Radikalni islamizam ne pušta Zapadni Balkan
Islam je tokom istorije dao veliki doprinos formiranju identiteta Evrope, Balkana
posebno. Vekovima se po regionu osećalo snažno prisustvo islamskih duhovnih,
moralnih, institucionalnih, ekonomskih, kulturnih ili naučnih vrednosti religije koja
je u Evropu kročila pre hrišćanstva.
Svi izazovi s kojima se vekovima suočavao islam imali su svoj odraz i na Balkanu
čijim je velikim delovima vekovima upravljalo Osmansko carstvo. Tako i danas,
kada su unutar islama počela da narastaju radikalna učenja, koja tvrde da su jedina istinski usklađena prvim danima vere stvorene u 7. veku na Arabijskom poluostrvu.
Prvi susreti regije sa vahabizmom/salafizmom – ekstremnim oblikom sunitskog
islama koji je decenijama podstican od strane Saudijske Arabije – otvoreni su
dolaskom mudžahedina u Bosnu tokom rata 1993-95. Vernicima su predstavljene
vrednosti dotad nepoznate njihovom svekolikom, pa i religioznom životu.
Ratovi su prošli, ali potreba za jačanjem sopstvenog identiteta, uključujući i
verskog, nije posustajala. Radikalizacija je uzimala maha među muslimanima.
Konstantnu pretnju predstavlja novac, pre svega sudijski, kojim se podstiče
interpretacija radikalnog vehabijskog učenja islama na Balkanu.
Mnogi imami iz regiona školovani su po zemljama Zaliva ili Turskoj, a neki od njih
su aktivno radili na radikalizaciji lokalnih muslimana. Propovednici, džamije i
medrese koje finansira zalivska monarhija od početka devedesetih šire se čitavim jugoistočnim Balkanom: od Albanije i Makedonije, do Kosova i juga Srbije, Sandžaka.
U regionu, koji se dugo smatra slabom tačkom Evrope, radikalni islam preti dapodstakne stare nacionalističke naboje i prekine dve decenije hladnog mira. Za sekularne, umerene i pro-zapadno orijentisane balkanske države, u kojima sličnosti i srodstva prevazilaze granice, ekstremizam povećava strah od etničkih tenzija i buntovnih agendi koje mogu narušiti bezbednost.
Stvarale su se pretpostavke za slanje balkanskih regruta na bojišta Islamske države stvorene 2014. ali i za inspirisanje akcija lokalnih islamista. Operacija u makedonskom gradu Kumanovo je 2015. uzbunila čitav region. Zabrinutost je dodatno porasla kada se pojavio propagandni film Islamske države u kojem albanski, kosovski i bosanski islamisti pozivaju istomišljenike sa Balkana na nasilje protiv nevernika i stvaranje Kalifata.
U julu 2016. svet su obišli snimci bosanskih islamista koji pale srpske zastave i
ispaljuju hice iz vatrenog oružja. Usledilo je ubistvo policajca u Republici Srpskoj i ubistvo dva vojnika u Sarajevu. Prisustvo radikalnih elemenata, iako nije veliko,
predstavlja značajnu bezbednosnu pretnju, naročito zbog sve većeg broja
povratnika sa ratišta na Bliskom istoku.
Države Zapadnog Balkana sve vreme su meta za regrutaciju i ključna ruta za ulazak hiljada ekstremista iz Evrope koji su činili najveći broj stranih boraca u redovima Islamske države. ISIS je koristio posebnu propagandu strategiju za Balkan koristeći jezik regiona i društvene mreže u cilju regrutuacije. Ekstremizam je našao svoje mesto od You Tube preko Facebooka do Twittera.
