Ubistvo na Bosforu, odmetništvo od pravde
“Bilo je bolno pre nekoliko godina kada je više mojih prijatelja bilo uhapšeno. Nisam govorio ništa. Nisam želeo da izgubim posao ili slobodu. Brinuo sam se za svoju porodicu. Sada sam napravio drugi izbor. Napustio sam kuću, familiju i posao i podižem svoj glas. Ne učiniti to znači izdati one po zatvorima. Mogu da govorim kada toliki drugi ne mogu. Želim da znate da Saudijska Arabija nije uvek bila kakva je danas. Mi Saudijci zaslužujemo bolju budućnost”.
Džamal Kašogi prebegao je 2017. za Ameriku da bi ovako mogao da piše za Vašington Post. Onda su ga u Istanbulu dočekali hitmeni režima koji ne prašta bilo kakvu kritiku. Brutalno su mu uskratili pravo da govori kada drugi ne mogu. Ušao je u konzulat da bi uzeo dokumenta i više nikada nije viđen.
Kamere su snimile tim od osmorice egzekutora koji je tog 2. oktobra iz Rijada doleteo mlaznjakom Gulfstream IV , koji pripada prestolonasledniku Mohamedu Bin Salmanu, princu koji je juna 2017. faktički preuzeo vođenje države od ostarelog kralja Salmana Bin Abdulaziza.
Sedmorica su nešto kasnije stigla drugim avionom. Boravili su u konzulatu neko vreme, a zatim se istog dana vratili za Saudijsku Arabiju. Utvrđeno je da su u “odredu smrti” bila četvorica pripadnika obezbeđenja moćnog princa. Patolog iz tima je po svemu sudeći bio zadužen da se Kašogi posle ubistva pažljivo dekomponuje kako bi se uklonili tragovi.
Šta se dogodilo tokom boravka ekipe za koju je saudijska TV tvrdila da su za Istanbul otputovali kao turisti? Turisti na 19 i po sati? Svet je zahtevao razjašnjenje, ali režim autoritarne kraljevine uporno je demantovao da išta zna o sudbini kolumniste koji se drznuo da kritikuje ambicioznog i militantnog 33-godišnjeg prestolonaslednika.
Rijad je posle dve nedelje poricanja i kontradiktornih saopštenja na kraju promenio kurs i zvanično priznao da je Kašogi u zgradi konzulata ubijen “u tuči” sa agentima koji su imali zadatak da ga prebace za Rijad. Donald Tramp je, posredno prihvatajući ulogu Salmanovog advokata ili sveca zaštitnika ostao usamljen prihvatajući saudijsko objašnjenje kao “kredibilno”.
Ogromna većina ispoljava visok stepen neverice i objašnjenje osuđuje kao providan pokušaj plasiranja alternativne istine. Za razliku od saudijskih saveznika, Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji upozoravaju na “malicioznu kampanju” i pokušaj “političke instrumentalizacije”, Britanija, Francuska i Nemačka su u zajedničkom saopštenju naveli da je saudijsko objašnjenje nepotpuno. Kancelarka Angela Merkel izjavila je da Berlin obustavlja isporuke oružja dok se neizvesnost oko ubistva ne raščisti.
Rijad nije pružio nikakve detalje šta se dešavalo posle “tuče”, zašto je za Istanbul upućen forenzički doktor ako je tim imao zadatak da Kašogija ispituje ili kidnapuje, kako je ubijen, gde su ostaci tela. Zašto su turski državljani zaposleni u konzulatu 2. oktobra dobili slobodan dan? Zašto su sigurnosne kamere bile isključene?
Onda se javio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan koji je na osnovu “jakih dokaza” izjavio da je ubistvo bilo planirano, čime se direktno suprotstavio zvaničnoj verziji Rijada o “tuči” i nehotičnom Kašogijevom stradanju. Šef turske diplomatije je samo koji sat pre toga potvrdio da Turska imformacije koje ima nije podelila ni sa jednom drugom zemljom, mada je spremna da učestvuje u međunarodnoj istrazi.
