepiranom položaju u odnosu na sve ostale operatere na Balkanu. Sličan slučaj se dogodio i sa drugim kanalima poput Cinestar premijer 1, Cinestar premijer 2….

MEDIJSKA DOMINACIJA: Kao posebnu startegiju SBB je imao medijsku dominaciju. Pravljenje niza kanala od informativnih, sportskih, dečijih, GRAND kanala, IDJ i dr, u toj kompaniji su želeli da naprave apsolutnu medijsku dominaciju ne samo u odnosu na Telekom, već i u odnosu na ostale medije. Poslednji projekat bila je kupovina nacionalnih kanala u regionu kada su u Hrvatskoj, Crnoj Gori i BIH kupljene nacionalni kanali sa ciljem da i u Srbiji i Sloveniji bude urađeno isto. Takođe, korak ka apsolutnoj medijskoj dominaciji bio je i kupovina monopolske firme iz oblasti oglašavanja “Direct Media” koja i dalje drži preko 50% oglašivača u regionu.

Ovakva koncentracija medijske moći, gde jedna firma ima preko 50% korisnika, uz to i čitav niz kanala iz svih oblasti i na kraju, da poseduje čak i firmu za medija baying koja ima preko 50% tržišta, teško da je zabeležena bilo gde u svetu. Zato i ne čudi što samo na Balkanu, gde postoji ovakav medijski monopol, u Srbiji i Crnoj Gori fudbalske utakmice nacionalnih timova gledaoci mogu da prate samo na kablovskim kanalima u vlasništvu Šolaka.

Treba napomenuti da su svi kanali SBB (sem Granda) prekogranični, tj. vode se kao strani kanali čime izbegavaju da plaćaju naknade srpskim regulatornim telima. Osim toga, kako SBB koji ima preko 900.000 korisnika u Srbiji, plaća skupe nakande za svoje kanale, na taj način se izvlači novac iz zemlje i umanjuje profit srpskoj kompaniji, čime se izbegava plaćanje poreza u Srbiji. Treba, takođe, napomenuti da bez ikakvog zakonskog osnova ovakvi prekogranični kanali emituju domaće reklame i time dodatno uzimaju i taj deo kolača i izvlače novac iz zemlje. Glavni uzrok gašenja velikog broja lokalnih medija upravo jeste CAS MEDIJA, kompanija SBB koja je prodavala medijski prostor sopstvenih i drugih prekograničnih kanala (kao FOX) po niskim cenama. Samim tim oglašivačima se više isplatilo da se reklamiraju na prekograničnim kablovskim kanalima nego na lokalnim stanicama zbog čega su ove dodatno ekonomski urušavane.

Treba napomenuti da je SBB potisnuo Telekom Srbija iz velikih gradova i da je tržišno učešće Telekom Srbije u Novom Sadu i Kragujevcu manje od 10%, a u Beogradu je pre kupovine kablovskih operatora takođe bilo manje od 10%. Potiskivanjem Telekoma iz najvećih gradova SBB je uspostavio potpunu medijsku dominaciju. Drugi kablovski provajderi bili su deo organizovanog kartela i morali su da emituju SBB kanale.

Navedeni primeri jasno pokazuju da Telekom Srbija prošlog leta nije doneo odluku da krene u jak i odlučan razvoj, kupovinu kablovskih operatera, pravljenje sopstvenih kanala i ulaganja u proizvodnju sadržaja, došlo bi do uspostavljanja medijskog monopla nezabeleženih razmera. Telekom bi za svega par godina bio potpuno ugašen, a sledeći potez, nakon gašenja lokalnih kanala i Telekoma, bio bi gašenje nacionalnih kanala, tako da bi na medijskom tržištu ostao samo jedan kanal koji bi pripadao SBB-u.

Uspeh Šolakovih kompanija očigledno je postignut zahvaljujući neplaćanju obaveza i brojnim uzurpacijama. Za razliku od Telekoma koji svoje kablove mora da provlači regularnim putem, da za njih kopa kanale i svaku raskopanu ulicu uredno vrati u prvobitno stanje, SBB je taj problem rešavao jednostavnim bacanjem kablova sa zgrade na zgradu, ubacivanjem kablova u toplovode, kačenjem na bandere ili uličnu rasvetu, a kao što se vidi i da protivpravno struju uzima od svojih korisnika bez da ih o tome obavesti ili ne daj bože traži pristanak. Tako je firma izbegavala troškove, ali i gubljenje vremena na komplikovane procedure za izdavanje dozvola koje je Telekom morao da čeka. SBB je tako brže ulazio u domaćinstva, zahvaljujući čemu je stekao daleko veći broj korisnika.

KORISNICI PREVAROM PRIMORANI DA PLAĆAJU STRUJU ZA FUNKCIONISANJE UNIFI MREŽE SBB

SBB svojim korisnicima interneta nudi opciju korišćenja Unifi mreže na velikom broju lokacija koje su pokrivene signalom (na ulici, stanu, ispred zgrada, u tržnim centrima). Čak i korisnicima koji imaju kablovski internet od SBB-a, u stanu se pojavljuje i nudi UNIFI mreža.

UNIFI mreža se uspostavlja tako što se u stan korisnika ubacuju jači pojačivači koji naravno troše više struje nego što je korisniku potrebno za wi-fi mrežu intreneta u stanu.

Tako SBB preko 880.000 korisnika koristi struju bez dozvole korisnika, stavljajući im pojačivače da bi ta komapnija imala jaču mrežu koju nudi na više od 650.000 lokacija u regionu i od koje ima direktnu finansijsku korist, pošto je korišćenje Unifi mreže deo paketa koji korisnici skuplje plaćaju.

SBB je napravio internet mrežu u koju komercijalno koristi i zarađuju ogroman novac na njenoj eksploataciji, a velike količine struje neophodne za rad te mreže plaćaju njihovi korisnici, a da ih SBB nije ni pitao da li to žele ili ne što predstavlja direktnu obmanu potrošača i prevarno postupanje provajdera.

Stručnjaci sa kojima su se novinari Antidota konsultovali, navode da je osnovna razlika između modema (routera) koji radi u normalnom (home use) i specijalnom (UniWiFi) režimu, u vremenu rada VF izlaza. Modem u normalnom radu ide u "sleep mode" kad nema aktivnih klijenata WiFi mreže. Modem koji opslužuje UniWiFi mora da bude permanentno aktivan kako bi držao konekcije sa susednim "karikama u lancu".

Prema tome, potrošnja struje je veća, a uz to treba uzeti u obzir količinu elektro-magnetnog zračenja kojoj su izloženi stanari-korisnici zbog toga što je modem stalno aktivan umesto da ide u "sleep mode".

Dakle, osim što troše tuđu struju, modemi osposobljeni za UniWiFi negativno utiču i na zdravlje konzumenata.

____________________________________________________

S obzirom da svakodnevno do javnosti dolaze novi dokazi o nezakonitim poslovnim potezima i netržišnom ponašanju kompanija u vlasništvu Dragana Šolaka, Medijska mreža Antidot će sa pažnjom nastaviti da prati i istražuje procese koji se odvijaju na tržištu telekomunikacija i medijske ratove koji se pokreću i vode zarad zaštite privatnih interesa i uspostavljenog monopola u regionu. Sva nova saznanja i dokaze do kojih istraživački tim naše mreže u međuvremenu bude došao, kao i dokumentacija koju već sada posedujemo i uveliko već istražujemo, biće objavljeni u narednom, četvrtom po redu, nastavku o fenomenu Dragana Šolaka i poslovno-medijskog monopola koji je on uspostavio u ovom delu sveta.