Gubitak teritorije samoproglašenog kalifata 2017. i zatvaranje rute preko Turske
značajno su smanjili broj islamističkih regruta sa Zapada, a povećali broj boraca
koji su krenuli da se vraćaju za Evropu. „Sve je više signala da se ostaci snaga
(islamista) koji iz Iraka i Sirije pokušavaju da se vrate u Evropu, kreću balkanskim
stazama gde mogu da računaju na podršku, staru i novu“, pisao je italijanski
dnevnik „Republika“ dok je vlada u Rimu upozoravala da je Balkan islamistima i
dalje „neka vrsta centra za regrutovanje boraca i utočište onim borcima koji se
vraćaju sa poprišta bliskoistočnih kriza“.
Predviđanja se nisu ostvarila, ali vojni porazi ISIS-a na frontovima Sirije i Iraka
prošle godine nisu označili kraj islamističke ideologije baš kao što svojevremena
likvidacija Osame bin Ladena nije bila kraj terorizma. Militantni ekstremisti brzo
su se prilagodili novom vremenu, pa terorizam i dalje predstavlja globalnu opasnost, od koje nije izuzet ni region Zapadnog Balkana.
U poslednjem izveštaju Stejt departmenta o borbi protiv terorizma i borbi protiv
nasilnog ekstremizma ukazuje se da na Zapadnom Balkanu i dalje deluju
nacionalističke ekstremističke grupe koje šire ekstremističku ideologiju iako je broj terorističkih napada smanjen prošle godine za 23 procenta u odnosu na prethodnu, broj žrtava bio u istom periodu niži za 27 odsto, uglavnom zahvaljujući dramatičnom obuzdavanju ekstremista po Iraku.
Islamska država, Al-Kaida i druge radikalne grupe ipak uspevaju da se adaptiraju
na pritiske kojima su izloženi od Iraka i Sirije, preko Avganistana do Jemena,
Somalije i Libije, razbile su se po manjim formacijama koje nastavljaju da preko
društvenih mreža inspirišu svoje sledbenike.
Balkan je od nastanka Islamske države ili Fronta Nusra koji je filijala Al-Kaide u
Siriji (preimenovan je u Džabhat Fateh al-Šam) bio jedna od regrutnih baza
džihadista koja je slala muslimana sa širokog prostora od Albanije i Bosne i
Hercegovine, preko Kosova do Sandžaka.
Zanimljivo je da se borci sa Balkana nisu priključivali samo Islamskoj državi (70
odsto) i frontu Nusra (20 odsto) ,već u deset odsto slučajeva i grupama pod
kontrolom Slobodne sirijske armije koja se bori protiv režima Bašara al Asada.
Jedan srpski državljanin poginuo je prošle godine u Siriji – boreći se kao ruski
dobrovoljac. Dimitrije Saša Karan pre toga je ratovao na strani pro-ruskih snaga u
Ukrajini.
Kao i svuda po Evropi, najveću opasnost predstavljaju militanti povratnici, koji sa
sobom nose veliko borbeno iskustvo, ekstremnu ideologiju i nasilnu agendu. Niko sa sigurnošću ne može da kaže da se u nekom trenutku neće aktivirati kao
“usamljeni vukovi”. Srušeni kalifat Abu Bakr al-Bagdadija više puta je pozvao
pristalice da ostanu gde su i da „seju smrt na Zapadu“, a 2018. je proglasio za
„kravu godinu“ pozivajući muslimane Balkana na akciju: „Imaš dovoljno vremena
da nabaviš vozilo i pregaziš ljude u masi ili da kupiš nož i udariš na njih, ili da
napuniš pušku municijom. I ako tvoja duša ne može da ih prihvati, uđi u njihovu
gužvu i uzvikni: Alah je najveći.
Vojno poražen, ISIS lako može da metastazira. Da bi se pretnja radikalnog
islamizma otklonila, regionalne bezbednosne službe moraće bliže da sarađuju i
pokažu viši stepen poverenja kako bi anti-teroristički napori bili koordinisani i
efikasni, a granice sigurne. Sve dok se to ne dogodi, radikalni islamizam će se
provlačiti kroz narative u regionu, povećavati etničke i verske tenzije i dovoditi do
daljih podela u društvu, koje će tako postati daleko podložnije terorizmu.
