OKTOBAR ĆE PROMENITI SVE
Stigao je oktobar, i nova sezona Javnog servisa. Dobili smo nastavak serijala „Vojne Akademije“, nov, redizajniran Jutarnji program, nove serije… Sezonu otvorila serija „Jutro će promeniti sve“. Tu su već standardni ’’Upitnik’’, “Da Možda Ne“, sa eksluzivnim gostom Novakom Đokovićem i urednicom i voditeljicom Oliverom Kovačević, koja nikako da se opredeli za karijeru političkog novinara ili estrade. Što je mudra politika jer se već govori u javnosti da je red da po prvi put u istoriji RTS-a žena bude generalni direktor. Sledeći gost, Goran Bregović. Zanimljivo je da ove estradne emisije idu pod firmom Informativni program. Da li možemo očekivati da uskoro „Luda noć“ preraste u politički „talk show“ sa igranjem i pevanjem? Moguće.
Tu je i serija „Biser Bojane“, odlična promotivna serija za crnogorski turizam, koju Karadžići odlično rade, jer već imaju oproban recept iz serije „Budva na pjenu od mora“, ali će sigurno oktobar obeležiti serija „Koreni“, ne samo zbog Žarka Lauševića, nego što je serija radjena očigledno bez da se ponavljaju greške iz sličnih velikih projekata Javnog servisa.
Jutarnji redizajn
Recept, promeniš voditelje, spojiš Jutarnji sa „Tako stoje stvari“ i dobijes petosatni program, sa svim i svačim, napravljen po uredničkom konceptu da ljudi gledaju svih pet sati u jednom „cugu“.
No, koncept jutarnjeg programa izgleda malo drugačije, on se u prva dva sata više sluša nego gleda, jer ljudi žure na posao, znači, brzo,kratko i jasno, a najviše ljude ujutru zanima kakvo će biti vreme, i kako da se obuku. Ne verujem da ih u 07:40 mnogo zanima kako će umesto kartica koristiti telefone. Znači - nikako dugi razgovori, prilozi najviše do minut i četrdeset sekundi, znači samo ritam, brze informacije i što više vremenske prognoze.To važii za uključenja dopisnika, blago koje zasad ima sam RTS. Goranu Vesiću učinjena „medvedja“ usluga gostovanjem pre početka Jutarnjeg TVD. On bi trebalo da bude gost posle Jutarnjeg TVD, kad ostanu ljudi koji imaju vuiše vremena da provedu ispred ekrana, za neke ozbiljnije razgovore.
Šta znače dopisnici najbolje se videlo u utorak 09.10. kad je zbog guste magle došlo do lančanog sudara na obe trake auto puta izmedju Jagodine i Ćuprije. Dragan Marković na licu mesta sa ekipom. To je vrednost Jutarnjeg programa - brzo reagovanje, jer zahvaljujući novim tehnologijama TV sad ima istu prednost kao i radio, pa se ta razlika izgubila. Jedino mi je tog dana bilo žao reportera koji su se javljali tog jutra. Zbog tehničkih nespretnosti, morali su da „vade“ slušalice iz uha pa da ih potom ponovo vraćaju kako bi čuli pitanje iz studija. Pisao sam o tom problemu, ali je on za RTS izgleda nerešiv. Ako ne znaju, onda neka pitaju kolege iz Radio Beograda kako se to radi.
Što se tiče kombinacija voditelja, zanimljiv je eksperiment, da li će ’’upaliti’’.
videćemo. Ono što RTS verovatno nije uradio, to je testiranje voditeljskih parova. Sećam se kad je Fox došao u Srbiju, oragnizovano je snimanje svih potencijalnih voditelja, a onda je, posebno angažovana agencija, obilazila ljude, pokazivala im snimke i testirali ko im je simpatičan, ko nije, kome najviše veruju na ekranu, a ko je neubedljiv. Baš me zanima da li RTS ima takvu praksu? U svetu je to uobičajono i sasvim normalno.
