Fotografija koja daje odgovor zašto je Vuk Jeremić dobijao milione

U vreme dok je u svojstvu specijalnog izaslanika ministra spoljnih poslova Srbije obavljao funkciju predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN) i od građana Srbije dobijao platu od 8.000 dolara, Vuk Jeremić je paralelno obavljao privatne “konsultantske poslove” i, po svemu sudeći, bio deo međunarodne mreže visoke korupcije. Jeremićevi navodni konsultantski poslovi svodili su se na upoznavanje svog poslovnog partnera Patrika Hoa (Patrick Ho) sa liderima i ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao u vreme dok je kao šef diplomatije Srbije, o trošku njenih poreskih obveznika, pod maskom sprečavanja nezavisnosti Kosova putovao širom sveta.

Istraživački tim Medijske mreže Antidot došao je u posed ekskluzivnih fotografija koje dokazuju da je 5. aprila 2013. godine, u vreme dok je obavljao funkciju srpskog izaslanika na mestu predsedavajućeg GS UN, Vuk Jeremić prisustvovao nizu poslovnih sastanaka koji su održani u Hong Kongu, a na kojima su dogovarani milionski poslovi između privatnih kompanija. Prema informacijama koje su novinari Antidota dobili iz Hong Konga i fotografijama koje to potvrđuju, Jeremić je u svojstvu konsultanta-posrednika prisustvovao sastanku čelnih ljudi meksičkog državnog naftnog konglomerata PEMEX i čelnih ljudi kineske naftne kompanije China Energy Company Ltd (CEFC).

Pored Jeremića, sastanku su prisustvovali i njegov prijatelj sa Harvarda Emilio Lozoja (Emilio Austin Lozoya) u svojstvu prvog čoveka meksičkog PEMEX-a, kao i Čan Čauto (Chan Chauto) član odbora direktora kompanija China Energy koji je na tom sastanku predstavljao predsednika kompanije Ji Đianminga (Ye Jianming). Prisutan je bio i Patrik Ho, u to vreme generalni sekretar China Energy Fund Committee (CEFC).

Iako je tokom svedočenja na suđenju Patriku Hou, pred sudom u Njujorku, Jeremić rekao da je u aprilu 2013. godine, na putu za kineski Davos koji se održavao na ostrvu Hanan, u Hong Kongu samo upoznao Lozoju i Hoa, foto-dokazi govore da je njegova uloga u toj priči bila znatno dublja od uloge osobe koja je samo spojila svoja dva poznanika. Na sastanku delegacija dveju naftnih kompanija, koje su predvodili Lozoja i Čauto, Jeremić je bi u svojstvu člana delegacije meksičke firme i na tom sastanku čak vodio i zapisnik kao Lozojina desna ruka. Iako je kineski Davos trajao od 6-9 aprila 2013. godine, Jeremić je u Hong Kong došao čak osam dana ranije, 28. marta, gde je do 6. aprila učestvovao u nizu sastanaka sa Hoom na kojima su dogovarani budući poslovi. Kao i sva ostala putovanja na kojima koja je bio u vreme obavljanja funkcija šefa diplomatije i specijalnog izaslanika ministra spoljnih poslova, Jeremićev osmodnevni privatni izlet u Hong Kong platili su građani Srbije koji su obezbedili kompletan budžet za predsedavanje GS UN.

Pored toga što je Jeremić očigledno zloupotrebio funkciju i državne resurse koji su mu bili povereni, prisustvujući sastanku u svojstvu privatnog konsultatna, u vreme dok je obavljao funkciju specijalnog izaslanika ministra spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić je direkto prekršio i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i zakone i pravilnike koji regulišu prava i obaveze državnih službenika. Koristeći državne resurse države Srbije, koja je za Jeremićevo predsedavanje GS UN izdvojila između 3-7 miliona evra, Jeremić je bez dozvole nadležnih organa obavljao privatne poslove koji su nespojivi sa funkcijom koju je obavljao.

Iako je, prema raspoloživim dokazima, konsultatnske poslove za CEFC i PEMEX počeo da obavlja još pre marta 2013. godine, Jeremić je tek u septembru i novembru 2013. godine od skupštinskog adminitrativnog odbora zatražio dozvole za ove poslovne aranžmane. Obavljanjem pomenutih privatnih poslova bez dozvole Agencije za borbu protiv korupcije u vreme dok je bio državni funkcioner, Jeremić je prekršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije koji u članu 30 eksplicitno kaže:

“Funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, funkcioner je dužan da prijavi Agenciji.

Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, Agencija određuje rok u kojem je funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.

Izuzev poslova, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana, Agencija može, na zahtev funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Uz zahtev funkcioner dostavlja pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Državni službenik na položaju dužan je da, uz zahtev, dostavi saglasnost neposredno pretpostavljenog. O potpunom i urednom zahtevu Agencija je dužna da odluči u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti.

Za pojedine kategorije funkcionera, direktor Agencije može opštim aktom da utvrdi poslove, odnosno delatnosti koje mogu da obavljaju bez saglasnosti iz stava 4. ovog člana.

Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije.”

Uprkos jasnim zakonskim odredbama, Vuk Jeremić nije prijavio niti je tražio odobrenje Agencije za obavljanje komercijalnih privatnih delatnosti u vreme dok je obavljao javnu funkciju u UN za čije je vršenje iz republičkog budžeta primao neto platu u iznosu od 8.000 američkih dolara mesečno!

Kao što je Antidot ranije već pisao, za konsultatnske poslove Jeremić je od PEMEX-a primio nadoknadu od 180.000 dolara, dok je za konsultantske poslove od CEFC-a dobio 1,34 miliona dolara. Takođe, zbog Jeremićevih “zasluga”, CEFC je direktno i preko povezanih kompanija Jeremićevoj nevladinoj organizaciji CIRSD uplatio dodatnih 4 miliona dolara.

Jeremić preko Lozoje ishodovao “reformu energetskog sektora” Meksika

Kao što je Antidot ranije već pisao, na sastanku od 6. aprila 2013. u Hong Kongu, postignut je preliminarni dogovor o ulaganjima kineske kompanije u meksičke izvore nafte i gasa iako su u tom trenutku zakonima Meksika bila zabranjena strana ulaganja u toj oblasti! Pored toga što se postavlja opravdano pitanje šta je kao predsedavajući GS UN tražio na sastanku dve kompanije, ništa manje važan nije ni odgovor na pitanje šta je Jeremića motivisalo da posreduje u dogovoru, koji je u trenutku postizanja očigledno bio pravno nedozvoljen? Iz svega što se kasnije dogodilo, postalo je jasno da je Jeremić, preko svog saradnika Lozoje (bliskog prijatelja meksičkog predsednika Nijete) uticao da meksički predsednik, godinu dana kasnije, pod maskom “reforme energetskog sektora” inicira promenu tamošnjih zakona i dozvoli učešće stranih investicija u toj oblasti poslovanja. S obzirom na identičnost obrasca koji je Patrik Ho primenio u slučaju Čada i Ugande, i onog koji je primenjen u slučaju Meksika, gde se do velikih i unosnih poslova dolazilo preko podmićivanja visokih državnih zvaničnika, postoji osnovana sumnja da je i u slučaju “reforme energetskog sektora Meksika” na delu bio slučaj visoke korupcije u koju je upleten i sam Vuk Jeremić.

Da se Jeremić intenzivno interesovao za Nijetovu “reformu energetskog sektora” Meksika, svedoči i podatak da je u svojstvu predsednika CIRSD-a, naredne 2014. godine posetio Meksiko. Tako je Jeremić, u svojstvu predsednika CIRSD-a, 9. maja 2014. godine, boravio u ovoj centralnoameričkoj državi, gde je sa zvaničnicima tamošnjeg Ministarstva energetike i Lozojom razgovarao o planovima za otvaranje energetskog tržišta Meksika za strane investicije.

U izveštaju objavljenom na sajtu CIRSD-a o Jeremićevoj poseti Meksiku navodi se sledeće:

“Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić sastao se u Meksiku sa najvišim rukovodstvom Ministarstva energetike i državne naftne kompanije PEMEX.

Sagovornici su Jeremiću predstavili strateški plan predsednika Enrike Penje Nieta (Enrique Peña Nieto) koji predviđa i da strane kompanije po prvi put nakon 1938. godine dobiju mogućnost poslovanja u domenu energetike u ovoj zemlji.

Predsednik CIRSD-a je iskazao snažnu podršku energetskom planu Meksika, naglasivši da reforma energetskog sektora može da posluži kao katalizator širih promena u Meksiku.

'Pozitivni efekti u okviru energetskih reformi mogu da imaju dugoročni benefit, ne samo za Meksiko, već i za svetsku, sve složeniju energetsku arhitekturu', rekao je Jeremić.”

Kolike je kontroverze izazvala reforma energetskog sektora u Meksiku svedoči i okolnost da je u prvoj izjavi nakon pobede na predsedničkim izborima u Meksiku, na kojima je poražen kandidat blizak dotadašnjem predsedniku Enrikeu Penja Nijetu, novi predsednik Andres Manuel Orador najavio detaljno preispitivanje i reviziju energetskih ugovora koji su potpisivani u okviru sporne reforme. Orador je napomenuo da postoje brojna saznanja da su ti ugovori bili rezultat korumpiranosti Nijetovog režima čiji je Lozoja bio sastavni deo.

Ko su Jeremićevi poslovni partneri

Patrik Ho, bivši ministar unutrašnjih poslova Hong Konga i generalni sekretar fondacije China Energy Fund Committee i Šeik Gadio (Cheikh Tidiane Gadio), bivši ministar spoljnih poslova Senegala, uhapšeni su 18. novembra 2017. godine u Njujorku, pod optužbom da su počinili niz krivičnih dela vezanih za korupciju, podmićivanje i pranje novca. Optužbe ih terete da su povredili američke zakone koji se tiču korupcije (Foreign Corrupt Practices Act) i pranja novca (Money Laundering ).

