Podrška gradjana članstvu u EU ne može trajati zauvek

Pola godine ste predsednik države. Bili ste savetnik dvojice predsednika, ali koja je glavna razlika sada kada sedite na njihovom mestu. Da li ste kao savetnik mogli pretpostaviti sve odgovornosti šefa države?

PENDAROVSKI: Prvo bih istakao da mi je bila velika čast da radim za dvojicu predsednika, Borisa Trajkovskog i Branka Crvenkovskog, neprocenjivo iskustvo, s obzirom na značaj istorijskog perioda. Na tom položaju bio sam usko upoznat sa važnošću predsedništva kao funkcijom koja je u interesu građana i kao političkom odgovornošću i vođstvom. Iako se u makedonskoj javnosti politička funkcija predsednika na neki način doživljavala protokolarno, ustavne dužnosti predsednika bile su i ostaće od suštinskog značaja za naš politički sistem. U ovih sedam meseci bio sam uključen u procese, ne samo ustavne, već i kao predsednik svih ljudi, osećao sam se odgovornim - jer sam mandat dobio direktno od građana svih nacionalnosti - da dam doprinos da se stvari kreću u pravom smeru.

Vi niste deo zvanične političke strukture, ali bili ste uključeni u prve redove takozvanog progresivnog fronta i tokom protesta i tokom izbora 2016. godine. Da li se sada kao predsednik  još osećate kao deo tog progresivnog fronta, uprkos tome što stalno naglašavate da je vaš glavni cilj biti i delovati kao predsednik svih građana?

PENDAROVSKI: Svi slobodoumni i demokratski orijentisani građani bili su ujedinjeni oko jedne ideje i cilja, obnove slobode i pravde. Iz „zarobljene države“ i upada u parlament 27. aprila 2017. godine, u kojem smo za dlaku izbegli ljudske žrtve, u samo dve i po godine osigurali smo da država bude na pragu NATO-a i na početku pregovora o pristupanju EU. Što se tiče nekada velikih primedbi i slabosti, poput slobode medija, ekonomskih sloboda, političke kontrole nad pravosuđem i upravom, nema sumnje da postoji pozitivan proboj, ali ne možemo i ne smemo prevideti neke negativne pojave kojima smo svedoci danas, koji se ponavljaju a koje niko neće rešiti u naše ime. Vizija progresivnog fronta i slogana „Nema pravde, nema mira“ i danas je moje opredeljenje i vodilja u mom radu tokom mog mandata.

Unutrašnje krize i izazovi

Makedonija konstantno ulazi u cikličan krug kriza. Ovo nije neuobičajeno za mladu demokratiju. Koji je trenutno najveći izazov za Makedoniju - korupcija, funkcionisanje vladavine zakona, neizvesnost oko datuma za pregovore sa EU, iseljavanje...

PENDAROVSKI: Imamo više izazova i slažem se da se, dok čekamo datum za početak pregovora o članstvu, odvijaju  procesi na koje mi kao društvo moramo odgovoriti. Slučaj „Reket“ je bolan, ali je prava lekcija za sve institucije. Pored toga, želim da napomenem da demografski trendovi već godinama govore da će nam jednostavno ponestati ljudskih resursa. Alarmantna je situacija sa iseljavanjem mladih. Te teme moraju biti nadpartijske. U svom godišnjem obraćanju u parlamentu takođe sam napomenuo da, nažalost, u tri decenije imamo mnogo političara i privrednika koji su se obogatili preko noći, ali nije bilo postupaka za poreklo imovine, pravosnažnih presuda i zatvorskih kazni. Korupcija je poput raka, ona narušava zdrave temelje društva i u takvoj situaciji ne možemo očekivati da se naši mladi ljudi dugoročno vide u državi. Dodajte male plate, nedostatak istraživanja i razvoja i nesigurnu EU perspektivu i eto recepta za nastavak iseljavanja. Ako se borimo protiv korupcije imaćemo prilike za veći razvoj poslovanja, bolje usluge javnog sektora za građane, stabilnost u srednjem i dugom roku.

Afera „Reket“, u kojoj je optužena i bivša specijalna tužiteljka, čini se da je slomila čak i ono malo poverenja u pravosudni sistem. Može li Makedonija sama da postavi na noge pravosudni sistem nakon onog što je 11 godina činila vlada VMRO-DPMNE i sa sadašnjim slučajem „Reket" - ili će joj trebati pomoć spolja, pre svega sudija i stručnjaka?

