Aleksandar Vučić izjavio je više puta da povodom rešenja pitanja Kosova „neće
ništa potpisivati, već da će konačnu odluku dati narod“, ali pitanje je kako će na
javnost uticati negativan stav Srpske pravoslavne crkve prema predsednikovim
idejama?

Dok se Vučić za “bolje nešto nego ništa” bori kako zna i ume, njegovi koraci na
putu Golgote oko “srpskog Jerusalima” ne nailaze na saosećanje ili ohrabrenje
crkve, pa je to „nova okolnost i teška novost“ predsedniku, koji mora da je
poslednjih nekoliko meseci neprijatno iznenađen.

Proglašavanje Vučićevih inicijativa za “veleizdaju” ili “kapitulaciju” otvorilo je
spekulacije oko toga koliko SPC može da minira rešenja koje predsednik
nagoveštava.

Dok se Vučić za “bolje nešto nego ništa” bori kako zna i ume, njegovi koraci na putu Golgote oko “srpskog Jerusalima” ne nailaze na saosećanje ili ohrabrenje crkve, pa je to „nova okolnost i teška novost“ predsedniku, koji mora da je poslednjih nekoliko meseci neprijatno iznenađen
Dok se Vučić za “bolje nešto nego ništa” bori kako zna i ume, njegovi koraci na putu Golgote oko “srpskog Jerusalima” ne nailaze na saosećanje ili ohrabrenje crkve, pa je to „nova okolnost i teška novost“ predsedniku, koji mora da je poslednjih nekoliko meseci neprijatno iznenađen
European Western Balkans

Srbi svakako nisu temeljni vernici, ali se masovno predstavljaju kao pravoslavci
trudeći se da pokažu pripadnost majčici crkvi. Otuda i pitanje: koliko će poglavari
SPC uticati na narod ukoliko dođe u situaciju da se izjasni o Kosovu?
Pošto su duže od decenije zagovarali stav da nema pregovora o „najsvetijoj
srpskoj reči“ i o „srpskim zemljama svuda tamo gde su srpski grobovi“, crkveni
visokodostojanstvenici krenuli su u napad kada je postalo jasno da se briselski
pregovarački maraton posle 12 godina primiče kraju.

Prva oštra kritika zabeležena je u januaru kada je više desetina akademika, prof dr, književika, novinara, vladika, episkopa i stavrofora potpisalo Apel za očuvanje
Kosova i Metohije. Među potpisnicima zabrinutim što je „proces secesije Kosova
dobio zabrinjavajući zamah“ našao se i mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, koji je potom direktno optužio Vučića da u vremenima „najveće opasnosti u srpskoj istoriji“ vodi “neodgovornu politiku".
“Bojim se da njegova politika vodi izdaji Srbije i Kosova”, izjavio je jedan od
najuticajnijih članova Sinoda i lider militantno-konzervativnog krila SPC i jasno
saopštio šta misli o bilo kakvom briselskom dogovoru Beograda i Prištine:
„Prvi put u srpskoj istoriji nadvila se opasnost da srpska ruka potpiše predaju
Kosova i Metohije u tuđe ruke”, rekao je vladika, čije agresivno politizirane izjave
izazivaju migrenu u vrhovima srpske vlasti.

Bio je ovo politički krešendo arhijereja klero-nacionalističke desnice, koji je nakon
potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. kleo svakoga ko „izda Kosovo” i u
Beogradu održao moleban za KiM rekavši: „Molimo se za upokojenje (tadašnje
Vučićeve) Vlade i Skupštine i da im se oprosti svaki greh”.

“Bojim se da njegova politika vodi izdaji Srbije i Kosova”, izjavio je jedan od najuticajnijih članova Sinoda i lider militantno-konzervativnog krila SPC i jasno saopštio šta misli o bilo kakvom briselskom dogovoru Beograda i Prištine
“Bojim se da njegova politika vodi izdaji Srbije i Kosova”, izjavio je jedan od najuticajnijih članova Sinoda i lider militantno-konzervativnog krila SPC i jasno saopštio šta misli o bilo kakvom briselskom dogovoru Beograda i Prištine
Buka

Patrijarh Irinej je pokušao da ublaži nezabeleženo direktan udar nagoveštavajući da u vrhu SPC postoje različita mišljenja. Poglavar srpske pravoslavne crkve izjavio je da Srbi treba da zahvale Bogu što im je podario Aleksandra Vučića, koji se “lavovski bori” za Kosovo.