Prema optužnici podignutoj u Sjedinjenim Američkim Državama, Ho se tereti za učešće u najmanje dva slučaja podmićivanja afričkih lidera tokom 2015. i 2016. godine, radi dobijanja unosnih poslova u Čadu i Ugandi. Jedan slučaj se odnosi na 2 miliona dolara koje je Ho ponudio predsedniku Čada Idrisu Debiu u zamenu za dobijanje privilegovanih prava na eksploataciju naftnih bušotina u toj zemlji. Posrednik u tom poslu bio je Šeik Gadio za šta je, prema optužnici, dobio proviziju od 400.000 dolara.

Tužioci tvrde da se drugi slučaj odnosi na 500.000 dolara mita koji su uplaćeni na račun koji kontroliše ugandski ministar inostranih poslova Sam Kutesa, kao i poklone i obećanja da će profit ostvaren iz zajedničkog posla u oblasti energetike u Ugandi biti deljen sa preduzećima koja kontrolišu članovi njegove porodice.

Optužnica protiv Hoa u međuvremenu je proširena i optužbama za ilegalnu trgovinu oružjem, ali i za kršenje sankcija Saveta bezbednosti UN. Prema konačnom tekstu optužnice, Patrik Ho je optužen da je prodavao oružje Južnom Sudanu, Libiji i Kataru. Pet tačaka optužnice terete ga za podmićivanje, a tri za pranje novca u vrednosti od 2,9 miliona dolara. Pored Jeremića, kao njegovi najbliži saradnici, u ovoj aferi se pominju predsednik Panafričkog instituta za strategije Šeik Tidijan Gadio, predsednik Čada Idris Debi i šef diplomatije Ugande Sem Kutesa.

Šeik Gadio je, u međuvremenu, postigao nagodbu sa američkim tužiocem prema kojoj je za oprost svojih krivičnih dela pristao da bude svedok saradnik u postupku koji se vodi protiv Patrika Hoa.

Ako bude osuđen, Ho bi mogao da se suoči sa zatvorskom kaznom do 30 godina. Na suđenju u saveznom okružnom sudu u Menhetnu, kojim rukovodi sudija Katherine B. Forrestom, savezni tužilac je ponudio veoma obiman dokazni materijal, koji obuhvata nekoliko stotina hiljada dokumenata koji se sastoje od elektronskih poruka (mailova) i njihovih priloga, sa više od 10 bankovnih računa za čiji pregled su tužioci dobili sudske naloge. Među pomenutim mailovima nalaze se i oni koje je Ho razmenjivao sa Vukom Jeremićem, a iz kojih se vidi prava priroda njihovih poslovnih odnosa.

Pored toga, tužilac je sudu ponudio i više hiljada stranica bankarske i finansijske dokumentacije vezane za više različitih entiteta, zajedno sa sedam kutija papirnih dokumenata i informacija dobijenih sa 11 telefona, četiri računara, kamera i druge opreme zaplenjene tokom pretresa Hoove kancelarije u Virdžiniji.

Zbog opasnosti od bekstva, Hou je u nekoliko navrata odbijana ponuđena kaucija od čak 10 milona dolara, a suđenje je započelao 26. novembra 2018. Na tom suđenju već 27. novembra, kao prvi svedok na suđenju pojavio se Vuk Jeremić.

Četiri meseca posle hapšenja Patrika Hoa, zbog pronevere 38 miliona dolara, 16. februara 2018. kineske vlasti su pokrenule istragu i protiv Hoovog šefa, predsednika i izvršnog direktora kompanije „China Energy Company Limited“ i njene fondacije China Energy Fund Committee (CEFC), kineskog tajkuna Ji Đianminga (Ye Jianming), glavnog donatora Jeremićevog CIRSD-a. Zbog hapšenja svog osnivača, CEFC je samo u jednom danu izgubila 180 miliona dolara svoje tržišne vrednosti na berzi. Akcije tri kompanije povezane sa CEFC, na berzama u Hong Kongu, Šenženu i Singapuru, pale su u roku od sat vremena za čak 630 miliona američkih dolara, da bi ukupan gubitak vrednosti kompanije na berzi dostigao čak 33%, zbog čega je sudbina kompanije i dalje krajnje neizvesna.

Osnovan od strane Đianminga 2002. godine, od 2015. godine CEFC je potrošio najmanje 1,7 milijardi dolara kupujući energetske kompanije u Rumuniji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Rusiji, ali i Čadu i još nekim afričkim zemljama, ne uključujući još 1,2 milijardu dolara za otkup finansijskih usluga u SAD i Češkoj.

