Politički uticaj i motivi angažmana Turske na Zapadnom Balkanu izazivaju različite ocene zavisno od posmatrača i, još važnije, od etnije kojoj pripadaju.

Nema sumnje da je Drugi svetski rat završen, ali kada se pogledaju akteri aktivni danas na Zapadnom Balkanu, izgleda da Prvi svetski rat još traje: Nemačka kao izaslanik Austrougarske, Britanci, Francuzi, Rusija u dobroj carskoj tradiciji. Turska sa ambicijama izlečenog „bolesnika sa Bosfora“.

 Koliko je Evropska unija pripravna na suočavanje sa novim i dopunjenim izdanjem geopolitike s početka 20. veka? Što se Zapadnog Balkana tiče, administrativci u Briselu uvereni su da je dovoljno da ponavljaju obećanje o “široko otvorenim vratima” zemljama kandidatima za članstvo i o tome da je status kvo neodrživ – sve vreme polako pomerajući rokove. Vrata su se međutim otvorila rastućim uticajima Rusije, Kine i Turske.

Dok su zemlje Zapadnog balkana zapale u status kvo čekajući prijem u EU, vrata su se otvorila rastućim uticajima Rusije, Kine, Turske
Dok su zemlje Zapadnog balkana zapale u status kvo čekajući prijem u EU, vrata su se otvorila rastućim uticajima Rusije, Kine, Turske
Srbija Danas

Prva je u početku na Zapadni Balkan gledala kao na tranzitno područje izvoza gasa na zapadnoevropska tržišta, ali sada preuzima ulogu “faktora odvraćanja” od NATO, ali sve češće i od EU koju naziva “propalim projektom”. Moskva nudi Evroazijsku alternativu.

Kinezi obnovljenim Putem svile ne transportuju politiku. Peking nudi investicije i čeka da se Zapadni Balkan integriše u EU, kako bi se što više približio tržištima Unije.

Pitanje je dokle dosežu ambicije Turske, koliko su političke i ekonomske ili samo nostalgičan povratak na teritorije kojima je vladala od 14. pa sve do kraja 19. veka. Politički uticaj i motivi angažmana Turske na Zapadnom Balkanu izazivaju različite ocene zavisno od posmatrača i, još važnije, od etnije kojoj pripadaju. Turska je više nego dobrodošao partner kod muslimanskog življa regiona, dok kod drugih postoji sumnja.

Od kako je Kemal Ataturk 1923. uspostavio republiku, Turska je bila mahom pasivna, dok su se na Balkanu budila nacionalna osećanja. Muslimanski živalj po Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, na Kosovu, u Makedoniji i Srbiji čuvao je lepa sećanja na Osmane. U hrišćanskim krajevima, podsećanje na vekove turske dominacije prizivalo je loše memorije.

Od kako je Kemal Ataturk 1923. uspostavio republiku, Turska je bila mahom pasivna, dok su se na Balkanu budila nacionalna osećanja
Od kako je Kemal Ataturk 1923. uspostavio republiku, Turska je bila mahom pasivna, dok su se na Balkanu budila nacionalna osećanja
Biografija.org

Ekonomsko otvaranje Turske početkom 1980-ih povratilo je ambicije prema balkanskom prostoru, ali ključni obrt turske politike dogodio se tokom i posle rata u Bosni. Pre 15 godina, dok se Turska nadala prijemu u EU, balkansku politiku formirala je tako da bi Evropi demonstrirala svoju stratešku važnost.

Nešto kasnije, kada je Unija zbog serijala kriza počela više da se bavi sobom, otvoren je prostor za rast uticaja Turske.

Turska kombinuje razne elemente jačanja svog uticaja. Ankara se oslanja na fragmente osmanskog legata, veru i kulturu. Obnavljaju se džamije, medrese, turbeta i hamami. Stvorena je mreža škola i univerziteta koji oživljavaju istorijske veze. Turska Agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) aktivna je u gotovo svim delovima regiona, posebno tamo gde ima muslimana. Centri Junus Emre popularišu učenje turskog jezika po školama.

urska Agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) aktivna je u gotovo svim delovima regiona, posebno tamo gde ima muslimana. Centri Junus Emre popularišu učenje turskog jezika po školama
urska Agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) aktivna je u gotovo svim delovima regiona, posebno tamo gde ima muslimana. Centri Junus Emre popularišu učenje turskog jezika po školama
Yunus Emre Enstitüsü

Od skora je pojačan ekonomski, pre svega investicioni interes. Turska traži nova tržišta jer je EU najavila da će od 2020. značajno smanjiti svoje kupovine iz Turske kojoj međunarodne kreditne agancije konstantno snižavaju rejting.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan nedavno je u Sarajevu održao predizborni miting svoje Partije pravde i razvoja (AKP) uoči vanrednih parlamentarnih i predsedničkih izbora 24. juna. Miting je nosio poruku prkosa liderima Austrije, Holandije i Nemačke – zemalja u kojima živi najveći broj od oko tri miliona turskih državljana – koje su mu prošle godine zabranile da uoči kontroverznog ustavnog referenduma vodi kampanju sa njihovih teritorija, a to su zabranile i sada.