PENDAROVSKI: Veza između politike i pravosuđa našoj zemlji nije nepoznata. Specijalno javno tužilaštvo osnovano je upravo zbog nefunkcionalnosti pravosudnog sistema i zato je bilo velikih nada i očekivanja  od njegovog formiranja, da se razreše ogromni kriminali. Zato je razočaranje veliko. I ja sam među onima koji su razočarani i zato nam je potrebno sudsko rešenje u slučajevima specijalnog tužilaštva i afere „Reket“, da bismo povratili poverenje u pravosuđe. Potrebno nam je da pročistimo redove tužilaca i sudija. Verujem da postoje kapaciteti u pravosudnom sistemu, a postoje profesionalci koji, oslobođeni od svih stega, mogu da vrate poverenje u pravosuđe. Iako bi trebalo da znamo da smo u nezavidnoj situaciji, jer se te promene moraju dogoditi ne samo brzo, nego i kvalitativno, a pitanje je da li će nam dinamika političkih događaja dozvoliti takav period. Ovde mislim na prevremene izbore u aprilu.

Motivacioni momenti članstva u EU

Ako do maja 2020. ne bude datuma za pregovore, kakve će biti posledice za Makedoniju. Kakva je vaša procena: da li makedonsko društvo shvata da EU zaista želi da reformiše postupak prijema ili misli da EU ne želi Makedoniju u klubu? Barem ne u dogledno vreme.

PENDAROVSKI: Nedobivanje datuma za početak pregovora o pridruživanju EU bio je šok za celo društvo. Mi smo kao država taj datum odradili, i ovde ne mislim samo na reformske procese koji će se nastaviti. Zaslužili smo datum za demonstriranje demokratskih kapaciteta i vrednosti, odnosno rešavanje deceniskih problema sa našim susedima koji blokiraju naš evroatlantski put. EU je naš dugoročni strateški cilj već godinama, ali odluka o proširenju je odložena do sledećeg proleća. Više puta sam izjavljivao da nemamo ništa protiv bilo koje nove metodologije ili reverzibilnosti procesa, a početak pregovora biće podsticaj i još veća posvećenost nastavku reformske agende.

Ne želim da zvučim pesimistično, ali postoji opasnost da će bilo koji drugi scenario demotivisati građane i usporiti pozitivne procese. Severna Makedonija ostaje na tom putu i ne vidi alternativu osim članstva u EU. I još jedna stvar, veoma važna za nas. Slabosti i događaji unutar Unije ne bi trebalo da nam budu alibi i ne umanjuju našu odgovornost za način na koji će se odvijati evropske integracije naše zemlje. Očekivanje nove metodologije za pregovore o pristupanju i krajnjeg datuma za početak pregovora na proleće 2020. ne sme biti izgovor za brzinu i kvalitet domaćih reformi.

Postoje dva non-pejpera za pridruživanje Zapadnog Balkana – francuski i onaj od devet država članica. Šta mislite, ako se predlozi u dva dokumenta međusobno ne preklapaju ili kalibrišu mogu li dovesti do novih odlaganja i još većeg razočarenja, čak i apatije u regionu?

PENDAROVSKI: Svesni smo da u Uniji, kao zajednici suverenih država, ima različitih stajališta o različitim pitanjima i normalno je imati unutrašnju raspravu. Iskreno se nadam da ćemo što pre videti usvajanje metodologije proširenja, jer verujemo da će to rezultirati bržim datumom donošenja odluka za početak pretpristupnih pregovora za Severnu Makedoniju. Činjenica je da trenutno imamo snažnu podršku evropskim integracijama, više od dve trećine stanovništva zalaže se za članstvo u EU i ta podrška je dugoročna. Ali, ako se neizvesnost nastavi, podrška može pasti, što bi moglo uticati i na sprovođenje plana reformi EU. Procesi u EU se institucionaliziraju i videćemo u prvom kvartalu 2020. godine kakve poruke će stići iz Brisela, i tek tada bih mogao imati precizniji odgovor na vaše pitanje.

Zajednički stav svih političkih struktura u Makedoniji je da su jedina budućnost zemlje EU i NATO. Naredne godine će navršiti 16 godina od članstva Slovenije u EU. Šanse nekih zemalja sa  Zapadnog Balkana da se pridruže EU u 2025. godine gotovo su minimalne. Ovo je dramatično zaostajanje, generacije ili dve. Da li to izgleda nepravedno prema drugim državama iz bivše SFRJ? Da li mislite da su sve zemlje Zapadnog Balkana u istoj kaši nakon francuskog veta, bez obzira na to što Srbija i Crna Gora već pregovaraju?