Turski list Jeni Safak objavio je da je šef saudijskog tima Maher Abdulaziz al-Motreb u danu ubistva iz konzulata u Istanbulu četiri puta zvao šefa privatnog ureda princa Salmana, a jednom neidentifikovan broj u SAD. Ako je tačno, to je najdirektniji trag do sada.
Erdogan i saudijski dvor već duže vreme su u konfliktu u borbi za prevlast na Bliskom istoku i uticaj po muslimanskom svetu. Imaju različite vizije rešenja sirijske krize. Ankara podržava Muslimansku braću, organizaciju koja je u Rijadu proglašena za terorističku. Tokom konflikta Saudijske Arabije i Katara Erdogan se stavio na stranu emirata, što je princu Salmanu bilo dovoljno da Tursku zajedno sa Iranom i Katarom uvrsti u “trougao zla”.
Turski predsednik sada je u prilici da se naplati. Osvetom ili dogovorom? Da li će doprineti daljoj diskreditaciji princa MBS puštajući da audio snimak ubistva putuje svetom uz razorne posledice po kuću Sauda? Ili će kao uslugu za nenapadanje tražiti ukidanje izolacije Katara, možda i saudijski novac toliko neophodan uzdrmanoj turskoj privredi?
Nove dileme stvorene su od kako je Erdogan “na veoma drukčiji način” saopštio detalje turske istrage. “Tražimo pravdu i ona će biti otkrivena u svoj goloj istini, ne preko nekih uobičajenih koraka već kao gola istina”.
Svet najviše zanima šta se zbilo pre ubistva. Ko je poslao egzekutore. U državi u kojoj sve konce čvrsto drži samo princ poznat po skraćenici MBS nemoguće je da nije bio upoznat, pa je sasvim moguće da je lično naredio “susret sa Kašogijem” u konzulatu na Bosforu.
Tramp je imao drugu dilemu: kako ne dopustiti da dragoceni MBS bude uklonjen ako se utvrdi direktna veza sa ubistvom? Pod hitno je poslao državnog sekretara Majka Pompea za Saudijsku Arabiju i Tursku. Vašington i Rijad su grozničavo počeli da tragaju za “obostrano prihvatljivim objašnjenjem” Kašogijeve smrti, za formulom koja će koliko-toliko zadovoljiti apetite sveta za pravdom a princa abolirati od svake odgovornosti.
Tramp je nudeći zaklon nasledniku trona odmah lansirao teoriju o “odmetnutim ubicama”. Rijad je zdušno prihvatio: uhapšeno je 18 Saudijaca a petorica su otpuštena, među njima dvojica bliska prestolonasledniku: savetnik Kraljevskog suda i Salmanov “car za medije” Saud al-Kahtani i zamenik šefa bezbednosti, general Ahmed al-Asiri. Tvrdi se da je al-Kahtani preko skajpa davao uputstva operativcima u Istanbulu.
Šef saudijske diplomatije demantovao je bilo kakvu upletenost princa Salmana, ali i ovaj pokušaj nije pomogao da se stiša nezadovoljstvo sveta koje bi moglo da nanese ozbiljne posledice statusu Saudijske Arabije kao regionalne sile. “Ovo je bila operacija koja je odmetnička operacija”, izjavio je ministar Adel al-Džubeir simptomatično koristeći Trampov opis događaja do koga se očigledno došlo posle konsultacija o “obostrano prihvatljivom objašenjenju”. “To je bila operacija tokom koje su pojedinci prekoračili ovlašćenja i odgovornosti koje su imali. Napravili su grešku kada su ubili Džamala Kašogija. Odgovorni će biti kažnjeni”.
Džubeir je u najnovijoj verziji tvrdio da poslati agenti nisu “ljudi bliski” princu Salmanu, da u Rijadu ne znaju gde je telo niti da su preslušali audio snimak u posedu turskih vlasti koji potvrđuje da je Kašogi bio mučen, ubijen i raskomadan. Ministar čak tvrdi da ni vrhovi saudijske obaveštajne službe nisu znali ništa o istanbulskoj operaciji.