Istraga o CEFC-u otkrila je kako je zahvaljujući Đianmingovim stranačkim i vojnim vezama, promet kompanije višestruko uvećavan fiktivnim trgovanjem unutar mreže povezanih firmi, zahvaljući čemu je domaćoj i stranoj javnosti osnivač CEFC mogao prodati priču o svom rastućem globalnom energetskom i finansijskom kolosu. Da je reč o kontroverznoj ličnosti i, po svemu sudeći prevarantu, pokazuje i niz intervjua koji je Đianming dao kineskoj novinarki Ji Tijankuin tokom 2017. godine, u kojima su iznošene tvrdnje za koje se, kasnijom proverom dokumentacije, ispostavilo da su bile notorne laži.

Da slučaj uhapšenih glavnih Jeremićevih finansijera i bliskih poslovnih saradnika nije slučajnost, već posledica postojanja dobro uhodanog koruptivnog obrasca poslovanja koji je ta grupa ljudi praktikovala, svedoči i slučaj Emilia Lozoje, Jeremićevog bliskog prijatelja sa Harvarda i poslovnog saradnika u vreme kada je obavljao funkciju predsedavajućeg GS UN.

Emilio Lozoja je meksički biznismen i sin bivšeg ministra energetike. Završio je Harvard, gde je upoznao Jeremića, nakon čega je bio direktor najveće meksičke energetske kompanije PEMEX.

Lozoja, koga je Jeremić redovno promovisao preko svog tviter naloga nazivajući ga svojim “bratom”, svetskoj javnosti je postao poznat nakon što ga je specijalni meksički tužilac javno doveo u vezu sa posredovanjem u davanju 10 miliona dolara mita bivšem predsedniku Meksika Enrikeu Penji Nijetu tokom predsedničke kampanje 2012. godine u toj zemlji.

Prema navodima specijalnog meksičkog tužioca Santijaga Nijeta (Santiago Nieto), bivši zvaničnici brazilske građevinske firme Odebreht (Odebrecht) priznali su da je ta kompanija dala nešto više od 10 miliona dolara mita bivšem šefu meksičke državne naftne kompanije PEMEX, i to u vreme kada je Lozoja bio zvaničnik kampanje predsednika Nijeta. Trojica bivših rukovodilaca Odebrehta dalo je iskaze brazilskim tužiocima da je Lozoji, bivšem izvršnom direktoru PEMEX-a, isplaćivan mito od 2012. do 2014. godine.

Prema tim navodima, u aprilu i novembru 2012. godine Lozoji je isplaćeno oko 4 miliona dolara. Nakon izbora predsednika Nijeta, Lozoja je bio zadužen za koordinaciju odnosa sa inostranim kompanijama i investitorima. Pena Nijeto je postao predsednik 1. decembra 2012. godine.

Prema objavljenom svedočenju, ostatak novca je isplaćen 2013. i 2014. kada je Lozoja postao direktor PEMEX-a, gde je igrao istaknutu ulogu u promociji meksičke energetske reforme koja je otvorila svoju naftnu industriju privatnim firmama i stranim investicijama. On je smenjen u februaru 2016. godine, usled finansijskih teškoća nastalih nakon naglog pada proizvodnje.

U decembru 2016. godine, kompanija Odebreht je priznala da je platila skoro 800 miliona dolara mita u Latinskoj Americi i Africi, u sklopu sporazuma o priznanju krivice od 2,6 milijarde dolara dogovorenih sa američkim vlastima. U sklopu tog sporazuma, kompanija je potvrdila da je između decembra 2013. i kraja 2014. godine, platila mito od 6 miliona dolara jednom zvaničniku u neimenovanoj meksičkoj državnoj kompaniji, kako bi obezbedila dobijanje državnih projekata u toj zemlji. PEMEX je bila jedina meksička državna kompanija koja je u tom periodu potpisivala ugovore sa Odebrehtom.

Tokom 2014. i 2015. godine, u vreme kada je Lozoja rukovodio PEMEX-om, Odebreht je sa tom kompanijom sklopio četiri ugovora o izgradnji u ukupnom iznosu od oko 1,5 milijardi dolara, uključujući unapređenje rafinerije i izgradnju velikog gasovoda u severnom Meksiku.

Čitav slučaj je zataškan nakon što je federalni državni tužilac Meksika, na zahtev predsednika Nijeta, smenio Santijaga Nijetu sa funkcije načelnika Specijalnog tužioca za izborne zločine, sa obrazloženjem da je tužilac nelegalno javno otkrio detalje o istrazi korupcije u kojoj su bili pominjani brazilska kompanija Odebreht i bivši izvršni direktor PEMEX-a Lozoja. Smenjeni tužilac javno je optužio predsednika Nijetu da je otpušten kako bi zaustavio istragu o podmićivanju i ilegalnom finansiranju izborne kampanje od strane vladajuće stranke u zemlji.

Tajni susreti u apartmanu 78B Trampove kule

Da je Jeremić bio u samom centru međunarodne koruptivne mreže, potvrdili su i njegovi iskazi tokom svedočenja pred sudom u Njujorku. Jeremić je tom prilikom potvrdio da je boravio u apartmanu 78B jedne od Trampovih zgrada (Trump World Tower Condos) u kojoj se sastajao sa optuženim Patrikom Hoom, koga američke vlasti sumnjiče za umešanost u međunarodnu korupciju. Prema saznanjima američkog tužilaštva, upravo u Trampovoj zgradi, Patrik Ho se sastajao sa poslovnim partnerima gde su dogovarani prljavi poslovi prodaje oružja afričkim zemljama Libiji, Južnom Sudanu, Čadu...