PENDAROVSKI: Od šest zemalja u regionu, Crna Gora i Srbija pregovaraju već nekoliko godina, Severna Makedonija i Albanija godinama čekaju datum početka, a Bosna i Hercegovina i Kosovo se uopšte ne spominju.

Imamo razumevanje za unutrašnje probleme i procese u Uniji, ali države članice EU moraju shvatiti da Zapadni Balkan ne treba da bude ostavnjen po strani, jer smo deo Evrope i prirodno pripadamo EU i težimo da delimo vrednosti evropske porodice. Proširenje se pokazalo efikasnim alatom za transformaciju, demokratizaciju i prosperitet naših susednih država i takozvanog „Istočnog bloka“, tako da se sa integracijom Zapadnog Balkana zaokružava proces proširenja, jer stabilnost i prosperitet našeg regiona direktno utiču na prosperitet našeg regiona kao budućeg dela Unije.

U vezi s tim, čak bih istaknuo da smatram da je jedan od elemenata non-pejpera, predložena reverzibilnost procesa, dobra za sve zemlje koje pregovaraju o članstvu. Jer napredak kroz otvaranje poglavlja u tom slučaju dobija ozbiljnu suštinu, odnosno, bolji kvalitet života građana u zemljama, a nije samo administrativni cilj koji treba postići. Dakle, cilj je postići vrednost, a ne dokumente.

Važnost  kompatibilnosti  sa NATO

Makedonija je pred članstvom u NATO-u. Već je najavljeno da će makedonska vojska kupovati američko oružje i transportere. Koliko je veliki taj poduhvat promene naoružanja i logistike vojske?

PENDAROVSKI: Svakako, to je veliki poduhvat. Kompatibilnost opreme i naoružanja sa vojskama država članica NATO-a doprinosi našoj interoperabilnosti sa članicama NATO-a. Već sam nekoliko puta rekao i ponoviću da je jedna od mojih glavnih obaveza, i kao čoveka i kao vrhovnog komandanta vojske, stremiti i raditi na stalnom povećanju budžeta za odbranu. Ovo će poboljšati standarde, uslove rada pripadnika vojske i poboljšati spremnost vojske. Naša vojska je učestvovala i nastaviće da učestvuje u međunarodnim mirovnim misijama širom sveta. Slobodno se možemo pohvaliti da je naša vojska sada rame uz rame sa oružanim snagama razvijenih evropskih, pa čak i svetskih zemalja. Ali smatram da uvek može biti i bolje. Za samo nekoliko meseci Severna Makedonija će postati punopravna članica NATO-a - najmoćnijeg saveza koji garantuje bezbednost i stabilnost. U tom pogledu mi kao država moramo naporno raditi i ulagati u odbranu 2% BDP-a u skladu sa kriterijumom NATO-ovog budžeta za odbranu.

Srbija kupuje sofisticirano rusko oružje i avione. Da li to doživljavate kao neku vrstu regionalne trke u naoružanju ili nekakve pretnje regionalnoj bezbednosti i ravnoteži; ili isključivo kao brigu zemlje za svoju sigurnost?

PENDAROVSKI: Ne, ne smatram da se radi o nekakvoj regionalna trci u naoružanju ili pretnji regionalnoj sigurnosti i ravnoteži. Ali,  zaista ne želim da pričam o novim ratovima, destabilizaciji regiona ili bilo čemu drugom u 21. veku. Za tako mali region, kao što je Balkan, zaista je dosta od ratova i sukoba. Verujem da je jedini ispravni put produbljivanje i jačanje dobrosusedskih odnosa, izgradnja mostova saradnje. Evo, uzmite naš primer spora oko imena koji je više od dve decenije uništavao odnose između naše zemlje i susedne Grčke. Niko se, pa ni ja, nije nadao da će se ovaj problem ikada rešiti. Ali, samo godinu dana nakon formiranja, sadašnja vlada je pronašla mudro i hrabro rešenje, pa je u junu 2018. potpisan Prespanski sporazum. I sada, ne samo da nemamo otvoreno pitanje ili problem sa Grčkom, već imamo i novog prijatelja. Isti je slučaj i sa Ugovorom o prijateljstvu i susedstvu, koji smo potpisali sa Bugarskom. Otvorena pitanja uvek treba rešavati iskrenim dijalogom.