„Drago mi je što se vrh naše države ozbiljno i hrabro bori sa problemima na
Kosmetu“, poručivao je Njegova svetost opisujući KiM kao „najveću srpsku ranu“
a ovo vreme kao „najveće stradanje pravoslavlja na Kosmetu u istoriji“.
Crkva međutim ne odustaje od stava da je jedino optimalno rešenje da Kosovo
ostane srpska zemlja. “Svako drugo rešenje nije rešenje koje Srbija može da
prihvati”. “Srbija bez Kosova je kao čovek bez srca“, kaže patrijarh koji ponavlja
da “ono što se silom uzme, to se i vrati, a ono što se pokloni nekome je za svagda
izgubljeno”.

Kako je unutrašnji dijalog o Kosovu, na koji je Vučić pozvao i crkvu, postajao sve
učestaniji, raskol između svetovne i duhovne vlasti postajao je sve očigledniji,
javniji i dublji. Predsednik insistira na prestanku života u mitu, crkvi je kosovski
mit stub vere.

U maju je SPC usvojila deklaraciju o Kosovu i Metohiji, koja ističe „očuvanje KiM
kao integralnog dela Srbije”, ponavlja formulu “ni priznanje, ni podela” i poziva
vlasti da ne popuste pritisku i daju saglasnost za otuđenje KiM.
Irinej je poručio da je stav crkve „jasan kao dan, kao sunce”: “Ne mogu da
zamislim Srbiju bez Kosova i Metohije”. Ponovo se oglasio vladika Amfilohije
ocenom da je briselsko pregovaranje “put ka bespuću”. Postalo je jasno da je
crkveni vrh jedinstven u stavu da nema nikakvog kompromisa o Kosovu.
Vučić je stav crkve ocenio kao “nerealan” i bez ponuđenog rešenja, ali pažljivo je
izbegavao da uđe u oštriji konflikt imajući u vidu snažan uticaj koji crkva ima u
političkom životu sekularne Srbije. Ali, kako se ubrzava i konkretizuje rešavanje
kosovskog problema, SPC ne štedi napor da dokaže svoju pastirsku pravovernost
pridržavajući se svoje apostolske zapovesti da je Kosovo “epicentar sukoba dobra izla”, a da je svaki kompromis „veleizdaja“.

Puklo je i na temu mogućeg referenduma. Da li bi predsednik mogao da progura
plebiscit o „pravno obavezujućem sporazumu“ kojim bi se posle 12 jalovih godina pregovaranja, barem formalno, ad akta, poslalo neprijateljstvo prema kosovskim Albancima i tako širom otvorila vrata evropskoj budućnosti? Da li će biti promena Ustava? Kakva je budućnost preambule, koja govori o neotuđivom suverenitetu Srbije nad KiM, iako eksperti ustavnog prava tvrde da je „deklarativna“ i „fasadna“.

U maju je SPC usvojila deklaraciju o Kosovu i Metohiji, koja ističe „očuvanje KiM kao integralnog dela Srbije”, ponavlja formulu “ni priznanje, ni podela” i poziva vlasti da ne popuste pritisku i daju saglasnost za otuđenje KiM
U maju je SPC usvojila deklaraciju o Kosovu i Metohiji, koja ističe „očuvanje KiM kao integralnog dela Srbije”, ponavlja formulu “ni priznanje, ni podela” i poziva vlasti da ne popuste pritisku i daju saglasnost za otuđenje KiM
twitter.com

Dok Vučić referendum ostavlja kao magličastu ideju, SPC destruktivno dejstvuje
odmah u startu. Vladika Amfilohije referendum naziva „sramnom, bezumnom
pričom“, a one koji bi da ga organizuju „punoglavcima“. “Oni koji ne znaju šta je
Kosovo hoće da ga dele, a staviti to pitanje na referendum može samo onaj ko
nema razuma, znanja niti mudrosti, onaj koji se vraća sultanu Muratu”, ocenjuje mitropolit, koji je svoju ispolitiziranu karijeru počeo otrovnim govorom nad odrom ubijenog Zorana Đinđića.

„Niko pametan na svetu, ni jedan državnik ne bi tako nešto pokretao. I to je samo
pokazatelj do koje mere su ovi naši neokomunisti spremni da zbog svoje vlasti i
svojih interesa idu“, poručuje vladika.
Oglasio se i episkop raško-prizrenski Tedosije, koji povodom izjava o teritorijalnom razgraničenju kao jednom od mogućih rešenju kosovskog pitanja kaže da se “u naša srca unose sve veća neizvesnost i zebnja”. Još dodaje da bi ideja koju pominju “politički i moralno neodgovorni političari” dovela do masovnog iseljavanja Srba s juga KiM.