KOSOVO
Igranje sa radikalnim islamom na Kosovu počelo je pred vojnu intervenciju protiv
Jugoslavije 1999, kada je tada drugi, a danas prvi čovek al-Kaide Ajman Zavahiri
posle više sastanaka koje su, najčešće u Bakuu, organizovale američke, turske i
saudijske diplomate – upućen za Albaniju, a potom i na Kosovo.
Nastankom Islamske države i zahvaljajući propagandi radikalnih islamskih ulema, sa Kosova su za Siriju i Irak 2017. otišle 403 osobe, od kojih je 74 poginulo, a 133 se vratilo, kažu podaci američkog Stejt departmenta. Brojke uključuju i 40 dece kosovskih Albanaca rođenih u konfliktnim zonama Bliskog istoka. Podaci čini većinski muslimansko Kosovo, sa nešto manje od dva miliona
stanovnika, evropskom državom sa najvećim brojem dobrovoljaca u ISIS-u u
odnosu na broj stanovnika. Stejt department konstatuje da na Kosovu postoje politička volja za suprotstavljanje terorizmu i “solidan zakonodavni okvir”, koji omogućava napredak u prevenciji i procesuiranju kaznenih dela povezanih s terorizmom. “Vlada je tokom 2017. nastavila da sprovodi svoju opsežnu strategiju i ažurirala je plan akcije za borbu protiv nasilnog ekstremizma”. Citira se da je Vlada sačinila nacrt treće strategije za borbu protiv terorizma, da je ministar unutrašnjih poslova je u novembru 2017. preuzeo dužnost i nacionalnog koordinatora za borbu protiv terorizma i da su vlasti u Prištini Globalnoj koaliciji, čiji su član, obećale 100.000 dolara. Na negativnoj strani ostali su izazovi vezani za nedostatak kapaciteta i resursa uprkos donacije od 2,5 miliona dolara, kao i nedostatak iskustva tužilaca u procesuiranju. “Bezbednosna i politička situacija na severu Kosova i dalje ograničava sposobnost Vlade da obavlja svoje ovlašćenja u toj regiji, iako je vlada uspešno integrisala srpske sudije, tužioce i drugo osoblje u kosovske pravosudne institucije”.
Većina kosovskih Albanaca koji su se pridružila džihadistima je iz malog mesta
Kačanika i njegove okoline. Odatle je i jedan od najpoznatijih vođa kosovskih
Albanaca u redovima ISIS-a i jedan od najtraženijih terorista sa američke liste -Lavdrim Muhadžeri. Poznat pod nome di guerre Abu Abdulah al-Kosovo, otišao je za Siriju 2012, a “proslavio” se video snimkom koji prikazuje kako 2014. odrubljuje glavu mladićuu Iraku koga su islamisti optužili da je špijunirao za vladu u Bagdadu. Akter je još jednog brutalnog video snimka, koji ga prikazuje kako mladog Sirijca u Raki ubija ručnim bacačem. Smatra se odgovornim za plan napada na izraelski fudbalski tim u Albaniji. Poginuo je negde na Bliskom istoku tri godine kasnije, a vest o njegovoj smrti razglašena je preko zvučnika džamije u njegovom rednom mestu. Glavni imam u Kačaniku Florim Neziraj izrazio je saučešće zbog smrti Muhadžerija.
Na Kosovu nije bilo terorističkih akcija, ali najmanje 200 osoba je pritvoreno ili
ispitivano pod sumnjom da imaju veze sa islamistima. Vlasti u Prištini su 2015.
donele zakon po kome svako ko učestvuje u stranim ratovima može da bude
kažnjen do 15 godina zatvora.
SRBIJA
Srbija, koja je članica Globalne koalicije protiv ISIS-a koju predvode SAD, je po
američkim klasifikacijama dobila pozitivne ocene kao zemlja u kojoj nije bilo
terorističkih napada, koja je usvojila Nacionalnu strategiju za sprečavanje i odgovor na terorizam u periodu od 2017. do 2021, uključujući i razvoj akcionih lokalnih planova u Bujanovcu, Novom Pazaru i Tutinu.