Kada su bili otvoreni slučajevi specijalnog tužilaštva načelnik tajne policije Goran Grujevski je pobegao u Grčku. Bivši direktor Obaveštajne agencije, Zoran Ivanov, takođe je nedavno otišao u Tursku. Agencija je pod direktnom nadležnošću predsednika zemlje, a Ivanova ste zatekli kao direktora. Dali se zabrinuti da neke osetljive obaveštajne informacije mogu biti prenete u te zemlje?

PENDAROVSKI: Naravno da razmišljam u tom pravcu. Ne možete za sebe reći da ste odgovoran čovek i političar, a da niste zabrinuti zbog toga što su iz zemlje pobegli ljudi koji su bili na tako visokim položajima u institucijama u koje svakodnevno dolaze osetljive i poverljive informacije. Prvi se optužuje da je učestvovao u ili pomagao u procesu ilegalnog prisluškivanja hiljada naših građana, političara. Istraga treba da pokaže ko je odgovoran za oba slučaja, jer to nisu jednostavni slučajevi. A u svom obraćanju parlamentu rekao sam da jedna činjenica glasno govori da naš pravosudni sistem nije otporan na spoljašnje uticaje. Mi smo nezavisna država skoro tri decenije i nijedan visoki političar ili biznismen nije odgovarao za svoje postupke. Među građanima postoji opšta percepcija da samo siromašni i marginalizovani ljudi, bez ikakve veze sa bilo kojom vlašću, odgovaraju prekršajno ili krivično.

Mitovi i nerazumevanje - prošlost i sadašnjost

Neverovatno je kako se mitovi prošlosti na Balkanu stalno oživljavaju. Makedonsko-bugarski odnosi ušli su u novi vrtlog zbog negiranja makedonskog jezika od strane Bugarske akademije. Postoji li racionalno objašnjenje za to?

PENDAROVSKI: Domaći i strani novinari često me pitaju o ovoj temi, mada ne bih voleo da komentarišem da se to ne bi shvatilo kao politički pritisak. Ponoviću ono što sam rekao u parlamentu - apsolutno smo spremni da suočimo argumente oko određenih istorijskih kontroverzi oko različitih interpretacija istog događaja ili osobe. Spremni smo i za zajednički napor da se deideologizuje istorija, ali pravo da se identifikujemo kao Makedonci koji govore makedonski jezik je izvan bilo kakve rasprave, jer su to davno završeni istorijski procesi. Ugovorom o dobrosusedstvu i prijateljstvu s Bugarskom otvorili smo novo poglavlje u našim odnosima, ali potrebno je više rada na unapređenju poverenja između dva društva.

U jednoj paradoksalnoj situaciji Grčka za Prespanskim sporazumom potvrđuje posebnost makedonskog jezika, dok njen drugi sused, Bugarska, pokušava da je potkopa. Sada se ispostavilo da je ova odredba makedonskog jezika u Prespanskom sporazumu jedno od najvećih dostignuća. Dali su odnosi Makedonije i Grčke krenuli na put jednog dobrog prijateljstva?

PENDAROVSKI: Nažalost, s Republikom Grčkom smo izgubili više od 25 godina, period u kojem smo zaista mogli postići mnogo kada su u pitanju susedski odnosi i međusobna saradnja. Sada, posle godinu i po dana od potpisivanja Prespanskog sporazuma, zaista verujem da Severna Makedonija vidi i ima iskrenog prijatelja u Grčkoj. Potpisivanjem Sporazuma iz Prespe obnovile su se posete na visokom nivou u oba smera. Grčka je jedan od naših najjačih pristalica u EU. Uskoro ćemo biti zajedno u NATO-u, a naše nebo će nadgledati Grčka. Mislim da smo na dobrom putu jer se rešavaju bilateralna pitanja i jača saradnja. U Skoplju sam se nedavno sastao sa grčkim ministrom spoljnih poslova Nikosom Dendiasom, koji je direktno ponovio posvećenost novog grčkog kabineta Kiriakosa Micotakisa za pokretanje pregovora sa EU. Atina je naš prijatelj i saveznik u ovoj bitki za datum, to je nedvosmisleno. Nadam se da ću se uskoro sastati sa grčkim kolegom, predsednikom Prokopisom Pavlopulosom.