Agencija Rojters citirala je u međuvremenu neimenovanog saudijskog zvaničnika koji kaže da se radilo o neuspešnom pokušaju kidnapovanja – što ne bi bilo neobično. Reporteri bez granica navode da je u kraljevini od septembra 2017. nestalo 17 novinara i blogera da bi njihova hapšenja bila obelodanjena posle više meseci.
Po jednoj verziji, Kašogi je ubijen odupirući se pokušaju agenata da ga drogiraju. Njegovo obezgalvljeno telo je potom zamotano u tepih, izneto iz konzulata i predato “lokalnom saradniku”.
Teoriju o planu otmice koju je zahtevao princ Salman potvrđuje i američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) čiji su obaveštajci presreli komunikacije između saudijskih zvaničnika u kojim se govori o planovima da Kašogi bude iz Virdžinije prebačen za Rijad. NSA nema saznanja da je iza plana stajao MBS, ali analitičari CIA su na osnovu prikupjenih činjenica uvereni u prinčevu direktnu umešanost.
Tramp se našao na raspeću: kako pod rastućim pritiskom zgrožene domaće i svetske javnosti osuditi ubistvo ali po svaku cenu izbeći da se ono poveže sa princom koga smatra jednim od svojih najvećih strateških saveznika, koga je počastvovao svojim prvim putovanjem u inostranstvo od kada je ušao u Belu kuću?
Sve je do sada Tramp opraštao Salmanu: to što je razbuktao rat u Jemenu do tačke humanitarne katastrofe, što je nametnuo blokadu Katara, kidnapovao premijera Libana, pohapsio prinčevsku elitu da bi im potom oteo milijarde dolara ili agresivno otvorio konflikt sa Kanadom zbog deficita ljudskih prava.
Prećutkivao je Amerikanac progone, hapšenja i torturu zahvalan što je MBS prihvatio da u narednoj deceniji “neverovatni saveznici” kupe američkog oružja u vrednosti od oko 400 milijardi dolara. Poručivao mu je da ne brine zbog kritika nedostatka sloboda u duboko konzervativnoj monarhiji kojoj je Kuran ustav. Hvalio ga je kao velikog reformatora koji je ženama dozvolio da upravljaju automobilima i posećuju sportske priredbe, što je otvorio bioskope i pozorišta.
Posle svih panegirika koje je o princu čuo od svog zeta i specijalnog bliskoističnog emisara Džareda Kušnera, Tramp je u Salmanu prepoznao garanta strateškog partnersta za naredne decenije, princa koji se postavio na čelo sunitskih Arapa u borbi protiv njemu mrskog šiitskog Irana, nekog ko će uz podršku egipatskog predsednika Abdul Fatah al-Sisija nagovoriti Palestince da prihvate Posao veka – projekt mira sa Izraelcima.
Brutalno ubistvo je u međuvremenu poprimilo dimenzije spoljnopolitičke krize koja izmiče kontroli Bele kuće i kuće Sauda. Trampu i njegovom štićeniku se ne veruje. Šteta se već nazire. MBS je pozvao međunarodnu finansijsku elitu na konferenciju u Rijadu nazvanu “Davos u pustinji. Pod senkom afere učešće su otkazali direktorka MMF-a, ministri finansija Britanije i Francuske, šefovi velikih banaka, ali ne i američki sekretar za finansije.
Problematična reputacija američkog predsednika nailazi na jedan od najozbiljnijih testova. Uporno odbijanja da SAD kazne Saudijce i odbrana prinčevske nevinosti dok se umnožavaju dokazi u suprotno izloženi su podsmehu sveta. “On je snažna osoba. On ima veoma dobru kontrolu”, nastavljao je Tramp da hvali prestolonaslednika nespreman da razjasni šta “dobra kontrola” sve može da znači.
Vođen pragmatskim interesom, Tramp preskače “crvenu liniju” koju mu crtaju oni koji od njega očekuju da se postavi kao lider slobodnog sveta, da nađe način da sačuva naftu i oružje ali da istovremeno pokaže da brani vrednosti demokratskog sveta.