Tokom Jeremićevog svedočenja, utvrđeno je da je u pratnji obezbeđenja Ujedinjenih nacija, on posetio Hoa u apartmanu 78B Trampove zgrade, koja se nalazi odmah preko puta zgrade UN na Ist Riveru. Jeremić je tokom svedočenja potvrdio da je, dok je bio predsedavajući GS UN, boravio u apartmanu 78B, kao neko ko je bio angažovan u kompaniji CEFC. On je time potvrdio da je posećivao apartman, koji je bio kancelarija CEFC-a, a u kome su se dogovarale kriminalne radnje za koje je Ho optužen.

Pored toga što je kompaniju CEFC povezao sa meksičkom naftnom kompanijom "Pemex" i Tidijanom Gadiom, Jeremić je svoje kineske poslodavce povezao i sa teksaškim naftašem Noelom Tompsonom, pokušavao je i da posreduje i u prodaji rudnika kalijumskih đubriva, a bilo je reči i o kupovini i prodaji ruskih naftnih derivata.

Tokom svedočenja, sudija je insistirala da Jeremić do detalja opiše susret s Hoom u apartmanu Trampove kule.

Sudija: Da li ste ikada išli u sam prostor ili su vam samo pričali o tome?

Jeremić: Otišao sam na to mesto. Sećam se najmanje jednog odlaska.

S: Možete li da opišete.

J: To je bio veliki apartman na veoma visokom spratu Trampove kule, sa odličnim pogledom na ceo Menhetn. (pokazuju Jeremiću snimke nečega što je označeno kao "vladin izveštaj 1515")

S: Prepoznajete li to, gospodine Jeremiću?

J: Da, gospođo.

S: Šta je to?

J: Izgleda kao ulaz u tu određenu zgradu o kojoj smo pričali pre nekoliko minuta.

S: Da li to tačno prikazuje kako je taj ulaz izgledao, kao i u trenutku kada ste bili tamo?

J: Koliko se sećam, da. (pokazuju mu još fotografija te zgrade)

S: Gospodine Jeremiću, da li je ta poslovna zgrada ili apartmani na ovoj fotografiji?

J: Da, gospođo.

S: Možete li da pokažete.

J: To je tamnoplava zgrada koja je na desnoj strani te fotografije.

S: I otprilike koliko je, prema vašem iskustvu, udaljenost od te zgrade do sedišta UN?

J: Oko nekoliko minuta možda, nekoliko minuta pešačenja.

Hoovi mailovi dokazuju da je Jeremić bio deo visoke međunarodne korupcije

Tokom Jeremićevog svedočenja, tužioca je posebno zanimalo značenje mailova koje je Jeremić razmenjivao sa Hoom u septembru 2014. godine, a koji dokazuju sve suprotno onome što je Jeremić javno pričao – da je Hoa poznavao tek površno i da sa njim nije bio u dubljim poslovnim vezama. Iako je već iz toga što mu je kineski tajkun uplaćivao milionske iznose bilo jasno da Jeremić ne govori istinu, tek su dokazi koje je ponudilo američko tužilaštvo potvrdili sumnje za šta je Jeremić zaista dobijao pomenuti novac.

Tokom Jeremićevog svedočenja, tužilac mu je postavio pitanja u vezi sa dva maila koje mu je uputio Patrik Ho. On mu je poslao mail sa naznakom “hitno” tražeći da ga Jeremić, kako zna i ume, poveže sa predsednikom Čada. Jedna od optužbi protiv Hoa odnosi se upravo na podmićivanje čelnika te afričke države.

Jeremić je pred sudom priznao da mu je savršeno jasno bilo šta njegov poslovni partner želi od njega – kontakt sa predsednikom Čada kako bi ovaj lično intervenisao u slučaju spora lokalnih vlasti te zemlje i kineske kompanije koju je CEFC želeo da preuzme.

Tužilac: Gospodine Jeremiću, da li je ovo prvi od dva mejla u tom periodu od pet dana, o kom ste upravo govorili?

Jeremić: Čini se da je ovo prvi.

T: Da li vam je optuženi rekao da se priča u ovom mejlu odnosi na Republiku Čad?

J: Doktor Ho me je pitao da li znam lično predsednika Čada.

T: Da li možete da pročitate sledeći red, molim?

J: "Šangaj ima veliki interes tamo i treba ulaz."

T: Opet, šta ste vi shvatili da znači priča o Šangaju u razgovorima sa okrivljenim?

J: Razumeo sam da je Šangaj kompanija, CEFC energetska kompanija, zbog činjenice da im je sedište u Kini.

T: Kako je okrivljeni imenovao ovaj mejl? Šta je bio naslov?

J: Hitan zahtev.