Vojna akademija - ostav
Zanimljivo da su, osim izuzetaka, TV serijali u našoj zemlji su kratkog daha. Pisati scenario je timski rad i angažovano je mnogo pisaca, gde svaki ima svoju
specijalnost. Mislim da je to i jedan od razloga uspeha serije „Senke na Balkanu“. ’Vojna akademija’’, koja je popularna, vele naročito medju mladima, ima ograničenje. Kad gledate slične serije kao na primer na BBC, „My Girl“, vojnici putuju svetom ili u nekoj spasilačkoj misiji ili su u ratnim područjima. Ali RTS budžet je ograničen, tako da se pitomci polako ali sigurno vrte u krug, što se nadoknađuje ubacivanjem novih likova. Ali, pošto nisam veliki stručnjak, ocenu dramskih serija zato prenosim, uz dozvolu ’’Večernjih novosti“, analizu koju je uradio vrsni poznavalc fima i TV Božidar Zečević:
’’LjUBITELjI ove serije neće ništa izgubiti u njenoj novoj sezoni, koja je, sa neznatnim izmenama u timu, počela prošle nedelje. Da li će išta novo dobiti drugo je pitanje. I meta i odstojanje su isti na rednom broju četiri, za koje je ipak trebalo pronaći dodatni motiv. Scenaristički, na usluzi su bile američke poštapalice za novi, specijalni zadatak, koji bi trebalo da predvodi major sa reputacijom od koje zebu srca i pitomaca i pitomica i njihovih starešina. Namršteni general nije zadovoljan rezultatima, mnoge stvari treba ispraviti i od maza napraviti vojnike. Od prve epizode nazire se da će tu još biti svašta, ali i kraj ove nemoguće misije, koji će, uprkos svemu, biti uspešan.
Svi raniji zadaci ostali su isti i ispunjavaju se sa redovnim staranjem. Ministarstvo odbrane i Vojna akademija dobijaju željenu promociju na nacionalnoj frekvenciji kao i propisanu dozu služenja narodu prošaranu malim ljudskim dilemama, uglavnom u ženskom delu sastava. Producent Garić odradio je novih petnaest epizoda u duhu uspostavljene saradnje, verovatno zadovoljan njenim efektima, pri čemu se i nisu očekivali neki veći rizici. Televizija i nema šta da rizikuje. Reditelj Dejan Zečević odavno je ušao u solidno postavljenu produkcionu šemu, u šta spada i glumačka
ekipa. E tu i jeste problem. Glumci očigledno odrađuju sigurnu tezgu, bez neke naročite želje da deluju odlučnije. Otaljavaju svoje zadatke, marširaju sa frtalj snage i retko imponuju. Najmanje su ubedljivi kad deklamuju entuzijazam i odlučnost. Jedan sam istovari kamion teške municije i pri tome glumi teški napor, ali na kraju ostaje isti kao na početku. Iako je neka motivacija napisana, to se ne oseća, naročito kad je u pitanju patriotizam, koji bi trebalo da ima pokretačku snagu. Ne da je i glumcima potreban još jedan namršteni general, nego se s pravom očekuje da unutar svojih resursa (da se poslužimo omiljenom frazom iz ovog teksta) pronađu neku jaču motivaciju.
I što bi ljudi rekli, ja tu ništa ne bih menjao, nit’ dodao, nit’ oduzeo ovoj analizi.
OKO na okolo
Uz sva uvažavanja ograničenja kojih ima Informativni program, ipak bi bilo dobro da OKO ima više rasprava, sučeljavanja. Uglavnom su gosti na istoj frekvenciji, ali kad nisu, emisija postaje mnogo zanimljivija, kao npr. kad je tema bila makedonski referendum i kad je domaći stručnjak iz jednog instituta imao ambiciju da mnogo bolje poznaje političku sitvaiju u Grčkoj od dopisnika državne grčke TV.
Tako je bilo i posle BIH izbora. Vrlo uskladjeni gosti, Goran Nikolić i profesor Nenad Kecmanović. toliko da takve emisije postaju ravne, a to i ne treba da bude uloga TV. Uloga TV je da otvara pitanja, da uzburka javnost. Ali zato, ponekad ,vidite prilog koji svojom svežinom prijatno iznenadi.