Pozdravlja se zalaganje ministra unutrašnjih poslova Srbije za stvaranje
regionalnog centra za deradikalizaciju, koji bi se formirao zajedno s drugim
zemljama Zapadnog Balkana. Stejt Department napominje da Srbija učestvuje u nekoliko treninga i programa koje organizuju i finansiraju američka vlada, NATO, Kanada, Velika Britanija i druge zemlje i međunarodne agencije. Posebna pažnja posvećena je sajber-bezbednosti.
Uprkos stabilnosti i korišćenju obuke američke vlade u izgradnji kapaciteta za
borbu protiv terorizma, procenjuje se da nisu otklonjene sve opasnosti vezane za
ilegalno kretanje novca i oružja. Ukazuje se na sporost sistema provere putnih
dokumenata koji može da traje danima. Kao konkretne slučajeve sporosti
procesuiranja, Stejt Department navodi da se od 2014. vodi postupak protiv sedam osoba optuženih za terorizam i finansiranje terorizma.
Srbija je u maju obećala donacije u medicinskoj opremi, ali Stejt department
ocenjuje da su „neiskustvo u ulozi donatora i unutrašnje prepreke odložili isporuku te pomoći i po svemu sudeći će ograničiti dodatno finansijske i materijalne doprinose Koaliciji”.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je pre godinu dana prvo saopštio da se 28 državljana Srbije nalazi u Siriji i Iraku, da bi nešto kasnije rekao da je iz Srbije 49 ljudi otišlo da se bori na strani Islamske države. „Neki su poginuli, neki su još uvek tamo. Nije to veliki broj kao iz drugih država Evrope, ali to su stvari koje uvek zabrinjavaju, a pravovremena razmena informacija je jedini način da se zaštitite”.
U aprilu je Specijalni sud u Beogradu osudio na ukupno 67 godina zatvora
sedmoricu optuženih za za terorističko udruživanje, regrutaciju državljana Srbije i
saradnju sa ISIS-om i Frontom Nusra, obučavanje za vršenje terorističkih dela,
finansiranje terorizma, kao i za javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela.
Trojica su osuđena u odsustvu i za njima je raspisana međunarodna poternica, a
jedan od njih, za koga se tvrdi da je poginuo, komandovao je terorističkom
jedinicom u kojoj su bile osobe sa Balkana.
BOSNA I HERCEGOVINA
Bosna i Hercegovina je, sa najmanje 260 džihadista, posle Kosova, druga na
evropskoj listi zemalja po broju onih koji su se – u odnosu na broj stanvnika –
pridružili ISIS-u. Kao najveći regrutacioni centri bili su označeni Sarajevo i Zenica.
“Ono što Alaha najviše raduje je kada njegov rob, bez zaštite, uđe među nevernike i puca dok ne bude ubijen. Ubij i budi ubijen”, propovedao je imam Bilal Bosnić u jednom od svojih mnogih video klipova pre nego što će ga sud u Sarajevu osuditina sedam godina zatvora zbog regrutovanja pripadnika ISIS-a i širenja nasilnog ekstremizma.
Kakav je uticaj radikalnog islama po Bosni i Hercegovini javnost je više saznala
kada su otkrivene zajednice koje se pridržavaju salafističko-vehabijskog učenja.
Selo Gornja Maoča postalo je najpoznatije uporište interpretacije islama koja nije
bila poznata tradicionalnim verskim učenjima po Bosni pre poslednjeg rata.
Oko 5.000 salafista stvara paralelne džemate van zvanične islamske zajednice, štosu potencijalna uporišta džihadista.
Novembra 2017, nemački list „Berliner cajtung“ je, pozivajući se na obaveštajne
izvore, tvrdio da nacionalna služba BND zbog islamističkih pretnji posebno prati
zbivanja na Balkanu, naročito Bosni. Vlada u Berlinu nije izveštaj ni potvrdila ni
demantovala i ograničila se na sopštenje da ne isključuje „potencijalne pretnje od strane pojedinaca i podgrupa iz islamističke scene“ u Bosni i Hercegovini, ali da nema konkretne indicije o jačanju islamističkih tendencija u BiH.