T: Možete da pređete na sledeći mejl. Kako ste odgovorili, gospodine Jeremiću?

J: Odgovorio sam dr Hou da nisam znao predsednika Čada, da nisam sreo predsednika Čada.

T: A da li ste pitali okrivljenog o njegovom interesu?

J: Ja sam pitao optuženog da li bi mogao da mi objasni malo više detalja o tome za šta su zainteresovani da rade u toj zemlji.

T: Pre nego što vas pitam kako je okrivljeni odgovorio, da se vratimo na prvi mejl. Gospodine Jeremiću, da li vidite da u prvom redu kaže “glava”?

J: Da.

T: Kako ste shvatili to?

J: Nemam ideju.

T: Da se vratimo sada na sledeći mejl. Gospodine Jeremiću, da li je optuženi ikada odgovorio na vaš upit?

J: Da, jeste.

T: Šta je on rekao?

J: On je rekao da kompanija preduzima neka veoma velika preuzimanja u toj zemlji, a za koja će možda biti potrebno odobrenje vrha vlasti. "Molimo vas da vidite da li možete da pronađete neki kanal za njega".

T: Ja ću da vam postavim neka konkretna pitanja u vezi sa ovim mejlom. Prvo, šta ste razumeli o kojoj kompaniji govori?

J: Čitanjem mejla sam shvatio da firma znači CEFC energetska kompanija.

T: Da li vidite gde piše "vrlo velika preuzimanja"?

J: Glavna preuzimanja odnose se na velike poslovne mogućnosti, velike poslove koji podrazumevaju promenu vlasništva. Preuzimanje podrazumeva promenu vlasništva, vlasništvo ide od jedne do druge strane.

T: I na kraju, na kraju ove rečenice da li vidite gde piše "Šef"?

J: Da.

T: Kako ste shvatili okrivljenog, na koga se odnosi "šef"?

J: Ako pročitate "glavni" i "pogledajte da li može da se pronađe kanal sa njim" - što je ostatak mejla - shvatam da mi se dr Ho obratio jer je tada bio konsultant, plaćeni konsultant u kompaniji, da vidim da li mogu naći vezu sa predsednikom Republike Čad. Šef sa velikim Š. To je moje viđenje ovog mejla.

T: Idemo do prvog mejla, kojim smo počeli u ovom lancu. Gospodine Jeremiću, kada je poslat ovaj mejl, kog dana?

J: Septembra 19.

T: A kada je okrivljeni poslao odgovor?

J: Istog dana, 19. septembra.

T: Da li ste pokušali da pronađete vezu sa predsednikom Republike Čad, za šta vas je optuženi pitao?

J: Pokušao sam da pitam neke ljude koje sam poznavao iz Afrike, moje bivše kolege, ministre inostranih poslova. Pokušao sam da dođem do ministra spoljnih poslova Čada, kojeg sam poznavao, ali ne jako dobro, i moja prva runda pokušaja nije bila veoma uspešna. Onda sam pitao još jednu osobu koja nije iz te zemlje, ne iz Čada, ali je iz Senegala.

T: Kako se zove ta osoba?

J: Ime osobe je Tidijan Gadio.

T: Šta ste pitali gospodina Gadioa?

J: Pitao sam gospodina Gadioa jer je bivši ministar spoljnih poslova Senegala kog sam znao, a služio je kao ministar spoljnih poslova Senegala dugi niz godina, pa sam mislio da je on znao predsednike afričkih zemalja, pošto je služio kao afrički ministar spoljnih poslova dugi niz godina.

T: Vratite na ekran gospodinu Jeremiću, na prethodni mejl. Gospodine Jeremiću, samo da vas orijentišem, postavio sam vam nekoliko pitanja u vezi sa donjim mejlom. Da li se sećate toga?

J: Da.

T: Želeo bih da skrenem vašu pažnju nagore. Kako ste odgovorili na numerisanu listu optuženog u odnosu na Čad?

J: Rekao sam da sam verovao da ću uspeti da zakažem sastanak sa ministrom spoljnih poslova Čada. Onda sam pitao doktora Hoa da mi pruži više detalja o tome šta bi on hteo da prenesem ministru spoljnih poslova Čada. Kako sam razumeo, prema mom najboljem sećanju, do tog sastanka nije došlo.

T: Sada ćemo da pauziramo na sekundu. Da li vidite gde piše: "Pazite, mi nismo toliko bliski, imamo zajedničkog prijatelja."

J: Da.

T: Ko je bio zajednički prijatelj?

J: Ne mogu da se setim, ali je verovatno neki od ministara spoljnih poslova Afrike.

T: To nije referenca na gospodina Gadioa?

J: Ne mogu da se setim. Ja ne mogu da se setim.

T: Da pogledamo sledeći mejl. Gledajući odgovor okrivljenog u ovom trenutku. Da li vidite gde se kaže "Čad veza"?

J: Da.

T: Da li možete da pročitate ovaj pasus.

J: "Čad veza je važna."

T: Da li možete da počnete sa "Čad veza je važna", a završava se sa "pogledajte šta može da pomogne".