Tako je bilo 23.10. Novinarka Milica Milosavljević o dilemama oko menjanja
vremena, zimskog ili letnjeg. Početak odličan, dva voditelja TVD koji najavljuju ili zimsko ili letnje vreme, sa dve skoro istovetne najave. Sveže, a ohrabruje da ipak ima novinara koji razmišljaju kako na početku atraktivno zadržati pažnju gledaoca. Bravo za Milicu Milosavljević! Ali, u istom izdanju „Oka“ bio je i prilog kome je u uglu nedostajala oznaka „EPP“, u kome je bilo reči o je ruskom energetskom gigantu. Svaka rečenica je bila puna hvale. Ni rečca kritike!
Da se nekad ne pravi celina ili da se iskoriti gost i za neka druga pitanja, ili je
gostovanje isprojektovano kao navodjeni projketil, pokazuje primer gosta, ministra Vulina, sa panegirikom o Vučićevoj poseti Moskvi, ali bez i jednog pitanja o najvećoj zajedničkoj vežbi sa NATO i da li generalni sekretar NATO dolazi u Srbiju, iako je vest o vežbi sledila odmah posle Vulinovog monologa.
Šteta što RTS baš toliko ravno pravi info program. No, ziher kuću gradi, u ovom
slučaju karijere. Ipak, što mi je veoma drago, Info program se ipak bavi dokumentaristikom. Doduše ne baš političkom, već o onom prirpdi, tako da su Dalibor Žarić i ’’Krčedinska ada’’ bili pun pogodak. Šteta što se na takav način ne rade i goruće političke teme.
Programska šema - papazjanija
To što nije bilo jednog meča iz Šangaja nije problem, dešava se da prenosa nema i tu RTS nije kriv. Ali, slovne greške u Jutarnjem programu, kad tkz kajron promiče ekranom su nedopustive. Aljkavost i nemar. Ali uvek je dobro tri puta i prekontrolisati pred neki prenos. No, dešava se. Ali je nejasnoj zašto se najava za neku seriju ispisuje sa „Emitovanje oko ponoći“, pa ispada da se dnevna pravi po sistemo "šta udje na program - udje, a šta ne i u koje vreme - videćemo". Jer nemaju baš svi gledaoci sistem da gledaju program sedam dana unazad i ne koriste svi RTS platformu „Planeta“.
Dva načina kako uspešno upropastiti sopstvenu seriju
Prvi način: Ono što meni nije jasno - uložiš velika sredstva, počinje nova serija, to ti je jedan od glavnih programskih aduta i onda je staviš u 22:00h. Bacanje para, a „prime time“ ti je rezervisam za reprizne reprize. Da li to RTS misli da jedna urbana serija kao što je ’’Jutro će promeniti sve’’, koja po prvim epizodama obećava, sa novim mladim glumcima, mladim rediteljem, nije za mnoge, koji baš oko 22 odlaze na spavanje jer sutradan treba i raditi, ili računaju da su mladi uglavnom nezaposleni i da ne idu u školu. I za nauk: Pogledajte odjavnu špicu, koliko je autora pisalo scenario i tu je ’’ključ’’ uspeha jedne serija. Timski rad,a ne kao kad sve zavisi od pojedinca, jer kako smo rekli, univerzalnog picsca scenarija jednostavno NEMA, teško je biti Vudi Alen.
Drugi način: Šteta, to je što kažu anglosaksonci „pucanj u sopstvenu nogu“. Ta
urbana serija, koja beleži visoku gledanost kod mladje publike je devastirana, ne samo terminom, nego i čudnom programskom šemom. Prvobitna reklama je bila „ponedeljak- četvrtak u 22.00“ i onda, bez najave (!), u sredu, posle filma, u 22:40! Sad je u najavama ta greška ispravljena, ali nema ništa gore i opasnije za seriju nego kad je šetaju po raznim terminima. Tu cenu placa i odlična ruska serija „Crvena kraljica“, ali tu više nema pomoći jer se emituje tkz. ’’odokalnom’’ metodom šeme, kad joj termin ’’zapadne’’. Sva je sreća da postoji jedan balkanski legalan strim servis koji ima tu seriju pa onda ljudi mogu da pogledaju kad oni žele, a ne kad im RTS „naredi“. Slično sad prolazi i nastavak serije „Tunel’’.