Pojedini eksperti za terorizam procenjivali su prošle godine da će većina militanata pobeći za Balkan, za Kosovo, Sandžak ali pre svega za Bosnu i Hercegovinu, koja bi mogla da postane “idealno sklonište i poslednje utočište” terorista. Američki Stejt Department navodi da BiH, jedna od članica Globalne koalicije za borbu protiv ISIS-a, konstatuje da su vlasti “kooperativan partner” u borbi protiv terorizma, ali da rupe u zakonima, sporost sudstva i nedovoljan rad na rehabilitaciji i deradikalizaciji povratnika i dalje prisutni, pa su ekstremistička ideologija i nacionalističke grupe i dalje potencijalni izvori terorizma.
“BiH nije donela nijedan važniji zakon o borbi protiv terorizma tokom 2017.
Entitet Republika Srpska je usvojila novi Krivični zakon koji je usklađen sa
međunarodnim standardima. Na nivou države BiH ima zakon, koji zabranjuje
članstvo u paravojnim i parapolicijskim organizacijama, no presude i dalje
predstavljaju glavni izazov”, kaže američko ministarstvo.
Ukazuje se da borci u stranim terorističkim organizacijama često dobijaju zatvorske kazne manje od propisanih Kaznenim zakonom BiH, da minimalna zatvorska kazna nije povećana s pet na osam godina, da osuđeni ne mogu da otkupe zatvorsku kaznu ili budu prevremeno pušteni na slobodu. Ocenjuje se da saradnje agencija za provođenje zakona trpi zbog ličnih i institucionalnih zakulisnih borbi.
Pohvaljuje se da glavne religijske zajednice – islamska, pravoslavna, katolička i
jevrejska – zajednički rade na promociji tolerancije i činjenica da su vlasti BiH
imenovale prvog koordinatora na državnom nivou za međunarodne i domaće
napore na sprečavanju nasilnog ekstremizma.
MAKEDONIJA
Iz Makedonije je na Bliski istok otišlo blizu 200 osoba, oko 30 je ubijeno, a 80 koji
su se vratili su pod budnom prismotrom vlasti, koje su u saradnji sa SAD razvile
operativne planove sprečavanja i odgovora na terorističke napade ili na “meke”
ciljeve poput stadiona i hotela.
Centri širenja ekstremnog islama i regrutovanja budućih terorista u Makedoniji su, kao i drugde po regionu, džamije koje vode radikalni imami zadojeni učenjem
vahabija. Islamska zajednica zemlje uzvraća: 12 imama prošlo je posebni obuku
kako bi tokom molitvi petkom – džuma namaza – propovedali ostinsku veru i
ukazivali na radikalno izvitoperenu verziju islama.
U saradnji sa međunarodnim agencijama baze podataka su proširene, a protiv 50
osoba otvorene su istrage zbog sumnje oko terorističkih aktivnosti. Sud u Skoplju je novembra 2017. proglasio 33 osobe krivim za terorizam i oslobodio četiri povodom oružanog incidenta iz maja 2015. u Kumanovu kad je poginulo osam policajaca i deset članova naoružane grupe. Sud je izrekao doživotnu kaznu zatvora za sedmoricuoptuženih, dok je njih 13 osuđeno na kaznu zatvora u trajanju od 40 godina. Još 13 osoba je osuđeno na zatvorske kazne od 12 do 20 godina.
Kao nedostatke zakonodavnog okvira se navodi pitanje zapljene imovine i
sredstava namijenjenih za terorističke aktivnosti, ali i nedostatak sredstava za
provođenje strategije i akcijskog plana borbe protiv terorizma.
Makedonska granična policija i carina su članovi Južne granične inicijative čiji je
cilj uspostavljanje saradnja graničnih agencija Albanije, Kosova, Makedonije i
Crne Gore radi borbe protiv korupcije, šverca, međunarodnog kriminala i
terorizma.