J: "Kineska nacionalna naftna kompanija ima veliki projekat koji prodaje kompaniji CEFC China Energy. Ali 'China oil' je u problemu sa lokalnim vlastima koja zahteva da plati veliku kaznu. Dato nam je na znanje da samo neko veoma moćan, predsednik lično, može da posreduje da se postigne dogovor. Šangaj je prilično očajan kako da pronađe direktan kanal za sebe sa Velikim Čovekom... Pogledajte šta može pomoći."

T: Dakle, gospodine Jeremiću, prvo, "CEFC China Energy Co", šta je to?

J: Mislim da je to bila aluzija na energetsku kompaniju.

T: I, drugo, gde se kaže: "Samo neko veoma moćan, predsednik lično, može da posreduje u ovom poslu." O kome ste vi shvatili da okrivljeni priča?

J: Ja sam shvatio da je on govorio o predsedniku Republike Čad.

T: I na kraju, piše "Šangaj je prilično očajan kako da pronađe direktan kanal za sebe sa Velikim Čovekom." Opet, šta ste razumeli?

J: Šangaj bi mogao da bude energetska kompanija.

 

*****************************************************

Odgovarajući dalje na pitanja tužioca, lider Narodne stranke govorio je o mejlovima koje je razmenio sa Hoom, a koji se odnose ugovaranje unosnih poslove koji bi zaobilazili "China Energy Company" (CEFC), koju je u tom trenutku Ho predstavljao. Plan je bio da proviziju od trgovine naftom dele na ravne časti.

Bio bi to, kako je Ho u mejlu naveo, džentlmenski sporazum njih dvojice, čije značenje Jeremić tokom svedočenja nije uspeo da objasni tužiocu, kao ni pojam provizije jer, kako je istakao tokom svedočenja, nije dovoljno vešt u trgovini.

Jeremić je, međutim, priznao da je, osim poznanstava sa potencijalnim političkim partnerima, Hou predočavao i sopstvene ideje u pogledu poslovnih mogućnosti za njegovu firmu. On je takođe potvrdio da je njegova specijalnost bila “davanje saveta o tome gde politika pogoduje u određenoj zemlji ili određenom delu sveta”, za šta je jasno da se odnosi na mogućnosti da se korupcijom i podmićivanjem obezbede poltičke protekcije prilikom dobijanja pojedinih unosnih poslova.

Zanimljivo je i da se Jeremić pred sudom pravdao da ne zna šta je Patrik Ho podrazumevao pod provizijom iz posla sa naftnim derivatima, tvrdeći da misli da “taj posao nikada nije realizovan.”

TUŽILAC: Osim optuženog, koji je tražio vašu pomoć pri poslovanju u određenim zemljama, da li ste mu ikada prosledili potencijalne poslovne mogućnosti?

VUK JEREMIĆ: Jesam.

T: Kakve mogućnosti?

J: Bilo šta što mi je izgledalo kao interesantno sa bilo kog mesta u svetu koje bi moglo da bude, za koje sam mislio da bi oni mogli da budu zainteresovani za sticanje udela u preduzeću ili poslovanje inače.

T: Ponovo ste upotrebili izraz "oni". Ko ili šta su "oni" koje pominjete, gospodine Jeremiću?

J: Odnosi se na CEFC kompaniju.

T: Gospođo Rao (asistentkinja sudije, prim. prev.), možete li sada da predočite sledeći dokazni predmet koji je uveden u seriju, 2736R, molim. Gospodine Jeremiću, da li je on na ekranu?

J: Jeste.

T: Gospođo Rao, možete li početi od donjeg mejla, molim. Gospodine Jeremiću, kada ste poslali ovaj mejl?

J: Izgleda da je to poslato 26. septembra 2014. godine.

T: Šta ste savetovali optuženom u ovom mejlu? Šta ste mu rekli?

J: Pitao sam ga da me posavetuje kako da se uputim, a to se odnosi na rešenja za snabdevanje podružnice CEFC, odnosno pridružene kompanije CEFC, u vezi sa potrebnim ruskim proizvodima, naftnim proizvodima, derivatima nafte.

T: Zaustavimo se na sekundu. Za nekoga ko ne zna, šta je podružnica u ovom kontekstu?

J: Podružnica podrazumeva pridruženu kompaniju.

T: Pridruženu kompaniju sa čim?

J: Ne sećam se dobro tog posebnog razgovora jer se nikad nije materijalizovao, ali verujem da se to odnosi na kompaniju... pridruženu kompaniju CEFC koja je želela da kupi naftu.

T: Rekli ste nafta. Da li se to odnosi na ruske proizvode?

J: Na naftu ili naftne derivate.

T: Gospođo Rao, možete li preći na sledeći mejl u razgovoru i da li biste otišli na sredinu? Šta je optuženi rekao u odgovoru na vaše pitanje, gospodine Jeremiću?

J: Taj odgovor se odnosi na tehničke detalje oko toga kakve vrste proizvoda i kakve su specifikacije za proizvode u smislu cene, obima, specifikacija, kvaliteta i porekla robe.