Pomoć protiv Vučića se traži i na neočekivanoj adresi: Srspka pravoslavna crkva u SAD uputila je pismo članovima oba doma Kongresa i zvaničnicima administracije u kojem se protivi podeli KiM uz upozorenje da bi to dovelo do masovnog egzodusa.

SPC smatra da su podela ili razmena teritorija „apsolutno eprihvatljivi“.
Kritikama se pridružio i Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, koji je
objavio da je Vučić “otpisao” Srbe južno od Ibra i da je “povredio” i Srbe sa severa
Kosova “koji duboko osećaju da smo jedno i da smo godinama preživeli najteže
zajedno”.

Vlast je burno reagovala odustajući od uloge pasivnog posmatrača u utakmici za
ostvarivanje većeg uticaja na Srbe sa Kosova između duhovnog “Fronta odbijanja”, koji predvodi SPC i svetovnig “Fronta podrške” na čijem je čelu Srpska lista.

Dok se patrijarh obraća Gospodu da Vučiću da „snage i moći da se odupre silnim
vetrovima našega vremena“, crkva odbijanjem bilo kakvog pregovornog rešenja
podriva jedino moguće rasplitanje kosovskog ali i drugih regionalnih čvorova.
Crkva uporno igra na raspirivanju nacionalizma što je najsigurniji put da se problem Kosova ne reši. Istovremeno, svojim stavovima SPC doprinosi zaoštravanju odnosa sa Crnom Gorom dok podstiče samoproglašeni pijemontizam Milorada Dodika, koji sve češće koristi Kosovo kao argument za rušenje dejtonske Bosne i Hercegovine i pripajanje Republike Srpske Srbiji.

“Oni koji ne znaju šta je Kosovo hoće da ga dele, a staviti to pitanje na referendum može samo onaj ko nema razuma, znanja niti mudrosti, onaj koji se vraća sultanu Muratu”, ocenjuje mitropolit, koji je svoju ispolitiziranu karijeru počeo otrovnim govorom nad odrom ubijenog Zorana Đinđića
“Oni koji ne znaju šta je Kosovo hoće da ga dele, a staviti to pitanje na referendum može samo onaj ko nema razuma, znanja niti mudrosti, onaj koji se vraća sultanu Muratu”, ocenjuje mitropolit, koji je svoju ispolitiziranu karijeru počeo otrovnim govorom nad odrom ubijenog Zorana Đinđića
zokster something

Crkva, koja ostvaruje značajne prihode, ali ne plaća porez kako bi doprinela opštem razvoju Srbije, pokušava da se nametne kao svetovni autoritet. SPC ima pravo na svoje mišljenje, posebno imajući u vidu duhovnu baštinu Kosova, ali regrutacijom vernika-birača za svoje stavove – koji se ne tiču morala ili duhovnih vrednosti već politike – bira put kolizije i, htela to ili ne, aktivno odmaže vlast sopstvene zemlje.

Crkva se suštinski zalaže za zamrznuti konflikt, koji dovodi u pitanje proces srpske evrointegracije. Imajući u vidu da po nedavnom istraživanju i 80 odsto ispitanih građana Srbije deli takav stav, Vučić je u manjini, pa ga pred finalizaciju dogovora sa Prištinom očekuje teška borba, koju bi on da izbegne, ili je barem vodi dalje od očiju javnosti.

Srbi tradicionalno imaju dve omiljene adrese koje psuju: vlast i crkvu. Kome bi
mogli da daju poštedu?

Poslednje ankete pokazuju da je crkva jedina institucija, koja među građanima
Srbije uživa veće poverenje od predsednika – 58 naspram 54 odsto – ali duboko
verujem da će u finišu kosovskog procesa građani Srbije potvrditi karakter sekularne Republike u kojoj žive, a da SPC neće otići u opoziciju bez obzira na aktuelni razlaz.

Poslednje ankete pokazuju da je crkva jedina institucija, koja među građanima Srbije uživa veće poverenje od predsednika – 58 naspram 54 odsto – ali duboko verujem da će u finišu kosovskog procesa građani Srbije potvrditi karakter sekularne Republike u kojoj žive, a da SPC neće otići u opoziciju bez obzira na aktuelni razlaz
Poslednje ankete pokazuju da je crkva jedina institucija, koja među građanima Srbije uživa veće poverenje od predsednika – 58 naspram 54 odsto – ali duboko verujem da će u finišu kosovskog procesa građani Srbije potvrditi karakter sekularne Republike u kojoj žive, a da SPC neće otići u opoziciju bez obzira na aktuelni razlaz
građanski krug