Erdoan je na najzapadnijoj tački Evrope do koje je mogao da dođe nesumnjivo osnažio poziciju velikog zaštitnika koji je spreman da se nosi sa evropskim liderima koje je optuživao da se ponašaju kao “nacisti” a sada im je poručio da su pali na ispitu demokratije.

Dolazak u Sarajevo nije uznemirio samo bosanske Srbe koji procenjuju da Ankara želi Bosnu da pretvori u satelita. I među Bišnjacima ima onih koji smatraju da je miting osmišljen ne samo da bi poslužio Erdoanu, već i Bakiru Izetbegeviću i njegovoj SDA uoči izbora na jesen – što je već mešanje u unutrašnje poslove.

Da Turska ima i neku svoju politiziranu agendu Erdoan je simbilično potvrdio kada je na mitingu pokazao “rabiju” – četiri prsta i palac sastavljen sa dlanom, znak prepoznavanja koji su Muslimanska braća koristila u Egiptu. Poruka političkog islama, usklađena Erdoanovim ambicijama da postane mentor muslimanskog sveta, zabrinula je bošnjačke sekulariste ali i sve druge po regionu koji upozoravaju na pokušaj “turkizacije” bošnjačkog prostora u čemu aktivnu ulogu ima i Dijanet, služba za verske poslove turske Vlade.

Erdoan voli da se predstavlja kao zaštitnik Bošnjaka. Srbi imaju Beograd, Hrvati Zagreb, a Bošnjaci - Ankaru. On je u Sarajevu opet citirao zavet koji je dobio od Alije Izetbegovića, a igrao je i na emocije podsećajući kako su Turci i Bošnjaci zajedno branili “svoju tursku domovinu” u bici na Čanakaleu, Galipolju, 1914.

Očekivano, odnos prema Republici Srpskoj je sušta suprotnost. Turska zazire od pretnji secesijom koje dolaze iz RS, pa je Erdoan od Vladimira Putina tražio da obuzda lidera u Banja Luci. S druge strane, Milorad Dodik optužuje Ankaru da podržava Sarajevo u nameri stvaranja unitarne Bosne.

Dok Bakir Izetbegović ushićeno kaže da je sam Alah Turcima poslao Erdoana, Dodik uzvraća: “Eto vam vaše Sarajevo, pa u njemu orgijajte s kakvim hoćete stavovima – mene se to ne tiče“. Šta Dodik misli o Erdoanu simbilično je jednom potvrdio rekavši da će baciti karirane sakoe koje ima jer takve nosi i Erdoan.

Bosna i Hercegovina pruža možda najupečatljiviji primer kako strane sile preko svojih favorita određuju tokove balkanske politike. Kada su se posle puča u Turskoj sastali Putin i Erdoan, bila je to sasvim retka tačka saglasnosti Izetbegovića i Dodika.

Koga sada da mrzimo? Kako da se međusobno mrzimo? Evo, pitam ja vas?”, ljutito je komentarisao Dodik dodajući da se njegova politika vodi oko nadolazećeg neoosmanizma iz Federacije a onda ga je njegov idol Putin “izdao”.

Bakir Izetbegović je reagovao u sličnom tonu: “Ja sam narodu slagao da će 2017. biti najbolja posleratna godina, a planirao sam okriviti Dodika, Putina i Ruse općenito. Šta sada da radim?” ewkao je dodajući da mu je Erdoan “zabio niž u stopalo”.

Odnos Turske prema Sarajevu i Banja Luci je umnogome različit. Erdoan voli da se predstavlja kao zaštitnik Bošnjaka. Srbi imaju Beograd, Hrvati Zagreb, a Bošnjaci - Ankaru
Odnos Turske prema Sarajevu i Banja Luci je umnogome različit. Erdoan voli da se predstavlja kao zaštitnik Bošnjaka. Srbi imaju Beograd, Hrvati Zagreb, a Bošnjaci - Ankaru
novosti.rs

Da li će lideri regiona shvatiti da ozbiljne sile vode pragmatsku politiku je pitanje njihovih političkih kapaciteta, ali razloga za brigu ima još.

Nije slučajno Erdoan dobio nadimak sultana. Zahteva apsolutnu poslušnost. Ne trpi kritiku. Posle neuspelog državnog udara u Turskoj jula 2016. – za koji je optužio sunitskog imama Fetulaha Gulena koji živi u SAD – čak 150.000 ljudi je privedeno, isto toliko je otpušteno ili premešteno sa radnih mesta, 50.000 čeka suđenje. Nedavno su 104 osobe osuđene na doživotnu robiju, s tim što im se valjda vreme provedeno u istražnom zatvoru uračunava u kaznu.