Šef Bele kuće je istina najavio “oštro kažnjavanje” ukoliko se potvrdi upletenost Saudijaca u ubistvo, ali odbija zahteve lidera u Kongresu da kraljevini zavede sankcije, protera saudijskog ambasadora ili zaustavi obećane isporuke američkog oružja. “Onda će se oni okrenuti Rusiji ili Kini. To bi nama nanelo štetu”, kaže predsednik potvrđujući merkantilno-komercijalnu prirodu svojih prioriteta u odnosima sa zemljom u kojom ima lične poslovne interese.
Investicije iz Saudijske Arabije barem dva puta su spasavale Trampa. Prvi put 1991. kada je princ Alvalid Bin Talal kupio njegovu jahtu, drugi put 1995. kada je isti princ iskeširao 325 miliona dolara za hotel Plaza u Njujorku. Saudijci su kasnije kupili čitav sprat Tramp Tauera. “Saudijska Arabija, slažem se sa svima njima. Oni od mene kupuju apartmane. Troše 40 miliona, 50 miliona. Zar bih trebalo da ih ne volim? Volim ih veoma mnogo”.
Tramp nije javno osporio više nego problematičnu saudijsku verziju događaja ali sve vreme štiti MBS. “Niko mi nije rekao da je on odgovoran. Niko mi nije rekao da nije odgovoran. Nismo došli do te tačke… Voleo bih da nije odgovoran”, rekao je u intrevjuu za Vašington Post. Potom je, posle telefonskog razgovora sa MBS izjavio da nije zadovoljan onim što je čuo, ali da ne želi da izgubi milijarde petro-dolara koje Saudijci plasiraju na američkom tržištu. Za Tursku je uputio direktorku CIA da bi pomogla u istrazi.
Nije ovo prvi slučaj da Trampova Amerika abdicira, da odustaje od svoje istorijske uloge zaštitnika principa i vrednosti sloboda, moralnosti i ljudskih prava. Lideri u Moskvi, Ankari ili Pjongjangu mora da su obradovani što dobijaju saveznika.
Američki kritičari, demokrate i republikanci, ne poriču značaj očuvanja strateškog savezništva sa Saudijskom Arabijom ili važnost zajedničkog fronta protiv Irana, ali predsednika podsećaju da ima i druge obaveze. Republikanski senator Lindzi Greem kaže: “Podjednako je važno razumeti da su naše vrednosti važnije od novca i poslova. Jedna stvar koju ne želimo da izgubimo je glas našeg morala. On je svetu važniji od bilo čega. Mi nismo policajac sveta već lepak koji ga spaja”.
“U Saudijskoj Arabiji nešto ovakvih magnituda ne radi se bez dozvole sa vrha”, kaže republikanski senator Tom Tilis zahtevajući snažan odgovor vlastima u Rijadu. “Nema načina da se 15 osoba pošalje iz Saudijske Arabije za Tursku da ubiju disidenta bez odobrenja prestolonaslednika”, smatra Rend Pol, još jedan republikanac.
Sasvim direktniju poruku je Trampu uputio republikanski predsednik senatskog Komiteta za spoljnu politiku Bob Korker: “Ono što ne želimo je vladar koji će tu biti 40 ili 50 godina i širom sveta izvoditi ovake operacije. Moje je mišljenje da je MBS u ovo umešan, da je on upravljao i da je ta osoba (Kašogi) ubijena sa namerom.
“MBS je želeo da pošalje poruku. Poruka glasi: ukoliko mi se suprotstavljate naćiću vas ko god da ste, gde god da ste”, ocenjuje za Špigl bivši agent FBI Ali Sufan.
Kralj Salman i princ prestolonaslednik izrazili su saučešće Kašogijevom sinu, Salahu. Onih 15 koji su identifikovani kao “odgovorni” će nekog od petaka završiti pod mačem saudijskog dželata. Masa će ćutljivo pratiti egzekucije. Biće otklonjeni svedoci koji su mogli da kažu ko im je naredio ubistvo na Bosforu.