TVD su vesti i slika
Nesreca izmedju Ćuprije i Jagodine pokazala je šta i kako RTS može da reaguje, i koliko su dopisnici dragoceni za jednu redakciju. No, nekad se u Beogradu ošljari. Recimo, uz prvu vest da je pukao nosač na zaobilaznici kod Ćačka ilustracija su bile ulice Čačka i neki automobili. Zar je toliko teško bilo otići i slikati oštećeni nosač. Istina, sutradan je već bilo bolje. Ali TV je slika trenutka, a ne u danu posle. Zato je bilo malo čudno što 16. 10. u TVD2 u izveštaju o ekploziji automobila u beogradskoj opštini Voždovac, kad je već čitava Srbija znala čiji je automobil i ko je bio u vozilu, formulacija bila da je „vozač koji je bio u automobilu je lakše povredjen“.
Da li se to RTS plaši senzacionalizma? Onda bolje da nisu ni objavili vest, nego
ovako cenzurisanu ispadajući smešni.
Urednička hrabrost samo posle 22:00
Vesti i dogadjaji o kojima TVD2 ćuti, ili obaveštava šturo, zapisničk,i su smene u Narodnom pozorištu i Muzeju Nikola Tesla. Ali smo zato u kasnom terminu dobili slučaj izuzetne uredničke hrabrosti, kad su Milana Vlajčića pitali o tome i još o Sajmu knjiga. Britko,koncizno Vlajčić je odgovorio, ali avaj, to je ostalo samo u ovom Kulturnom TVD i to u ponoćnom terminu. Takva urednička hrabrost nije za 19.30.
Luda noć vs Obraz uz Obraz
Postavio sam to pitanje na FB i dobio zanimljive odgovore. Jedni su govorili da se to ne može porediti, jer su drugačiji uslovi i okruženje, a drugi su govorili da vrednosti ostaju vrednost i da će „Obraz uz Obraz“ opstati, a „Luda noć“ pada u zaborav odmah po prestanku emitovanja.
Najbolju formulaciju da je reditelj Dejan Karaklajić, koje je radio u Americi, Srbiji, a sad radi u Hrvatskoj i Sloveniji.
„RTS kao javni servis ne treba da se bavi šerovima.To je njihovo izvinjenje , lažno, za loš šund program.Postoji definicija čime se bavi javni servis koje se RTS ne pridžava. To je sve Tijanić razvalio.. Ljudi koji vode RTS-a ne kvalifikovani.Ispod njih su odlični ljudi koji su ućutkani i sklonjeni, jer svojim znanjem i talentom smetaju“
A dodajem ja u Tijanićevom sujetnom ratu sa Željkom Mitrovićem,u kome danas pobedjuje jedna treća TV, sa odličnom programskom orjenatcijom na domaće serije i uz rekonstrukcije dogadjaja iz podzemlja.
Drzava, to je RTS
RTS je odavno prestao da bude javni servis. Možda nikad nije ni bio. Ali danas je odlična državna TV i kao takva logično je što prenosi „uživo“ sve nastupe predsednika Aleksandra Vučića, gde Milorad Dodik može ponosno da se pojavi u „Upitniku“ iako je samo dan ranije imao višečasovni monolog na jednoj privatnoj TV.
Koliko sam video Dodik isti, bez obzira na pitanja, te je njegovo gostovanje na
javnom servisu bilo nepotrebno, ako „Upitnik“ želi da zadrži eksluzivnost gostiju. Ali treba biti hrabar i reći Dodiku, „izvinite sinoć ste bili na jednoj privatnoj TV i više nema interesa da budete kod nas. K prodje neko vreme onda može“. ično je uradio i Ivica Dačić, u istom danu u emisiji ’’Upitnik’’, a zatim i na jednoj komercijalnoj TV, sa estradom. Očigledno idu izbori.