ALBANIJA
Iz Albanije je na frontove Bliskog istoka otišlo oko 120 sunitskih militanata, a
vlasti u Tirani pridružile su se zajedničkom naporu regiona da se donošenjem novih zakona pojačaju napori u borbi protiv terorističkih pretnji. Regionalni balkanski program kontraterorizma ima sedište u Tirani.
Stejt department ocenjuje da je Albanija tokom 2017. snažno podržavala borbu
protiv terorizma i da je u okvirima članstva u Globalnoj koaliciji imala značajne
doprinose u donaciji oružja i municije i da je pojačala kontrole svojih granica,
posebno luka. Nedavno je uspostavljena i posebna antiteroristička jedinica koja blisko radi s američkim Ministarstvom pravde. SAD pruža i brojne treninge i obuke za albanske bezbednosne snage i pravosudne institucije. U Albaniji je organizovana i posebna Škola za bezbednosne zajednice, program namenjen obrazovanju nastavnika širom zemlje o pitanjima rizika radikalizacije među mladima koja dovodi do nasilja. Pokrenuto je 57 postupaka ocenjivanja sudija i tužilaca u procesima vezanim za korupciju i veze sa organizovanom kriminalom, a proverom će biti obuhvaćeno oko 800 dužnosnika pravosudnih funkcija.
Stejt department nije se posebno bavio Crnom Gorom, Hrvatskom i Slovenijom.
Globalni džihadisti
Prema nedavnoj analizi američkog Stejt departmenta, najveći broj stranih
džihadista Islamske države je na frontove Levanta otišao iz zemalja bivšeg SSSR-a – 8.717, region Bliskog istoka regrutovao je 7.054 borca, Zapadna Evropa poslala je 5.718 ljudi, Magreb 5.319, Južna i Jugositočna Azije 1.568 a Severna Amerika 439. Pojedinačno, najviše stranih boraca pridružilo se ISIS-u iz Rusije – 3.417. Saudijske Arabije 3.244, Jordana 3.000, Tunisa 2.926 i Francuske 1.910.
Fenomen stranih dobrovoljaca, koji se bore u ratovima po svetu prošao je različite faze u savremenoj istoriji. Jedan od najpoznatijih slučajeva dogodio se u 19. veku kada se grupa mladih katolika odazvala pozivu pape Pija IV za borbu protiv Garibaldija tokom rata za ujedinjenje Italije. Nekoliko decenija kasnije, 1930-ih, Internacionalne brigade borile su se na strani republike protiv Frankovih fašista u španskom građanskom ratu.
Kada je sredinom 1960-ih formirana palestinska oslobodilačka organizacija, mnogi strani borci pridružili su se fedajinima u napadima na izraelske mete. Uspon islamizma 1970-ih, uporedon sa sovjetskom okupacijom Avganistana, doveo je do novog fenomena globalnog džihada koji je okupio razne radikalne islamske grupe.
Strani džihadisti uključuli su se 1990-ih u rat u Bosni protiv Srba, u Čečeniji protiv
Rusa, a potom u Iraku protiv američke okupacije kada je na scenu stupila al-Kaida. Ipak, najznačajniji kvalitativni zaokret u istoriji fenomena stranih boraca dogodio se usponom Islamske države i proglašenjem kalifata 2014. ISIS je uspeo da stvori transnacionalni identitet okupljajući oko 30.000 sunitskih muslimana. Većina je sa Bliskog istoka i severa Afrike, zbog geografske blizine, ali hiljade su došle iz Zapadne Evrope, Rusije, Kavkaza i sa Balkana, a manji broj iz Azije i Severne Amerike.
Najveći broj od oko 5.000 evropskih džihadista pridružio se ISIS-u iz Francuske,
Belgije, Nemačke i Britanije – 3.700. Od oko 1.000-1.700 boraca sa Balkana, po
različitim procenama, najveći broj je sa Kosova a potom sledi Bosna i
Hercegovina.