T: Da li vidite referencu za provizije u poslednjoj rečenici pre "hvala"?

J: Vidim, gospodine.

www.republika.rs

T: Kako ste to razumeli, na šta se odnosi?

J: Razumem da se ovo odnosi na činjenicu da je to kao trgovina između dve strane, te provizije, što znači profit, treba da se ostvari od te dve strane, one koji prodaje i one koja kupuje.

T: Pređite na sledeći mejl u razgovoru, gospođo Rao. Kako ste odgovorili, gospodine Jeremiću?

J: Odgovorio sam da bi on morao da mi da smernice u pogledu provizije, u pogledu ostvarivanja profita, jer sam imao veoma malo iskustva o tome kako se ta trgovina obavlja. Moja specijalnost je davanje saveta o tome gde politika pogoduje u određenoj zemlji ili određenom delu sveta, ali nisam toliko dobro upućen ili iskusan u tome kako se poslovne transakcije ili trgovina obavljaju, pa sam ga pitao da mi pomogne da to bolje shvatim.

T: Da li je on odgovorio?

J: Ne sećam se da je odgovorio, ali baš kao što se ne sećam... Mislim da nikada nismo uradili taj posao.

T: Da pogledamo sledeći mejl. Gospođo Rao, da li možete da pređete na vrh razgovora? Da li je to odgovor?

J: Mislim da jeste.

T: Molim vas da pročitate prvu rečenicu.

J: "Pošto ugovor ne uključuje direktno CEFC kompaniju, mi delujemo kao slobodni agenti između dobavljača i kupca".

T: Kako ste ga vi razumeli šta je hteo da kaže?

J: Objašnjavao mi je da ova posebna transakcija... Ova posebna trgovina određenim proizvodima... ne bi uključivala CEFC kompaniju, pa je predložio da dobit od ove posebne transakcije ne bi bila ostvarena od kompanije, već bi to napravile dve strane koje su se bavile ovakvom vrstom trgovine.

T: I te dve strane bi bile ko?

J: Nas dvojica.

T: Lično?

J: Lično.

T: Da li vidite deo koji počinje sa "Provizija će biti"?

J: Da, gospodine.

T: Molim vas da pročitate tu rečenicu i sledeću rečenicu.

J: Piše: "Provizija će biti 50/50 između J. i H., džentlmenski sporazum. J. će se pobrinuti za sve interese J. strane, a H. isto tako."

T: Pre svega, ko je J.?

J: Pretpostavljam da se J. odnosi na mene, jer je prvo slovo mog prezimena Jeremić... Moje prezime Jeremić je na J., a pretpostavljam da se H. odnosi na doktora Hoa.

T: Kako ste razumeli džentlmenski sporazum?

J: Stvarno ne znam šta je to u ovom kontekstu. Mislim da kaže da ćemo podeliti profit 50/50, ali ponovo kažem da nikada nisam radio takvu vrstu posla, nikada nisam radio takve poslove do sada, tako da ne bih mogao da vam dam dobro objašnjenje. Ovo sigurno nikad nije uspelo niti bilo šta takve vrste. Mislim na ono šta sam radio sa optuženim.

T: Da li vidite gde piše: "J. će se pobrinuti za sve interese J. strane"?

J: Da.

T: Koji interes, ako postoji, vi ste razumeli da on pominje?

J: Vrlo malo sam razumeo šta je on pod tim mislio i to je verovatno jedan od razloga zašto se to nikada nije ostvarilo.

T: Da li je to bila jedina potencijalna mogućnost u kojoj ste vi i optuženi razgovarali o dobijanju provizije ili odrezivanju profita na ličnom nivou?

J: Prema onome što sam najbolje razumeo, bilo je par drugih prilika, nekoliko drugih prilika, prilika za trgovinu, kada subjektu A treba neka vrsta naftnih proizvoda od subjekta B, da pomognemo postizanju trgovinskog dogovora. Ali baš kao i ovaj konkretan slučaj koji trenutno posmatramo, nijedan takav predlog nije došao do ostvarenja jer ja prosto nisam bio dobro upućen u takve vrste poslova.

Kao što se iz samog svedočenja vidi, konsultantske usluge koje je Jeremić pružao svojim inostranim klijentima, a o čijem karakteru ne želi da upozna javnost, savršeno se uklapaju u koruptivni obrazac ponašanja njegovih najbližih saradnika i finansijera. S obzirom da su kontakti stečeni tokom obavljanja funkcije ministra spoljnih poslova Srbije bili jedino što je Jeremić mogao da ponudi kao “konsultantske usluge” svojim klijentima, jasno je da su se one svodile na primenu koruptivnih tehnika i metoda radi dobijanja unosnih poslova u sektoru energetike. Kao što se vidi iz Hoovog slučaja, te metode podrazumevaju podmićivanje vodećih političara u zemljama trećeg sveta kako bi se željeni ciljevi realizovali mimo postojećih zakona.