Neuništiva „Baba“
„Baba koja se češlja“ niče kao ptica Fenix. Sad gledamo reprize repriznih repriza. ! „Baba“ je toliko ’’jaka’’ da je nije pomerila ni smrt najčuvenije dame jugoslovneskog i srpskog filma, Milene Dravić. Istina, kasnije uveče, RTS je emitovao film „Poseban tretman“ filmsa ulogom za koju je Milena Dravić dobila u Kanu nagradu za najbolju sporednu ulogu. Ali repriza „Obraz uz Obraz“ emitovana je tek posle ’’Babe’’ i pinkoidne „Lude noći“. Šteta što je „Obraz“ teprve večeri dobio tako kasni termin i tretman.
’’Koreni’’
Već se u prvoj epizodi videla veličina Žarka Lauševića, ali ono što je bitnije,
izbegnute su sve greške koje su bile načinjenje u nekim ranijim velikim projektima. Početak obećava.
Kad neko ko zna zna
Mnogo mi je bilo drago što sam pre mesec dana tvrdio da ljudi koji na ekranu imaju „specijalnost“ ostaju zapamćeni, a oni koji rade sve i svašta, brzo budu zaboravljeni, čim nestanu sa ekrana. Zato je emisija o Mileni Dravić bila vrh. Zato što je radila Sandra Perović, osoba koja kad se pojavi na TV ekranu, odmah znamo o čemu je reč, o čemu će biti govora, a ono što je najvažnije, Sandri se veruje. Bio je to dostojanstven oproštaj od Milene Dravić, program koji i te kako podiže ugled Javnog servisa, koji ponekad druge emisije i te kako ruše.
Dve Srbije
Nikad nisam voleo izraz „Dve Srbije“, ali ponekad kad gledam i uporedjujem RTS1 i RTS2 čini mi se da ponekad Javni servis upravo to radi. RTS1, jureći imidž „Pinka“ gubi funkciju Javnog servisa, ali se to nadoknadjuje sa RTS2 i RTS3 dok RTS2 plaća danak prenosa najvećeg srpskog rijaliti programa, što su prenosi iz Skupštine.
Ali, ’’druga Srbija’’, mlada, pametna, puna netuzijazma nema neki veći pristup na
RTS1! I neka mi neko objasni zašto emisija „Studio znanja“ nije na RTS1! Pored
mladih voditelja, teme iz nauke obradjene su na veoma šarmantan način, uz
skečeve i u ovim emisijama prolazi neki mladi svet, pun znanja, pun energije. A čak i na RTS2 takav svet ima loš termin, oko 22:00. Nepravda.
Brljotine organizacije
Bilo mi je žao Predraga Milinkovića, reportera na dočeku odbojkašica na
aerodromu „Nikola Tesla“ . Sam, sa mikrofonom u ruci, jurio je po aerodromu i
dovodio goste. To se tako ne radi! Reporter ne treba time da se bavi. Za to služe producenti. Bar to znam jer sam to radio: Reporter stoji ispred kamere, a producent organizuje i dovodi goste, ne juri ih reporter i ne vuče goste za rukav da dodju. Ali, nije to jedina brljotina! Prenos prijema odbojkašica kod Predsednika i pogrešan ton, Ili kad Ana Stamenković završi uključenje iz Doma zdravlja, a doktorka ode pa povlačeći sa sobom sve kablove i mikrofon jer nema ko da organizuje uključenje. Za to postoje producenti koji idu na teren i oni vode računa da sve bude u redu, e da bi reporter mogao da vodi račun o onome šta će i kako će da kaže. Nepotrebno je stavljati reportere u takav položaj, a pomenuta scena je bila toliko nadrealna, da je, na trenutak zbunila i voditeljiva jutarnjeg TVD u studiju. I neko bi trebalo nekima da objasne u RTS da dečiji pedijatar ne postoji, jer da postoji, onda bi mora da postoji i ’’pedijatar za odrasle’’. I, ponovo, da ne govorim o slovnim i gramatičkim greškama. U Jutarnjem porgramu u kajronu, odnosno u onim informacijama koje ispisane promiču ekranom tokom programa. Takve „nečistoće“ su samo izraz aljkavosti, kao kad bi izašli na ulicu sa pocepanim džemperom, ali ne kao modnim detaljem, već kao detaljem – aljkavosti.