Erdoan bi da svoje neprijatelje juri I po Zapadnom Balkanu. Gulenov pokret Hizmet je po regionu otvarao mnoge škole i univerzitet, a Erdoan sada očekuje da ga Balkanu sluša. Zahteva deportacije svih koje sumnjiči da su gulenisti, pripadnici ili simpatizeri organizacije FETO koja je u Turskoj proglašena za terorističku.

Pritiska Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju da zatvore škole. Odnosi sa Albanijom su maksimalno zaoštreni jer Tirana odbija da izruči ljude bez adekvatnih dokaza. Ambicije uticanja na politike regiona Ankara je pokazala u martu posle otmice na Kosovu šestorice turskih državljana optuženih da su Gulenovi simpatizeri. Operacija je izvedena uz angažovanje operativaca turske tajne službe. Kako o tome ništa nije znao, premijer Ramuš Haradinaji je smenio ministra unutrašnjih poslova i šefa službe bezbednosti. Usledila je Erdoanova baražna vatra. Haradinaja je nazvao “nitkovom” i poručio mu da će morati da plati.

Najupečatljiviji je uspon odnosa Turske i Srbije. Ankara je prva priznala nezavisnost Kosova 2008, a vrhunac zategnutosti bio je 2013. kada je Erdoan iz Prizrena poslao onu čuvenu poruku “Turska je Kosovo, Kosovo je Turska” posle čega je Timislav Nikolić prekinuo praksu trojnih susreta lidera Turske, Srbije i BiH.

Nije slučajno Erdoan dobio nadimak sultana. Zahteva apsolutnu poslušnost. Ne trpi kritiku. Posle neuspelog državnog udara u Turskoj jula 2016. – za koji je optužio sunitskog imama Fetulaha Gulena koji živi u SAD – čak 150.000 ljudi je privedeno
Nije slučajno Erdoan dobio nadimak sultana. Zahteva apsolutnu poslušnost. Ne trpi kritiku. Posle neuspelog državnog udara u Turskoj jula 2016. – za koji je optužio sunitskog imama Fetulaha Gulena koji živi u SAD – čak 150.000 ljudi je privedeno
Jabuka.tv

Od tada se ide na smirivanje po formuli slažemo se da se ne slažemo. Kada je Erdoan u oktobu 2017. bio u Novom Pazaru, sličnih izjava nije bilo, što je znak diplomatske obazrivosti. Sada se odnosi nazivaju najboljim u skorijoj istoriji. Predsednik Aleksandar Vučić je tokom boravka u Ankari ovog maja poručio da je Turska najveća i najjača sila na Balkanu. Temelj se traži u ekonomiji, u ambiciji da se međusobna trgovina podigne na dve milijarde dolara.

Nema sumnje da se Turska ambiciozno vraća na prostor kojima je vekovima vladala. Donosi investicije, širi tržišta. Region treba da pokaže dobrodošlicu, ali i da ostvarujući sopstvene interese bude oprezan. Turski pritisci u BiH i na Kosovu potvrđuju političke ambicije Ankare.

Ali, srdačnost koju Sarajevo pokazuje prema Turskoj, odnosno Beograd prema Rusiji i Turskoj problematična je sa stanovišta Zapada. Region je pod lupom EU upravo zbog prodora turskog i ruskog uticaja.

Politika je Tursku postavila na kolizioni kurs sa SAD i Evropskom unijom, a zbližila je sa Rusijom. Najveća opasnost je da balkanske političke elite, koje su i same nesklone demokratskoj praksi, u Rusiji i Turskoj vide primer za ugled – što bi bilo pogubno za lomljive demokratije regiona.

Odnosi Rusije i Turske i EU danas su na istorijskom minimumu, ali još nije jasno na koje će sve karte Moskva i Ankara igrati u balkanskoj igri. Izvesno je da Turska pokušava da osnaži uticaj među muslimanima regiona, baš kao što Rusija igra na pravoslavne hrišćane. Mogu li Moskva i Ankara da usklade svoje politike, kao što su to učinile u Siriji? Ukoliko se EU efikasnije ne suoči sa novim geopolitičkim realnostima, zapadni Balkan bi ponovo mogao da bude žrtva.

Odnosi Rusije i Turske i EU danas su na istorijskom minimumu, ali još nije jasno na koje će sve karte Moskva i Ankara igrati u balkanskoj igri. Izvesno je da Turska pokušava da osnaži uticaj među muslimanima regiona, baš kao što Rusija igra na pravoslavne hrišćane. Mogu li Moskva i Ankara da usklade svoje politike, kao što su to učinile u Siriji?
Odnosi Rusije i Turske i EU danas su na istorijskom minimumu, ali još nije jasno na koje će sve karte Moskva i Ankara igrati u balkanskoj igri. Izvesno je da Turska pokušava da osnaži uticaj među muslimanima regiona, baš kao što Rusija igra na pravoslavne hrišćane. Mogu li Moskva i Ankara da usklade svoje politike, kao što su to učinile u Siriji?
Blic.rs